Свеједно ми
хоће ли бити песма.

.

Уписујем ноћ
и јавке из понора.
глас сребрних вода.

.

Језику се подајем
за дуга сазвучја,
насумице одзивам
у гори невидној.

.

Уписујем једнако
и крхко зрно светла,
и црног лептира.
Ко зна зашто.

.

Свеједно ми
хоће ли бити песма.

.

(Из збирке ПЕЈЗАЖИ У ОГЛЕДАЛИМА)

На дрвеном мосту

већ дуго стојим

и гледам шуму

како се свлачи.

.

Светла река пода мном

листове собом

носи златножуте,

неисписане.

.

Тихо све дише,

сан од мене бежи

искиданих трака

заслепљује ме огледала зрака

.

Благи дах ветра

расплиће и сплиће

меке власи девојке

што к мени стиже.

Франц Шејн (1949- ) – песник. Завршио студије славистике и докторирао. Бави се научноистраживачким и организационим пословима у „Сербском институту“ у Будишину, посебно библиографијом и историјом лужичкосрпског књижевног језика.

Сви западни народи, јудео-кршћани, католици и ини, служе космичким вампирима, паразитима и гмазовима.

Можда неки од тих народа нису свесни тога, но, свеједно, ми знамо да они, уистини – преко својих јудео-кршћанских цркава, преко Црног Папе и Ватикана – одавно верно служе тамним небићима, те да су на све злочине и грозоте сами и добровољно пристајали.

За све ратове против Белога Србства тамна небића, космички паразити и вампири, користе своје војске створене од западних народа.

Отуда су сви западни, јудео-кршћански и католички народи напросто програмирани да гаје мржњу према Белом Србству, мржњу небића према бићу, мржњу човеколике сподобе према словесном човеку, према свему дичном, племенитом, лепом и узвишеном.

Да ли ће икада престати мржња западних народа према нама, према Беломе Србству?

Не верујем, заиста, не верујем!

Они ће пре нестати, но што ће се ослободити те мржње.

Напросто, та мржња је јача од њих и, већ је постала њихова права, истинска и сушта природа.

Ништа у свету није онако како вам се представља.

Вама се представља изокренуто пресликавање праве стварности, лажна слика света у само два пространства, у само две димензије: по дужини и ширини, и, у само две вагре: црно и бело.

У овоме тренутку вечности, у Дану Сварога, ни од какве вам помоћи више неће бити некакве материјалистичке, позитивистичке и хуманистичке науке, а од природних наука још мање можете било шта да очекујете.

Сва знања и учења из Ноћи Сварога била су лажна и, искључиво усмерена на спољни и чулни свет, на пет животињских чула илити осетила, како би се људски род држао у покорности и  бесловесности, у планетарној тамници незнања, и како би се њиме што лакше владало, поигравало и манипулисало.

Своје методе и програме преумљавања, хипнотисања и замајавања људског рода, те тиранску владавину над људима поробљеног ума и сужене свести – после многих столећа и тисућлећа проведених на Мидгарду – космички су паразити и рептили, гле! довели готово до савршенства.

Људима су одавно закржљала сва унутарња, онострана и духовна чула, изгубили су сваку моћ будног сневања, предвиђања, предосећања и визија, као и видовитог знања светлих бића и суштастава, поставши на тај начин лаким пленом свих планетарних и звезданих вампира, сисача животних сокова и дејстава, космичких гмазова, паразита и тамних небића што се хране страхом, патњама и болима суштих и словесних бића.

Истовремено су у све беле расе, родове, племена и породице убачена вештачки створена тамна небића, којима се даје одређена људска подобност, одређени и лажни идентитет, илити самосвојност и самобитност, одређено физичко тело, чак и одређени изглед и лик, одређено име, презиме и родослов, с једном једином намером и сврхом: да се што више помете, слуди и застраши бели људски род, да буде што више страдања, патњи и боли, односно, да буде што више хране за даљни опстанак космичких паразита, вамприра и гмазова на Мидгарду.

Најбоља и једина одбрана и заштита, у времену наступајућем, од кидасања невидљивих космичких вампира, паразита и гмазова биће буђење и освешћивање видовитих знања и умећа, будног сневања и моћи стваралачких визија, те обанављање, отварање, буђење и развијање свих унутарњих, оностраних и духовних чула – од шестог до дванаестог ступња.

Кад те способности и моћи развијете у себи, тада ћете моћи, без напора и у трену, да осетите и препознате, да разазнате и разлучите биће од небића, човека од нечовека, људе од нељуди.

Просто и песнички речено: све оно што на свом путу срећете, што виђате у граду, на улици и радном месту, на вечерњим забавама и чајанкама, а има људско тело, људски облик, лик и глас, можда и није људско биће, можда уопште и није биће, већ утвара и прикојаса, већ тамно небиће, вампир и паразит, који покушава да вас слаткоречивошћу намами и омами, да вас опсени и замађија, те да потом, изненада и у тренутку ваше опуштености и небудности, ви постанете његова жртва, будући да се таква тамна небића искључиво хране патњом и болима словесних бића.

Ја вам овом приликом предајем она знања и сазнања која се нигде у свету не предају, која постоје у Етру Мидгарда али су овојима таме скривена од вас, и која сам ја примио од плавих вилењака и светлих бића и суштастава из Вишњих светова и Акаше, а која вам и те како могу бити од користи, будући да нас тамна небића у овом времену свих времена жестоко нападају одасвуда, јер осећају да је све више нас пробуђених и освешћених, те да они полако али сигурно губе све моћи и сву власт на Мидгарду.

Топло јутро зора недри,

Озарује дан се једри,

А у моме сненом бићу,

Росне капи клизећ свићу!

.

Расипа се светлост етра,

Липе мазе дашци ветра,

Из пепелне смесе мрака,

Множи искре пламен зрака!

.

У зорењу усред сјаја,

Сунце небо бело ваја,

Крагујевац устрепери,

.

И дан поче да се мрешка,

Све док тама нова тешка,

Не разбуди ноћне звери!

 

Француски песник Артур Рембо наслутио је чудну, мрачну радост коју доноси гавран у својој поеми „Гавранови“:

„Господе, кад се ливада следи (…)

на природу, где цвеће бледи,

сручи с небеса јата нова

драгих и дивних гавранова“.

 

 

Сваке зиме, кад одлази у Хипербореју, Аполона прате гавранови, и песма.

Аристеј из Метапонта, који је пратио Аполона до Хипербореје, појављивао се у свом родном месту и после смрти, у виду гаврана.

Сваки пут кад се успиње на своју кулу, док посматра земљу под јутарњим сунцем, на Одинове широм испружене руке слећу две птице, два гаврана; име првог је Мисао, а име другог је Сећање.

Хиперборејски Аполон се уопште, веома лако и природно, доводи у везу са птицама. И лабуд је, слично гаврану, хиперборејска птица. Једна статуета, нађена у Дупљаји, недалеко од Вршца, у Банату, приказује загонетно божанство, човека с птичјом главом. Његове кочије кроз ваздух вуку лабудови. За тог „птицоликог идола на колицима која вуку барске птице“, Живојин Андрејић каже: „ова представа се несумњиво доводи у везу са митом о делфијском Аполону, који борави шест месеци у земљи Хиперборејаца, далекој и маглом покривеној области, (…) да би затим следећих шест месеци боравио у сунчаној Грчкој. Могао би дакле бити у питању претеча Аполона Беленуса, који је у нашим крајевима поштован као бог Сунца (…).“

Уосталом, древна германска епска традиција управо гаврана назива „лабудом црвеног кљуна“. У неко срећније време, гавран је био сматран за повољно знамење: уколико прати јунака, то је значило да ће се његов мач тог дана наситити крвљу, а да ће исход његовог подухвата бити срећан. Тајанствену везу јунака и гаврана подвачи мит: у осетском миту о народу Нарта – најјачем народу на свету – затичемо овај мотив: после битке (која се води за Небеско царство) мајци у крило пада одсечена рука сина, коју испушта гавран, те она тако сазнаје за његову злу судбину. Идентичан мотив срећемо и у песмама косовског циклуса, где се то исто дешава мајци Југовића. Гавран мајци у крило спушта окрвављену руку њеног сина Дамјана.

Симболи су вишезначни; по правилу, они поседују и свој „позитивни“, светли и „негативни“, мрачни аспект. Отуда нестали северни празавичај може да симболизује не само „бела птица“, лабуд, него и злосутни, црни гавран. Једна сведочи радост, друга опомиње на губитак.

Извор –интернет страница –  Симболи Хипербореје, Борис Над –

 

 

Ма колико хладна зима била

 

 

Ма колико хладна зима била –

душе својом љубављу саме сунце праве

свака душа користи јединствена крила

да оде у правечност и склони се од Јаве!

 

 

ИЗ ПЕСНИЧКОГ ДНЕВНИКА

ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

Оно што сам одавно наслућивао, јуче сам, изненада, и у трену тиховања, открио: на Мидгарду се упоредо, од самом почетка, одвијају два временска тока, две повеснице, два тока стварности – истовремено и упоредо теку виша и нижа стварност: Стварност светлих и божанских бића и суштастава, на једној, и привидна, опсена, лажна стварност тамних небића, паразита и гмазова, на другој страни.

У Ноћи Сварога, гле! ми столећима и тисућлећима бивасмо упућени и програмирани искључиво на лажну стварност тамних небића, прикојаса и утвара, док Стварности светлих и божанских бића и суштастава уопште не имадосмо приступа.

Сада, у Дану Сварога, на светлости Сунца, све се јасно види и, открива.

Види се да су сва учења и знања, да су све религије, философије и науке бивале лажне, односно, да су происходиле из ниже, а опсене стварности тамних небића, паразита и прикојаса.

Не само што је повесница бивала лажна, већ и све науке, природне и друштвене: математика, физика, хемија, биологија, астрономија, философија, психологија и, надасве, све идеологије и религије, како родовске и племенске тако и свеопште, планетарне.

Свако од нас, пробуђених и освешћених, у Дану Сварога, може – само ако то истински жели, и, ако се томе посвети – да бива повезан с Акашом, са Мајком свих светлосних и дејствених записа: вести, порука, објава, сазнања и збивања, те да проналази и открива све оно што га занима, што жели да открије, сазна и освести.

Изабране, и најлепше,

књиге поезије и лирских записа

Драгана Симовића

можете потражити и наручити

код Старог Словена,

у његовој самосталној уметничкој радионици

СВАРОГ,

на телефон:

 064 505 1639.

Узгред вас обавештавамо,

да је у припреми и најновија Симовићева књига лирике,

под насловом

ИЗ ПЕСНИЧКОГ ДНЕВНИКА ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ,

која ће изаћи у ограниченом броју примерака,

по веома повољној цени

и, само за читаоце Србског журнала.

Сва обавештења о књизи

добићете унапред

од Марка

Старог Словена.