Овог ведрог топлог и округлог подневља
Поново се пењем на Каблар планину
Повећавам укус моћ и мудрост пењања
Благосиљам успоне на сваком искораку

.

Мој напор циља вечни живот за све
И не плашим се да ћу негде погрешити
Решавам један по један тврди проблем
У своме бићу и на успонима планине

.

Дошао сам на врх да стојим усправно
Лако је лако бити непомер у равнини
Када се пењеш буууди муфлона у себи
Када стојиш буууди дрво и буди дрво

***

Човек Вечности расте вечно се пењући
Недодиром милка врхе унутарњих планина
У трену ради милионе добробитних ствари
И на рубу растуће Вечности созерцава Безкрај

За све на свету довољне су речи,
тугу да донесу или обрадују,
могу да трују ал њима се и лечи,
позив на борбу или мир поручују.

.

Зато мисли своје за језик увежи,
траг оставља оно што је изречено,
без разлога крупне речи не потежи,
не врати се назад копље избачено.

.

Кад коме причаш увек буди јасан,
говор као поток бистар да хитро тече,
увек одмерен никад превише гласан,
и смисао без вике довољно опече.

.

У тебе кад гледају очи молећиве,
надају се чути што срце им слути,
у теби ако иста осећања не живе,
удахни дубоко и само прећути!!!!

„Животом кормилари

окрећући точак судбине и среће!

Имена даде Тихани и Тијани,

Тихо отворајући своју

куглу срећних околности!“ – В.С.

Заштитница је мајки и деце, богиња случајности, среће, судбине, природе, 

доноситељка напретка, прираста али и временских непогода.

Ова ћудљиве богиње има рог изобиља, препун воћа, семенки, цвећа, жита али

и  точак, кормило и глобус као симболе променљивости судбине.

Овим је Тиха  поред материјалног, симбол и духовног богатства

Она има куглу, симбол променљивости срећних околности.

Класична грчка митологија каже, да је кћерка Афродите и Зевса или Хермеса.

.

Повезује се са египатском богињом Изидом у ново божанство, Изис Фортуна,

или Изис Тиха, богиња са лотосовим цветом на глави.

У словенској митологији име ове богиње је једноставно Срећа.

Имена као што су Тихомир, Тихана и Тијана потекла су управо од имена богиње Тихе.

Најчувенији Фортунини храмови налазили су се у близини Помпејевог позоришта.

 

-слободна интерпретација текстова интернет часописа „Куш“; „Опште образовање“ и још понешто…-

Изабери!

Изабери пут

Корачања на путу вечности!

Изабери цветове мирисне

И кремење земље знамење

И потоке певајуће

И ветриће свирајуће!

.Изабери!

.

А ја осмехе

Путем ћу расути

И сузе радосне

Дугом обојене

Кроз беле облаке!

.

Ето тако ћемо

Корачати на путу вечности!

 

И сунце је сјало

и ветар се вијао

кроз јесен

и кукурузишта

и нешто је пало

на тебе као Дар –

изненада

без речи си стао

и тако остао

тренутака пар…

.

А ништа се догодило није

и није било ништа

сред тог кукурузишта…

Само ти се снило

између два шушња

у уздаху ветра

да си чуо – Ништа.

.

Не реци ником

то што си чуо –

јер ни теби није

гласно речено…

Само ти је ветар

шапнуо на уво

оно тајно Нешто

од других скривено.

.

Та Тајна је

да се чува

нежно и дубоко

у срцу свом је пази

јер кад стигне

до немарног ува

губи на лепоти

дубини и снази.

.

Пусти нека сија

у теби дубоко,

чувај је од ветра

лакомислених речи

а када од туге

замагли се око –

ти се сети Тајне

која тугу лечи.

.

И сунце је сјало

и ветар се вијао

кроз јесен

и кукурузишта

и нешто је пало

на тебе као Дар –

изненада

без речи си стао

и тако остао

тренутака пар…

Стидљиво долази јесен

силази у мој град

лију и досадне кише

по празном тргу расуте сузе

а на старом месту

тебе нема више.

 .

Увек си волела

пун Месец и звезде

јер си се бојала мрака

а сад се ветар игра с лишћем

које се не стиди боја

нестаје и сунчевих зрака.

 .

Некад сам волео октобар

јер ме на тебе сећа

на наше растанке и тугу

на твој црвени шал

на чекања и возове

и једну љубав дугу.

 .

Беже ми сиве улице

из мојих празних руку

стара липа болно плаче

жутим и црвеним сузама

у пратњи тужних акорда ветра

а душа јеца све јаче и јаче.

 .

У дугим јесењим ноћима

које успаваше лето

снивам незаборављене снове

на крилима озеблих птица

и младалачких жудњи

чекајући повратке нове.

Иди у Сан, кроз тутањ мора,

На крилима ветра лети до ње

Нека таласи покрију небо

Само веруј

Шта ће бити у свитање

Где океан лазурно блиста

И крци галебова изнад таласа

А срце

Нек у грудима трепери

Лети душом у свој Сан!

-лето, 2006.године-

-слика једрењака- Радгост Максим Ковган

.
Како сунце зрацима, тако ватра пламеном симболизује оплођење, препорађање, очишћење и расветљење.

Ватра – божански симбол,  и кад спаљује и уништава симболише препород.
Вода такође очишћује и просветљује до њеног најузвишенијег облика – до доброте. За разлику од ње ватра симболизује очишћење поимањем, светлошћу и истином.
.
Поштована под отвореним небом, у храмовима, на кућним огњиштима, у срцу – има је у свим религијама света и поклапа се са обнављањем године. Моћни је елемент бајалица (басми), у излечењу, терању зла.

„Свете ватре“ или „вечите ватре“ биле су познате Грцима, Римљанима, Персијанцима, нашим народима – гореле су у храмовима и имале своје чуваре.
Верује се да обредне ватре имају моћ да доносе људима, стоки и усевима плодност и напредак. Обреди прате кретање сунца (зимски и летњи солстициј).

Играње око ватре је типичан део култа мртвих. Игра се у кругу. Игром се успоставља веза између живих и мртвих, помажући души покојника да се придружи прецима – култ предака.

„Жива ватра“ има значајно место у лечењу људи и стоке. Добија се трењем: дрво се таре о дрво (од сувих липових мотки највише) кресањем огњила о камен, Особе које „ваде живу ватру“ су „чисте“ (часне, поштене, здраве); обично су то старије, поштоване мушке особе.
Везана за обредне ватре су наша два најзначајнија празника – Бадњи дан и Божић. Као замена ватри, у бадњеданским и божићним обичајима у великој мери заступљена је и свећа.

У кући је ватру чувао домаћин. Ватра на огњишту била је предмет култа, она је света, није обична; она је чиста, чедна, божанска и зато се одржава и гаси на посебан начин.

.

Извори: Говор душе; Српски националисти; Србски Журнал-Сретен Петровић; ……
-слика „Душа ватре“-Оља Ивањицки-

Јуче, на Крстовдан, 27.09.2019.године, Дружина Храста је обновила Запис у сели Губеревац између Лесковца и Власотинца.

Још из давнина Свети лугови и Запис дрво чувани су и били поштовани у нашем народу. Тако су лепи и живи древни храмови…У Винчанској култури то су били храмови.

Ово енергетски изузетно место налази се поред древног пута, поред Јужне Мораве. Са пута се види лепи бели крст…

Некадашњи храст Запис, игром Божије Промисли, замењен је тополом. И она је доживела столећа…У овом времену несвесни и  похлепни нељуди, експлозивом је уништише, у потрази за златом.

У протеклих седам  година, у два наврата, покушавао сам да обновим тај гај, али подметнути пожар је све уништио. Мештани су се потрудили да засаде нове тополе. Али неки усуд не дозвољава, тако да се топола, намењена за Запис, суши…

Сада смо донели брижно неговану садницу храста лужњака, из бусена  је никао и брест, а и други бујни биљни свет…

Ушли смо у поље светилишта, дуго промишљали дело, нашли светло место за садњу, посадили – молитвом, житом и вином благосиљали ово дело љубави…

 Пажљиво смо ово место обезбедили од новог пожара…

Једина недоумица је била у вези одобравања мештана,  је ли  то у сагласју са њиховим плановима. Добисмо одговор, да сађењем храста обнављамо древно, појачавамо снагу места на корист свих бића. И најбитније – дорасла су деца мештана да преузму одговорност и да делују из подручја више свести.

У славу предака, који још из древне Винче, славише богоугодни природни  живот, и у славу нас и наших потомака, засадисмо дрво за Запис.

Овом акцијом започесмо обнову древне дивне традиције широм Србије, средишне земље нашег Рода.  Живела СРБ И ЈА!