Велики Преци – Синови и Кћери Неба, Богови и Божице, и свеколика Божанства, Виле и Вилани (Вилењаци), Чувари Мајке Земље, Велики Посвећеници Духа Лепоте, Потомци Сварогови и Перунови, Бели Срби и Бели Словени. (То, наравно, нису ни Ови Срби нити Ови Словени, огрезли у безбожништво и среброљубље, већ Словени из Расе Вилењака!)

Велики Преци долазе Одозго, спуштају се низ Усправну Осу Сунчеву. Они нас, ако их непрестанце призивамо својим сновима и осећањима, својим мислима и делима, уздижу навише ка Пупку Неба, к Пупку Правасељене. Ако их призивамо!

Ми смо велики онолико колико су наши Преци велики. Јер, управо ми стварамо своје Велике Претке, и бирамо своје Претке, и творимо предања о Својим Великим Прецима.

Постоје разне Потке у Правасељени (а у Поткама се све заувек уписује!), и, из Потке ништа нестати не може. Постоји Потка Звезданих Јата, Потка сваке Звезде Суште, Потка Сунца, Потка Земље, Потка Времена и Простора, Потка Вечности, Потка Расе, Потка Рода и Народа, Потка Племена и Породице, и, постоји Потка Личности, Потка Суштог Човека.

Стога, веруј и памти, да су твоји Преци Велики, и биће Велики, а с Њима ћеш и Ти, Сам, уистини, бити Велик. Не потпадај под утицај надриучења Синова Таме, што се Светом већ вековима распростире, јер Синови Таме управо преко тих назовизнања, надризнања, желе да   поробе Твој Божански Ум, Твоју Божанску Душу, Твој Божански Дух.

Они су Те од малих ногу убеђивали да си дошао Одоздо, од Мајмуна, од иних Нижих Раса, убеђивали су Те с једном једином сврхом, са једном једином намером, да би Те учинили јадним, ништим и никојим. А кад си тако слаб и јадан, никоји и ничији, онда свакако мораш Бити Њихов, Њихов слуга и Њихов роб. Слуга и роб, Овде и Сада, слуга и роб Заувек!

Али, ако верујеш и знаш да су Твоји Преци Велики, да су дошли Одозго, онда Они, Синови Таме, немају власти над Тобом. Упиши ово и, памти! Сада ти је јасно зашто Песник обитава у изгнанству, зашто је протеран из књижевне и уметничке јавности, зашто се Његове књиге не објављују, па, ако се неким чудом и објаве, оне не смеју бити приказане и представљане јавно, зато што су управо Синови Таме власници и господари Јавности, Јавног Мњења, свеземаљског мишљења и појимања.

Веруј и памти, да си Велик, јер си Потомак Великих Предака, и не дај се Синовима Таме! Победи их Својим Божанством, и Божанствима Својих Великих Предака!

Човечанска Повесница је сва у крви Невиних Жртава, сва од ратовања и убијања, сва од страдања и мучења, сва исписана крицима и вапајима, сва печатана мржњом и злочинима.

Људска Врста као да и нема друге и другачије Повеснице!

И Чему и Коме Овакав Род? Питају су Велики Посвећеници од Великих Предака, и, опомињу нас Последњи Пут: Раса се Човечанска, гле, Сада и Овде налази на Великој Вододелници: или ће се уздићи на Виши Ступањ, или ће се, Заувек, исписати из Божанске Књиге Живота!      

 

Ја сам Ти, а Ти си Ја!

Ти си Светлост, и Сила

Надсуштаствена,

у свим световима,

у свим звезданим јатима,

у свим правасељенама!

 

Ти обитаваш на Земљи,

а ниси Син Земље;

нити си рођен на Земљи,

нити ћеш скончати Земљом!

 

Ти си рођен у Небу,

и живећеш

 Вечан Живот

у Небесима Мојим!

 

Ти си Мој Син,

Син Мојега Сина!

И гле!

 Ја сам вазда у Теби,

и Једно са Тобом

одувек,

и једно са Тобом

заувек!

 

Спустиће се Тама на Земљу;

у времену што је већ дошло;

и Земља ће се превртати,

и витлати у Светлости Праисконој.

 

И у трену једном узеће се,

сви они што су прогонили

Тебе и Род Твој,

Кроз векове и светове;

Узеће се и нестати,

као да их нигда ни било није!

 

И нико неће знати куда су и камо су,

и да ли су игда и игде били!

 

И онда ће сви тек познати

да Сам Ја Једини Истинити –

Бог Триглав Велики –

Сварог, Перун, Свевид!

 

Свебох Стриборјана Белих;

Свебох Срба Коловена;

Свебох Срба Пра Словена!

Сине Сина Мојега,

остани миран кад дође онај час

(а тај час је, гле, већ дошао!);

Остани миран у Мојој Светлости;

Остани миран у Мојим Моћима;

Остани миран у Духу Мојему!

 

Јер Ти си увек у Мени,

и Ја сам вечно у Теби!

 

И Ја бдијем над Тобом,

и Сила Моја прожимље Те,

и Светлост Моја сјаји из Тебе!

 

И Ти биваш, и јеси,

Биће Светлости Моје

Над Суштаствене!

 

Мируј, Сине Сина Мојега!

И не бој се никога и ничега!

 

Јер си Ти Мој,

и у Мени;

Јер си Ти Мој,

и у Мени!

 

 

На водама Словенског Дунава,

у ноћи месеца ледног, 7520. године.

Лирски записи

01

Тугујем за сваким посеченим дрветом.

Јер у сваком посеченом дрвету видим по један свој сан који је у неповрат одлетео.

У људима нема више милости.

Људи нису више оно што су негда били.

Изгубили су чула за лепо и узвишено, изгубили су чедну вилењачку душу.

Људи су постали демонске машине за уништавање сваке лепоте и дивоте на Мајци Земљи.

 

02

Сваког дана око мене посеку по неко дрво.

Тамо где су некада биле шуме, никла су нека дивља насеља, никле су неке аветне грађевине.

Свуда око нас ничу градови без душе.

За људе без душе и градови без душе!

 

03

Обхрва ме туга кад год изиђем на Дунав.

Јече од бола напола пресечена стабла белих и црвених врба.

Из дана у дан, све је мање стабала, све је мање дрвећа, све је мање шума.

Уместо дрвећа и шума ничу брда пластике и смећа.

Толико пластике и смећа свуда око нас!

 

04

Иза овог нараштаја људи остаће само пустолине.

Остаће градови гадови, остаће опустошена Земља.

Лепота се повлачи из света, милост се повлачи из људи.

 

05

Ја сам последњи песник плавих вилењака који сведочи о умирању света.

Али, верујем и знам, да мора да се роди један нови свет, из сметлишта и пепела старога света који ће ускоро нестати.

Лирски записи

01

Само Духовно Племство јесте Племство.

Нема Племства изван Духовног Племства.

То ми Срби морамо да освестимо.

Оно што називамо елитом, то нема никакве везе са Племством.

Елита је карикатура Племства.

Племство је Господство.

Елита је интелектуални олош и шљам.

 

02

Ми Срби не можемо да уђемо у Ново доба без Духовног Племства.

Без Духовног Племства ми ћемо нестати.

Ми немамо школе, ми немамо свеучилишта за Духовно Племство.

Све наше школе и сва наша свеучилишта јесу подређена интелектуалном олошу и шљаму.

Све наше установе и све наше владе јесу у служби интелектуалног олоша и шљама.

 

03

Елите су паразити и астрални вампири.

Духовно Племство је Стваралац и Градитељ.

Елите разарају Државу и Нацију.

Духовно Племство ствара, обнавља и одржава Државу и Нацију.

Ниједан народ, ниједна нација не може да опстане без Духовног Племства.

Нама је то тешко да схватимо и појмимо, зато што су комунисти седамдесет година убијали Свест и Самосвест у србском народу.

Комунисти су и рођени у круговима и салонима елита, будући да су и сами интелектуални олош и шљам.

Само је интелектуални олош и шљам и могао да изроди комунисте и бољшевике.

 

04

Духовно Племство јесте Вертикала, а елита је хоризонтала.

Духовно Племство јесте Срж и Суштаство у Бићу Народа, а елита је само љуштура и опсена.

Народ без Духовног Племства постаје дегенерисан народ.

Како се уништавају народи и нације?

Тако што им се побије Духовно Племство.

Дегенерација народа, дегенерација нације почиње са нестанком Духовног Племства.

 

05

Ми нисмо ни свесни колико нас је уништио комунизам!

Комунизам је у Србству уништио оно што сви наши заклети душмани нису могли кроз векове да униште.

Југо-комунизам јесте србоцидан, зато што је произишао из усташтва.

Између југо-комунизма и усташтва стоји знак једнакости.

Иста је количина србомржње и у једних и других, само што им се знамења разликују.

 

06

Право име за југо-комунизам јесте усташоидни комунизам.

Када ствари и појаве именујемо на прави начин, када праве речи дођу на право место, тек тада ћемо разумети и схватити шта се нама дешавало минулих осамдесет година.

Са уласком усташоидних комуниста у Београд, нестало је србско Духовно Племство.

Ми већ делујемо као дегенерисана нација, зато што нам никако не полази за руком да обновимо србско Духовно Племство.

 

07

Југо-носталгичари јесу потуљени усташоидни неокомунисти.

То морамо да препознамо и да освестимо.

Ништа у суштини није тако безазлено како нам се у први мах причињава.

Усташоидни комунисти јесу ватикански комунисти.

Постоји један прикривени кружни ток зла: све полази из Ватикана и све враћа у Ватикан.

Лирски записи

01

Господство је у унутарњем бићу.

Господин је онај који влада собом.

Онај који познаје себе.

А ко познаје себе, познаје сва бића.

Господство је ратништво, ратништво је господство.

Господство је чојство и вертикала.

Господство је узвишеност и неустрашивост.

Господство је Свест и Самосвест.

 

02

Срби морају да обнове Господски Дух.

Да обнове Господски Дух који су давно изгубили.

Све невоље Србства настају стога што су Срби изгубили Господски Дух.

Господски Дух – то је Свест и Самосвест.

 

03

Сваки Србин мора да се запита: Ко сам ја?

Ко сам ја, и чији сам ја?

Мора да се присети одакле је пошао, и куда иде!

Мора да зна, мора да освести, да његови Велики Преци бејаху Аријевци пре Аријеваца.

Да бејаху Звездана Раса.

Да бејаху Господа, јер Аријевац и значи – Господин!

 

04

Колико поштујемо себе, толико ћемо и бити поштовани.

Свет нас поштује и цени онолико колико ми сами себе поштујемо и ценимо.

Угледајте се на највеће и најбоље.

Поштујте и цените сваког оног Србина који је бољи и већи од вас.

Колико ви сами поштујете и цените оне највеће и најбоље Србе, толико ће и свет да поштује и цени свеколико Србство.

Лирски записи

 

01

Много је научних и философских књига написано о Тесли, али ни у једној од тих књига није откривено Суштаство Теслино.

У свим тим књигама о Тесли – нема Тесле!

Зато што се о Тесли не може писати са научног, философског и уопште интелектуалног – позитивистичког, материјалистичког – становишта, будући да само Теслино Стваралачко Биће надилази и превазилази свеколики појавни свет.

Пре свега, Тесла није само човек; он јесте, између осталог, и човек – али, није само човек!

Тесла је Божанство; Тесла је полу-човек и полу-бог, истовремено.

Он је човек у богу, и бог у човеку.

 

02

Тесла је од расе белих вилењака.

Познато нам је да су се ВедСрби мешали са белим и плавим вилењацима.

То су два светлосна зрака – бели и плави.

Потомци белих вилењака имају божански дар, да све своје визије из виших светова материјализију у појавном тропросторном свету, док потомци плавих вилењака (иако су подједнако даровити), своје визије из виших светова не материјализију, већ их пројављују кроз песничка и уметничка остварења.

 

03

Већ смо разјаснили, да вилењаци нису оно што се о њима пише и приповеда међу непосвећенима, већ да су то божанска бића која се низвођењем на Земљу жртвују за људски род, е да би људском роду припомогла да се уздигне на више ступњеве галактичког Постојања и Присуства.

ВедСрбски ДНК молекул садржи прикривен (успаван) вилењачки светлосни запис, који се, након буђења, пројављује кроз ретке (и изабране) Србе – посвећене,  пре свега, несебичном и божанском стваралаштву.

 

04

О Тесли се не може писати и говорити онако како се и иначе о знаменитим личностима пише или говори.

О Тесли се може певати и сневати, али, чим покушамо о Њему да причамо обичним и свагдањим речима, ми одмах у замку упадамо.

У трену бивамо уловљени и спутани.

Осећамо како нам све време, док пишемо и приповедамо о Божанству, само Његово Суштаство измиче.

Теслу можемо разумети само онда када смо усаглашени и усаображени са Галактичким Језгром.

Само онда када Теслу не тражимо на Земљи, већ у Јзегру Звезданог Јата.

 

05

Тесла је с ону страну Тесле.

Стога се о Њему и не може говорити језиком, већ мета-језиком, језиком вилењака, језиком богова, а то је на Земљи језик песника.

О Тесли може само песник да пева.

Не да пише, не да говори, но да пева!

Јер и сам Тесла, док је на Земљи боравио, бејаше чиста поезија, чиста галактичка лирика.

 

06

По самом Теслином сведочењу, док је на Земљи боравио, он није читао ни научне ни филосфске књиге, већ поезију.

Читао је Гетеа, читао је Змаја, читао је србске епске и лирске песме.

Змаја је преводио и препевавао на енглески, и све време бејаше у преписци са Змајем.

Запитајте се, зашто је Тесла био у преписци са Змајем, са једним србским песником, а не бејаше, рецимо, у преписци ни са једним научником, ни са једним философом, ни са једним интелектуалцем?!

Зато што је и песник Змај – вилењак, али плави вилењак!

Преписка између Тесле и Змаја јесте преписка између белог и плавог вилењака

Лирски записи

01

Што смо сејали, то жањемо; што сејемо, то ћемо жњети.

Данас је апокалипса у Ужицу, сутра ће бити у свим србским градовима.

Долази време, и већ је дошло, кад ниједан град у Србији неће имати здраву, чисту и бистру воду за пиће.

Долази време, и већ је дошло, кад у Србији неће остати ништа од природног блага: када неће бити ни извора, ни потока, ни река, ни језера, ни шума.

Зато што у Србији нико не поштује и не чува Природу.

Зато што огромна већина оних који живе у Србији и не зна шта је Природа.

Огромна већина, а то је девет десетина, житеља Србије, Мајку Природу доживљава као потрошну робу.

 

02

Дошло је време жетве.

Народ који живи у Србији (не кажем Срби, зато што су расни Срби одавно мањина у Србији!) нема никакву Свест о Природи.

Нигде се тако, као у Србији, не трују потоци, реке и језера; нигде се тако, као у Србији, не секу и не распродају шуме; нигде се тако, као у Србији, не уништава лепота и дивота Природе; нигде се тако, као у Србији, не дижу насеља и градови на најлепшим и најчистијим местима у Природи!

 

03

Човек није само део Природе – човек је Природа!

Што год човек чини Природи – себи чини!

Данас Ужичани пију затровану воду, а сутра ће пити Београђани, Новосађани, Чачани, Ваљевци, Нишлије и Крагујевчани.

Још мало, и сви ће у Србији пити загађену и затровану воду, јер Србија одавно није држава, јер Срби одавно немају своју Родину, а туђини по Србији чине што им је воља, јер је Србија свачија и ничија.

 

04

Давно је најављено и речено, да бесловесни неће преживети двадесет и први век.

Бесловесни појединци, као и бесловесни народи.

Нигде, као у Србији, нема толико успаваних, дрогираних и зомбираних људи; нигде, као у Србији, нема толико шудра, парија и палија!

Будућност, као и све галактичке и космичке будућности, припадају једино буднима и освешћенима; једино онима који прате кретање планета, звезда, сазвежђа и звезданих јата; једино онима који се држе божанске вертикале.

 

05

Ако удишемо загађен ваздух, сами смо га загадили; ако пијемо загађену воду, сами смо је загадили; ако једемо затровану храну, сами смо је затровали.

Што год да нас снађе, сами смо желели да нас управо то снађе!

Хоћемо да будемо здрави, чили, весели и радосни, а да уништавамо Природу.

Е, то не може!

Томе је дошао крај, а ово је сада Нови Почетак.

Ово што нас је снашло, то се зове кармичка жетва!

Можда ово што пишем само у први мах звучни сурово, али је истинито.

Истина често боли, но, Истина исцељује и ослобађа.

Лирски записи

01

Сваког дана, кад се пробудим, морам да призовем Смисао.

Без Смисла не могу ништа да започнем.

Смисао је покретач свега.

Кад призовем Смисао, одмах се ту појаве и помоћници из виших духовних светова.

 

02

Сваког дана је поновно рођење.

Сваког се дана изнова рађам.

И сваког сам дана Чудо самоме себи, и сваког се дана чудим самоме себи!

Чудим се да сам још ту, да сам жив, да ме има.

Чудим се свему, а себи понајвише.

 

03

Тешко ми је у овоме свету.

Одувек ми је бивало тешко, а сада ми све теже и теже бива.

 Зашто ми је тешко у Свету?

 Зато што се све променило у Свету, зато што је Природа изгубила своја девичанска дејства, зато што је све мање Љубави у Свету; све мање Лепоте, све мање Доброте; и, зато што сам све самљи у Свету, и зато што ми Свет више није Дом, а никад ми и не бејаше Дом, и зато што више нема мириса у пољскоме цвећу, и зато што је Милост напустила људе.

Ја сам попут песника плавог вилењака који се повлачи из Света кад осети да је Лепота и Милост изишла из Света.

 

04

Да, тешко ми је у Свету, као и вама што је тешко, те зато свакога дана, и свакога часа у дану, вазда изнова и изнова призивам Смисао.

Кад кажем Смисао, онда мислим на Божанство Стварања, онда мислим на Бога Лепоте, на Бога Љубави и Доброте.

Јер смисао и јесте у Стварању.

Само је Стварање једино сведочанство о нама; сведочанство да смо били у Свету, и да смо нешто чинили у Свету.

 

05

Има међу вама оних читалаца који траже књигу мојих лирских записа.

Највише их занима књига мојих лирских записа које објављујем на страницама Србског журнала.

Оно што одговарам сваког од њих понаособ, то ћу и овде написати.

Не желим више да објављујем књиге; доста је тога било.

Да будем искрен, већ сам се уморио од објављивања књига.

Али, уколико неко од вас жели да у књигу сабере моје лирске записе – нека то слободно учини!

Има мој благослов!

Унапред се одричем свих песничких, свих ауторских права за једно такво издање.

 Нека за наслов књиге одабере један од наслова мојих лирских записа; нека књигу технички и графички опреми по жељи, по својему укусу, и нека је огласи на страницама Србског журнала, ФБР Монитора и СРБског ФБРепортера.

Власник ових сајтова, Миодраг Новаковић, изићи ће у сусрет сваком од вас ко пожели да објави књигу мојих лирских записа.

Свако оглашавање књиге биће бесплатно.

Онај који се за то одлучи, из искуства знам, не само што ће покрити све трошкове око опремања и штампања, но ће моћи и нешто да заради.

Ово кажем стога што многи читаоци ових сајтова уистини желе да купе књигу мојих лирских записа.

Толико од мене, од мене песника и вилењака.

 

06

Ви свакако разумете да мени није стало до славе овога света, и да ме властите књиге одавно не занимају.

Ја само жели да изиђем у сусрет оним својим читаоцима који траже књигу мојих лирских записа.

Ево шта ми је свако од читалаца рекао:

Дивни су твоји лирски записи, и била би права штета да ти записи заврше само на овим сајтовима!

Све ће ово проћи, али књига остаје!

Желимо да ове твоје лирске записе читају наша деца, као и деца наше деце.

Ето, због чега вам ово пишем!

( У ч е њ е   И с т и н с к о г   и с ц е л и т е љ а )

 

Тринаесто мудрованије из Тијаније

 

*

 

Данашње време сматрамо напредним због технологије која се последњих година нагло развија. Човек је стигао на Месец, а ускоро ће походити и друге планете сунчевог система. Развој рачунарске технологије иде брзим корацима. Јучашњи изум, сматран револуционарним,  данас је застарео. Развој науке и у свим другим областима, такође је значајан и убрзан.

 

* *

 

Али развој колективне и појединачне свести не иде истом брзином. Изгледа да је лакше мењати све друго осим себе. Човек је, заиста, “воћка чудновата“. Ратови, који су све суровији, нехуманији, још су главно средство решавања проблема мећу народима. И болести се, сасвим  успешно, одупиру научном, техничком и технолошком развоју. Смртност од, засад, неизлечивих болести расте, а многе старе болести,

за које веровало да су савладане, враћају се поново, са промењеном ћуди. Истински исцелитељи имају пуно проблема да схвате све тајне исцељења, све тајне човека.

 

* * *

 

Треба размишљати друкчије. О томе су говорили мудраци, мистици и све религије, али то, изгледа, нисмо разумели, нисмо ни узимали у обзир. Овај оглед (мислим на књигу Истински исцелитељ која је у завршној фази) је покушај, надам се успешан, да се проблему испуњености, сврсисходности живота, суштини исцељења, приђе са нешто друкчијм ставовима. Научна достигнућа много помажу, али, бар засад, то није и довољно. Одлучујућа је свест! Треба радити, на свим ступњевима живота – у обдаништима, школама, на специјалистичким курсевима, факултетима, на развоју свести и свесног постојања.

 

* * * *

 

Потребно је напустити национални, националистички начин размишљања, који је, уствари, племенски менталитет, и у својој најдубљој суштини, себичност. Глобалистички приступ у економији, политици и другим сверама постојања, није ништа друго него агресивност најгоре врсте, себичност. А себичност је одлика духовног ступња, највишег у старијеству, одакле се шаљу главни трептаји, који делују као наредбе, душевном и материјалном ступњу. А себичност је увек себичност, ма у коју форму била увијена. И увек производи себичност, односно болест. Себичност је, стога,  највеће зло, а несебичност највеће добро.

 

* * * * *

 

Човек припада човеку, не нацији, не племену. Човек припада Космосу, Богу. Сви људи су једна заједница, Једно. Једност се не може схватити разумом, он дотле не допире, већ интуицијом и онострањењем. Данашњи професори етике, философије, социологије и других хуманитарних наука, данашњи професори медицине, хирурзи, анатоми и други, не препознају Једност у својим доктринама. И свештеници, у својим учењима, религијским церемонијама, делују на ступњу ритуала; делују као да нису препознали једнакост – истост религија, једнакост – Једност људи. Чак и они, који имају ово знање, као интелектуалну чињеницу, живе у опсени.

Неопходно је  б и т и  знање! Хеј, неопходно је  б и т и  знање!

 

* * * * * *

 

Б и т и  знање значи схватити да постоји само једна душа, коју није могућно дефинитивно присвојити као “ја“ или атман, јер је њена природа – природа Једноте – Божја природа. Душа није у нама, боље речено, није само у нама. Она је свуда, и у унутарњој и у спољашњој Васељени. Ни ми нисмо лично име, име племена или нације. Врховни Творац је створио човека по свом обличју, дајући му четрдесет аспеката различитих трептаја. То је тајна Четрдесетнице! И целокупно постојање – непостојање је трептање – вибрација, различите густоће. Истински исцелитељ то зна, и зна да се природа Бога не може схватити анализом, синтезом, научном нарацијом или јаловим разглабањем кроз сукоб мишљења, већ се може видети и

 в и д и  тиховањем, које се на Истоку зове медитација, а на Западу молитва.

 

* * * * * * *

 

Истински исцелитељ зна да све болести и сви страхови долазе због погрешног размиљања из кога се рађа погрешно деловање без љубави, а то се нагомилава и ствара неуравнотежену савест. Сваки човек је одговоран за ово пред собом, пред Богом, и мора свакодневно да се пита како је провео дан који је иза њега. Уколико му савест каже да је радио погрешно, да је повредио другога, а на то немамо право, треба погрешку да исправи.

 

* * * * * * * *

 

Спознати природу душе и Једности, услов је за обожење и коначан нестанак болести, истинско исцељење. То је главно учење истинског исцелитеља, и једини задатак свих  бића. Сви други задаци су мање важни, споредни.

 

* * * * * * * * *

 

Имајте храбрости!

Промените мисли!

Промените осећања!

Промените дела!

Будите радостни и слободни и срећни!

                                                 

09. 01. 2014. године

В л а д а н   П а н т е л и ћ 

 

 

И гле,

дела наша сведоче о нама!

 

Што сејемо, то и жањемо; што чинимо било коме и било чему, то се и нама, и над нама, чини; што сневамо и мислимо, то јесмо и бивамо. Такав је Закон Пра Васељенски, Закон Великог Духа Стварања, Сваргин Закон.

Речено је, давно, на почетку свих почетака, да смо створени и рођени за Богове. Да, рођени за Богове, али само ако јесмо и бивамо саобразни, суштаством својим усаображени, са Великим Духом Стварања, ако чинимо дела Љубави и Доброте.

Ми смо овде где јесмо, у овом трену вечности, са сврхом и смислом. Послани смо од Створитеља, Оца нашега, на Звезду Земљу да чинимо Дела Љубави и Доброте, како у име Оца тако и у име Мајке!

То је веома важно! Упамтите!

Наш задатак је, између осталог, да чувамо, негујемо и љубимо Велику Мајку, Велику Маа од Светлости.

Ми смо Они Који Јесмо –

 Синови и Кћери Великог Оца и Велике Мајке!

А да ли смо, уистини, Синови и Кћери

Великог Оца и Велике Мајке?

Да ли смо, уистини, одговорни пред Великим Родитељима, пред Великим Прецима?

Да ли смо, уистини, достојни Великих Предака?

Да ли смо, уистини, Синови и Кћери, или смо само Сенке и Утваре?

Како одговарамо на Љубав Очеву?

Како одговарамо на Љубав Мајчину?

Ми се по делима својим препознајемо, а дела су наша таква да се и сама Пра Васељена стиди нас оваквих какви јесмо!

Ми смо за мање од два века, гле, посве загадили и затровали и опоганили Мајку Земљу!

Изломили смо кости Мајци Земљи, копајући руде и угаљ вадећи; исисали смо крв и животне сокове Мајци Земљи, вадећи и црпећи нафту; унаказили смо некад тако умилно и дивотно лице Мајке Земље, секући шуме и дижући градове гадове; загадили смо и замаглили ауру Мајке Земље, све мислећи ружне мисли и све чинећи дела погана и зла!

На шта и на кога личи наша Мајка Земља?

Наша Мајка Земља, гле, личи на нас, на нас никоје и ничије!

Мајка Земља је наше живо огледало.

Кад се у Њу загледамо, онда видимо властиту ругобу.

Ругобу наших мисли,

Ругобу наших осећања,

Ругобу наших речи,

Ругобу наших дела – недела!

Србија је прелепа и предивна земља, права лепотица, и права дивотница!

Од Створитеља нам је, и од Пра Васељене, подарена таква дивота над дивотама, да нам сви у свету завиде на таквој земљи!

Завиде нам, уистини, и пријатељи и непријатељи!

А шта смо ми, овакви никакви и ничији, учинили од Земље Србије?

Ми смо од Дивот Србије створили највеће сметлиште у Европи, највећу депонију на свету!

Кренимо Србијом од села до села, од реке до реке, од потока до потока, од шуме до шуме, од њиве до њиве, од града до града – и шта ћемо видети у Земљи Србији?

Видећемо сметлиште до сметлишта, депонију до депоније, ругло до руглога.

Видећемо пластичне кесе по гранама врба и топола

понад сваке реке, понад сваког потока, украј сваког језера.

Путник намерник, који сврати у Земљу Србију, не мора да се распитује уоколо за нас – ко смо и чији смо и какви смо!

Кад види пластичне кесе и сметлишта, знаће одмах све о нама.

Какве су нам мисли, такво нам је и окружење.

Каква су нам осећања, такав нам је и свет у којему обитавамо.

Колико волимо Природу толико љубимо и Дух Стварања.

А можемо чуда и чудеса да чинимо.

Можемо, само кад хоћемо!

Рођени смо за Богове, па хајде онда да будемо саобразни са Намером Створитеља нашега, те да се показујемо и доказујемо Делима Љубави,  Делима Лепоте и Делима Доброте!

Можемо, само ако желимо и хоћемо!

Хајде да пожелимо, и хајде да хоћемо!

Очистимо, уредимо, оплевимо и улепшајмо Србију, Родину наших Предака, и Родну Груду наших Потомака.

Учинимо то већ данас, па ће нас благословити и Небо и Земља!

Учинимо то већ овога трена, па ћемо бити благословени на све векове, минуле и будуће!

То је наш задатак од Великих Родитеља, и ако тај задатак ваљано обавимо, заслужићемо, уистини, вечан живот у Светлости!