Лирски записи

 

Човечанство болује од страха и брига.

Страх и бриге јесу узроком многих савремених болести у свету.

Страх и бриге утичу на наше мисли и осећања, на наше речи и дела, на нашу животну поетику и на наш поглед на свет.

Страх и бриге бивају узроком најтежих злочина међу људима.

Владари из сенке, као и све тајне светске владе, одавно човечанством управљају преко страха и брига.

Сви медији света, од писаних до електронских, имају један једини задатак: да производе страхове и бриге без престанка и предаха.

Што више страхова и брига, све је лакше управљати људима.

Људи опхрвани страховима и бригама престају бити словесна бића.

Људи више и не размишљају, већ се само кљукају, трују и убијају застрашујућим вестима, најчешће лажним, које даноноћно смишљају и одашиљу демонски медији, чији је једини задатак да све измишљене вести бивају што отровније, што ужасније и што смртоносније; вести које ће до крајњих граница сузити свест у људи, тако да људи престану бити људима, да свест у људи буде у равни бесловесног бића, бића без критичког мишљења и расуђивања, бића које ће само да прима информације а неће имати времена да их проверава и у свом бићу свести промишља, обликује и освешћује.

Људи су напросто слуђени и избезумљени од страха.

Од страха више нису у стању да виде оне свагдање, мале а тако битне ствари, ствари које живот значе.

Од страха су жене престале да рађају.

Најчешћи узрок спонтаних абортуса јесте страх.

Страх помешан са бригама и ужасима.

Од страха и брига распадају се породице, распадају се племена, распадају се државе.

Кад отворите новине, кад укључите телевизор – свуда је ужас, грозота и пустош, свуда су злочини, ратови и апокалиптичне вести и најаве.

Светски рат само што није почео; апокалипса само што се није догодила; ако нас мимоиђе атомски рат, онда ће Земљу ударити џиновски астероид, или ће, пак, експлозија неке супернове, претворити Земљу у прах и пепео.

Вести се производе; вести се смишљају и измишљају; вести нису из Стварности и Истине; вести нису из Бића и Суштаства; вести су остварења, као и свака друга остварења, демона преко људског болесног ума.

Болестан ум, који је у власти демона, производи такве вести, све вести у савременим медијима.

Власници светских медија морају из дана у дан, из часа у час, да производе што грозније, што страшније вести, да би човечанство без престанка живело (боље рећи умирало!) у страху.

Што више страхова, све више и брига, а кад се помешају страхови и бриге, онда је свеколики човеков одбрамбени систем посве растурен, тако да човек није више у стању да се брани ни од болести ни од туђих демонских мисли; човек није више мислеће биће, већ најстрашљивија животиња која целог свог живота умире од страха и умире у страху, рађа се и умире у страху по стотину пута на дан.

Е видите, то је савремени светски поредак који је осмислио и створио демонски и рептилски Запад.

Англосаксонци и англорептили у том и таквом свету желе да владају над чопорима, крдима и стадима застрашених и од страха избезумљених бића која ни по чему више неће личити на словесне људе.

Најбоља одбрана и заштита од свег тог демонског утицаја, гле! јесте развијање и проширење Свести и СамоСвести.

Преко Свести и СамоСвести ви се повезујете са вишим бићима из божанских и духовних светова, те тако бивате под изравном њиховом заштитом, под изравном заштитом Богова и Предака, под изравном заштитом Великог Духа Стварања, што је једно од имена за Бога Створитеља, којега су наши Древни звали Сварогом, Вишњим, Свебохом.

Ово је један од веома ретких сајтова који дејствује, превасходно и са сврхом, на јачању Свести и СамоСвести својих читалаца.

Песник је добио Задатак, од Богова и Предака, да преко поезије и лирских записа, подиже Дух и Свест, да бодри и соколи своје читаоце.

Опростите ми, ако нисам увек бивао на висини Задатка!

 

 

Словенско Стваралачко Биће још није откривено и обелодањено свету.

Свет ће тек да појми, схвати и препозна духовну снагу Словена.

Словена ВедСрба, Словена Санскрићана!

Словена Стриборјана, Хиперборејаца, Северњака.

Исполин Словенства, Исполин ВедСрбства 

(Исполин је пра-србска реч за Дива, Титана, Колоса!),  још спава зимским сном од века, зимским сном од многих векова.

Од примања хришћанства, од покрштавања огњем и мачем, никако да се пробуди и свом силином размахне Словенски Исполин!

Будућност припада Словенству, Освешћеном Словенству, како је записано у древним светим књигама, и како најављују велики посвећеници од ПраИскони.

Вековима, гле, тисућама година, траје велика завера против Словенства, против ВедСловенства!

Завера истинска, сушта и суштаствена; завера непобитна!

Само још бесловесни не желе (и не могу!) да виде ту вековну заверу противу ВедСловенства.

Завера свеколиког НеСловенског света!

У тој завери противу ВедСловенства учествовали су, не само Западњаци (некада звани Вечерњаци!), већ и сви ини народи ЕвроАзије.

 НеСловенским народима и племенима вековима влада страх од ВедСловенства, од стваралачке моћи и надмоћи Словена Санскрићана.

ВедСловени су једини, сувисли, словесни и сушти  ПраАријевци!

Сви други Аријевци, назови Аријевци, јесу тек онолико, и само онолико Аријевци, колико су били у близини са ВедСловенима!

 

Лирски записи

 

По једном древном хиперборејском предању, скриваном и чуваном у тајним круговима једног белог хиперборејског братства, чији се чланови сматрају великим посвећеницима светлости, Ново доба, које ће, уистини, бити Доба Духа Стварања, зваће се још и Руском илити Словенском ером.

И, управо због тог древног хиперборејског предања, цео Запад бива узнемирен и у потпуном расулу и лудилу.

Запад зна – и зато је толико бесан и разјарен попут рањене звери – да његово време истиче.

Зна да будућност припада Русији и Словенима, те да никакво њихово зло не може да заустави и спречи долазећу Руску илити Словенску еру.

Англосаксонци и англо-рептили, ти највећи паразити и предатори човечанства, пожњеће управо оно што су вековима сејали.

 

Лирски записи

 

Тесла се не може поредити ни са једним човеком, ни са једним човечанским и људским генијем.

Он својим божанским бићем и суптаством надилази и превазилази свако људско поређење и схватање.

О Тесли се – и то, превасходно, песнички и надахнуто – може говорити само са једног вишег духовног и тајинственог становишта.

О Тесли се може говорити само, и искључиво, као о Божанству Светлости.

Или, као о Бићу које није од овога света; о Бићу које је дошло из будућности, из виших духовних и божанских светова.

Тесла је врхунац србског кода, србског оностраног светлосног записа.

У Тесли се садржи свеколики стваралачки Дух Ведског Србства.

Из Тесле исијава Божански Стваралац оваплоћен у Србском Бићу.

Теслина љубав према Србству превазилази и надилази свако србско родољубље.

Нико тако као Тесла није прослављао и величао Србско Посредничко Племе.

Нико од туђинаца нема право да својата Теслу, поготову то право немају јудео-кршћански жреци, језуити и крсташи, ти окорели злочинци и заклети србомрзитељи.

Тесла је расни Србин, Ведски Србин, Србин Хиперборејац, и као такав, он је морао осећати гађење над свим оним што јудео-кршћанство проповеда.

Он је свеколики Србски Род у срцу својему носио, и Њега су, уистини, болеле све ране Рода Својега.

Не само што немају права да Га својатају, већ Теслино име ни да спомену не смеју, они који су србосеком поклали и затрли Теслино Посредничко Племе.

Лирски записи

 

Рекао сам већ, да су од покрштавања, све србске културне и политичке елите проватиканске и прозападне.

А то значи, да ниједна од тих елита није, посвећенички и одговорно, и на дуге стазе, радила за србску ствар, већ за ствари Византа, Ватикана и Запада.

Морамо схватити и разјаснити, да је за расне Беле Србе, Визант исто што и Ватикан.

Јер Визант и Ватикан јесу две стране једне те исте демонске ствари.

И Визант и Ватикан истовремено и упоредо, већ столећима, раде на затирању расног Србства и праизворне ведске србске културе.

Византски калуђери једнако као и ватикански језуити, од дванаестог до осамнаестог века, уништавали су и спаљивали највредније древне србске књиге, у којима бејаше записана србска повесница од најстаријих времена (а то је седам тисућа година!) па све до Немањића.

Све пустињске религије јесу србомрзачке, свеједно како се зову.

И јудео-кршћанство и ислам заснивају се око србомржње.

Јер Србство је знамен Древног Хиперборејства, и ко мрзи Србство тај мрзи и Древно Хиперборејство.

Што надаље значи, да све пустињске религије, у тајној спрези са Атлантистима, раде на затирању и самог сећања на Древну Хипербореју.

 

 

Лирски записи

 

01

Ми смо рођени зарад виших ствари.

Наш главни задатак јесте рад на себи.

Онај ко ради на себи, бива слободна личност, и бива друштвено корисно биће.

Изграђујући себе, ми изграђујемо и своје ближње.

Свако уздизање једног од нас, јесте, истовремено, и уздизање сваког од нас, свих нас.

Сваки успех мог ближњег, јесте у исти мах и мој успех.

Сви се ми уздижемо и узрастамо једни уз друге, једни кроз друге.

 

 

02

Људи су слободна бића.

Слободне и самобитне личности.

Начело слободе јесте божанско начело.

Сви имају права на слободу, само ако се не користе слободом.

Слободан си само онда када се не користиш слободом, када поштујеш слободу других, када поштујеш право других да буду слободни онолико колико си и ти сам слободан.

Бити слободан значи истовремено и бити одговоран.

Одговоран према слободи својој, и слободи других, свих људи и свих бића.

 

03

Слобода не долази из спољнога света; слобода долази из најдубљег унутарњег бића.

Из спољнога света најчешће долази укидање слободе.

Спољни свет је противан унутарњим световима.

Колико ојачаш себе у унутањим световима, толико ћеш бити јак и у спољноме свету.

Ако си слаб у унутарњем, онда ћеш у спољноме бити још слабији.

 

04

Хиперборејски свет јесте свет слободе, свет слободних људи, свет слободних личности.

Наспрам хиперборејског света стоји атлантски свет, свет робства, свет робља и робова.

(Језичка опаска: не роПства, већ роБства!)

Између Хипербореје и Атлантиде јесте дубока провалија.

Не провалија у простору и времену, већ провалија у Свести.

Хиперборејска Свест јесте божанска Свест високе звездане расе, док је атлантска свест (мало слово!) свест нижих, мајмунских и гуштерских, паразитских и предаторских раса.

 

05

Не Земљи се тренутно води последњи рат између Хиперборејаца и Атлантиста.

После овог рата, човечанство ће кренути Путем навише, Узлазним Свароговим Луком.

Ка Галактичком Духовном Језгру.

Ново доба, које већ почиње, биће Доба Нове Хипербореје, Нове Хиперборејске Русије.

Хиперборејска Свест и Хиперборејски Дух предводиће човечанство на Путу Светлости.

Тако је записано у летописима Акаше.

Лирски записи

 

Чини нам се, у неким тренуцима, да је зло посве завладало светом.

Да су доброта и љубав заувек прогнани из света.

Да племенитом и узвишеном човеку нема више места у свету, јер свет као да и није више за племенитог и узвишеног човека.

Свет је постао најгрознији зверињак, а од свих звери знаних и незнаних, људи су постали најкрволочније звери.

Људи су постали звери над зверима, звери мимо звери!

Иза људи-звери остаје само грозота и пустош.

И, шта нам је онда чинити?

Свако од нас мора сам у себи, сам у свом најдубљем унутарњем бићу, да нађе одговор за себе.

И, само за себе!

Само узвишене мисли, само узвишена осећања, само узвишене речи, и само узвишена дела могу да нас заштите и сачувају од зла у свету, од људи-звери.

То је моје виђење, осећање и познање.

Али моје, и само моје!

А када уроним у своје најдубље унутарње биће и суштаство, тада добијам одговор из Акаше, који у песничком преводу гласи отприлике овако: или ће Земља постати Звезда, а то значи да ће са Земље нестати све паклене душе, а остати само племените и узвишене душе; или ће, пак, Земља постати Тамна Планета, а то значи да ће Земљу напустити све племените и узвишене душе, преселивши се на неку другу и тајинствену онострану и духовну Земљу Звезду.

Наравно, и то су моје, и само моје песничке визије, које мени пуно значе, а вама, можда, не значе ништа!

Лирски записи

 

(Татјана Кришков)

Само неосвешћен човек

умишља да је боље и лепше свуда,

него тамо где он већ обитава!

Само неостварен и неиспуњен човек

лута од града до града, од земље до земље,

у потрази за варљивом срећом.

Али срећу, гле, никамо не налази!

Јер среће нигде и нема за празна човека.

Срећа је, гле, само опсена за човека у опсени!

Човек посвећен себи и својему Путу,

и срећу и радост налази у својему Бићу!

Срећа происходи из лепоте и пуноће живљења.

А пуноћа живљења јесте благодат живота

у Духу Стварања!

Лирски записи

 

Што је човек више везан за вештаствени, материјални свет, све је већи слабић, све је већа кукавица.

Онај који се клања златноме телету, не може бити ратником, нити на бојном пољу, нити у пространствима духа и светлости.

Да би неко постао ратником у боју, он мора најпре бити ратником духа и светлости, ратником у свом најдубљем унутарњем бићу.

Јер човека не покреће ништа из материјалног света, већ је дух покретач свега.

Какве су ти визије и идеје такав ти је дух, а какав ти је дух такво ти је и видљиво тело.

У видљивом телу без духа и свести ничега нема.

Тело без духа и свести јесте само врећа меса и костију.

Похлепа је највећи непријатељ човеков.

Похлепа човека чини јадним и бедним.

Чини га рђавим, злим и поганим.

Запад против Истока губи све ратове.

Зато што Запад покреће похлепа, а Исток покрећу визије и идеје.

Кад кажем Запад, мислим на Атлантиду; а кад кажем Исток, онда мислим на Хипербореју.

У савременом свету, Русија представља Хипербореју.

Хипербореја је Северо-Исток: Крајњи Север на Истоку.

По визијама и идејама, које су покретач руске душе, Русија је оваплоћење Првобитне Хипербореје, која је претеча Првобитне Европе.

У Русији, у руској души и у руском бићу, има нечег тајинственог, непојмљивог и оностраног.

Нечег што се умом не може схватитити и разумети; нечег што надилази и превазилази аристотеловску логику и еуклидовску геометрију; нечег што је чиста божанска поезија и мистика срца.

Запад је истрошен, уморан и дегенерисан.

Духовно прозорљив посвећеник јасно ће видети како из западног човека (подједнако мушког и женског) напросто чили, хлапи, испарава и нестаје душевна и духовна лепота.

Остаје само физичко тело које се временом преобраћа у љуштуру.

Нити у мушкараца има етике, вертикале и ратничког духа, нити у жена, пак, етера, магнетизма и флуида девичанске душе.

Свака физичка лепота без душе и духа брзо свене као нежне латице воденог цвета на жаркоме сунцу.

Западни је човек одавно изгубио чула за лепо, племенито и узвишено.

Зато се на Западу и проглашава за уметност оно што је уистини спрдња и ругање уметности.

Када на Западу посетимо музеје или галерије савремене уметности, ми имамо осећај да смо се обрели у свету болесних мајмуна.

То што нам се нуди и представља као уметност, то је смеће од уметности.

Уметност је најбољи показатељ душе и духа једне цивилизације, једне културе, једне расе и нације.

Каква уметност, такав и народ.

Умирање једног народа најпре се запажа у његовим душевним и духовним остварењима.

Разгледајући савремену западну уметност, ми јасно сагледавамо свеколику изопаченост и болест западног духа, западног човека.

А све је то последица похлепе, грамзивости, себичности, саможивости и култа златнога телета.

ПЕСНИКОВО РАЗЈАШЊЕЊЕ

Вама је, свакако, појмљиво и јасно, да Песник казује из свог унутарњег бића и суштаства, из својих песничких визија и Акаше.

Нема у спољноме свету видљивих граница између Атлантиде и Хипербореје; те се границе могу сагледати само онда када их сазерцавамо из свог духовног срца.

Посматрајући из видиљивог света, из света омаја и опсена, видећемо да је Дух Запада завладао и над великим делом географског Истока, односно,  да је и сам Исток постао у неку руку Запад, па и већи Запад од самог Запада.

Песник казује о унутарњем (есотерном) Истоку и Западу; о Истоку и Западу из оностраног и тајинственог; о Истоку и Западу који се не види, али се у дубинама свог унутарњег бића наслућује и осећа.

Са тог становишта, Русија није ни Исток ни Запад; Русија је Првобитна Хипербореја!

Лирски записи

 

Срби су изабран и посвећен Сварогов Род.

Сварог је србско име за Бога Створитеља.

Срби се Створитељу обраћају по имену.

Они су Род са Сварогом Створитељем, па му се зато и обраћају по имену, будући да родбинску, крвну и духовну везу, осећају у свом најдубљем унутарњем бићу.

За Србе све има име, па и Створитељ.

Сварог се још зове и Свебох или Вишњи.

Срби су са Сварогом Створитељем, Свебохом или Вишњим – Род!

Они су Сварожићи.

Потомци Сварогови; синови и кћери Бога Сварога.

Сварог води Србе; Сварог бдије над Србима.

Сварог љуби Србе као Свој Род.

Не само што Срби верују у Сварога, већ они и знају Сварога.

Срби верују зато што знају, а знају зато што су видели и чули Сварога.

Срби су храбри, неустрашиви и непобедиви кад их предводи Сварог.

Сварог је Свом Прворођеном Сину Перуну, подарио вођење и уређење Доњег Неба, истовремено Му задавши задатак, да у свим војнама и биткама будно мотри и бдије над Србским Ратницима.

Србски Ратници зову се Свароговим Ратницима.

Перун је, поред тога што је Громовник и Господар Доњег Неба, у исти мах и Божански Војсковођа Срба – уистини љубљеног Свароговог Рода.

Бити Србин, значи – бити Сварогов, бити Сварожић!

Само Србин може бити Сварожић, јер је љубљен, изабран и посвећен Род.

У Свароговом Ирију има места за сваког расног и освешћеног Србина, за сваку расну и освешћену Србкињу.

То је Завет Сварогов са Србима, са Древнима, створен још на Пупку Света – на СрбИрију.

Тај Завет Сварогов је за сва времена, минула и будућа.

Тај Завет Сварогов је за Вечност.

Тај Завет Сварогов јесте Закон Сварогов.

Сварог је у Завету и Закону божански одговоран према Србима, према Роду.

Срби који су погазили тај Завет и Закон, Срби који су се одрекли свог Створитеља Сварога – окренувши се ка туђинским боговима – бивају лак плен својих непријатеља и душмана, бивају вечно прогоњени од свих и одасвуда у овоме свету.

У Свароговом Ирију има места за сваког самосвесног и самобитног Србина, за сваку самосвесну и самобитну Србкињу, одувек и заувек.

Сваки самосвестан и самобитан Србин, свака самосвесна и самобитна Србкиња, када ваљано обави свој земаљски задатак, изравно прелази у Сварогов Ириј.

Јер и то је Завет Сварогов са Древнима, са Србима Сварожићима.

НАПОМЕНА

ПЕСМА СВАРОГОВОГ РАТНИКА јесте химна, узвишена и божанска песма, Белих Срба, Сварогових Ратника; песма за певање која чека да се однекуд појави неки расни Србин, музички образован, који ће написати ноте на ове стихове и, предати песму онима који долазе, онима који морају доћи.

ПЕСМА СВАРОГОВОГ РАТНИКА