(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Кад изиђем у Акашу, тада јасно видим, да четрдесет   посто Руса и двадесет одсто Срба негује и чува оно што се зове Дух Словенства, а што може бити и Дух Аријевства.

Толики је постотак освешћених и расних Аријеваца у Руса и Срба!

То су они Руси и Срби који нису поробљени идеологијом јудео-кршћанства; они Руси и Срби који имају свет о заједничким боговима и прецима, о заједничком миту и предању, о заједничком језику и писму.

Кад човек ово види и освести, он тада смирено и посвећенички дејствује на своме путу светлости.

 

02

У иних словенских народа, поробљених јудео-кршћанством, нема те свести о аријевском заједништву.

Они су ближи неким иним западним и туђинским народима; штавише, они су већи западњаци и од самих Западњака.

Словени јудео-кршћани одавно нису Словени.

У њима можда и даље тече словенска крв, али им Дух више није словенски.

То морамо схватити и освестити.

 

03

И ово смо, надам се, давно освестили: сви они Словени, који су напустили веру и предање својих божанских предака, и који су прихватили туђинске религије, изгубили су и Душу и Дух расних Аријеваца.

Постали су превртљиви, непоуздани, вероломни и зли.

Изгубили су Душу – изгубили су Вертикалу!

 

04

Србијом, од настанка Југославије, и то смо, свакако, видели и освестили, не владају расни Срби.

Ови што владају Србијом, од 1918. године до дана-дањег, иако имају србска имена, иако у њима (можда!) тече словенска, аријевска крв, немају у Духу и Бићу ничег од расних аријевских Срба.

Они више нису чиста раса!

Не знам шта су, али чиста раса – нису, нити могу бити!

Такви највише мрзе све што је србско.

Највећи мучитељи расних Срба, били су и остали они срби, који су примањем туђинских религија и идеологија, изгубили и србску Душу и србски Дух.

Свеједно, да ли су јудео-кршћани или муслимани – они из дна своје усахле душе мрзе све што је србско!

 

05

Сви знаменити и племенити Срби, сви велики посвећеници у уметности и науци, били су Срби Аријевци.

И ово је записано у Летописима Акаше.

Србин који ово схвати и освести, не очекује више од вране да испили сокола!

Ово је лирски запис о Весни Веизовић.

Ко је Весна Веизовић?

То је једна неустрашива, образована, пробуђена, освешћена, самосвојна и самобитна списатељица и новинарка – Србкиња!

Једна од ретких Србкиња у овоме времену, расна Србкиња, која смело и одважно сведочи о пониженом Србству и ојађеној Србији.

Камо среће да је више Весни Веизовић међу нама!

Све што је племенито, господствено, узвишено, пробуђено и самосвојно, попут Весне Веизовић, то смета јадним, бедним, никојим и ничијим душама; то смета посрнулом и палом полусвету који влада Србијом; то смета болесним србомрсцима и србомрзитељима којих је пуна и препуна Србија.

Али, још мало, само још мало, јер ускоро ће се разведрити небо над Србијом, и Божанска Светлост, која ће, у трену, обасјати Србију, сажећи ће све оно што је гњило и трулежно, све оно што је смрдљиво и кужно, све оно што пије и сиса животне сокове и крв Србског Бића.

Много је паразита у Србији! –

Паразита из саме Србије, као и паразита из далеког

и туђега света, паразита који су испузали и измилели ко зна одакле, ко зна из којих пећина и вртача, ко зна из којих катакомби и раселина, ко зна из којих адских и тартарских црних рупа!

Данас су у Србији најпониженији Срби.

Данас су у Србији најсиромашнији Срби.

Данас су у Србији најобесправљенији Срби.

Ко то не види, тај се и не може сматрати словесним бићем, освешћеним човеком.

Ко то не види, или је бесловестан или је дозлабога поган човек.

Весна Веизовић све то види и сведочи.

Она је смела, одважна, неустрашива и храбра, па сведочи.

Она – једна једина!

Многи то виде, а шуте.

Многи то видеше, па муком замукоше.

Многи то гледају, а не смеју да сведоче – ни пред Богом ни пред светом.

Да ли не смеју, или, пак, не желе – свеједно!

По једном древном предању наших ведских предака, нама се по одласку из овога света, не суди само за учињена лоша и рђава дела, већ и за неучињена добра дела – за она добра дела која из страха, или из себичности, нисмо смели или нисмо хтели да чинимо.

Весна Веизовић има чиме да се подичи, зато што је освешћена и дична Србкиња.

ЛИРСКИ ЗАПИСИ

 

01

Долази време пробуђених и освешћених, а једноставних и обичних личности.

Оних личности које нису ни у каквим странкама и покретима, ни у каквим партијама и удружењима, ни у каквим друштвима и невладиним организацијама.

Такве ће личности, пробуђене и освешћене, бити носиоци коренитих културних и духовних дешавања и промена.

Долази време, и већ је дошло, кад ништа више ни у нас ни у свету неће зависити од политичара.

Прошло је време политичара; у Новоме добу политичари се више ни за шта питати неће.

 

02

Велики Инквизитор – Велики Брат губи сваки утицај у свету, и његов се Нови светски поредак руши као кула од карата.

Све више је пробуђених и освешћених појединаца, све више је пробуђених и освешћених народа.

Велики Инквизитор још једино може да изазове Трећи светски рат да би се одржао на власти, али то не сме да учини!

Не сме да учини, зато што му је запрећено из виших духовних светова!

 

03

Виши духовни светови укинуше сваку силу и моћ Великом Инквизитору.

То се најбоље види и осећа када се изиђе у Акашу.

Када се у визијама изиђе у Акашу, тада се јасно види и  осећа да је већ наступило Ново доба Словена.

Многи Словени ни сами још нису свесни тога, да је већ  наступило Ново доба Словена, зато што су опседнути и замађијани лажним сјајем Запада на заласку.

Запад тоне и нестаје, а замиђајани и зачарани Словени не схватају да је Запад далека прошлост, те да Звездана Будућност припада њима – Словенима!

 

04

Ово је време када свако самога себе буди и освешћује.

Свако ће у самоме себи открити и препознати властити Пут Унутарње Светлости.

Свако ће изнова да роди самога себе; свако ће самоме себи бити ковач властите судбине.

И, свако ће самоме себи укинути властиту судбину!

(Мијату Загорцу, једном племенитом Човеку)

 

И мисли и осећања и речи имају исцељујуће дејство, само ако смо повезани са вишим духовним световима.

Повезани са вишим духовним световима можемо бити на многе и различне начине.

Нико никоме не може да каже како ће да се повеже са вишим духовним световима, већ свако од нас сам мора да дође до тог познања; свако сам мора да открије који је за њега најбољи начин повезивања са Извором Живота.

За некога је то молитва, за некога тиховање илити медитација, за некога, опет, уметнички или стваралачки рад, а за некога, пак, посвећеничко дружење са Природом.

Сваки вид и начин повезивања са вишим духовним световима јесте подједнако добар.

Ако је то твој Пут, ако је то избор твог Бића и Суштаства, онда је то, за тебе, прави и једини Пут.

Важно је само да човек не лута од једног до другог учења, од једног до другог пута, од једног до другог гуруа, од једне до друге школе.

Онај који вазда лута, никада неће доћи до својега Унутарњег Пута, никада неће доћи до Живога Бога Исцелитеља у својему Бићу и Суштаству.

Буди природан и једноставан, буди Праисконац!

Нашим древним прецима нису требали никакви гуруи, никакви учитељи, никакви духовници; они су све сами  знали, могли и умели, зато што су били – Праисконци!

 

 

Језик је мој Завичај;

 у Речи, гле! Душа моја;

 а у Слову снови моји,

које будан

Песник сније!

 

Понад горја и обзорја;

подно звезда и тишине;

Песникова Душа плови

на ветрима од пурпура –

ка Светлости у висини

што се скрила

 у дубину!

 

Плови Душа Песникова

у Реч што се преметнула,

да се сретне са Прецима –

 у Завичај од Језика

што се скрише

мед Бозима!

 

За Ленку

 

Плешем на водама светог Истера,

 и са мном плешу звездана јата.

 Ништа и Све у трену бивам;

 Ништа не бивам, а Све јесам.

 

Око мене снежна тишина,

плаветнобела и све дубља;

све тиша тишина у дубини,

 и све јаснија на висини.

 

Плешемо јасике сетне и ја;

плешу оскоруше и борови вити;

и модре јелике, у даљини,

плешу на ветру од пурпура.

 

У сутон вечерњи плаветнозелен,

све плеше, гле! титра и трепери,

од Милине и Дивот-Дивоте,

што се на Земљу, с висина, низводи.

 

Што се на Земљу, с висина, низводи!

 

 

   

 

Мудрованије из Тијаније

 

*

Вратио сам се у Тијанију после дужег лутања. Како је лепо и

како је лековито живети у Тијанији – у Вечности! Срце је увек

широм отворено, душа испуњена, видик јасан, без заклоница.

Јутровао сам у пунини радости и стварања. Осмислио сам

и саградио разбојно спирално степениште са тридесет и три

провидна кристална степеника. У овом времену стварање је

највећи духовни циљ. Стварање – то значи славити Лепоту у

свим њеним облицима и појавама. Стварањем рађамо себе у

себи, себе у другима, у свему, у Једном, у Свелепоти.

* *

Док сам радио на изградњи кристалног степеништа гледао сам

цвет своје душе, слушао њену песму и гледао њену лепоту.

 Ушао сам кроз њена доња врата која воде у архиву па кренуо у

десну страну њене полулопте, у прошлост, и с њом сам се додирнуо

тридесет и три пута. Додирнуо, испричао, исплакао, испевао,

изиграо, миловао, опраштао. У њој сам се видео са свим учитељима

 и аватарима из разних времена, почев од Прајапатија (“пре ја па ти“),

Срб-а и Перуна, до Његоша и Николе Тесле. О стварању говори

садашњи аватар, по духовној праслици и знању многосличан Тесли,

 Др Григорије Петрович Грабавој. Колективна свест је нарасла

да прихвати учење о општем складном развоју и спасењу, вечном

 животу, учењу без патње, о врховној сврси.

* * *

Највећа лаж у историји је да су Срби мали народ и да су се

доселили на садашње просторе у шестом веку. Срби су народ

са изворним геном, који је на ову планету донео светлост Слова,

Слога, Речи, Реченице, Гласа, Језика. Србска блистава повесница

(историја) је скривана, прерађивана, забрањена, крадена, велике

личности присвајане, омаловажаване или убијане. Над србским

народом извршен је србоцид, највећи покољ у свем постању. Но,

изворни ген је Божје чудо. У њему је запис кога је свестан и сваки

сељак из Шумадије. Свестан је шта треба да уради у сваком трену

одсудном, а њих је било – ни броја им се не зна. И у овом времену

живимо у у-судном времену. Непријатељ, домаћи и онај други,

потпуно је погубио уларе и дизгине, забалавио, запенио, у мозак

свршио. Залудно им, биће славе, јер се Светлост на Истоку буди …

* * * *

Време, дугачка вијугава змија, чудница над чудницама, одмотава

своје вечно тело, и открива све заборављено, вади из Акаше,

осветљава. Сваког дана се откопавају нови локалитети широм

земље Праисконије, широм земље Тијаније, који говоре истину.

Земља Праисконија се данас зове Србија, али су њене праве

границе много шире. Пола света почива на србским гробљима,

Европа посебно. Основу свих европских језика, мање или више,

или у целости, чини србски језик. Стога је ружно, подло, а лажно

свакако, када нам неки бриселац или нем-ац држи слово, или поуке

о култури, језику, религији, уметности, или било чему другом.

Земља Тијанија је унутарња потка Праисконије и неуништива

је по својој природи. Ускоро ће цео свет знати ову истину, и

она ће се предавати на свим универзитетиме истине. Можда ће

се предавати и на Универзитету у Београду, уколико се откраве

воштане фигуре наших академика, палео истраживача, геолога,

историчара, психонеуролингвистичара, и разних зналаца.

* * * * *

Нараста моја родна Тијанија… Проширујем је својом свешћу.

Раније је заузимала пространство данашњег Драгачева, чија је

престоница Гуча, домаћин највећег светског надтрубаљавања.

 Сада, у првоширенију, покрива васцелу земљу Праисконију.

У другој фази биће проширена на негдашње земље Праисконије

широм планете Гаје, а у трећој фази Тијанија ће бити безгранична.

Сви тијанијанци тихују два пута дневно испод Храста-учитеља,

или Бреста-устрепталка, или на Пољу од каћуна, или у дому

Махатме – познатог Витеза Праисконог Реда, или на Гумну Љубе

Поповића, или под крушком караманком мог стрица Селомира.

У свечаним приликама, на празнике поводом великих природних

промена, одржавају се велики ритуали које води лично Мансаман

Остварени. Церемонијал мајстор и први помоћник је поглавица

народа цврчака Вјастослав Вирлак. Путеводитељ до круголета,

места церемонијала, је велики витез Радмир, чувар Живе Воде,

тајинственик-дошљак из времена које је давно прохујало.

Ритуалну заставу индиго боје, препуну бројева за здравље, вечни

мивот, мир и спокој и друге, сашила је Вила Мала Језера и на

њој, унутар србрно-беле с-вере, исцртала белог орла једноглавца,

који симболизује усредсређено размишљање, јасновидост, моћ

подмлађивања и брзог премештања у времену и простору.

* * * * * *

Народ Тијаније је весник нове свести која пламти као буктиња, и

шири се брже од ватре убрзане ветром Тијанадом, када се запали

сува трава покрај пољовите реке Тијане. Због тога сви тихују на

местима где извиру силнице, и због тога живо учествују у тајним

ритуалима, заједно са великим душама овосвета и оносвета.

Ове године, јубиларне и прекретне, гости на ритуалу, поред народа

Минерала, Биљака и Животиња, Патуљака, Вила и Вилана, Светлих

Духова, биће и Витези Праисконог Реда. Предводи их славни Мерач

Васељене – Аранђел Румених Облака. Остали гости су – Буљубша

Златна Нит, Суђај Пегаз Бели, Мала Вила Језера, Благоје Стрелац

Ариљац, Сабина Сијено, Санлаила -Велика Играчица, Надзевз Штит

Штит, Анак Шива Анак Шива, Оанде Норвиџ Велики, Сурђон Велики

Играч, Ил Конем Пилток, Љубиша Ловац, Бели Гавран, Драгон

Пламеног Језика, Арсеније Четврти, Тринаести Апостол, Маирија

Милосна, Кија Ма Мудра, Наташа Првоотијањена и други.

Из света отишлих најавили су долазак витези Јован Златна Ђинђува,

Видница Мануел Пламбера и Ананда Писак Вавилонка, са својим

овоземаљским водичима.  Ово ће бити њихово прво учествовање

 у Великом Ритуалу – Девет Кругова Око Ватре

* * * * * * *

Ритуал ће бити одржан на дан Звездане игре и нико, осим Мансанмана

Оствареног, не зна цео програм, али се зна део поруке која ће бити

упућена свету:

ОЗДРАВИ  ГЛЕДАЈУЋИ ИСТИНИ У ОЧИ

БУДИ ЛЕП ГЛЕДАЈУЋИ ЛЕПОТУ

СЕБЕ ЗАПАЛИ СРЕЋОМ И ОБРИШИ КАРМУ

НЕМАЈ ГУРУА, РАДИ СА БОГОМ

НЕКА ТВОЈЕ КЉУЧНЕ РЕЧИ БУДУ: БОГ, ВЕЧНОСТ, ЖИВОТ, СРЕЋА, РАДОСТ, ВАСКРСЕЊЕ, МЛАДОСТ, ЛЕПОТА, СТВАРАЊЕ, СВЕТЛОСТ.

03. 12. 2013. год