Лирски записи

 

01

Пред Западњацима, никада немојте бити снисходљиви и понизни.

Пред Енглезима, Холанђанима, Германима, Америма и инима, будите достојанствени, будите узвишени, будите дични, јер  представљате један Древан Народ, један Народ старији од свих тих западних дивљих и полудивљих народа.

У суштини, сви ти западни народи и јесу дивљи и паразитски, себични и саможиви, грамзиви и алави.

Никада се нису цивилизовали, никада се неће култивисати, никада се неће просветити и образовати.

Какви су били – такви јесу, такви ће бити: варвари у души, дивљаци у срцу.

Вековима су само ратовали и пљачкали, крали и отимали, од материјалних добара до духовног блага.

Никада и нису живели од властитог стваралачког рада.

Пљачкали су све ине народе, пљачкали су цео свет.

Лицемерни су, лукави, подмукли и потуљени.

Убијали су и уништавали, сатирали и затирали многе расе, многе народе, многа племена – диљем и широм света.

Уништавали су, и још увек уништавају, многе древне културе, многе религије, многе цивилизације, многе духовности, многе језике, многе уметности, само да би целом човечанству наметнули своју јудео-кршћанску религију, своју јудео-кршћанску културу, свој јудео-кршћански поглед на свет.

 

02

Шта је у бити, у самоме суштаству, јудео-кршћанство?

То је религија мржње и злочина.

Вековне мржње и злочина према свима онима који су другачији, а превасходно према Србима и Русима, према иним Словенима.

Шта је одлика јудео-кршћана?

У њих је већа мржња од љубави, већа лаж од истине, већа тама од светлости, већи злочин од живота.

Њима су руке крваве до рамена, из њихових очију змије присојкиње палацају, њихове речи су жаоке и стреле отровнице, њихове душе смрадом од века заударају.

 

03

Србин има чиме да се подичи!

Никада није пљачкао и отимао, никада није убијао и сатирао, никада није против нејаког ратовао.

Србин је одувек поштовао Природу, поштовао Велику Мајку, поштовао Створитеља и Његову творевину, поштовао ближње и суближње, поштовао расе и народе, поштовао свеколики биљни и животињски свет.

Србин је одувек поштовао Велики Род, поштовао Божји Закон, поштовао Космички Ред.

Србин нема чега да се постиди и посрами!

 

04

Више мудрости има у једном племену Абориџина, него у свеколиком западном свету, него у свим западним библиотекама, него у свим јудео-кршћанским катедралама.

И више верујем једном Абориџину, него свеколиким западним учењацима и надри-учењацима.

 

05

Више верујем једном србском сељаку, него свим западним владама и владарима.

Перунов пук

Млади ведсрбски и ведруски родољуби, и Перунови ратници светлости,
у једном граду,у једној земљи, оснивају Перунов пук.
По замисли духовних и идејних твораца, милион
Перунових ратника светлости
штитиће и браниће
ВедСрбско и ВедРуско Биће.
Дејствоваће по свим пољима и ступњевима бивања
и бивствовања – високоосвешћени
и високообразовани,
а храбри и неустрашиви.
Биће невидљиви за непосвећене, али ће се њихово
присуство свуда осећати.
Све непријатеље и враге ВедСрбског и ВедРуског Бића
пратиће сустопице као сенка,
и сваки душмански покушај унапред ће предвидети,
осујетити и спречити.
Овај Перунов пук биће надзиран и вођен од
Галактичких ВедСрба
из Језгра Звезданог Јата.
Ово је почетак Ере Духовног Водства Словена.

 

Лирске разјаснице

 

01

Говорићемо о унутарњем звезданом путовању, које се одвија преко тајинствене унутарње завојнице која је саткана од најтананијих нити божанске светлости, чије је извориште у језгру наше душе свести а увориште у Великом Језгру Звезданог Јата.

Овде одмах морамо да разјаснимо да извориште и увориште свакотренутачно замењују места, тако да је извориште иствовремено и увориште, као што је и увориште у исти мах и извориште.

Наш унутарњи звездани пут јесте завојита светлосна потка која језгро наше душе свести спаја са Великим Језгром Звезданог Јата, повезујући нас тајинствено са Извором Светлости и Извором Живота, са Галактичким ВедСрбима, те са боговима, прецима и потомцима, будући да се све одвија у унутарњим звезданим пространствима, где нема ни прошлости ни будућности, већ се све збива и дешава у овоме тренутку, у вечноме сада.

 

02

Желим да разјасним нешто суштаствено, а што, истовремено, залази и у надубље тајне унутарњег путовања, онима који ме питају: како могу да ступе у везу са Галактичким ВедСрбима?

На то питање, сушто питање, свако самоме себи мора да да задовољавајући истински и сушти одговор, будући да нико са стране никоме не може ваљано да одговори на то унутарње и онострано питање.

То је исто, поређења ради, као када би ме неко питао како да постане песник, сликар, уметник или посвећеник, како да открије у себи лепоту, љубав и доброту.

Како?

На питање: како? одговор се мора потражити у унутарњем бићу, у самом језгру наше душе свести.

Само ту, једино ту, и нигде другде!

 

03

Перунов пук је тајно, тајинствено и онострано братство, чије седиште није у овоме, у спољноме свету, већ у унутарњим звезданим пространствима, а повезано је са Галактичким ВедСрбима.

Кад кажем да је Перунов пук основан у једноме граду, у једној земљи, онда је то само песничка истина, само песничка тајинствена истина, јер тај град, јер та земља, не постоји у стварносном земљописном смислу, већ надилази и превазилази појавни и вештаствени свет, залазећи у пространства оностраних духовних светова.

Морам овде да се послужим песничком и зеновском противуречношћу, па да кажем, да та земља уистини  постоји, да уистини постоји тај град, као и да уистини постоји место моћи, место галактичке и космичке моћи у том граду, где је основано тајно братство ВедСрба и ВедРуса, али се у везу с њима не може ступити из овога спољнога и видљивога света, него из унутањих пространстава нашега божанског бића.

 

04

Песничке истине нису истине од овога света, већ су то истине тајинствених и оностраних светова, унутарњих духовних светова, и свако буквално тумачење и разјашњење песничких истина, може човека да одведе на распутницу и стрампутицу.

Штавише, песничке су истине на једном вишем духовном и тајинственом ступњу, у односу на истине од овога света, на истине које су варљиве и непостојане, будући да су истине света привида, опсена и омаја.

Лирски записи

 

01

Љубав између Човека и Човечице може да се уздигне до галактичких и божанских висина.

Љубав између Мужа и Жене може да прерасте у Мистерију, у Тајинство, у Посвећење.

Љубав између Човека и Човечице може да постане Тајни Завет између њих двоје, на једној, и Богова и Предака, на другој страни.

Љубав између Мужа и Жене може да узрасте у Духовно Дејствено Језгро, и да постане Енергетска Божанска Тврђава у којој ће они и њихови потомци имати трајну и вечну заштиту из Виших Духовних Светова.

 

02

Муж и Жена могу, ако је њихова узајмна Љубав – Тајна, Мистерија и Посвећење, да буду божански исцелитељи једно другом, да васкрасавају једно друго, те да, уместо смртника, рађају бесмртнике.

Тако је записано у древним светим књигама наших Ведских Предака, а што је у Летописима Акаше још у ПраИскони потврђено.

Љубав између Човека и Човечице јесте највиши благослов Творца, Духа Стварања, Велике Мајке, Богова и Предака.

У Предању Древних има доста таквих примера који потврђују Божанство Љубави измежу Човека и Човечице.

 

03

Савременим је људима тешко да поверују у ово, зато што је њихов Ум, зато што је њихов Дух, поробљен мрачним и настраним идеологијама јудео-кршћанства.

У свим варијантама, врстама и подврстама јудео-кршћанства, Љубав између Човека и Човечице проглашена је за грех, док је сама Човечица представљена као ниже биће без Душе и Духа.

Тако је вековима убијано Божанство Човечице, Божанство Супруге, Божанство Мајке, да би се, на концу, убило и Божанство Човека, Божанство Породице, Божанство Љубави.

Рептилија и рептилофилија, преко идеологија јудео-кршћанства, већ двадесет векова, убија Лепоту и Дивоту, убија Љубав и Доброту, убија свако Божанство, сваку Светост и сваку Светињу.

 

04

Брак је Завет између Човека и Бога, и свако бекство од Брака, уистини, води Човека и Човечицу у Таму, у још дубље и теже робство, у још дубље, теже и болније безнађе, у бесмисао живота и живљења.

Сви они млади људи које беже од Тајинства Брака, све дубље и дубље тону у Мрак и Ништавило, да би у наредном животном току били отеловљени (инкарнирани) као нижа бића у неким међупросторима, у неким међусветовима сенки и утвара.

 

05

Чувајте се јудео-кршћана, који су у овоме времену прерушени у глобалисте и мундијалисте, у демократе и сатанисте!

Не само што смерају да вас посве поробе у овоме животном току, већ су наумили и да вас трајно осујете за сва будућа рођења, за све будуће животне токове.

Сви они који вам говоре да је Тајинство Брака превазиђено, лукаво и потуљено, смерају да вас баце у црне рупе Космоса, из којих се нећете избавити ни за милион година.

http://www.youtube.com/watch?v=HZDAPdtkRGA

Драган Симовић: Извор Светлости, Извор Живота

Опремио Стари Словен

Да благословимо Старог Словена, који је посвећенички, и с љубављу, на стотине мојих песама и лирских записа преточио у видео записе!

То је један млад и расни Србин Аријевац, који је упознао једну младу и расну Србкињу Аријевку, те њих двоје све ово тимски и посвећенички раде, онако како и доликује младим и расним Србима Аријевцима!

Ови видео записи имају и мантричко дејство!

ЛИРСКИ ЗАПИСИ

 

01

Важно је да ми знамо ко смо.

Други не морају да знају ко смо, не морају да знају ништа о нама.

Још боље по нас, ако други ништа о нама не знају.

Јер ако ништа о нама не знају, неће ни моћи да се против нас боре.

Ако знамо ко смо, онда ћемо и све друго знати.

Кад упознаш себе, упознао си све светове.

Наше знање је за нас, и само за нас.

Наше знање није зарад других, јер наше знање не треба другима, већ нама.

 

02

Давно је речено: највећа награда за знање јесте само знање.

Самим тим што знамо, ми смо већ награђени.

Веће нам награде од тога не требају.

Сваки Србин зна ко је и чији је.

Сваки Србин и свака Србкиња.

Упознај себе, и живи то познање!

Не тражи од туђинца да ти каже ко си ти.

Јер туђинац не зна ни ко је он, па како ти онда може рећи ко си ти!

 

03

Не читај књиге туђинаца, јер они пишу лажи о нама!

Ако читаш књиге туђинаца, никада нећеш сазнати ко си и чији си.

Они Срби који су читали књиге туђинаца, на крају су почели да мрзе себе и све што је србско.

Бити Србин не значи имати само име србско, већ, пре свега – имати знање и познање србско!

Сва сушта знања у свету што постоје, то је створио негде и негда неки непознати Србин.

На теби је да се потрудиш, и да откријеш, тог неког далеког и незнаног Србина.

Да га откријеш, и да његова знања примиш.

 

04

Ако си уистини Србин, онда твој ум не може бити поробљен.

Ни твој ум, ни твој дух, а ни биће твоје.

Понављам: ако си уистини Србин!

Драган Симовић: АКО СИ УИСТИНИ СРБИН!

Опремио Стари Словен

http://www.youtube.com/watch?v=cQnLuoBZbgc&feature=c4-overview&list=UUx3HfyR9Bb_AN1SMat3hfgw

ЛИРСКИ ЗАПИСИ

 

01

Нека нашу сваку мисао прати одговарајуће осећање, а мисао и осећање нека се заједно у живе слике претачу.

Тада ће наше мисли, наша осећања и наше живе слике имати чудесну моћ, чудесно божанско исцељујуће и животодајно дејство.

Ако смо, рецимо, болесни, а то нам се свима повремено дешава, замислимо да смо здрави, али истовремено тој мисли придодајмо и осећање здравља – осећајмо се здравим! – па онда идимо даље, стварајући живе слике које одражавају наше здравље.

У тим живим сликама, у тим јасним визијама, ми стварамо како сами себе тако и свет у којему обитавамо.

 

02

Ми смо самима себи најбољи лекари и исцелитељи.

А може се и овако рећи: ми смо самима себи једини истински лекари и исцелитељи.

Наш Створитељ, наш Дух Стварања, као и сви наши богови и преци, заједно учествују и дејствују у нашему оздрављењу и исцелењу – кроз нас, кроз наше унутарње суштаство, а преко наших мисли, осећања, речи и слика.

 

03

Моји лирски записи нису моји савети вама, јер ја никога нити умем, нити, пак, желим да саветујем.

Нисам рођен за то.

Моји лирски записи јесу записи из Акаше, које моје унутарње биће преузима и прослеђује истовремено и мени и вама.

Могло би се и овако рећи: моји лирски записи јесу наши записи, записи свих нас – нас који јесмо, нас који смо били, и нас који ћемо бити.

Сви смо ми једно звездано духовно јато.

Сви сте ви – ја, као што сам и ја – сви ви!

 

04

Из ваших коментара провејава чистота ваших душа.

Ваших праисконих девичанских душа.

То осећам и препознајем, у трену.

Иза сваког коментара који пишу Јадранка, Милица, Зорка, Драгослав, Соко са Велебита и други наши сродници, ја видим своје лице одражено у духовном зрцалу, у духовном суштаству и битију вас – ближњих!

Сваки ваш коментар јесте основа и потка за неке нове и  будуће лирске записе које ћемо, као што већ рекох, заједно стварати и писати.

Јер реч заједно значи – за Једно!

А Једно је Божанство, Бог, Створитељ, Дух Стварања, као и сви ми, као и сва бића сушта у свим световима.

 

05

Рекох вам, и записах, да нећу, да не желим, и да не могу више, да пишем о ружним стварима и појавама у свету, као и у нашему окружењу.

То не значи да ја попут ноја завлачим главу у песак – напротив!

Све то видим, снимам и освешћујем, као и ви, као и многи други.

Али ја знам, као што и ви већ знате, да то свеколико зло у свету, нећемо победити тако што ћемо размишљати, говорити и писати о њему.

Заиста, тако га, и на тај начин, победити нећемо!

Победићимо га, зацело победити, само ако будемо размишљали, причали и писали о доброти, о лепоти, о дивоти, о љубави.

Ако изиђемо, заувек, из тог света сенки и утвара, и почнемо градити и стварати властити свет праисконе љубави и божанске светлости.

ЛИРСКИ ЗАПИСИ

 

01

Ако из трена у трен, из дана у дан, из године у годину својим мислима и осећањима, својим сновима и визијама градите и стварате властити свет, онда ће то заиста бити ваш властити свет, у којему ћете спокојно и смирено, без брига и страхова, живети властити живот са сврхом и смислом.

Ваш свет биће тада ваша дејствена тврђава, ваше енергетско и прозрачно звоно, и други светови у односу на ваш свет, биће само упоредни светови.

Тада вас уопште неће занимати да ли овим привидним светом влада Велики Инквизитор или Велики Брат, да ли владају ова или она братства, ове или оне масонске и окултне ложе, ови или они илуминати, ови или они владари из сенке, зато што они, било који да су, неће имати никаквога утицаја нити на вас нити на ваш свет.

Заиста, бићете јачи од света, и бићете моћнији од свих тајних светских владара и влада.

То је једини Пут навише за сваког пробуђеног и освешћеног, за сваког самосвојног и самобитног посвећеника.

 

02

Ви немате времена никога ни да будите ни да освешћујете; ви само радите на себи, али, заиста, посвећенички радите!

Довољно је да свако од вас пробуди и освести самога себе, па ће цело човечанство бити пробуђено и освешћено.

Када сте ви будни и освешћени, онда ће и сви ини око вас бити будни и освешћени.

 

03

Све оно лоше што видимо у свету, то је и у нама.

Или још лепше речено: све што је у нама, то ми пресликавамо у свет.

Чега нема у нама, неће га ни у свету бити!

Сви савремени медији дејствују магијски.

Они магијом владају над људима.

Ако им верујете, ви сте већ поробљени; ако им не верујете, они немају никакве власти над вама.

Будите моћнији од светских медија, јер то, заиста, и можете!

 

04

Када се јави брига у вама – застаните; када осетите страх у себи – застаните!

Освестите бригу, освестите страх, па неће више бити ни бриге ни страха.

Освешћивање је највиши ступањ медитације, највиши ступањ молитве, највиши ступањ тиховања, највиши ступањ слободе.

Освешћивање је управо оно што ратника светлости чини ратником светлости!

 

05

Када се појаве брига и страх у нама, то значи да смо удаљили од Извора, удаљили од Суштаства, удаљили од Светлости, удаљили од Живота.

Освешћивање нас враћа Извору, враћа Суштаству, враћа Светлости, враћа Животу.

Освешћујте, само освешћујте!

 

http://www.youtube.com/watch?v=IADBtkU3vcI

Драган Симовић: Освешћивање (видео)

Опремио Стари Словен

ЛИРСКИ ЗАПИСИ

 

01

Од јуче ме ломи вирус, али, свеједно, моје је да пишем.

Сетих се књиге Јурија Олеше Ни дана без ретка, књиге коју сам давно читао.

Сваког дана запиши нешто, сваког дана испевај макар један стих!

Морамо да се боримо, Духом да се боримо!

Само борбом непрестаном можемо победити непријатеље – у себи и око себе.

 Данас је био диван сунчан дан.

Изишао сам на Дунав, да тихујем и да скупљам суварке за ватру.

Волим да обаљам оне послове које су и моји преци обављали.

Моји преци, дични горштаци и Срби, ратници светлости, Стари Херцеговци.

Кад обављам послове које су и моји преци обављали – кад скупљам и цепам дрва, кад потпаљујем и распаљујем ватру у пећи на дому, кад косим и пластим, кад сејем и копам – онда се осећам Праисконцем, праисконим човеком који живи усаображено са Мајком Природом.

 

02

Неки су, можда, помислили, пратећи и читајући моје лирске записе, да ја највише времена проводим за  рачунаром или на интернету.

Изненадићу их кад им кажем, да сам ту најмање.

За два до три часа дневно – и напишем, и објавим, и све, што ме занима, прелистам и прочитам на интернету.

Пишем у надахнућу, из унутарњег песничког бића.

Моје писање траје отприлике колико и ваше читање.

А још сам у младости савладао брзо читање – испрва по дијагонали, а потом по вертикали.

То је песничка тајна брзог читања.

Никада ништа нисам написао из главе, из ума, већ све из унутарњег бића, из срца и душе.

Ум је за математичаре и научнике, а срце за песнике и уметнике.

 

03

До највећих тајни и открића дошао сам преко Акаше.

Многе књиге чију садржину знам, уопште нисам читао у овоме свету – до њих сам дошао у Акаши.

У младости сам читао пуно књига, брдо различних књига из свију области, а онда сам (негде око четрдесете године) почео да трагам за знањима и сазнањима у Акаши.

Књиге из Акаше читам онако како други читају књиге које су написане и објављене у свету.

И то је још једна песничка тајна.

Песниково није да чита, већ да пише и ствара књиге!

 

04

Нећу да вам пишем о лошим и ружним стварима, зато што о томе већ сви пишу.

Ја желим да вам пишем о лепоти и дивоти, о љубави и доброти.

Верујем и знам, знам и верујем, да ће лепота и дивота, да ће љубав и доброта спасити овај свет, спасити све нас, и спасити све ине светове.

Заиста, верујем и знам да ће тако бити, и да тако мора бити!

 

05

Никада немојте дозволити да вам други граде и стварају свет; да други граде и стварају свет у којему ћете ви обитавати.

Морате сами да градите и стварате свет саздан од лепоте и дивоте, од љубави и доброте.

Свет у којему ћете ви обитавати, свет у којему ће и ваша деца обитавати.

Нека они граде и стварају своје мрачне и паклене светове, а ви упоредо стварајте и градите светове светлости и рајских вртова.

Неће они победити, већ ви!

Ви, управо сви ви, и управо сви ми, морамо победити и, хоћемо победити!

Верујте, и биће по вери вашој!

Пише: Радомир Вученовић

Почетком тридесетих година прошлог века будући власник кафане „Љубљана“ Момчило-Мома дошао је у Београд да започне бизнис. Мома је дошао из западне Србије, а обичај је био да се кафанама дају имена градова из кога долази власник. Како је дошло да његова кафана добије име Љубљана испричао је мом оцу, а ја желим сада Вама да се не заборави.

Купио је Мома локал са дивном сеновитом баштом у Небојшиној улици преко пута Карађорђевог парка између улица Хаџи Мелентијеве и Краљевића Томислава (данас Интер. бригада). Мислио је газда Мома да спрема јела и пића, као што су се спремала више мање и у другим београдским кафанама. Случај ће га натерати да прошири  прошири асортиман. Када је сређивао документацију за отварање, требао је уписати име кафане.Испоставило се да су сва имена градова из западне Србије заузета, па је Мома упитао службеника са друге стране  шалтера:“Има ли неки град да није заузет“? Има   Љубљана, био је одговор. Разговор је завршен, кафана је добила име.

Два дана по отварању  у шетњи Небојшином улицом пролазио је министар и председник Словенске Људске странке Антон Корошец и угледавши ћирилични натпис „кафана Љубљана“ одмах ушао у њу. Очекивао је неког Словенца, који је дошао да Београђанима спрема словеначке специјалитете. Газда Мома му је испричао како је кафана добила име, рекаши том приликом да никад није био у Љубљани. Разговор се  завршио тако да је Министар постао први сталан гост, а Мома је обећао да ће набављати Словеначка вина. Касније и други Словенци са службом у Београду следили су свог лидера и долазили „код Моме у Љубљану“. Претпостављам да је касније поред Српски било и Словеначких јела.

Желео бих да опишем догађај, којем сам лично присуствовао и који добро памтим, иако сам тада имао непуних пет година. Априла месеца 1944.год. на православни васкрс савезници су бомбардовали Београд. Згада изнад кафане на углу Небојшине улице и данашње Интер. Бригада била је срушена.Кафана Љубљана и породична кућа породице Анђелковић у Хаџи Мелентијевој 3 биле су делимично срушене, у деловима дубоко у дворишту, где су се приближавале једна другој. У ове две зграде нико није погинуо, али један кафански гост запомагао из подрума у којем је био тоалет и из којег није могао да изађе.У току васкршњег  поподнева немачки војници и грађани отрпали су јадног човека . Моја породица становала је у дворишту сусене зграде број 5, и ја сам баш непосредно пред извлачење ушао у суседно двориште, видео и запамтио  моменат када је извучен исцрпљен и уплашен. Човек је добио столицу да се одмори у дворишту куће Анђелковић. Тада девојка Дуда (данас пензионисани доктор ветерине Дубравка Тадић) прскала га је водом и повраћала у живот. Госпођа Дуда и ја повремено се подсетимо на то време.

После рата кафана је постојала десетак година. Из газда Моминих прешла је у државне па у друштвене руке, да би негде крајем педесетих била срушена. После одузимања кафане газда Момчило живео је врло кратко, умро је од инфаркта.

Београд, 7. децембар 2013.