Вода памти мене,

памти моје претке,

памти пра–рођење моје –

 рођење свих рођења мојих!

 

Вода је била са мном

и пре но што сам ја

сам са собом

био!

 

Вода је исцелитељка моја,

 видарица моја,

путеводитељка моја,

паметарница моја!

 

Вода и ја се срећемо

на свим путима навише

и на свим путима наниже –

срећемо се и препознајемо,

и онда када се

не познајемо!

 

Слушајући воду,

учећи од воде,

ја сам дошао до познања,

 да Створитељ кроз мене

 ствара Самога Себе

у мени

без мене!

Лирски записи

 

Ми смо сви међусобно повезани, преко разних потки и мрежа у свим световима, у свим звезданим јатима, у свим пространствима.

Повезани смо преко мисли, осећања, осећаја, речи и снова.

Ми смо сви умрежени у галактичку, у космичку, у божанску Мрежу Љубави.

Ми сви осећамо, и препознајемо, једни друге на даљину.

Ми општимо са свим бићима у свим звезданим јатима, у свим световима.

Када изиђемо из мисли, из ума, тада на даљину општимо са свима.

Љубав нас све повезује и сједињује.

Јер, Љубав није нешто изван нас, нешто у даљини, нешто тамо непојмљиво и несхватљиво, нешто што се другима дешава, већ смо сви ми Љубав.

Љубав – то смо ми!

Љубав је Овде и Сада.

То су наше мисли, наша осећања, наши осећаји, наши снови и наша дејства.

Наш живот је Љубав.

Ми смо рођени из Љубави, од Љубави, у Љубави и за Љубав, да бисмо живели Љубав и, да бисмо били Љубав.

Љубав – то су вечне галактичке, космичке, дејствене, енергетске и божанске потке.

Ми смо под пурпурним, румено-љубичастим, црвено-љубичастим, прозирним и енергетским, космичким и божанским Звоном Љубави.

То космичко и божанско Звоно Љубави штити све нас, сва бића, све светове, сва пространства.

Зато Љубав и јесте Бог.

Јер најраније, надревније име за Бога и бејаше Љубав.

У свих племена, у свих родова, у свих народа и у свих раса, првобитно име за Бога јесте Љубав и Светлост.

Зашто Љубав и Светлост?

Зато што Љубав јесте извор и узрок Светлости.

Као што и Светлост бива извор и узрок Љубави.

Зато што Љубав светли и обасјава, како видљиве тако и невидљиве светове.

Љубав држи светове и звездана јата; Љубав држи сва бића и сву творевину.

 

Далеко одавде, иза белог обзорја тишине и шутње;

где се Небо Сваргино са Душом Земље стапа;

где је бескрајни пурпурни венац давно уснулих светова;

где звоне кедри звоном тек рођених звезданих јата;

где обитавају Они који су Духом сишли Одозго –

тамо је, гле! Света Земља Коловена,

Бела Стриборија на Белом Пупку Света!

 

И тамо су наши Преци Исполини –

рођени од Богова што бивају Сварге;

и тамо су све нас Преци изабрали,

да се сви у јату снова појавимо –

на овоме месту, у овоме часу –

са сврхом и смислом,

у сваком погледу!

Лирски записи

 

Сваки онај који посвећенички и освешћено ради на јачању Србства изнутра јесте мој пријатељ.

Свеједно што се никада у овоме свету нисмо срели –  нити ћемо се, можда, икада срести – он је мој пријатељ!

Сваки расни Србин, Србин Хиперборејац, мора да се уздигне изнад свих приземних србских размирица и међусобица.

Расни Србин увек види Свеколико Србство.

За расног Србина не постоје ни Херцеговци, ни Личани, ни Кордунаши, ни Крајишници, ни Србијанци, ни Војвођани, већ само Срби, расни ведски, хиперборејски и аријевски Срби.

И, то мора да буде закон, и свето слово, сваког расног, освешћеног, самосвојног и самобитног Србина.

Србин је свуда и свагда – Србин!

Кад кажем Србин, онда увек и вазда мислим на расног, самосвојног и самосвесног Србина.

Морамо да створимо, ојачамо и оснажимо Србско Духовно Језгро, како изнутра тако и извана.

Да будемо јаки, стамени, темељни, постојани, самосвесни и самобитни.

Да будемо Звездана Раса.

Ништа мање од овога.

 Све што је испод овога – није вредно, ни достојно, Србства!

Желим, хоћу и морам,

да верујем у вас који долазите

из једне звездане будућности,

из једне звездане будућности

која је само прерушена прошлост

која се, неким чудом,

још није догодила.

 

Желим, хоћу и морам да верујем,

 да ћете сви ви који долазите

наћи свој унутарњи пут,

пут душе и срца што води

 ка Првобитној Светлости,

ка Првобитној Љубави

у којој сви јесмо и бивамо

и онда када нисмо,

када нас нема и када

нигде не бивамо.

 

Желим, хоћу и морам да верујем,

да сви ви у мени обитавате

и да ја у свима вама обитавам,

да се ви и ја знамо однекуд,

 из неких оностраних звезданих јата,

 из неких снова које сви заједно

сневасмо будни у времену

када сви ми бејасмо

чисти снови и чиста светлост

 наших божанских душа.

 

Желим, хоћу и морам,

да верујем у вас,

јер верујући у вас,

ја верујем у себе и у претке у своје,

у претке своје и у претке ваше,

будући да и ваши и моји преци

имају заједничке претке,

а ти далеки заједнички преци

 јесу управо они

 који ће после нас доћи.

Само ће расни Срби,

Хиперборејци и Аријевци,

остати до краја Срби.

 

Јер само расни Срби,

Хиперборејци и Аријевци,

могу да се одбране од мржње

и зла дивљих племена у окружењу,

као и варварских

 јудео-кршћана са Запада.

 

Лако је свима другима

да буду то што јесу,

 јер се од њих ништа

нити тражи нити очекује,

само се од расних Срба,

Хиперборејаца и Аријеваца,

много тражи и још више очекује.

 

Сви други могу бити

што год пожеле,

само расни Срби,

Хиперборејци и Аријевци,

морају бити оно што од њих

Велики Дух Стварања

тражи и очекује.

 

Само се од расних Срба,

 Хиперборејаца и Аријеваца,

тражи и очекује оно

што се ни од кога другог

нити тражи нити очекује:

да надрасту и превазиђу себе,

те да се од обичних смртника

 вознесу међу бесмртне богове!

 

Само је расним Србима,

Хиперборејцима и Аријевцима,

од Створитеља и Велике Мајке,

показан и отворен

тајни онострани пут

у више духовне

и божанске светове.

 

Оно што умеју

и могу расни Срби,

Хиперборејци и Аријевци,

то ниједан други народ

 нити уме нити може,

те стога,

сви други народи

и мрзе расне Србе,

Хиперборејце и Аријевце.

 

Сви други народи,

из зависти и пакости своје,

више мрзе расне Србе,

Хиперборјеце и Аријевце,

него што саме себе љубе.

 

У њих је, гле! већа мржња

према расним Србима,

Хиперборејцима и Аријевцима,

од љубави према

 себи самима!

 

Премила

 Мајко

у Светлости,

исцели ме

и благосиљај 

Љубављу

Пречистом

Својом!

 

И отвори

Срце моје,

 да види

и чује Тебе,

 и онда када си

далеко од мене,

у неком

од тајинствених

звезданих

 јата!

 

И поведи ме

Путем Својим

ка Светлости,

Мајко Премила,

Милости

 и Дивоте

препуна!

 

Седим на пропланку,

окружен

снежним горјем.

 

И зурим

у румено Сунце,

што, у плаветном венцу,

понад тишине

титра.

 

У суштаству бића –

Тишина,

Све дубља!

 

И светлост,

у даљини,

све јаснија, гле!

Про горја

Под снегом,

Руменим.

 

Милина,

и сета од века,

у души,

што будна,

снева!

 

 

Лирски записи

 

Наша дела творе нашу судбину.

Ма шта и ма коме чинили, ми увек и вазда себи чинимо.

Што год ми некоме или нечему чинимо (будући да се дела наша одражавају, не само на људе, него и на свеколико Постање, на свеколику Творевину), то ће и нама бити чињено, када се обрне Точак Усудбе, када се окрене Коло Сварога.

Свеколика дела наша, не само што стварају нашу судбину, усудбу, судбу и карму, већ обликујући нашу душу, обликују и дух, и биће, и суштаство.

Тако ми, у садањем тренутку, живимо своја дела из прошлости, док ћемо у будућности живети, зацело, спрам дела својих у овоме часу.

Што смо у прошлости сејали, то у садашњости жањемо; а што данас сејемо, то ћемо сутра жњети!

Коло Сварога се вечно окреће, и дела наша претвара у живот наш сушти.

Лирски записи

 

Има доста дивних, племенитих и узвишених људи.

Но, нама се чини, због опсенара овога света који владају светом, да таквих људи уопште нема.

У начелу, ретки су лоши и зли људи.

Наше унутарње биће и суштаство створено је и рођено – од Створитеља, од Великог Духа Стварања –  да буде племенито и узвишено.

Али око нашег божанског бића има на десетине овоја таме, и ти овоји таме, те невидљиве мрене и копрене, не дозвољавају да наша унутарња лепота, красота и дивота избије на површину.

Тама, то су најгрубља наша тела вештаства, тела везана за вештаствени, тварни, материјални и опипљиви свет, тела која служе као возило за наше духовно, свесно, душевно и божанско тело у овоме физичком свету.

Љубав и доброта у нама јесте Бог, Створитељ и Велики Дух Стварања у нама.

У нама, у срцу нашем, обитава Живи Бог.

Љубав и доброта, и храброст да испољимо, да покажемо и чинимо љубав и доброту, чине нас боговима и богињама.

Што смо више у љубави и доброти, и у неустрашивости да показујемо љубав и доброту, то смо више божанствима.

Људи се најчешће плаше да показују љубав и доброту.

Само јаки, храбри и неустрашиви могу да покажу љубав и да чине љубав.

Слабићи и кукавице скривају љубав.

Ви не можете да замислите колики је страх у људи када откривају и показују љубав, лепоту и доброту!

Томе страху је највише допринела западна декадентна и обезбожена култура.

То је култура коју стварају дегенерисана бића по налозима и упутствима мрачних владара из сенке, црних жреца, опсенара и човекомрзаца.

Љубав у нама јесте наш Бог у нама.

Бића која немају љубав бивају обавијена најгушћом тамом.

Људи без љубави бивају тама.

Они не зраче, око њих је црна аура која се може видети и голим оком.

Из њих бије тама и метафизичка студен као из мрачног подрума дубоко у земљи.

Ви се непријатно и нелагодно осећате у присуству људи из којих бије и зрачи тама.

И, не само што се непријатно и нелагодно осећате, већ бивате и страхом опхрвани.

Страхом који долази незнано откуд, страхом који вас обавија и гуши.

Кад год се нађете у присуству таквих људи, повуците се одмах, у трену, у своје најдубље светлосно, духовно, и божанско биће.

Сједините се са Живим Богом у вама, а Живи ће Бог у вама, у трептају ока, преузети вашу одбрану и заштиту.

Бог ће у вама ратовати, уместо вас, против оних који су кренули на вас.

Бог у вама је повезан са свим божанским бићима и световима, са свим божанским силама, начелима и суштаствима.

А преко Бога у вама, гле! и ви бивате повезани са Створитељем и Великим Духом Стварања.

Бивате повезани са Вечним Животом, са ПраИзвором Вечног Живота.