Анастасијина молитва Оцу


Анастасија, велика духовница и истинска исцелитељка

из руске тајге, небеском Оцу се обраћа следећим речима:

Оче мој, који си бескрајан!

Хвала Ти за светло живота,

Хвала Ти за данашњи дан Твога царства,

Хвала Ти за Твоју жељу љубави! Нека буде добро!

.

Хвала Ти за хлеб свагдашњи!

Хвала Ти за стрпљење

И опрост греха на Твојој земљи!

Оче мој који си бескрајан!

Ја сам Твоја кћи коју си створио са другим створењима

Нећу допустити да паднем у грех и слабост,

Постаћу достојна Твога дела!

.

Оче мој који си бескрајан!

Ја сам Твоја кћи која Те чини срећним,

Проширићу Твоју славу,

А векови што ће доћи оствариће Ти снове!

Нека је тако! Јер ја тако желим! Ја, Твоја кћи,

Драган Симовић: Ново доба


У овом времену преовладава лични пут спасења и лично

освешћивање на властитом унутарњем путу, а то уистину

и јесте душа и дух Новог доба. У старом добу увек је постојао

један учитељ или један духовни Вожд, и сви други следили би

његов унутарњи порив и његов пут, без личних провера.

.

У новоме добу, а то јесте суштаствено, свако ће самоме себи

бити истовремено и учитељ и ученик, и Вожд и следбеник.

Стога су уистини могуће и једино оствариве, мале илити

велике духовне заједнице, у којима неће бити првенства и

повластица међу сродних и блиских душа. Свако ће ту следити

свој унутарњи глас и порив, имајући дубоког и истинског

разумевања за различитости.

*

Певачева молитва благодарна

 .

Боже Надједини

Твој сам и Тобом

И Ти Сам

Од праискони

Све до праискони

И спаси ме

И саклони

Од света у опсени

И од иних гле!

Који нису Твоји

И у Теби

Боже Надједини

 

Радгост Максим Ковган: Изашао сам напоље…


Тихо жубори поток

Шушти храстово лишће

А нежни лагани ветрић

Са травом

Своју игру игра

.

Мир је преплавио шуму

Удишем ваздух

Желим да полетим

У небеско плаветнило

Што мами својом чистоћом

Вид Вукасовић: Порука из давнина


На једној од плоча остаци натписа. Нека

далека порука доспела је до нашег времена

и поред уништења храма и нестанка

његових свештеника и верника.

.

Чудна писмена

Уклесане у плочу

Поруке давнина

Горан Лазаревић Лаз: Шапуће река


шапуће река ту су јој стопе

камен их крије на влажном спруду

са нестан таласом оне се стопе

пролазност траје у вечном чуду

.

ми смо се звали безгласом срца

данилом ветра ноћилом снова

и све у нама наджељом куца

сваки је дрхтај година нова

.

сплетене наде у слатко ништа

небо се руши звезде да зрију

за нама хоће ли остати ишта

.

када нас навек тмине покрију

то нам се бескрај смеје у лице

без крила крхке земаљске птице

Јован Јовановић Змај: То знају они


Србине брате немој изнемоћи!

Та знају они права нашег моћи;

Та знају они ко по сраму лута,

А знају људе са правога пута;

Та знају отров из својих извора,

И знају да се то пити не мора,

Та знају они, знају, добро знају —

А ти се држи док и не признају!

.

Та знају они да ми нисмо чета,

И да је нама домовина света;

Провиде они народне нам груди,

И знају за чим свесна душа жуди;

И знају да се радо трпи за род,

И знају да смо и какав смо народ;

Та знају, знају, добро они знају —

А ми се држ,мо док и не признају!

.

Та знају они шта је жеља срећна;

Та знају да је правда само вечна;

И знају они — у доброј су школи —

Да једна рана цело тело боли;

Та знају они и увиде чисто

Да Србин неће у самоубиство;

Та знају они, знају, добро знају —

А ми се држ,мо док и не признају!

.

Та знају они да смо тврди, смели,

(А још би мало варати се хтели),

А знају да смо једноставна душа,

И да се народ издајица гнуша;

Та знају они шта нам свима прети,

И страх већ преза у њиној памети;

Та знају они, знају, добро знају —

А ми се држ,мо док и не признају!

.

Та знају они међу таштом труду,

И знају они да је то залуду.

Сећају с, они својих пријатеља

Кад нас је стегла општа куга веља.

Та знају они да ђаво не спава;

Да слога само нас и њих спасава;

Та знају они, врло добро знају —

А ми се држ,мо док и не признају!

.

Та знају они, браћо моја мила,

Где пропаст зија — далеко нам била!

Та знају они где је гроб слободе,

Знају и тебе, мој јуначки роде,

Чули су, вид,ли, куд се жељом крећеш.

Да друкче не знаш, не можеш и нећеш,

Та они знају, врло добро знају —

А ми се држ,мо док и не признају!

.

-Сремска Каменица је некада носила име Змајева Каменица,

у част чика Јови Змају, рођеном на данашњи дан-

Петар Шумски:Божија црква нема зидова


Божија црква нема зидова…
Зидине су људска измишљотина.
Зар је више Светости под неком
куполом од камена,
него под отвореним сводом небеским
који траје од почетка времена?
И зар чују више они који слушају
научене речи проповедника,
од оних који слушају ненаучени
говор Тишине?
.
Божија црква нема зидова,
ни говора,
а Здање истинске вере
у Срцу је,
а не на пустој
ледини земаљској
ма колико лепа
та ледина била.
*

10.03.2019.
www.ekologijasvesti.com

 

Добрица Ерић: Ако желиш да те прати срећа


Ако желиш да те прати срећа

буди чешће у друштву дрвећа.

Кад изгубиш упорност и вољу

састани се са сунцем у пољу.

Ако желиш лепу боју лица

умивај се росом са латица.

Ако су ти слабе гласне жице

позајми их од цврчка, од птице.

Ако желиш бити дуга века

слушај добро шта жубори река.

Кад сустанеш под бременом туге

провуци се испод две-три дуге.

И видећеш, ведрији и млађи

кол’ко ће ти живот бити слађи!

Пастирче – бајка


У давна времена, живео је близу мора неки дечак који је напасао неколико крава, коза и оваца. Једног раног поподнева, док је врело сунце пекло, угледа дечак три лепе девојке како спавају на пропланку. То беху виле. Биле су веома лепе и личиле су једна на другу. Мирно су лежале и изгледале уснуле. Дечак није ни помислио да би то могле бити виле. Веровао је да су девојке које су се умориле шетајући по сунцу, па су прилегле.

– Сунце ће их опећи, – помисли, – штета да прегоре тако лепа лица. Морам да их заштитим.

Онда се попе на оближњу липу, одломи неколико лиснатих грана и направи хлад изнад девојака. Оне се убрзо пробудише и устадоше. Стадоше се чудити и запиткивати једна другу ко их је заштитио од жаркога сунца. Оне су знале да је то учинио дечак, али су се распитивале само зато да виде хоће ли се он јавити. Али се пастирче не јави него чак покуша побећи јер није могло да гледа у виле. Њихова коса сијала је као суво злато. Међутим, виле се у трен ока створише крај њега тако да није могао побећи. Упиташе га шта жели да му дају зато што их је сачувао од припека. Дечак није смео ништа да тражи. Оне му понудише кесу новаца која је имала такву моћ да се никад не празни, али пастирче није марило. У ствари, мали није честито знао шта је новац и има ли какве вредности. А да се само игра њиме и да га гледа, није хтео. Чинило му се да његове овце и козе, до којих му беше стало више него до ичега другога, много више вреде него златници. Виле су то схватиле, па рекоше:

– Када увече потераш стоку кући, чућеш за собом звоњаву разних звона и клепетуша из онога правца где је море. Али ти се никако не осврћи за звуком све док не стигнеш кући.

Тако објаснише виле дечаку и нестадоше. А пастир тек тада увиде да то нису биле девојке него праве виле.

Сунце је полако тонуло у море када дечак потера дому оно мало стоке. Што се више приближавао својој кући, иза леђа је допирала до њега све јача звоњава. Дечак је слушао те звуке и у једном часу заборавио шта су му виле саветовале. Када је већ био на пола пута, он се из радозналости окренуо да види ко за њим тера толику стоку чије клепетуше звоне.

Имао је шта да види: небројене овце, козе и краве излазиле су из мора и ишле за његовим малим стадом. Али у тренутку када је погледао, стока је престала да излази. Само оно што се већ беше прикључило пастировом стаду остаде на стази и крену за њим. Да се мали пастир није био осврнуо, имао би неизмерно много стоке. Али њему је и ово било довољно, па је још и своје сиромашне суседе обдарио стадом које је на тако чудан начин добио од захвалних и добрих вила.

Извор: интернет страница- Најлепше бајке света

-слика- Шишкин-

Ленка Симовић: Песма лети


Све што певаш,

то лети.

Песму кад отпеваш,

то одлети,

а одлети

значи

песма крене даље.

.

Када је писала ову песму, а то је било 2018.године,

Ленка Симовић је похађала први разред

ОШ „Дринка Павловић“ у Београду.

Жељно ишчекујемо њене нове песме!