Драган Симовић: Реч, написана или изговорена, има чудесну моћ
Реч, изговорена или написана, има чудесну моћ.
Обични људи нису свесни тога, да реч има такву моћ, да они то ни замислити не могу!
Какву чудесну моћ има реч, то добро знају и осећају: владари из сенке, тајна братства и друштва, чаробњаци, маги, хипнотизери, оснивачи религија и секти, револуционарни говорници, беседници и, надасве, песници вилењаци.
Од свих овде поменутих, песници најбоље осећају и схватају сва чудесна и дивотна дејства изговорене или написане речи.
Буквално, реч чудеса ствара!
Ствара бића и светове, звезде и сунца, светове и васељене.
Реч истовремено може да убија и васкрсава, да уништава и ствара.
Свеколика стварност у свим овостраним и оностраним световима почива на дејствима и енергијама речи.
Отуда песник има велику, веома велику и битну одговорност.
Песничка реч је највиши ступањ сугестије и чаролије, највиши ступањ стварања и разарања.
Када сам у младости постао свестан свих дејстава, свих моћи песничке речи, тада сам почео да стварам поезију која вазноси и душу и дух, која проширује поље свести и свесности, која бодри и соколи читаоца.
Моја поезија јесте поезија буђења и освешћивања, подизања и уздизања, бодрења и сокољења, исцељивања и васкрсавања.
У нацистичкој Немачкој вршени су многи и различни експерименти над животињама и људима.
Између осталог, тим психолога, психијатара, лекара и научника желео је да установи колика је моћ изговорене или написане речи.
У ту сврху користили су веома здраве младе људе.
Одабрали су десет младих и веома здравих људи.
Свакоме су од њих рекли да болује од неке веома тешке и неизлечиве болести.
То су им говорили из дана у дан.
И знате ли шта се после кратког времена догодило са тих десет младих и веома здравих људи?
Сви су се они, за мање од меасец дана, разболели од речене болести, и сви су умрли у року од три месеца, иако пре тога није било никаквих стварних, истинских назнака, да болују управо од тих речених болести.
После овог пакленог експеримента, дошло се до закључка, да реч има много снажније дејство на нашу психу, душу, дух, свест и судбину од било какве слике.
До тада се у званичној науци сматрало, да једна слика има дејствене и енергетске вредности десет тисућа речи, да би овај вражји експеримент ту тврдњу посве оповргао.
Наше здравље и наша судбина умногоме зависе од речи које изговарамо или слушамо, пишемо или читамо и, свако, од речи о којима размишљамо, сневамо или маштамо.
Зато ја и пишем оде и благодарне, молитвене песме о Беломе Србству, о Белим Србима и Белим Србкињама, јер знам, видим и осећам, да они који читају такву поезију бивају, или ће бивати, уистини оно о чему сневам, маштам, говорим и певам.
Зато ми не замерајте, ако у тренутку заноса и надахнућа, а у својим одама, молитвама и благодарим песмама – упућеним вама, упућеним Беломе Србству – одвише узлетим у звездане висине, ако, народски речено, прећерам у томе, јер тако мора да буде!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
ИЗ РАДМИЛИНОГ ПЕСНИЧКОГ ДНЕВНИКА
О, Драгане, чудесан дан је данас био. И ја сам јутрос осетила да сам присутна у истовремености по томе што сам приметила да се дешава оно што именујемо као синхроницитет, а то ми је и те како познато стање побуђености духа кад ваља бити пажљив и препознати шта ваља чинити, јер се Божије двери отварају и пружа се прилика за делање. Томе сам се давно научила уз Спасоја Влајића, баш у време кад је тамна сила ударила на ме. Тад је могуће препознати матрицу догађаја, која се кроз временске слојеве спирално одвија доводећи позване душе да учине оно на шта су се заветовале да ће урадити. Свесно присуство у догађају, искрено срце и молитва да на Земљи буде као и на Небу је оно што сам чинила. Увек сам изговарала Његошеве речи из Вијенца „Нека буде што бити не може“ јер је на тајанствен и тајинствен начин Његош био вазда присутан у мом животу, а особито у то доба. И било је оно што није до тад могло бити – душа се избавила из чељусти зла! Имам осећај да се то пресликало на многе друге временске линије, те да се по принципу огледања великог у малом и малог у великом направила пукотина у сфери обмане и лажи не само у мом животу, но и много више од тога. Сви знаци су упућивали на то. То сам осетила кад сам прочитала твој запис – као да си писао о мени. Позив је био јасан и ја сам се одазвала на њега. Дивно је што си присутан. Љубим ти душу пречисту, Вилењаче љубљени!