Радмила Бојић: Песма Песми у Загрљај Лети


Они смо
Који прилазимо
Једни другима
Кроз Реч
Кроз Песму
Кроз Језик 
Рода нашега
ВедСрбскога

Кроз саму
Сушт постојања

Препознајемо се
Поред оскоруше

Рјабинушке
У 
Врту
За
Тиховање
Кад 
Седимо
И
По 
Белом јагњету
Што водимо
Кад 
По воду
Пошли ми смо

Препознајемо се

У

Очима Љубави 

Једни

Друге

Док

Гледамо

Те
Тако

О-Гледани
Прогледани

Једни

Друге

И

О-Живљавамо

Не би ли

И
Васкрсла Песма
Песми
Рода нашег 

У

Загрљај

Полетела

Баш 

Онако

Како

Је

И
Душа
Моја
Једном давно
Под

Расцветалом

Рјабинушком

Пожелела

Драган Симовић: Моја вера није од овога света


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

Моја вера није од овога света и нема је нигде у овоме свету.

Кад ме људи питају, ја им одговарам: нисам ни религиозан ни веран, нити припадам иједној религији,  иједној цркви, иједној секти, иједном верском, религиозном или духовном покрету.

Знам Творца и дружим се с Њим, осећам Га и видим свуда око себе, на сваком месту, у сваком трену, али о томе сведочим само у својој поезији, у својим лирским записима, у својим сновима и визијама.

Са људима не причам о Ономе што дубоко у себи осећам, видим, сневам и љубим, јер унапред знам да ме не би разумели, чак и када би хтели да ме разумеју.

Моја вера – то је вера мојега срца и суштаства, мојега бића и битија, моје душе и крви, мојих снова и визија.

О свему, па и о земаљским религијама и сектама, имам своје мишљење, своје становиште, свој поглед на свет, своју поетику.

У име религија, секти, идеологија и цркава почињени су најгрознији, најјезивији и најужаснији злочини над мојим Звезданим Родом.

Данас би било више од триста милиона Белих Срба, да у име Христа и јудео-кршћанских цркава нису столећима и тисућлећима вршени грозоморни и бесовски погроми над Белим Србством.

(Људима уопште не верујем, свеједно да ли су верници или неверници, јер знам да су, по природи својој,  превртљиви, непостојани, непоуздани, вероломни, потуљени, подмукли, лицемерни, пакосни и зли.)

Драган Симовић: Сета од века


Резултат слика за стара планина, вечерње сунце на снегу, слике

Седим на пропланку,

окружен

снежним горјем.

 

И зурим

у румено Сунце,

што, у плаветном венцу,

понад тишине

титра.

 

У суштаству бића –

Тишина,

Све дубља!

 

И светлост,

у даљини,

све јаснија, гле!

Про горја

Под снегом,

Руменим.

 

Милина,

и сета од века,

у души,

што будна,

снева!

 

Жељко Стрика: ВАСКРСЕЊЕ СРБИНОВО


Христос вјековима поручује
Ја смрћу сатрах смрт
И православни Србин се 
Вјековима држи уз Њега
И вјековима га убијају
И покушавају у њему убити Бога
Без успјеха
И боје се Србина таквог
Јер знају да је он такав
Као и сам Христос
Непобједив
И сатире
И непријатеље 

И смрт
Па нуде Србину сва блага овога свијета
Кажу дођи и узми све 
Дођи
Aли без Њега

А православни Србин неће
И не може
Јер он вјековима 
Живи умире и васкрсава
Са вјером у Бога 
И са узвиком 
„Христос Воскресе“
На уснама

Словенка Марић: ЗНАЋЕМО КАД КРЕНУ БЕЛА ЈЕДРА КРОЗ НОЋ И ОГЛАСЕ СЕ ЗВОНА


1460998_629930183715678_261757407_n

Свешћемо рачуне једнога дана кад се огласе звона,
ти што се пред светом зовеш мојим именом
и ја што се скривам у теби ко прогоњена дивљач
и што ми глас пустиш само у песму.

Једном,кад на пут крену бела једра кроз ноћ,
над црним водама указаће се светлост свемоћна.
И бар тада пашће обмане и знаћемо ко коме џелат беше
и ко од нас сатанину а ко Божју милост прими.

Знаћемо једном, ваљда нас неће мимоићи истине бол,
да ли је лепота Божји или ђаволов дар,
и починих ли грех клечећи тајно пред лепотом света.
Морамо знати једном беше ли песма сатанин глас.

Знаћемо једном ко од нас двоје уистину бејах ја.
Да ли то бејах ја што лутах кроз снове и тражих светлост,
или то бејах ја што чежњу скривах дубоко у тами крви
и само је понекад, заробљену и прогнану, отргох у песму.
(одломак)

1993.

Словенка Марић

Сњежана Прлић: НЕЉУДИ


Project_20130828_0015.jpg

Не можемо више

разговарати фино.

Не иде никако,

са тиме је свршено,

јер сатвори сте и наказе.

Видим вас јасно

иза добрих намјера,

услуга без тражења,

осмјеха и погледа.

Видим тамне сјене

што крај вас стоје,

а то не знате

да виде очи моје.

Видим и крај прије почетка.

Видим вам судбину,

јер слуге сте јаднијег.

Видим вас, ниткови,

лицемјери бездушни!

Видим позадину

ваших лијепих ријечи!

Видим вас, нељуди!

Посве сте провидни,

иако вањштину допадљиву

за свој параван имате!

Не допуштам довијека

да упорно лажете!

Не дам да будалу

од Човјека правите!

Лабуд Н. Лончар – Босим ногама…


11267342_830044003754241_753261866_n

Босим ногама газиш јагорчевину
Под расцветалом трешњом
И младим мјесецом
Док се бијеле дојке
Као два страшљива голуба
Под мјесечевом сјенком крију
Гријем их испуцалим рукама и
Искиданим дахом –
Док чекамо пјесму пјетлова

Драган Симовић: СВЕСТ илити НАЧЕЛО ПРОМЕНА


Они чији је ум поробљен, никада се пробудити неће.
Поробљен ум јесте мртав ум.
Мртав се ум не буди!
Светом као и свим иним световима влада Свест илити Начело Промена.
Тај исти Закон влада свим звезданим јатима, свим пространствима у ПраВасељени.
Свет се убрзано мења.
Онај ко је био горе, сада се низводи доле; а ко је био доле, сада се узноси горе.
Исток и Запад мењају места у свету.
Запад је прошлост, а Исток нова будућност.
Запад је пропустио прилику да свет учини бољим.
Штавише, Запад је учинио свет горим него што је икада био.
И зато Запад мора да сиђе са светске позорнице.
Мора да сиђе заувек, зато што је такав Закон.
Космички бол наношен вековима, враћа се Западу као космичка огњена стрела.
Ту огњену стрелу Запад не може избећи, јер је такав Закон.
Ма шта Запад чинио, све ће дубље да тоне.
Шта је ко сејао, то ће и жњети.
Они који су вековима сејали космички бол, сада ће и пожњети космички бол.
Заиста, такав је Космички Закон.
А име Космичког Закона јесте Начело Промена.

Драган Симовић: СВЕСТ – СВЕ Си Ти!


Именица СВЕСТ је настала од сажете, згуснуте Божје Заповести: СВЕ Си Ти!

И, заиста, када се уздигнемо до СВЕСТИ, тада јасно и осећамо и видимо СВЕЈЕДИНСТВО, СВЕУКУПНОСТ, СВЕПОВЕЗАНОСТ.

СВЕСТ нас повезује са СВИМ бићима и суштаствима, са Створитељем и Васељеном, са звездама и сунцима, с овостраним и оностраним световима.

СВЕСТАН је онај који осећа, види и зна, да ОН ЈЕСТЕ СВЕ; да је СВЕ у њему присутно, као што је и он у СВЕМУ присутан. 

Драган Симовић: ВАСКРС И ЉУБАВ


Васкрс је свакога дана.

Васкрсавамо из дана у дан.

Васкрсавамо у Љубави Творца.

У Љубави Творца и Васељена васкрсава.

Звезде и сунца васкрсавају свакога трена.

Васкрсавају сва бића и суштаства,

као и свеколика творевина Творчева.

Без Васкрса нема ни Живота.

Све што јесте и бива – васкрсава.

Кроз Љубав се најбрже васкрсава.

Тајна и Чудо Љубави бива у Васкрсу.

Љубав је једно од имена Вечнога Живота.

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни