Лирски записи

 

Сада је, ваљда, и бесловеснима јасно, да Западом влада мајмунска раса.

Америка и Европска унија налазе се под шапом краља Мајмуна.

Сви њихови прописи и закони су мајмунисање мајмунског краља и мајмунисање мајмунских владара из сенке.

Мајмунске институције, мајмунска култура, мајмунска пропаганда.

Запад живи мајмунски, мисли мајмунски, ради мајмунски, ратује мајмунски.

Мајмунски владари са Запада траже мајмунске поданике свуда по свету.

Краљ Мајмуна са мајмунским владарима из сенке ствара мајмунско планетарно друштво.

Тако Земља постаје Планетом Мајмуна.

 

Лирски записи

 

Једно древно тајно знање, које уважава и савремена космолошка и космософска наука, говори о Духу Времена и Духу Места.

Сада ћу то знање, у свом песничком стилу, да вам исприповедам.

Дух Времена је, упоредо, повезан како са Духом Места тако и са Галактичким Језгром, а Галактичко је Језгро, опет, усаображено и повезано, на дејствима и енергијама звезданих и вечних потки Велике Космичке Завојнице, са Вечним Духом Стварања, са ПраИзвором и ПраЖивотом Створитеља.

Када се усаобразе Дух Времена и Дух Места, тада се, рецимо, у одређеном веку и у одређеној земљи, рађа мноштво великих божанских душа – из духовног звезданог јата – које имају изузетан задатак, како за Човечанство тако и за Свет у најширем значењу речи.

Може се догодити, песнички речено, да се у овоме веку, у Београду илити у Србији, оваплоти (инкарнира) читаво звездано јато великих божанских душа; да се више душа роди у самом Београду, неголи у свим другим градовима и свим иним земљама и народима Света.

Дух Времена чини енергија која се из Галактичког Језгра, у круговима (а некада у виду спирале илити елипсе), низводи на одређено место на Земљи, тако да Дух Времена уствари буди и покреће енергије и дејства Земље васпостављајући Дух Места.

Никада се двапут Дух Времена не низводи на исто место, у исти град, у исту земљу, већ само један једини пут у Једном Великом Свароговом Колу.

Дух Времена је узрок Духа Места, а то значи, да Дух Места може бити условљен, изазван и подстакнут искључиво Духом Времена.

Сликовито речено, Дух Времена, паднувши на кору Земље у виду Космичког Зрака, својим дејствима и енергијама продире до Светлосног Језгра Земље, будећи Енергетско Језгро Земље, и тако васпостављајући те обликујући Дух Места који ће, потом, да привлачи и призива велике божанске душе из духовног звезданог јата, да се инкарнирају управо на том месту, у том граду, у тој земљи, и, у том времену.

 

Лирски записи

 

01

Да би оздравило србско друштво, онда пре тога мора да оздрави србски човек.

Мора да оздрави свако од нас понаособ.

Почетак оздрављења србског друштва, србског народа, почиње са мном, и од мене.

Ако сам ја болестан, онда је болестан и мој народ.

У мени, као и у свакоме од нас, обитава свеколик мој род, свеколико моје окружење.

Какав сам ја, такво је и моје племе, такав и мој народ, таква је и моја раса.

Да бих оздравио, онда морам и да се лечим.

На самом почетку, морам бити свестан своје болести,  као и узрока своје болести, а потом, морам пожелети да будем здрав, а да бих био здрав, ја морам пожелети да се лечим и, да се излечим.

Почетак лечења јесте велики почетак.

Јер, све док човек одбија да призна да је болестан, он неће ни почети, ни моћи, да се лечи.

Зато што је свако лечење у суштини својој самолечење.

Свако исцељење, у свом исходишту, јесте самоисцељење.

 

02

Здраво друштво јесте друштво здравих појединаца, као што је и болесно друштво – друштво болесних јединки.

Од сваког од нас, гле, зависи и судбина сваког од нас!

Ако је човек болестан, онда је и цео свет болестан.

Ако је човек болестан, онда су болесне и све животиње, и све тице, и све биљке у његовом окружењу.

Онда је болесна и сама Планета.

Човек је и почетак и свршетак свега у свету, и у свим световима.

Од човековог здравља, зависи и здравље свих иних бића и светова.

Није Мајка Земља болесна, већ је болестан човек разболео Мајку Земљу.

Да није човекова болест прешла на Мајку Земљу, Мајка би Земља била здрава.

 

03

Ми смо галактички, космички и божански холограм.

Сви смо ми једно биће и једна душа.

Ово није само метафора илити песничка слика; ово је истина сушта, истина сушта и суштаствена из садашње космичке будућности.

Једна будућа медицина знаће, зацело, да лечење једног човека подразумева лечење света и светова.

То је задатак будуће квантне медицине, која ће болест сазерцавати са космичког и божанског становишта.

Једна будућа квантна медицини биће, у бити својој, божанска медицина.

Божански лекар, божански исцелитељ, јесте Дух Стварања.

Дух Стварања лечи све болести.

Дух Стварања нас из каљуге смртности узноси у лучезарна пространства бесмртности.

Ми смо болесни зато што смо смртни, а када се из смртности узнесемо у бесмртност, тада више и неће бити болести.

 

04

Муж и жена истовремено и разбољевају и исцељују једно друго.

Они једно другом могу, у исти мах, бити и узроком здравља и узроком болести.

Све зависи од тога шта су изабрали, зашта су се определили.

Муж и жена, ако желе и ако су свесни, могу бити најбољи лекари, најбољи видари, најбољи исцелитељи једно другом.

Они могу да лече и излече једно друго и од најтежих болести.

Болести које не може да исцели ни најсавременија медицина, ни највећи исцелитељи, они могу, скоро у трену и без тешкоћа, да излече једно другом.

Лечиће душом, духом и љубављу.

Љубав је чудо над чудима.

Још нико није одгонетнуо тајну љубави.

Сви причају, пишу и певају о љубави, али још нико није открио велику мистерију љубави.

Оно што нико у свету и световима не може, то љубав може!

Ми не знамо како љубав може, али знамо да све може!

Ако су муж и жена усаглашени и усаображени, и ако су изабрали пут здравља и живота, онда ће на том путу и њихова деца корачати.

Као и себи, они ће и својој деци бити – најбољи лекари, најбољи божански исцелитељи.

Лирски записи

 

Древни хиперборејски спевови говоре о великом рату Аријеваца, потомака звездане расе, против краља Мајмуна.

Тај велики рат, који се догодио пре седамдесет и пет векова, вођен је истовремено и на Небу и на Земљи.

(Отуда смо ми сада, по календару Древних ВедСрба, у Години 7522-ој.)

После тог великог рата, наступило је ледено доба, када су се Аријевци спустили са Хипербореје (СрбИрије) на Средњу Земљу.

Све се понавља, како на Небу тако и на Земљи, и све се враћа на НатПочетак, само на једном вишем ступњу, на једном вишем навоју Космичке Завојнице.

Поново се припрема велики рат између Хиперборејаца и краља Мајмуна са Вечерње Земље.

(Запад се у древним списима назива Вечерњом Земљом.)

Мајмунски краљ са Вечерње Земље по други (а можда и трећи!) пут покушава да пороби Човечанство.

Глобализам је изум и наум мајмунског краља и свеколике мајмунске расе.

Они су већ поробили велик део хиперборејских племена на Вечерњој Земљи, и сада се припремају за свеопшти рат против хиперборејских племена са Јутарње Земље.

За разлику од Хиперборејаца Вечерње Земље, који су били успавани, испрепадани и лукавством поробљени, Хиперборејци Јутарње Земље су одавно пробуђени, освешћени и припремљени за велики рат против краља Мајмуна.

У горњим божанским световима већ су велики свети рат, против краља Мајмуна, започели СваРог, СвеТоВид и ПеРун, а очекује се да АРђуна и СРБинда, са својим аријевским, хиперборејским војскама, прихвате тај свети рат и на Земљи.

 

Само Белом Србину веруј;

само се Сваргине Осе држи;

само Велике Претке следи!

 

Путуј и плови низ јата звездана;

и тражи смисао у свему што твориш;

и радуј се животу, јер си вечан!

 

Ниси одавде и ниси од праха –

твоји су Преци дошли Одозго,

из Беле Светлости Духа Сварога.

 

Ништа од света не очекуј,

јер све је у теби, у Бићу твоме –

одувек било, јесте, и биће!

Лирски записи

 

Довољно је прошетати се срцем Београда, од Славије до Калемегдана, и видети да је Београд поробљен град, да је Србија поробљена земља и, да су Срби поробљен народ.

Нигде, од Славије до Калемгдана, али и у ширем кругу Града, нема ни србског језика ни србског писма, већ све англиштина и латинштина.

Језик и писмо окупатора нису видљиви само на улицама и трговима, већ и у свим културним, издавачким, образовним, васпитним и медијским кућама.

У београдским књижарама је све мање србских издања, све мање србских листова и часописа, све мање књига на србском језику и србском писму, намењених  просвећеном и образованом србском читаоцу.

Већина књига је штампана на писму англо-америчких и англо-ватиканских окупатора, за поунијаћене и натурализоване Србе, за приучене и примењене Србе, који немају благе везе ни о србској култури и уметности, нити о србској књижевности и духовности.

У Србији се најбоље види и осећа, како англосаксонски и англорептилски глобализам уништава и затире народе, културе и традиције.

Кад се једном народу униште језик и писмо, тада је и сам народ уништен.

Лирски записи

 

Нећемо се мржњом борити против мржње, нити злом против зла.

Мржња и зло не красе ратника, већ љубав и доброта.

Ко из љубави и доброте креће у бој, из боја се и враћа; ко из мржње и зла креће у бој, из боја се не враћа.

Наше мисли и наша осећања бивају наш штит.

Штит саздан од мржње и зла, сваки мач пробија; док штит саздан од љубави и доброте, ниједан мач не пробија.

У великог ратника, и љубав је велика.

Највећег ратника највеће врлине красе.

Највећи раници никада не умиру; њих љубав и доброта проводе и кроз сам пакао, узносећи их из пакла и у девето небо.

Из највећих битака само се ретки враћају: то су они који су у битку ушли из љубави и доброте.

Ратници деветог неба јесу Сварогови ратници, који се из деветог неба узносе у дванаесто небо.

Дванаесто небо јесте небо богова.

Лирски записи

 

Реч је Светлост преточена у Звук, у Глас.

Реч је Душа и Дух, Биће и Суштаство.

Реч је Творац и Творевина, Стварност и Присуство.

Реч је Постојање и Стварање и Стваралаштво.

Реч је Жива и Живот.

Не постоје древне и савремене Речи; постоје само Речи!

Само онај ко не појима да је Реч Жива и Живот, да је Биће и Суштаство, може рећи да су неке Речи савремене, а неке, опет, стародревне.

Свака је Реч, изговорена из Срца Песникова, истовремено и стародревна и савремена, и свевремна и вечна – вековечна!

Лирски записи

 

Пишем и стварам да бих живео, као што и свако од вас ради и ствара нешто да би, такође, живео.

Свако је од нас наследио и примио неке дарове, и свако је од нас најбољи у ономе за шта је изабран.

Сви су дарови подједнако вредни, дивотни и битни.

Сви се ми негде, у некаквим пространствима Духа и Свести, налазимо и препознајемо.

Можда се никада нећемо срести у овом појавном и видљивом свету, али не мари!

Ми се налазимо, и већ смо се нашли, у неким бољим и лепшим световима.

Не пишем из таштине.

Можда је таштине и бивало на самоме почетку, у раној младости, но, одавно је нема.

Пишем зато што морам.

Морам, јер то је мој дар; а чим је мој дар, онда је то и мој задатак.

Задатак је оно што нам је задато.

А нешто може бити задато само Одозго, из виших божанских и духовних светова, задато од Великог Духа Стварања.

Пишем и да бих се срео и упознао с вама.

Да бих ја вас упознао, и да бисте ви мене упознали.

Ви и ја смо једно.

Ви сте ја, а ја сам – ви!

Не, нисам ја ни бољи, ни паметнији, ни лепши од вас.

Вас видим, и осећам у свему, као себи равне.

Вас, понекад, видим и као боље, паметније и лепше од себе.

Кад кажем лепше, онда не мислим на физичку лепоту, већ на лепоту срца, душе и духа.

Трудим се да моје песничке речи буду носиоци светлости, доброте, лепоте и љубави.

У својим песмама и лирским записима, ја вам откривам своју душу.

Моја је душа онаква каквом је видите и осећате у мојим песмама, у мојим лирским записима.

То је душа песника и човека који није успешан у свету.

Моја је душа слична и сродна вашој души.

Ми нисмо успешни људи, ми нисмо велики људи у свету.

Никада нисмо ни желели да будемо успешни и велики у свету.

Нисмо ни дошли у свет да бисмо били успешни и велики у свету.

Дошли смо зарад нечега чега нема у свету.

Ми смо дошли у свет да бисмо донели оно чега нема у свету, и чега никада није ни било у свету.

Некад ми је, давно, понуђено да будем успешан у свету.

Одбио сам то, јер је цена била душа.

Требало је да одбацим и продам душу, да бих био успешан у свету.

Између душе и света, ја сам изабрао душу.

Тада сам, у трену, схватио, да никада нећу бити успешан у свету.

Нисам се покајао и, нисам пожалио.

Душа је вреднија од света, душа је вреднија од свих видљивих и невидљивих светова.

Моје лирске записе примајте као своје лирске записе.

Ви и ја пишемо и стварамо заједно.

Када смо заједно, ми смо снажнији и јачи.

Заједно се спасавамо, заједно спасавамо једни друге.

Бранимо једни друге од зла у свету.

Бранимо једни друге од света.

Свет жели да нас пороби, да нас сатре и затре.

Ми се заједнички држимо и бранимо од ништавила света.

Ако бих икада помислио, да сам бољи од вас, да сам изнад вас, тада бих се суновратио.

Тада бих се наругао самоме себи.

Јер сваки од оних који помисли да је бољи од других, да је изнад других, бива поражен и поништен духом таштине.

Дух таштине разједа душу, разједа стваралачки дух.

Тек кад се човек ослободи таштине, кад превазиђе таштину, може да се вине пут небеса.