СТАВ: НА ЧИЈУ ВОДЕНИЦУ ТЕРА ВОДУ СРПСКА ТУЖБА ЗА ГЕНОЦИД ПРОТИВ ХРВАТСКЕ !?
…Надам се да то није наш једини „контра-аргумент“ хрватској тужби- али чак и да није, овај српски контра-аргумент ће обезбедити „муницију“ за хрватски, који ће „методом аналогије“ комотно моћи да тврде њихова геноцидна војно-полицијска операција „Олуја“ такође није била ратни злочин и злочин против хуманости, јер су и њихови војни и полицијски челници на челу са „генералом“ Антом Готовином, такође били ослобођени свих оптужби пред Хашким трибуналом!?
**************
НА ЧИЈУ ВОДЕНИЦУ ТЕРА ВОДУ СРПСКА ТУЖБА ЗА ГЕНОЦИД ПРОТИВ ХРВАТСКЕ !?
14 децембар 2013, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
————————————-
КОМЕНТАР ФБР УРЕДНИКА…
Пратећи реакције читалаца али и „релевантних српских фактора“ не могу а да не приметим елементе еуфорије и велике подршке том нашем „државном пројекту“- што је сасвим разумљиво, јер хрватска нација је нашој српској кроз историју нанела огромна зла, која су кулминирала у геноциду и бестијалним ратним злочинима усташке НДХ (на чијим се темељима уздигла модерна Хрватска и проспективна чланица ЕУ), и њиховом последњем ратном мега-злочину, и једном од највећих и најкомплетнијих етничких чишћења у Европи после Другог светског рата- геноциду над Србима у Крајинама!!! Такви монструозни „мега-злочини“ просто вапе за правдом.
С друге стране, иако разумем такве реакције, имам озбиљне резервације, да ће наше националне и државне интересе пред Међународним судом правде успешно презентовати и заштити држава (односно политички режим и њихов правни тим) који нас је досада изневерио (и продао) по свим другим стратешким националним питањима !?
——————–
Нисам правник по струци, али неке „аномалије“ садржаја тужбе са наше српске стране просто боду очи…
– Прво, обраћамо се са захтевом за правду управо оном истом суду који је својом пресудом из 2010, да Косово (односно албански сепаратисти) проглашавњем своје незаконите независности у 2008, није прекршило међународно право, односно да је њихова независност и отцепљење од државе Србије био легитиман чин. Дакле тражимо правду од суда који је већ демонстрирао „анти-српску пристраност“ (опширније о тој одлуци у прилогу у наставку чланка).
– Друго, из приложеног чланка Новости који објављује неке детаље српске тужбе, произилази да је главни аргумент државе Србије у тужби за геноцид против Хрватске, геноцид почињен над Србима у НДХ током Другог светског рата, што јесте неоспоран историјски факт- али ја се овде питам, не као правник јер то и нисам, већ као лаик коме је познато да је Конвенција о геноциду у УН усвојена 1948 и ступила на снагу тек 1951, и да као таква не може да буде примењена и легално коришћена ретроактивно, што овде илуструјем и исечком документа (приложеног у наставкуј овог чланка) Центра за међународну транзициону правду, који јасно каже, да- „Ретроактивном применом Конвенције о геноциду не може да буде остварен ниједан легални захтев за правну, територијалну, финансијску или било коју другу накнадну против појединца или државе“, односно да једноставно нема ретроактивне примене тужбе за геноцид. Ја свакако могу да разумем да се усташки геноцид из тог периода овде презентује као „илустрација наше тужбе“- али зар не би било сврсисходније да је истовремено покренута и наша тужба за ратне злочине и злочине против хуманости против хрватске државе, јер такви злочини (за разлику од геноцида) никад не застаревају. Овако, по мом лаичком убеђењу, овај аргумент може лако да се преокрене у још један „контра-аргумент“против наше државе у овом предмету против модерне неоусташке Хрватске!?
– Кад смо већ код „контра-аргумента“, у последњем пасусу приложеног чланка В. Новости, пада у очи да се на хрватску „контра-тужбу“ за геноцид, са наше стране одговара аргументацијом да је Хашки трибунал ослободио свих оптужби, бивше војне и полицијске званичнике државе Србије, начелника РДБ Јовицу Станишића и генерала Момчила Перишића. Надам се да то није наш једини „контра-аргумент“ хрватској тужби- али чак и да није, овај српски контра-аргумент ће обезбедити „муницију“ за хрватски, који ће „методом аналогије“ комотно моћи да тврде њихова геноцидна војно-полицијска операција „Олуја“ такође није била ратни злочин и злочин против хуманости, јер су и њихови војни и полицијски челници на челу са „генералом“ Антом Готовином, такође били ослобођени свих оптужби пред Хашким трибуналом!?
На крају овог коментара желим да нагласим, да бих волео да овим мојим сумњама у добре намере и компетентност- нашег државног тима (Који као своју највећу „врлину“ наводи да су за овај спор пред МСП издвојили 4 пута мања финансијска средства, него за тужбу Босне против Србије за наводни геноцид!?) чији чланови долазе из „режимских ешалона“ текуће владајуће гарнитуре, која је од свог доласка на власт, вукла искључиво штетне потезе, са катастрофалним последицама по нашу државу и нацију- овде нема места, али да ли након свега можемо да им верујемо „на реч“ (коју су толико пута до сада погазили)?!
Досадашњи катастрофални рекорд „напредњачко-социјалистичке страховладе“ у Србији мени лично не улива ни мало оптимизма. Ипак, коначне закључке извуците сами. Строго препоручујем да прочитате и „прегледате“ приложене документе у наставку…
Аутор М. Новаковић
*************
ПРИЛОЗИ…
————————————–
САДРЖАЈ (МЕДИЈСКО ТУМАЧЕЊЕ) СРПСКЕ ТУЖБЕ ЗА ГЕНОЦИД:
Srpska kontratužba protiv Hrvatske: I Jasenovac pred sudijama
D. R. ĐORĐEVIĆ | 13. decembar 2013. НОВОСТИ
Jedan od pet tomova srpske kontratužbe protiv Hrvatske za genocid, posvećen NDH. Dostavljeni spisi o Rojnici, Šakiću, kao i uredbe iz Pavelićeve „države“
JEDAN od pet tomova srpske kontratužbe protiv Hrvatske za genocid posvećen je periodu NDH, a prati ustaški pokret i u periodu posle Drugog svetskog rata, dajući na taj način kontekst događajima s početka devedesetih godina.
Sudije Međunarodnog suda pravde u Hagu pred sobom već imaju materijale o Ivi Rojnici, Dinku Šakiću, kao i zakonske uredbe iz perioda NDH koje, smatraju u srpskom pravnom timu, jasno ukazuju u čemu se ogledao genocid počinjen u periodu 1941-1945. godine.
Rojnica je bio zvaničnik marionetske hrvatske „države“ koga je Centar „Simon Vizental“ teretio za progon Srba, Roma i Jevreja na području Dubrovnika, a sudu je predočeno da mu je tokom ratnog perioda – 1994. godine, Franjo Tuđman dodelio Orden kneza Trpimira.
U Hagu je i materijal o komandantu jasenovačkog logora Dinku Šakiću, uključujući njegov intervju iz 1995. godine, objavljen pod naslovom „Obavljao sam svoju dužnost“.
“OLUJA“ JAK ADUT UPRKOS mišljenjima da Beograd i Zagreb pred sobom imaju jednako težak zadatak da iznesu dokaze na osnovu kojih bi sud počinjene zločine okvalifikovao kao genocid, eksperti koje je angažovao Beograd veruju da je lakše dokazivo da je za zločine počinjene u „Oluji“, koja se dogodila na hrvatskoj teritoriji, odgovornost na – domaćoj državi.
Zagrebačka štampa prenela je proteklih dana početni deo hrvatske tužbe protiv Srbije:
– Direktno kontrolišući rad svojih obaveštajnih agenata, jedinica i raznih paravojnih formacija na teritoriji Hrvatske, na području Knina, Dalmacije, istočne i zapadne Slavonije, Savezna Republika Jugoslavija je odgovorna za „etničko čišćenje“ hrvatskih državljana iz tih područja.
Izvor „Novosti“ upućen u proces koji se vodi pred MSP kaže da je deo hrvatskog podneska citiran u medijima pojednostavljena slika hrvatske tužbe, ali i da nije praksa da se tužbeni zahtevi objavljuju pre nego što započne javna rasprava, jer je zahtev Suda da oni budu poverljivi.
U javnoj raspravi najavljenoj za mart naredne godine, kažu naši izvori, Zagreb će najpre morati da dokaže da su se zločini koje nabraja dogodili, zatim, da je iza njih stajala politička namera, odnosno da je odgovornost na državi Srbiji.
Na ovo, jedan od argumenata Beograda biće pozivanje na oslobađajuće presude Haškog tribunala Jovici Stanišiću i Momčilu Perišiću.
————————————————-
ДЕФИНИЦИЈА УН КОНВЕНЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ:
Genocide Convention
|
Genocide Convention |
|
|
Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide |
|
| Signed | 9 December 1948 |
| Location | Paris |
| Effective | 12 January 1951 |
| Signatories | 41 |
| Parties | 144 (Complete List) |
| Depositary | Secretary-General of the United Nations |
The Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide was adopted by the United Nations General Assembly on 9 December 1948 as General Assembly Resolution 260. The Convention entered into force on 12 January 1951.[1] It defines genocide in legal terms, and is the culmination of years of campaigning by lawyer Raphael Lemkin. Yair Auron writes „When Raphael Lemkin coined the word genocide in 1944 he cited the 1915 annihilation of Armenians as a seminal example of genocide.“[2] All participating countries are advised to prevent and punish actions of genocide in war and in peacetime. The number of states that have ratified the convention is currently 144.
—————–
У НАСТАВКУ ЈЕ ДОКУМЕНТ МЕЂУНАРОДНОГ ЦЕНТРА ЗА ТРАНЗИЦИОНУ ПРАВДУ КОЈИ ОБЈАШЊАВА ДА НЕ ПОСТОЈИ РЕТРОАКТИВНА ПРИМЕНА КОНВЕНЦИЈЕ ЗА ГЕНОЦИД (НАКОН ДАТУМА УСВАЈАЊА У УН, 1948):
http://www.armenian-genocide.org/Affirmation.244/current_category.5/affirmation_detail.html
——————
У НАСТАВКУ ЈЕ ИЗВОД КОНВЕНЦИЈЕ УН О РАТНИМ ЗЛОЧИНИМА И ЗЛОЧИНИМА ПРОТИВ ХУМАНОСТИ ИЗ 1970, КОЈИ ЈАСНО КАЖЕ ДА ОВИ ЗЛОЧИНИ НИКАДА НЕ ЗАСТАРЕВАЈУ (ЗАШТО ОНДА СРПСКА СТРАНА НИЈЕ ТУЖИЛА ХРВАТСКУ И ПО ОВИМ СТАВКАМА?):
Convention on the Non-Applicability of Statutory Limitations to War Crimes and CrimesAgainst Humanity, G.A. res. 2391 (XXIII), annex, 23 U.N. GAOR Supp. (No. 18) at 40, U.N. Doc. A/7218 (1968), entered into force Nov. 11, 1970.
Article 1
No statutory limitation shall apply to the following crimes, irrespective of the date of their commission:
(a) War crimes as they are defined in the Charter of the International Military Tribunal, Nurnberg, of 8 August 1945 and confirmed by resolutions 3 (1) of 13 February 1946 and 95 (I) of 11 December 1946 of the General Assembly of the United Nations, particularly the „grave breaches“ enumerated in the Geneva Conventions of 12 August 1949 for the protection of war victims;
(b) Crimes against humanity whether committed in time of war or in time of peace as they are defined in the Charter of the International Military Tribunal, Nurnberg, of 8 August 1945 and confirmed by resolutions 3 (I) of 13 February 1946 and 95 (I) of 11 December 1946 of the General Assembly of the United Nations, eviction by armed attack or occupation and inhuman acts resulting from the policy of apartheid, and the crime of genocide as defined in the 1948 Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide, even if such acts do not constitute a violation of the domestic law of the country in which they were committed.
———————————————–
ИЛУСТРАЦИЈА (НЕ)ПРИСТРАСНОСТИ МЕЂУНАРОДНОГ СУДА ПРАВДЕ:
МСП: декларација о независности Косова не крши међународно право
24 јул 2010. Политика
Кључни ставови саветодавног мишљења Међународног суда правде у Хагу: Питање Генералне скупштине Уједињених нација о проглашењу независности Косова јасно је и конкретно формулисано Суд није расправљао о праву на самоопредељење или „нужну сецесију” од постојеће државе, јер излазе из оквира питања које је поставила Генерална скупштина УН Декларација о независности Косова од 17. фебруара 2008. године не представља кршење међународних правних норми – „за” 10 судија, „против” четири Резолуција УН 1244 није забрањивала ауторима декларације да прогласе независност Проглашењем независности није прекршен уставни оквир Суд не може да утврди које кораке ће Генерална скупштина УН подузети након одлуке
Већином од 10 према 4, Међународни суд правде констатовао је јуче да декларација којом су привремене институције са Косова 17. фебруара 2008. године прогласиле независност није противна међународном праву.
Суд је, како је то саопштио председавајући јапански судија Хисаши Овада, констатовао да међународне правне норме немају „никакву одредбу којом се ограничавају декларације о независности”. Суд је такође нашао да Резолуција 1244 УН, на коју се Србија позивала бранећи своје право на Косово, не забрањује косовским Албанцима да прогласе независност. То мишљење суд је засновано на оцени да аутори декларације нису биле привремене институције самоуправе на Косову већ група које је себе дефинисала као „демократски изабране лидере народа Косова”. Аутори декларације и сама декларација, стога су, по мишљењу суда, деловали ван правног оквира УН установљеног Резолуцијом 1244….
