Лирски записи

 

Свако може самога себе да ослободи.

И то му је света дужност.

Да ослободи свој ум, свој дух, своју душу, своје мисли и своја осећања.

Ако не жели самога себе да ослободи, ако не жели да буде слободан човек, да живи и ствара као слободан човек, онда га нико не може и неће ослободити.

Свако може да искључи телевизор кад год пожели, свако може престати да купује и чита новине, које се штампају на душманском језику и писму, кад год пожели, свако може бити слободан, ако је дорастао да буде слободан, кад год пожели.

Свако све може за себе да учини, само ако то жели, хоће, зна и уме.

Нико ни за кога ништа не чини; свако све сам за себе чини.

Очекивати да политичари нешто за нас учине, па то је заиста смешно!

Политичари су људи тешке карме, људи без свести, самосвести и вертикале.

Како они могу нешто за нас да учине, кад ни за себе ништа не умеју и не могу!

Политичари су људи који нису ни за шта способни, зато су и ушли у политику.

То су паразити, астрални и енергетски вампири, који сисају нашу енергију и нашу крв.

Они владају над нама, само зато што смо им ми то сами дозволили!

Кад год изиђемо из свог Унутарњег Бића, из Суштаства, а то јесте Живи Бог у нама, тада, у трену, бивамо опхрвани и поробљени страхом. Испрва, за неко време, не препознајемо да се налазимо у пољу страха, да нас је страх зграбио, те да нас полако, али упорно, стеже и дави, да нас прожима и присваја, да смо у власти Леденог Бића Страха.

А страх полако нараста, увлачи се свуда у нас, осваја једно по једно чуло, а затим једно по једно наше тело, диже се од дна, креће од најнижег нам бића, и наставља да се успиње ка Врху, ка Највишем Теменом Жвиру, ка Језгру Душе и Духа, ка Божанском Уму у нама.

Поробљава чула и осећаје, осећања и мисли, управља нас, усмерава ка Тами, ка Пра Васељенској Студени и Грозоти, ка Најстрашнијој Пустоши и Најгрознијој Смрти.

Лирски записи

 

Реч је енергија Светлости.

Дејство Духа Стварања.

Основа и потка Речи јесте Светлост самостварајућа.

Реч је од Светлости, али је и Светлост од Речи.

Светлост постаје Реч и Реч постаје Светлост.

Основа и потка звезданих јата, видљивих и невидљивих светова, јесте енергија Речи и дејство Светлости.

Реч изговорена из срца, из унутарњег бића, има исцељујуће и животодајно дејство.

Ми сами себе исцељујемо и обнављамо преко Речи која пролази кроз наше унутарње биће.

Не морамо је ни изговорити; довољно је да је у себи осетимо, да је својим унутарњим чулима чујемо и видимо.

Речено је, да ће у времену долазећем, сви писати поезију.

Не само писати, но живети!

Поезија се живи.

Поезија је као Вода, као Ваздух.

До Истине и Светлости не стиже се преко Науке и Философије, већ преко Поезије.

Кроз Поезију, из Поезије.

 Кроз Песничку Реч.

Лирски записи

 

01

Јутрос сам се пробудио у дивном осећању, у предивним сликама тајносаних предела и тајинствених крајолика.

Не, нисам се пробудио, већ сам истовремено боравио и у овостраном и у оностраном свету.

Нисам знао, нисам могао знати, да ли преда мном, из дубина памћења и сећања, извиру живе слике – као да гледам филм у пространствима вечности – из сна који сам или сневао или управо сневам, или се, пак, присећам нечега што сам давно некад доживео, у једном ранијем животном току, на некој далекој планети, у неком далеком сазвежђу и у неком далеком звезданом јату.

Предели су предивни, пуни светлости, пуни дивотних вагри и нијанси, етерични и флуидни, прозирни попут бистре воде, прозирни попут прозрачног леда на горском језеру.

Преда мном се указује врлудава, змијолика и завојита бела млечна стаза, која светлуца и зрцали између зелених брда и плавичастих планинских венаца, преко рудина и пропланака; далеки, тајинствени и плаво-модрикасти планински врхови, у девет венаца, у девет прстенова, а нада мном, гле, облаци бели, румени, ружичасти, љубичасти, црвени и пурпурни, и, кроз пукотине облака, слива се и слапи млечно-бела светлост, светлост која није од овога времена и од овога света.

Истовремено ме испуњава, као да ми се у плућа и у крвоток улива, нека тајинствена вилинка, нека тајносана свирка и музика, нека мистична мелодија од мноштва, од тисућа тисућа звезда, сазвежђа и звезданих јата.

Дуго сам, у таквом стању изван сваког стања, остао у постељи.

Није ми се будило ода сна, није ми се устајало из постеље и, није ми се више гледао овај спољни свет, у којему све мање љубави, све мање топлине и, све мање тајинствене лепоте и дивоте.

 

02

Сви језици, знани и незнани, происходе из ПраЈезика, из Језика Мајке.

И, не само људски језици, већ сви језици и иначе, језици свих бића у свим световима.

Језик Мајка јесте Божанско Биће од Првобитне Светлости, Божанско Биће од Великог Духа Стварања.

Језик Мајка – то су вечне и несагледне потке и мреже саткане од чистих светлосних, космичких и божанских нити енергија и дејстава.

Језик Мајка јесте Мајка Свест, Мајка Мудрост, Мајка Љубав.

Основа сваког језика, сваког говора, сваке речи, сваког слова јесте најтананија светлосна нит која се испреда из Језгра Првобитне Светлости.

Сви језици, знани и незнани, происходе из ПраЈезика, из Језика Мајке.

Али, происходе управо у овоме трену, управо овде и сада.

Језици насу настали у некој далекој прошлости; језици настају у садашњем тренутку.

Језик којим говоримо, мислимо и осећамо није се догодио некад и негде, већ се дешава управо у овоме трену, управо овде и сада.

Сви језици јесу Један Језик Мајка.

Када сам то схватио и освестио, тада сам и престао да учим стране језике.

Када сам схватио и освестио, да србски језик има све оно што имају сви други језици – не само језици на Земљи, но и у свим иним световима – тада сам одбацио све речнике, све словаре, све лексиконе, све уџбенике и све књиге за учење неких страних језика.

Када сам схватио и освестио, да ми овде на Земљи траћимо драгоцено време, траћимо године и деценије за учење неких страних људских језика, а да све те мудрости, све те лепоте, красоте и дивоте, да сва та тајиниствена и онострана знања и сазнања, да све то мноштво тисућа и тисућа језика, већ имамо у светлосним нитима и поткама ПраЈезика, у светлосним нитима и поткама Језика Мајке, тада сам се посветио, заиста посветио, тајнама србскога, ведсрбскога језика, да бих преко откривања тајни Бића ВедСрбскога Језика дошао до познања Космичког ПраЈезика.

Лирски записи

 

Оно што се Србима дешава данас, то су дела Срба из прошлости.

Један нараштај сеје, а други нараштај жање.

То је Закон сетве и жетве.

То је Карма, Усуд, Судбина, Усудба.

Докле ћемо боравити у Тами и Незнању?

Незнање је највећи и најтежи грех; Незнање је Тама.

Србске међусобице јесу узрок и праузрок србског суноврата.

Међусрбске размирице око тога –  ко је већи, а ко мањи Србин!

Сваки је Србин подједнако и велики и мали, све зависи од тога за кога и како дејствује, чини и ради.

Наша нас дела чине или великим или малим!

Мало нас је Срба преостало.

Немамо право да се даље делимо и осипамо.

Нестаћемо нетрагом, ако тим путем наставимо.

Србски политичари немају мудрости.

Они нису дорасли овом галактичком и космичком тренутку вечности.

Све су то сујетни и ташти људи.

Због њихове сујете и таштине ми смо у провалији.

Морамо следити Пут навише.

Морамо изићи из провалине и понора; морамо победити све слабости и немоћи своје.

Оно што ми данас сејемо, то ће сутра наша деца жњети.

Какви смо ми, таква ће нам и деца бити.

Он наших дела и недела зависи Судбина наше деце, као и деце наше деце.

У памет се, Срби!

Овај је нараштај вододелница, прекретница.

Од овог нараштаја зависи Судбина Срба.

Овај нараштај, својим делима, одлучује да ли ће сутра бити Срба!

Да ли смо ми свесни тога?

 

 

У Свјато Доба Праисконије –

а на посвећеној Земљи Пра Тијанији –

тамо где је Бели Пупак Рода;

тамо где је Велика Душа Пра Мајке;

тамо где се вечно рађаху

Три Сунца Поноћна,

обитаваше племе Белих Стриборјана –

Коловена Пра Србона.

 

А они, уистини, бејаху

Исполинска Раса Људи–Богова –

што биваху васаображени

са Великим Духом Стварања,

и са Светом Душом Велике Матере.

 

Изван тог Пурпурног

 Прстена Стриборије;

изван тог

плаветно–зеленкастог

Круга Вечерњаче;

изван тог Белог Венца

Свароговог,

обитаваше друга једна раса –

створена од дивљих

предака Мајмуна,

што пребиваше

у Тами Омаји.

 

 И дан–дањи срећемо

 потомке,

обеју ових раса –

што упоредо бивствују

у Свету,

али се никада

не прожимају!

 

Потомци Богова

дејствују за Светлост

Живота;

потомци Мајмуна

чине за Вештаство

Смрти;

једни прослављају

Божанске Своје Претке,

а други се диче

Мајмунским Прецима;

 

док први следе

Осу Бога Живог,

други у Тами

 вечно тумарају;

док се први

жртвују за ближње,

дотле они други

све за себе

 грабе!

 

 

У Васељни, као и у Пра Васељени, у свим световима на свих Дванаест Ступњева Божјега Стварања, од најмањег до највећег, од најтананије честице до исполинске звезде која је стотинама пута већа од нашега Сунца; те све ино што постоји и обитава у појавним и непојавним звезданим јатима; усаображено је, и дејствује, по Једноме Највишему Закону, од почетка без почетка све до свршетка без свршетка.

Како бисмо, са становишта осећања и задивљења,  песнички описали, представили и осликали Највиши Закон?

То је Закон који се заснива на узајамности и саобразности, на свеприсутности и свепожртвованости, преко поистовећивања и истоветности те све до  Једности.

Сликовито речено, Свеколико Мноштво јесте само привид, а у Стварности, у Суштој Надбитијној Стварности, постоји само Једно у Једноме!

Чему нас учи овај Највиши Закон?

Закон нас учи несебичном делању, пожртвовању и жртвовању за ближње и суближње.

Ми Јесмо само онда Божанска Битија, када несебично, из Љубави, деламо и чинимо за свеколика бића у свим световима!

Само тада Ми Јесмо!

Јесмо бесмртни и вечни!

Када живимо по Највишему Закону, ми не подлежемо Смрти!

Само у томе случају, Смрт над нама нема никакву власт!

Себично живљење и себично делање изравно нас подводи под Власт и Закон Смрти!

Смртнима постајемо онога часа, када престанемо да чинимо за ближње, да деламо за ближње, да се жртвујемо за ближње.

Када престанемо да се жртвујемо за Свеколики Живот у Пра Васељени!

Али жртвовање за Живот и за Пра Васељену, подразумева, истовремено, и жртву за својега животног друга, за своју децу, за своју породицу, за свој род, за своје племе, за свој народ!

Ниједан се животни и духовни степеник илити круг не може занемарити и прескочити.

Све је усаображено са свиме, и све подлеже Највишем Закону, а тај Највиши Закон јесте Живи Бог, јесте Живи  Дух Стварања.

Сврха нашега доласка у Овај Свет јесте учење, образовање и стварање.

Ми смо, заиста, рођени Одозго, рођени од Великог Живога Духа Стварања, за сутворце Великог Вечног Творца!

Сваки онај који, свим бићем и суштаством својим, прихвати то да буде сутворцем Великом Вечном Творцу, тај ће, уистини, бити и усаображен са Вечним Животом у Себи.

Искусиће Вечан Живот сада и овде на Земљи!

 

 

Кад познаш Биће Времена,

онда схватиш,

да не постоји Време,

већ да постоји само Биће,

 које обитава

 у Вечноме Сада,

 у Овоме Тренутку.

 

И сви тренуци Вечности, гле,

бивају

Само Овај

Тренутак!

 

И тада си управо Ти,

 Сушти,

 Далеки Предак

својих Далеких Предака,

и један Будући Потомак

својих Будућих Потомака;

 управо оних Потомака

 који толико пута

 већ бејаху били

у Твојим Далеким Прецима,

 пре него што ишта

бејаше

игде било!

 

И Биће које није у Времену

 а јесте Време којега нема,

одводи Те на Место,

где Далека Прошлост

и Далека Будућност

творе Овај Тренутак,

који Ти се

као Дубока Тишина

у Светлости Дивотној

очитава.

 

А сви тренуци Вечности, гле,

 бивају

Само Овај

Тренутак!

Лирски записи

 

Дужност сваког србског родољуба јесте да се без престанка образује, да из дана у дан, из часа у час ради на себи, да се самопрегорно изграђује и развија у јаку, снажну, самосвојну, самосвесну и самобитну личност.

Да сваки србски родољуб, радећи свим бићем и духом својим на себи, узрасте у великог самосвесног и самобитног посвећеника.

Јер само онај ко је свестрано образован и посвећен, ко је повезан са духовним бићима из виших светова, може бити и користан племену и роду своме.

Дужност је србских родољуба и посвећеника да осмисле и створе тајно братство, тајно друштво, о којему нико у јавности, нико изван тог тајног братства илити тајног друштва, ништа неће знати.

Они морају дејствовати у дубокој тајности, и морају бити верни и одани једни другима; они морају да се заветују Богу и Србству, они морају бити свети заветници србски.

То њихово тајно братство, тајно друштво биће њихово духовно језгро, чији ће задатак, између осталог, бити и израда тајног националног програма за многе будуће нараштаје Срба.

О тајном србском братству (или о братствима) нико, изван тог круга, ништа не сме знати.

А када већ створе, то и такво, снажно духовно и родољубиво језгро, онда ће између себе да се договоре, да развију тајну стратегију светих ратника, те да се званично убаце у све постојеће странке, партије, обавештајне службе и покрете, како би из званичних политичких странака и партија дејствовали тајно за Србство и Србију.

Све време су, до сада, србски родољуби грешили у томе, што су хитали да одмах озваниче своју странку или свој покрет, да наступају из јавности, из спољнога света, тако да су, већ на самом почетку, бивали осујећивани, нападани, ометани и спречавани у сваком виду својега чињења и дејствовања за Србство и Србију.

Србски ће посвећени родољуби, званично, припадати овим или оним странкама и партијама, позиције или опозиције, а у тајности ће бити оно што уистини јесу – Тајно Свето Србско Братство.

Нека се окупи и сабере само стотину таквих србских освешћених и посвећених родољуба, и ако сви они буду снажне и самобитне личности изузетног карактера, моћи ће многа чуда, многа велика дела, да учине за Србство и Србију.

И, што је најважније, сви ће душмани Србства почети да стрепе од њих, како унутра тако и напољу, зато што нико у јавности ништа неће знати о њима, а сви ће, притом, и те како осећати њихово присуство: да су ту негде, у њиховом окружењу, и да се сваког часа могу, однекуд и изненада, невидљиви указати и дејствовати по Правди.

 

Вода памти мене,

памти моје претке,

памти пра–рођење моје –

 рођење свих рођења мојих!

 

Вода је била са мном

и пре но што сам ја

сам са собом

био!

 

Вода је исцелитељка моја,

 видарица моја,

путеводитељка моја,

паметарница моја!

 

Вода и ја се срећемо

на свим путима навише

и на свим путима наниже –

срећемо се и препознајемо,

и онда када се

не познајемо!

 

Слушајући воду,

учећи од воде,

ја сам дошао до познања,

 да Створитељ кроз мене

 ствара Самога Себе

у мени

без мене!