Дванаесто мудрованије из Тијаније

*

Данас сам радио са Витезима Праисконог Реда. Рад смо започели у рану зору. Витези су мудри, дисциплиновани, брзо схватају, не причају много, нечујни су. Поделио сам их у дванаест група, а свака група је бројала по дванаест витеза, а

са сваком групом сам делатно тиховао на слику мудраца са Истока, по дванаест  минута, укупно 144. минута. Свака група је радила три рада по четири минута. Сваки члан групе радио је први алхемијски рад за болесног пријатеља или познаника, други рад за себе, трећи за целу живећу заједницу планете Земље. Живећу заједницу чине минерали -физико тело, биљке – етерично тело, животиње –

астрално тело, и људи – каузално тело планете. Рад са сликом је игра свести и игра истине. На слици се исказује вечност као светлуцава потка која одржава свет.

Узели смо угушћену пројављену вечност са слике, разредили је у шакама, и распрснули по свој Тијанији унутарњој, а Тијанија исцељује и сија као чисто злато.

* *

Тијанијац одраста на Манитом виру, где се налази отвор за Оносконију. Ту сам и

ја пропливао, а ту су пропливали и велики витези – Мансанман Остварени, Крсташ од Умља, Витез од Плавог Грала и други. На Манитом виру се обрела ових дана Ива Владика из Под-гори-це, моја пријатељица из многих живота. И Ива је витез, храбри летач на параглајдеру. Полетела је са врха Овчар-планине, тачно са места где се рачва праискона струја. Прелетела је Јелицу планину и кренула према Тијанији, желећи да дође до Храста мудраца, али је изгубила ветар и приземљила се на Манитом виру. Тако је судбина хтела, можда због тога што сам се ја ту задесио са мојом екипом. О, дивна моја Иво! И ти, као и ја, испробавамо се у многим водама: речним, морским, језерским, подземним, брзим, мутним, планинским, равничарским, ванземаљским. Ово лутање проширује опажање, посебно ако укапираш општу нит која провејава кроз свако лутање и сва учења.

* * *

Прошле године срео сам Иву на Јадрану. Пливала је као делфин, а из воде је изашла овенчана морском пеном. Личила је на нимфе коју су сретали Прасрби када су лутали морима и океанима на својим лаким лађама. Њене плаве очи личиле су на крајичке неба, или на два жива морска кликера. Њен недефинисани загонетни осмех зачарао је мушке сирене – сиренце, а боме и људе. Једног тихог сунчаног предвечерја издефинисали смо недефинисани осмех:  1. све је добро, 2. нико није крив за нашу судбину, 3. може се бити истовремено у прошлости, садашњости и будућности, 4. ми смо вечна душа у вечном физичком телу, 5. живот је Лепота – све лепша и лепша, 6. ти си ја, ја сам ти, 7. много што-шта није важно, али може да те веже ако му то дозволиш, 8. сви смо ми Једно, 9. Бог је увек ту, у свакој нашој мисли и радњи, и с тога је страх непотребан, 10. воли све, воли свакога; још више воли, воли заувек … јер – све је живо.

* * * *

“Која гора Иво, која гора Иване,

која  гора Иво брате разговора нема?

Романија Иво, Романија Иване,

Романија Иво брате разговора нема.“

* * * * *

Када се гледају слике,

 или предели,

са подлогом вечности,

све се лагано претвара

у пројављену вечност,

исцељујућу, дивотну.

Када се дубље тихује

види се само вечност,

 јер ничега другог,

осим вечности, нема

08.01.2014. године

В л а д а н   П а н т е л и ћ

Лирски записи

 

01

Душа се лепотом храни.

Зато читајте руску књижевност, читајте руске песнике.

Русија је земља песника.

Нико као Руси не слави тако своје песнике.

Руски народ напросто обожава поете.

Ко није читао руске песнике, тај и не зна шта је лепота песничке речи.

 

02

Упознајте јапанску уметност.

Јапанско сликарство и поезију.

Читајте хаику песнике, да бисте доживели садашњи тренутак.

Читајте древне кинеске, индијске, персијске и арапске песнике.

Упознајте Калидасу, Кабира, Хајама, Фирдусија, Тагору и Џубрана.

 То је свевремена лепота песничке речи која храни и исцељује душу.

 

03

Индија је дала велике песнике и мудраце.

У Индији живи Дух Древности.

Када упознате Исток, тада ћете схватити шта је Запад.

Своју душу морате свакодневно да храните лепотом.

Лепотом песничке речи, лепотом чисте уметности.

Лепота је изнад свега; лепота је почетак свега; лепота је крај свега; лепота је нови почетак свега.

 Не прљајте своју душу дегенерисаном и декадентном уметнишћу Запада.

Не загађујте тим смећем од уметности себе и своју околину.

Оно што се данас на Западу представља као уметност јесте ругање уметности, ругање стваралаштву, ругање лепоти.

Запад је душевно и духовно болестан.

Запад је болестан од јудео-кршћанске гордости, надобудности и себичности.

 

04

У руским бајкама има више лепоте и истине, него ли у свим савременим књижевностима Запада.

У бајкама, легендама и митовима и иначе има више истине но у свим историјским уџбеницима, списима,  књигама и студијама.

 Бајке буде и развијају машту, буде и развијају стваралачку уобразиљу.

У бајкама је оно најлепше што смо наследили од својих древних предака.

Бајке нам откривају скривену истину о нама, о нашему пореклу, и о нашим прецима.

 

05

Храните своју душу лепотом.

Храните је из дана у дан, из часа у час.

Свакога дана прочитајте макар по један диван стих, свакога дана прочитајте макар по једну страницу неке добре књиге, свакога дана помислите на нешто лепо, дивотно и племенито.

Радујте се животу, радујте се лепоти, радујте се доброти.

Заиста, радујте се!

Лирски записи

01

Балканом влада мржња.

Сви балкански народи носе мржњу у својим генима.

Мржња им је на језику, мржња им је у очима.

Срби су већ вековима највеће жртве те балканске мржње.

То само потврђује оно што освешћени одавно знају: Срби немају ничег заједничког ни са једним балканским народом!

Срби нису иста раса са другим балканским народима.

Срби су самосвојан и самобитан род – посредничко племе између богова и људи.

 

02

Није истина да велике силе завађају балканске народе.

Балкански су народи од самог постања такви.

Они се рађају са мржњом, живе са мржњом, и умиру са мржњом.

Нема потребе да их ико завађа, када су они већ од самог постања завађени и са Богом и са Светом.

Нема тог Чаробњака, нема тог Лекара, нема тог Исцелитеља, и нема тог Бога који ће их излечити од мржње!

Једном са мржњом – заувек са мржњом!

 

03

У свим суседним земљама, у свим земљама у окружењу, Срби су највеће жртве верске, националне и расне мржње.

Нигде у окружењу Срби нису народ првога реда, већ се свуда голоруки бране од крвожедних звери у људском обличју.

Иза свих тих крвожедних звери у људскоме обличју стоје Ватикан и Брисел.

Стоје Европска унија, Америка и НАТО.

У Европској унији, то поуздано знам, Срби ће бити дивљач за одстрел.

У свакој земљи Европске уније, свако ће моћи, у свако доба дана, да убије било ког Србина, и да никоме због тога не одговара.

Само посве луди и бесловесни Срби то не могу да виде!

Само луди и бесловесни Срби сневају грозоморне снове о Европској унији.

 

04

Једино решење за Србе који живе у земљама у окружењу јесте, да напусте те земље и да се доселе у Србију.

Да напусте те земље, јер је у тим земљама толика мржња према свему србском, да они још мало неће моћи да опстану.

Та мржња према Србима и Србству никада нестати неће.

Заваравају се они који мисле да је та мржња пролазна.

Не, та мржња је вечита и вечна!

Та мржња је већа од свега лепог, племенитог и узвишеног.

То није обична, већ праискона мржња, која све лепо и племенито око себе поништава.

 

05

Ватикан је змијско гнездо.

Ту су вековима ковани сви планови о затирању Срба.

Ту је рођена највећа мржња на Планети.

Јудео-кршћанство и јесте религија мржње.

Извуците мржњу из јудео-кршћанства, па ћете видети шта ће остати од те назови религије!

У јудео-кршћанству никада ни Бога ни Духовности није било.

Сем мржње, заиста, ничега није било!

Лирски записи

01

Речи које изговарамо, као и речи које не изговарамо, стварају нашу судбину.

И не само што стварају нашу судбину, већ и судбину наше деце, као и деце наше деце.

Човек који псује затамњује своју душу, мења свој светлосни запис, мења, како руски научници обелодањују, структуру ДНК молекула, а тиме изравно уводи себе у болест и у смрт.

И, не само то, но ће, будући да речи имају енергетски и информациони ефекат, човек који псује, информацију псовке изравно пренети и на своје потомство, што значи, да ће већ у трећем или четвртом нараштају доћи до потпуне дегенерације потомака.

 

02

То што се дешава са појединцима, дешава се и са народима.

Песнички речено, народ који много псује, после неког времена, постаће посве дегенерисан народ.

Да је реч опаснија од мача, то песници одавно знају.

Песници знају, да само једна једина погрешна реч може да сруши свет, као и то, да блага, топла и дивотна реч, може да васкрсне човека, може из пепела да подигне давно разорени свет.

 

03

Савремени медији, по диктату Великог Инквизитора, свесно шире енергију и информацију псовке и зла, тако да поступно, а убрзано, долази то потпуне дегенерације народа и свеколиког човечанства.

Стога је савремени холивудски филм изравно у служби Великог Инквизитора, јер преко псовки и насиља трује душе стотине милиона људи на Планети.

Дегенерацији човечанства последњих година (а све се убрзано одвија према демонском сценарију Великог Црног Редитеља) највише је допринела холивудска филмска индустрија као и амерички електронски медији.

Има народа (а Индија је на првом месту) у којих је забрањено приказивање холивудског филма.

 

04

Америчка нација је скоро посве дегенерисана, превасходно стога што је она под изравним утицајима енергија и информација Холивуда.

Холивудски филм је изравно одговоран за већину грозних убистава и злочина који се дешавају у свету.

Све су ово годинама испитивали и потврдили руски научници.

Наравно, песници су то одувек знали, само што савремени људи не читају песнике, већ гледају холивудске филмове грозоте, ужаса, псовки и насиља.

 

05

Ја сам одавно запазио, да они који су одрастали уз холивудске филмове, већ са двадесет и неколико година постају веома опасни по окружење.

То су, најчешће, уврнуте и извитоперене, неуротичне и сумануте личности, које из чиста мира, у сваком трену, могу да прасну и пукну, те да изврше овај или онај злочин.

 

06

И не само што је важно да ми лично не псујемо, већ је такође важно и да се крећемо у друштву где се не псује.

Јер и слушање туђих псовски бива погубно по нас!

Слушање је на неки начин саучествовање и одобравање.

Стога, ако се неким случајем или неким чудом, нађете у друштву где се псује, одмах измислите неки разлог да изиђете из тог друштва.

Измислите да вас неко чека, измислите да морате да обавите неки важан посао, само гледајте да што пре побегнете одатле.

Што пре побегнете, све боље по вашу душу и душе ваше деце.

 

07

Ми, Срби, имамо грозне псовке, и те су грозне псовке већ посве замрачиле Србску Душу.

Савремени србски филм је постао најгрознија варијанта холивудског филма.

Од деведесете године прошлога века, у Србији се смишљено, значи, са сврхом и смислом, и свесно, снимају најпрљавији филмови по налогу Великог Инквизитора.

У такве декадентне и дегенерисане „србске“ филмове сви улажу велика средства, а за уметнички србски филм нико неће дати ни пару!

 Зато вам и поручујем: не гледајте холивудски филм и не гледајте „србски“ филм!

 

08

Не псујте!

Јер кад год опсујете некога или нешто, ви сте, уистини,  опсовали самога себе и своје далеко поколење.

Лирски записи

01

Има једна руска песма, коју сам давно нашао у једној књизи, но, сада не могу да се сетим ни наслова књиге ни имена писца, која отприлике гласи:

А моју љубав широку као море,

примити не могу обале живота.

Ова песма, овај двостих – то је руска душа!

Књига, у којој се налази овај дистих, јесте приповест о младој Рускињи, аристократског порекла, која је после Октобарске револуције избегла на Запад, и која се убрзо потом изненада тешко разбољева.

У болници је прегледају многи лекари, и нико од њих  не може да одгонетне од чега болује.

Ништа јој није, кажу, здрава је, а, ето, умире.

У тренутку кад ова млада Рускиња умире, појављује се однекуд један стари лекар, који је, некада давно, у младости, боравио у Русији, и упознао руску душу, те  каже својим западним колегама:

Ви не можете да откријете узрок њене болести, зато што не познајете руску душу.

 Она не умире од болести, већ од туге и сете за родином и за вољеним младићем који је остао у Русији.

Њену руску душу, њену љубав широку као море, не могу да приме обале живота.

Руска душа је и шира и дужа и већа од живота.

 

02

Ко није боловао и умирао од љубави, тај и није познао љубав.

Имао сам двадесет и две године када сам читао ову књигу, и чинило ми се, да је то књига о мојој души, да је то песма моје душе.

Морам вам признати, јер песник мора да буде искрен, да сам и сам, у младости, боловао све своје љубави и умирао све своје љубави, и васкрсавао од љубави и снова се рађао због љубави.

Моја душа није балканска (са балакнским народима, заиста, немам ничег заједничког!), већ руска, словенска и вилењачка.

 Све су моје љубави биле романтичне, и све су биле и сетне и радосне, и тужне и дивне, у исти мах.

Путовао сам кроз властито срце, и путовао сам кроз срца љубљених девојака.

То бејаше и најлепше и најдивотније путовање.

 

03

Да љубав може бити широка, шира од мора, те да не могу да је приме и прихвате обале живота, то сам толико пута доживео, јер да то нисам доживео, не бих могао да пишем ни поезију ни лирику ни лирске записе.

Све моје песничко стварање из тога происходи.

И не само да је љубав шира од живота, већ љубав може бити и већа и вреднија од живота.

Ово вам, можда, чудно и бесмислено звучи, али сам ја то у младости уистини познао, осетио и доживео – да је љубав и већа и вреднија од живота.

Јер, када се живот посвети љубави, тада се из пролазног живота прелази у непролазан и вечан живот.

Ако љубав није Божанство, онда и није љубав!

Лирски записи

 

01

Не смете ништа веровати онима који данас владају Србијом.

Њихова имена нећемо спомињати, зато што њихова имена и нису за спомињање.

Ако бисмо споменули њихова имена, одмах бисмо навукли зло на себе.

Древни Срби су знали, да се имена нечастивих никада не изговарају.

За такве се каже ТамоОни!

Они који данас владају Србијом дошли су из најдоњих светова.

Они и нису људска бића, већ сенке и утваре; астрални вампири и древни србомрсци.

Овај нараштај је задесило да живи у времену кад Србијом владају најотпалије душе – шудре, парије и палије.

 

02

Ако смо то схватили и освестили, онда се више нећемо бавити онима који само привидно владају Србијом, већ ћемо се окренути на другу страну, на страну Светлости,  и дејствовати на унутањем културном и духовном свејединству Србскога Језгра.

На нама је да културно и духовно ојачамо изнутра, да збијемо редове мимо државе, мимо званичних установа, мимо свих дневних политичких дешавања, те да сами за себе будемо Србска Држава, Србска Духовна Заједница.

 

03

Морамо мудро и лукаво јачати себе изнутра и, у исти мах, њих потајно поткопавати и слабити изнутра.

Што ми будемо бивали јачи, то ће они бивати све слабији.

За рушење оваквих страховлада, најбоље су Гандијеве методе.

Свеопшта потајна грађанска непослушност, и, упоредо с тим, развијање свести и самосвести.

Мора што више Срба да се освести и, да схвати, да је ова власт србоцидна, односно, да ради на сатирању и сатирању Србства.

 

04

Будни и освешћени Срби морају да се удружују у мале задруге, нешто попут србских задруга из друге половине деветнаестог века.

Да затворе круг на свим пољима, на свим ступњевима.

Да једни друге запошљавају, да сами стварају и производе робу, те да ту исту робу, опет самостално, продају другим земљама, другим народима.

Да свака од тих србских задруга успостави, рецимо, сарадњу са Русијом, са руским задругама и предузећима.

Важно је само да не рачунате на државу коју немате, да не рачунате на владу коју немате.

Будите ви сами за себе и држава и влада!

Лирски записи

 

01

Када се поклопе Свето Време и Свети Простор, тада се отварају Тајни Пролази за Више Упоредне Светове.

Свето Време пада у ведсрбске велике Празнике, а Свети се Простор може наћи на десетине места у Србији, најчешће на знаменитим планинама и поред великих река.

Таква места зову се још и Местима Моћи, али са Местом Моћи мора да се поклопи и Време Моћи, да би се отворио и указао Тајни Пролаз кроз који ступамо у везу са Вишим Упоредним Световима.

Наравно да све то иде преко Унутарњег Бића, зато што се у Језгру Душе налази Галактички Дијамант –

Кристална Призма преко које смо повезани са Галактичким Језгром.

 

02

Претпостављам да је свако од вас осетио, да Свето Време обухвата јучерашњи и данашњи дан, те да ова два дана покривају два Велика Божанства наше Древне Вере, што је СветоСавље само прихватило и озваничило.

Сви Немањићи су веома поштовали Древну Веру Срба, а Свети Сава је и буквално водио дипломатски рат са Васељенском Патријаршијом, да би се унутар ПравоСлавља сачувала Вера Древних.

 

03

Данас сам на Дунаву доживео нешто и чудесно и дивотно.

Свето Време је лебдело над намрешканом, титрајућом и блистајућом водом Дунава и, док сам кроз трепавице зурио у Сунце, осетио сам како се из Галактичког Језгра низводи Милост Божја.

Не умем да вам објасним, али знам, да је моје Унутарње Биће осетило како Блаженство Духа Стварања прожима и Простор и Време.

Када сам доцније то искуство призвао у Свест, схватио сам, да за Србство наступа Време Повишене Божје Милости.

Србство се, после дугог суноврата, креће Узлазном линијом; из Понора се, Путем навише, успиње ка Пропланку Свесности.

 

 

 

Створитељу!

Ти што подједнако

и у Највећем

 и у Најмањем

обитаваш;

Ти што Јеси

Живи Бог

како Предака

 тако и Потомака мојих;

Ти што Си Свеприсутан,

истовремено,

како у појавним

 тако и у непојавним

световима;

 Ти што Знаш

 и Видиш, уистини,

Све од Почетка Без Почетка

 па Све

 до Свршетка Без Свршетка,

молим Ти се,

Свим Бићем,

и Свим Суштаством,

и Свим Присуством

својим,

не за себе,

 већ за све ближње моје

који су Једна Душа са мном;

 и за све ближње своје

који су Једно Срце са мном;

и за све ближње наше

 који су Једно Суштаство са мном;

и за све ближње

од свих ближњих свуда и свагда,

а који су, такође,

Једно Присуство са мном;

 да Будеш,

Створитељу и Оче, 

Милостив и Благ,

 Као Што Већ Јеси,

онда када нам најтеже

бивало буде,

у свету

и у иним

световима

Твојим!

 

 

Једанаесто мудрованије из Тијаније

*

Будим Око у оку . . .

Дужица је откровење. . .

* *

У Тијанији време за одлучност, радост, храброст, давање, тишину, љубав и скромност је – сада. Ове особине су одредице човека Златног  доба. Тако подигнути, комшије моје и ја, првог делатног дана 2014. године, како године рачунају крадљивци наше славне прошлости, ушли смо у тишину и празнину. Када је ментал охлађен јасно се види да су све

 наде лажне, да служе за одржавање илузија, а стварање је главна радња човека који ради на утемељењу Златног доба. Тиховање је најмоћније стварање, посебно тиховање у групи. То радимо много година, а сада смо појачали дејство. Сваки Тијанијац је у стању високог духовног аутоматизма, и може вољно да мења простор исијавањем малених сверица које јонизују околину и шире дубоки мир. Из стања мира, стања истинске повезаности са праизвором, стварају се најумнија дела у свим областима живота.

* * *

Ставили смо исту идеју у наша срца и удвадесетостручили пажњу. Намах се променило и проширило поље Тијаније километрима далеко. Сива несвесност, која има само једну будућност, претворила се у свесност са више будућности. Видели смо да свесна дела исписују одговоре испред наших носева. Нестају апсурди – неменикуће. Растајући се од старих навика постајемо радосни, јер нам се Бог открио, тако близу. У дубљем тиховању ослушкујемо звезду северњачу, звезду стаменицу, око које се окреће свет,где је наш празавичај. Ослух нам даје увид да смо дуго пили грке воде и јели

грке смокве, и да нас је Јама ништитељ – смрт лако одводио иза пусте јаруге, одакле смо се враћали много пута да понављамо старе лекције.

* * * *

Данас сам, за друго тиховање, изабрао једно од многих места моћи којим Тијанија обилује. То је Манити вир, жив-вир Тијаније, капија за Виланију, и капија за оносвет. Мој деда Никола, храбри солунац, који је седам година провео у рату, једини је смео ноћу да прође поред вира, а да му виле нису

могле наудити. Увек је говорио да је важно капу носити и њоме чело до очију прекрити, јер виле и вилани човеку преко чела избијају електрично тело, и тако га омаме и избезуме, да од страха може да полуди, чак и живот да изгуби. То место сам изабрао да у тиховању очистимо талоге прошлости да се чиста вода Златног доба неби мутила. Потом смо се нас двадесеторица претворили у течне форме да се лукавци не досете и замуте вир. И хоћемо да их протерамо у помор – заборав. Овај рад није лак за нас. Сви смо осетили телотрес

и главотрес и уснуће тела. Имали смо још само малчице снаге – да у вир убацимо двадесет геометријских облика – коцка, купа, коцка које ће се умножити и потећи низ реку Тијану.

* * * * *

Ово су реченице-силнице које је мој деда Никола понављао кад је ноћу пролазио поред Манитог вира, да онемоћа виле и вилане:

– Ћилимице – осмице, покажи ми лице

– Сликописом убрзавам откосе

– Прамајко Свемајко, видик им заклони

– Носим орах рђавид да вам обневидим намере

– Дајем вам несебичност, еликсир у еликсиру

– Дођите у мој светли храм – Мир

-Разграђујем тачку из које могу да изађу ватрени тигрови

– У дослуху са циљем – бацам неиздрж, низдину и невид

– Звоним са стишјекњавим звоном са овна пред-водника

– Треће око ми је јуродиво и исијава кошчате зраке

– Ој, виле, вилице, моје сестрице!!!

05. 01. 2014. год

Владан Пантелић

 

 

Десето мудрованије из Тијаније

 

*

Библија, књига чудесних  знања и највећих истина… Библиотека света  у једној књизи. Колико ли је пута фалсификована, ко је то радио, за кога, и где су унети фалсификати? Откриће се све у времену надолазећем,

ери Водолије, времену процвата Нове свести. Откриће се оригиналне књиге, откриће се и друга значења.библијских вишеслојних текстова. Мене, наравно, највише интересују они текстови који нису унети у ову званичну верзију, која је у службеној употреби. Тијанијце и мене, по природи неповерљиве, највише интересују забрањене, јеретичке, књиге. И интересује нас да, међу јунацима новије повеснице, пронађемо личности из Библије. За то користимо јасно знање, интуицију, лингвистику, логику.

* *

Ево шта пева Прва књига Мојсијева, глава 27.

Кад Исак остарје и очи му потамњеше, те не виђаше, дозва Исава, старијега сина својега, и рече му: сине! А он одговори: ево ме.

2. Тада рече:ево остарио сам, не знам кад ћу умријети;

3. Узми оружје своје, тул и лук, и изиди у планину, те ми улови лова;

4. И зготови ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нијесам умро.

5. А Ревека чу шта Исак рече сину својему Исаву. И Исав оде у планину да улови лова и донесе.

6. А Ревека рече Јакову сину свејему говорећи: гле, чух оца твојега где бесједи с Исавом братом твојим и рече:

7. Донеси ми лова, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нијесам умро.

8. Него сада, сине, послушај ме што ћу ти казати.

9. Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твојему јело од њих, како радо једе.

10. Па ћеш унијети оцу да једе и да те благослови док није умро.

11.А Јаков рече Ревеци матери својој: али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак;

* * *

Ревека је лукаво смислила како да Јаков превари оца и узме благослов уместо прворођеног Исава. И остварили су свој план, па је тако Јаков, на превару, постао наш праотац. Наш праотац – преварац. Можемо замислити колико је Исав био љут на брата Јакова, и можемо замислити колико је горчине, или жеље за осветом, понео у следећа утелотворења. А утелотворења, по заслузи и по божјем промислу,

иду у пару, линијом плаве и црвене енергије. На нашем тлу, пратлу, то је јасно видљиво. Лазар Косовски је био црвена енергија, његов син Стефан и турски цар Мурат плава, Милош Обреновић црвена, Карађорђе плава, Милошевић црвена, Коштуница и демократе плава. Обе енергије су добре, крећу се као вертикалне наизменичне синусоиде и имају своју улогу. У симболици крста, црвена енергија је вертикала или правда, плава – хоризонтала или љубав. У стварном животу оне би требало да делују из тачке пресека, као плавољубичаста енергија, са енергијом правде и љубави истовремено. То је деловање у пуној сагласности. Но, ове енергије се често не препознају и не сарађују, нарочито када су на власти. Власт удара у мозак, помери памет, покрене комплексе, властодршци се свађају и боре за моћ и привилегије. Чак и анђели изгубе разум када добију моћ, па им разум оклемпави, а израсту рогови. Власт је највећи наркотик и најбољи показатељ какав је човек у суштини. Власт је слична снегу. Снег показује траг сваке зверке или човека.

* * * *

И тако се преварени Исав, рутав и брадат, као и пре толико векова када је преварен за благослов првенца, утелотвори у Србији као генерал народне војске са симболом орла двоглавка. Његов брат Јаков, избријан и гладак, такође је доведен у Србију да предводи шумске ратнике, под симболом звезде петокраке. Још једном је Јаков, уз помоћ Ревеке или Енглеске, преварио Исава и завладао нашим просторима, и био би  владар хиљаду година да га бог Јама није позвао у оносвет.

* * * * *

Борбе за превласт, међу народима и људима, симболика су нескладног развоја појединца и света у целини. Нескладан развој води у болест, старост, смрт, ратове. Обреновићи и Карађорђевићи су били непријатељи, партизани и четници такође. Демократе су издале Милошевића за мање од 30 сребњака. Све те игре око моћи, новца и престола, игре са идејом бољег сутра, изродиле су вође без стида и срама, без визије, без плана, доманићевске вође које воде земљу у сигурну пропаст.

    * * * * * *

У Тијанији је однос према власти одувек јасан. Власт може да се мења, а Тијанијац посматра своја стада, своје њиве и ливаде, своје зараде. Ако се ове године живи много теже него прошле године, власт је лоша, ма какве боје били њени симболи. И зна да су дошли на власт слично као и Јаков, преваром, која се сада зове – избори. Тијанијац посмара и каже: ови су исти као и они, или гори од оних. Никад не изговорај њихова имена, јер су они непоменице, под знамењем Курте и Мурте.

30. 12. 2013.

Владан Пантелић