Лирски записи

 

Дуго сам трагао за одговорм, шта може бити узроком узајамног и тренутачног разумевања, саосећања и свеколиког прожимања на свим ступњевима Постања – два човека, двају бића, двеју душа.

Још сам у раној младости – испрва само наслутио, а потом и схватио – дошао до увида, да разумевање, саосећање и свестрано прожимање између два човека, између двају бића, не зависи ни од умног илити духовног образовања, ни од крвне блискости и сродности, као ни од ступња свести, већ од нечега тајинственог, оностраног, недокучивог, непојмљивог и несазнатљивог; од нечега што је с ону страну ума и свести, од нечега што је тамо негде иза свих знања и сазнања.

Питао сам се, дакле, шта је узроком љубави, велике и бесмртне љубави, између двају бића, између двеју душа мушког и женског; шта је то што разлучује несебичну и бесмртну љубав од обичних свагдањих љубави, од заљубљености, допадљивости и привлачности.

Јер сам одмах препознао, и освестио, да велике љубави, превасходно између мушког и женског, између човека и човечице, нису узроковане, нису изазване, нису покренуте, гле, ничим спољашњим, ничим пролазним, ничим овосветовним, па, штавише, и ничим телесним, плотским, путеним; зацело, ничим од онога што се умом и свешћу може разјаснити и осветлити.

Напросто, две душе, два бића се нечим изнутра, нечим тако дубоким и високим, узајамно снажно привлаче, а да нико из њиховог окружења не може да одгонетне и појми шта је то тако тајновито што њих тако снажно привлачи једно другом до поптпуног спајања и сједињења у једну личност, у једну душу, у једно биће, у једно суштаство; сједињује до потпуног потирања сваке индивидуалности, самобитности и самосвојности.

Тек сам много година доцније дошао до познања, да узроком и разлогом разумевања и прожимања двеју душа јесте њихово заједничко галактичко, звездано, космичко порекло и искуство.

Те две душе, та два бића долазе из истог звезданог јата (где су, можда, милионима годинама заједно обитавале), из истог сазвежђа а, некада, и са исте звезде; те две душе, песнички речено, припадају истом звезданом јату, истим звезданим и космичким оностраним таласима.

Надаље, те две душе се разумеју, споразумевају и привлаче – не преко ума, срца и свести, већ преко нечега што је, истовремено, испред и иза ума, срца и свести, а то су светлосне потке, светлосни запис у најсуптилнијим, најтананијим просторно-временским отисцима и поткама, у отисцима и поткама изван простора и времена, у отисцима и поткама првобитних космичких честица и таласа.

Напросто, они се саосећају, они се препознају, разумеју и привлаче преко свих својих генетских и светлосних записа, преко ћелија, честица, атома, молекула, неурона, вибрација, титраја и трептаја из Првобитног Заметка Живота, из Језгра Првобитне Светлости, из ПраВодеана Свести.

Ако ово писаније нисте посве разумели, или, пак, ако га уопште нисте разумели, то је стога, што је и Песнику тешко да она тајинствена и онострана сазнања преведе са мета-језика, са заумног, оностраног, херметичког  језика на овострани, умни, разумљиви и разјасни језик, на језик од овога света.

Лирски записи

 

Србство је разорено и поробљено изнутра.

Не говорим о Србији, већ о Србству.

Србија није битна, битно је Србство, зато што је Србство узрок, а Србија последица Србства.

Када се топи и губи Род и Раса, тада држава више и није битна.

Чему држава, ако нема Рода и Расе?!

Ако нема Народа који ће да држи државу, свака држава је сувишна и бесмислена.

Пропаст Србства почиње са покрштавањем, са прихватањем јудео-кршћанства као лажне духовне вертикале Србства.

Јудео-кршћанство је унело смутњу у Србство.

Са примањем јудео-кршћанства почињу смутна времена за Србство која трају, без престанка, до дана-дањег.

Са примањем јудео-кршћанства одмах су отпочеле србске међусобице, племенски и родовски ратови унутар Србства, унутар Расе.

Покрштавање се одвијало огњем и мачем.

У време покрштавања Србство је доживело најужасније и најјезивије погроме.

Србство је још тада преполовљено.

После тих најгрознијих погрома, ми смо били лак плен за све наше непријатеље.

Немањићи, које толико славимо и величамо, запечатили су судбину Србства.

После Немањића, унакажено Србство није више било ведско, хиперборејско и аријевско Србство.

Престало је бити Србством светих и посвећених ратника, престало је бити Србством Расе, Србством Узвишене и Племените Звездане Расе.

Ниједна србска аристократија и ниједна србска културна и духовна елита после покрштавања, није више била – Србска!

Била је јудео-кршћанска, била је туђинска, али никада, уистини, Србска!

Јудео-кршћанство је увек јудео-кршћанство, свеједно да ли је источно или западно.

Наши заклети душмани били су и остали управо јудео-кршћани, без обзира што смо и ми сами постали јудео-кршћани!

Јудео-кршћанска Европа јесте најмрачнија Европа.

Јудео-кршћанска Европа јесте наш заклети душманин, и, управо та јудео-кршћанска Европа и ради данас на коначном затирању Србства.

И заиста, ми ћемо као Род и Раса посве ишчезнути, ако не одбацимо јудео-кршћанство.

Јер, све док смо јудео-кршћани, ми смо оковани, ми смо у ланцима јудео-кршћанске магије и идеологије.

Србски Дух је спутан јудео-кршћанством.

Спутан, заточен, заробљен.

Ми се заваравамо православљем, јудео-кршћанским правословљем.

Јудео-кршћанско православље није наше галактичко и космичко Хиперборејско Православље.

Како ћемо да се боримо против оних чију смо религију примили, чију смо идеологију примили, чији смо начин размиљања и живљења примили?

Нема ту никакве истинске борбе.

Ту ничега нема.

Ми данас видимо и кажемо, како су све наше културне и политичке елите – прозападне.

Оне су прозападне не само од данас, не ни од јуче, већ од покрштавања.

Кад кажем да су све наше културне и политичке елите прозападне, онда желим и разјаснити: оне су јудео-кршћанске.

У новијој нашој повесници највећа су наша обмана и опсена били комунисти.

Комунисти су били најжешћи прозападњаци, комунисти су били најокорелији јудео-кршћани.

Они су само вешто глумили отпаднике од јудео-кршћанства, а у својој суштини, а у својој души они су били и остали најлукавији језуити.

Бивши комунисти јудео-кршћани, данас су најревноснији атлантисти и глобалисти и, опет јудео-кршћани.

Основа свих европских и западних покрета у последњих десет векова, свеједно да ли су леви или десни, јесте јудео-кршћанство.

Сви европски и западни изми јесу јудео-кршћански и, заувек ће остати јудео-кршћански.

Када то схватимо и освестимо, тада ћемо, као Род и Раса, васкрснути.

Тада ћемо се поново родити; али Одозго, из Језгра Галаксије, из Суштог Суштаства.

ПЕСНИКОВА НАПОМЕНА

Преузимајте одмах моје лирске записе, и чувајте их за себе, као и за оне који ће после вас доћи.

Јер не знам колико ћу још времена моћи да објављујем своју поезију и лирику на Србском журналу!

Ви сте, надам се, разумели зашто вам ово поручујем.

Има доста оних којима моје писаније није по вољи!

Лирски записи

 

Ово је време галактичког буђења и освешћивања.

Време када се сва бића и сва суштаства, заједно са свим сунцима, звездама и планетама у Галаксији, буде и освешћују.

Није буђење и освешћивање само Земље, или, пак, само Сунчевог устројства, већ Свеколике Галаксије.

Време када се Галаксија (наше Звездано Јато) припрема за прелазак на виши ступањ Божанског Стварања; време када Галаксија постаје Свемир (Васиона, Васељена) за себе.

Песнички речено, наша Галаксија постаје упоредни (паралелни) Свемир, усаображавајући се са других Дванаест Свемира у ПраВасељени.

Ми обитавамо у времену када се из наше Галаксије рађа Тринаести Свемир.

Ако то знате (а претпостављам да знате!), онда вам је јасно зашто се све ово дешава у свету на Земљи: зашто је толико зла и мржње, зашто толико блуда, разврата и настраности, зашто толики грозни злочини и ратови, свуда око нас, па и у нама.

Ново доба, о којему одавно приповедају велики хиперборејски песници посвећеници, то је, управо, ово доба – доба настајања Тринаестог Свемира!

Лирски записи

 

Све што постане јавно, престаје бити оно што је било пре но што је постало јавно.

Само оно што је тајно, и заувек остане тајно, то бива непресушно врело песничког и стваралачког надахнућа.

Све оно што се озваничи, што се открије светини и руљи, то заувек губи своје чари и дражи, то убрзано вене и сахне.

Тако је кроз векове бивало са свим идејама, са свим религијама, са свим идеологијама, са свим уметностима, са свим учењима, са свим народним и друштвеним покретима.

Дивота је дивота само док је скривена.

Када се дивота открије, престаје бити дивота.

Некада је, у добу девичанства, постојала снажна, скоро космичка, привлачност између мушког и женског, између човека и човечице.

Зато што су обоје били прекривени велом тајне, велом тајанства, велом мистерије.

И зато што су обоје, и мушко и женско, били божанства.

Љубав између мушкарца и жене, гле! бејаше љубав између дивотног бога и дивотне богиње.

Лепота је зрачила из свакога лица, из свакога обличја.

Лепота је све обавијала и чувала.

Лепота је била онострана аура, космички штит од свих лоших утицаја из окружења.

Лепота је бивала унутра, па се из унутарњег прелива у спољашње.

Некада је свака младост била лепа, красна, племенита и дивотна.

Сваки је момак био наочит као млади бог, свака је девојка зрачила красотом и дивотом богиње пролећа.

Те красоте и дивоте у свету одавно нема.

Нема је у људима, нема је у момцима и девојкама.

Тек у понеком човеку, тек у понеком момку, тек у понекој девојци на тренутке провеје нешто од те дубоко скривене красоте и дивоте давно минулих векова.

Данас је све откривено, све јавно, све профано, све посветовљено.

Без флуида, без етера, без заноса, бек екстазе, без блаженства, без звезданих титраја и трептаја.

Зато више и нема оне негдање привлачности, оне чудесне божанске устрепталости између мушког и женског.

Јер све што је откривено и видљиво, губи сваку драж, губи сваку чар, губи сваку привлачност.

Од свеукупне космичке љубави, између мушког и женског, остао је само дивљи, скоро животињски, нагон и секс.

Свако је на продају, и све је на продају.

Свако се може купити, и све се може купити.

Љубав се купује, секс се купује, брак се купује.

Нема тајне, нема флуида, нема тајинствене еротике, нема божанског заноса, нема просветљења и посвећења.

Људи се рађају у лажи, живе у лажи и, на концу, сви умиру у лажи.

Лажне су религије, лажне су цркве, лажне су културе, лажне су уметности.

Онај ко се не мири са овим и оваквим светом без сврхе и смисла, са светом деградираним и дегенерисаним, мора да потражи и препозна свој тајинствени унутарњи пут, тајинствени и онострани пут срца и душе, и да на том тајинственом унутарњем путу потражи своју љубав из снова, своју сродну и блиску душу у некој тајанственој особи супротног пола, те да се поново, као у оно доба девичанства, саставе и споје човек и човечица.

И наћи ће се!

Знам, поуздано знам, да ће се наћи, срести и препознати.

Јер, по свим галактичким, космичким и божанским законима, они се морају наћи!

Зато што је Закон привлачности, јачи од свих закона у Космосу.

Лирски записи

 

Све што тражите, већ је у вама.

Ви сте пупак света, ви сте духовно језгро звезданих јата, ви сте ПраВодеан Беле Светлости.

Ви сте стожер, ви сте вертикала, ви сте спирална стаза оностраних светова.

Бог је у вама, Дух Стварања је у вама, Мајка је у вама, Отац је у вама, Природа је у вама.

Ништа не тражите у спољноме свету, који се, авај, попут стрвине, распада и заудара, јер све је већ у вама –

у срцу вашему, у души вашој.

Лажне су све религије, лажне су све цркве, лажне су све философије, и лажна су сва учења, знања и сазнања људи од овога света.

Све је већ у вама; одувек у вама, заувек у вама.

Ви сте они што су из будућности пошли, да би се, с ону страну давно догођене прошлости, вратили у неку нову будућност тек рођених светова и звезданих јата.

Ви сте све оно за чим тугујете и чезнете.

Ви сте она љубав за којом целога живота својега трагате негде далеко одавде, у неким далеким земљама и градовима, у неким далеким и незнаним људима.

Свет је мртав, и све је у свету мртво, одавно.

Све што тражите, гле! већ је у вама.

Верујте, само верујте у своје снове – и биће!

Опремио: СТАРИ СЛОВЕН

Лирски записи

 

Ивана Жигон, велика уметница и још већа посвећеница.

Она је чиста србска, словенска, хиперборејска раса.

Она је један од најлепших изданака србско-словенско-хиперборејске расе.

Лепота њеног лица, лепота њених сетно-сневалачких очију, извире и исијава из њеног најдубљег унутарњег бића, из њене племените, узвишене и освешћене прасловенске душе.

Ивана Жигон је једна.

Једна и непоновљива.

Велика уметница и још већа посвећеница која гради тајинствене духовне мостове између Срба и Руса, између Србије и Русије.

Сваки расни Србин, као и свака расна Србкиња, у Ивани Жигон види и препознаје себе.

Самосвесне, самосвојне и самобитне личности, здраве и снажне а непоновљиве личности, одмах се препознају.

Такве личности зраче на даљину, у таквих личности је и аура дубока и широка, широка и несагледна.

Ивана Жигон зрачи красотом и дивотом, зрачи дејствима духовних звезданих јата, зрачи тајинственом божанском енергијом.

Ивана Жигон је једна.

Једна и непоновљива!

 

 

На Врањешком гробљу у Радобуђи, понад Ариља, подно Небеске планине, с вечери у сутон румен, кад топао дашак, с висока горја, доноси мирис зрелих оскоруша.

 

Сетно трепере врхови јасика, спрам Сунца од руја, што тоне иза пурпуром осутог горја.

Тишина векова, и давно уснули Преци.

Седим на камену, и зурим некамо у плаветне даљине сутона.

Полако напуштам себе, и вијам се високо понад крошања модрих столетних букава.

Небо зелен–плаветно и лагани праменови румених облака.

Све је ово сам сан!

Само сан који сам давно негда толико пута и будан сневао!

У сновима што у сну снијем, упознајем Претке своје са Потомцима својим.

Кажем им: Сви сте ви, истовремено, и Преци и Потомци једни другима!

Сви сте ви, заједно са мном, Једно Биће –

Сушто!

(ЈАСНОВИЂЕЊЕ ПЕСНИКА ВИЛЕЊАКА)

 

 

Постоје духовна звездана јата, и у духовним звезданима јатима постоје, такође, духовна сунца, а уоколо духовних сунаца, гле, плешу и плове духовне планете.

У колоплету духовних планета, постоји једна налик Земљи, само што је од тананих твари, сва прозрачна, етерична; сва од Свести, духовних нити.

Тамо обитавају духовна бића; а то су богови наших предака; с којима смо, тајносано, светлосним поткама повезани, преко срца и језгра душе.

Ту планету у дубинама, иза свих видљивих звезданих јата, иза појавних сунаца и планета, наши су Древни –

 Иријем звали.

По обављеном задатку на Земљи Земљи, а спрам дела и заслуга нам, селимо се на Земљу Звезду – а то је Ириј Древних наших – где се сједињујемо с прецима и бозима у ПраВодеану Беле Светлости.

Душа Народа

са Бићем Језика,

твори Духовно

Звездано Јато,

у Пра Васељени

 иза Тишине,

где Обзорје Збивања

 снова стаје,

у Вечан Прасак,

гле, Новог

 Зорја!

 

И где ПреПочиње

што давно Бејаше,

 у Сну Сневача

Створитеља,

који Будан

 у Снима

сније!