Древна православна знања наших дедова (3): Тело човека као пројекција тела Универзума


„То што се налази испод,
је истоветно оном,
што се налази на врху“
Хорс Трисветли

Један од најпознатијих материјала који говори о том питању су тзв Смарагдне таблице Хермеса Трисмегистоса (можда је то искривљено при покушају да се преведе са древно словенског име Хорса Трисветлог):

“Не говорим лаж, већ истину кажем. Оно што је доле, исто је оно што је на врху, а оно што је на врху, баш је као што је доле. И све то је, само да би се догодило чудо рођења и развој новог живота наставши из Једног. Све ствари су настале из њега, само кроз поједностављивање (поделу). Светлост изашла из њега је Отац свих ствари, Тамна – материја [Т(о) Материја] изашла из њега је Мајка свих ствари.

Међудејство ових супротности ствара извор силе за појаву новог живота.

 Сунце (светлост) својим дахом доводи до уредног кретања Земље (материје), Земља (материја) храни Сунце (светлост).

Један и само он је разлог свега учињеног – свуда и увек. Снагу извора живота је створио Један – највеличанственија од сила – и манифестује се у сваком кутку наше реалности. Раздвојене материја и светлост, танко и грубо, са највећом бригом, са поштовањем марљиво су повезани између себе. Танак, лаган небески пламен силази на Земљу и тако производи њихово јединство и тама бежи далеко (преображава се под дејством Светлости). И то све се дешава под дејством Извора живота. Он и јесте сила свих сила, зато што суптилно и најлакше (светлост) води ову силу, а тежина (тама) је прожета њом. Тако се све догађа. Безбројни и невероватни сви облици живота нашег створеног света. Ја то знам. То је разлог зашто је моје име – Хорс Трисветли“.

Из овог постулата може се закључити само то, да оно што је доле је као оно што је на врху, онда се тела људи и Богова јављају као нека врста пројекције универзалне форме. Чак и процес рођења тела људи је сличан као рођење универзума. Напомињем, да се за рађање новог универзума, у старој реалности, мора формирати комбиновани снажан енергетски набој свих мислећих система старе структуре. Овај набој је импулсиван, основна тачка развоја новог универзума, његовог простора, планетарних система, нових цивилизација (али то нас подсећа и на формирање у људском телу сперматозоида). Поред тог набоја, као што смо видели, изнад је потребна још појава супервеликог Нечег, сконцентрисане материјалне енергије, која је материјал за рад набоја (исто као што је јајашце материјал за рад сперматозоида).

Енергија обједињеног набоја манифестована из старе реалности је животородна и носи информације о облицима живота из старе реалности. Стижући у материјални облак она преноси знања о структурама и облицима живота старог универзума. Исто тако и сперматозоид носи у себи информације о структури свих ћелија људског тела и стижући у јајашце он предаје знање о структури и облицима нашег тела.
У индијској варијанти Веда каже се, да се наш Универзум састоји од четрнаест планетарних система.

Седам од њих су: Бхур,  Бхувар,  Свар,  Махар,  Џанас,  Тапас и Сатја, који се налазе један изнад другог, – односе се ка вишим планетарним системима.

Седам нижих планетарних система (у опадајућем редоследу) називају се Атала, Витала, Сутала, Талатала, Махатала, Расатала и Патала (тала значи – место таме-материје).

У Ведама се каже:“…планетнарни систем под називом

Патала формира табан (стопала Универзума), а планетнарни систем

Расатала – пету и прсте.

Махатала планете  – зглобови   а планетарни систем Талатала – мишићне потколенице (листове)

 Сутала планетнарни систем –  је колено космичке форме, а

Витала и Атала планетарни системи – су кукови.

Махитала – његове слабине – то је (место неактивиране тамне материје)”.

Космичко пространство, одвајајући светове Таме од нашег средишњег света Јав је “удубљење на стомаку” (пупак).

Даље иду системи нашег света Јав:

 Бхур, Бхувар, а изнад се крећу више светлији Светови. Свар – то су светови Лега и Арлега, они су Груди космичке форме, врат су – планете Махар, уста – планете Џанас, а чело – планетарни систем Тапас.

Највиши планетарни систем, Сатјалока, одговара фонтанели на глави…..
Из горе наведеног можемо закључити да тело Универзум има све потребно за постојање својих органа, а људско тело је, као што није тешко погодити, пројекција Универзума, тако да оно мора да садржи све ове органе и системе, али они се природно разликују од космичких и поседују друге могућности.

Размотримо то детаљније на основу Славјанских Веда.

анус (лат. анус — прстен) — задњи излаз, најнижи канал, отвор, кроз који се измет излучује из организма. У људском телу то је пројекција границе нашег универзума са безданом, из кога се избацује отпад (угашене звезде, мртве галаксије, итд.).

црева (интестинум) — део гастроинтестиналног тракта, орган за варење и излучивање код човека. Црева се у нашем универзуму јављају као пројекција царства Кошчеја, који обављају те исте функционалне дужности али сада већ на широј скали универзума (све што није довршило царство људи (стомак) они заврше, а непотребан талог бацају у бездан). Пошто црева имају апендикс, онда одатле и легенда о томе, да се смрт Кошчеја налази на врху игле.

сакрал плеxус налази се у препонама нашег тела, и има троугласти облик  [тамо се налази чакра “Извор”], пројектује се са Световима Таме Непробудне садржећи у себи резерве скривене силе (хиндуси је зову Кундалини и покушавају све време да је пробуде, али је то опасно).

јетра (лат. хепар) — витални непарни унутрашњи орган човека, једна од њених физиолошких функција је чишћење крви. У свемиру се јетра пројектује на Свет Пакла, који је тако дизајниран за чишћење организма универзума. Температура јетре је за цео степен виша него температура других органа тела (зато и пече – печењ-руски). У свемиру Паклени светови се сматрају врућим, јер се тамо преко ватре пречишћују душе.

желудац (лат. вентрíцулус, гастер) — то је орган који се налази између једњака и црева. У њему се вари прогутана храна, при чему се у стомаку дешава прображавање једних врста енергије у друге, тако неопходне људском телу. Желудац је пројекција света Живота Људи  [Лунарни Људи] у нашем телу. Људи као и друга бића нашег света обављају у великом универзуму функцију трансформатора различитих врста енергије у друге. Узимајући са храном грубе енергије, ми их претварамо у танке (менталне, етеричне, емоционалне и др.).                                                                                                        Сунчани системи, са нашом Мидгард земљом, као да се налазе у дну стомака великог универзума и онда су повремено изложени дејству Царства Кошчеја (као што знамо из црева у желудац периодично продиру различити ензими, који могу да изазову ране и смрт појединих области (то се дешава као и од неправилног рада желуца, тако и од спољних утицаја, па чак и од фазе месеца)).
плућа (лат. пулмо, грчки. пнеумон) — органи ваздушног дисања код човека су парни органи. Плућа су постављена у шупљини груди, у близини срца. Десно плућно крило се састоји од 3, а лево од 2 делова. У плућима се врши гасна размена. У великом универзуму им одговарају светови Лега (од речи лагани – ваздушни, Славјанима нису били познати анђели јер је то грчки назив, а ми смо ова створења називали Легама, отуда име Олег – као Лег). Ти светови су исто тако парни и уобичајено је да их зовемо тамни Леги и Светли Леги, али као што видимо правилно је леви и десни. У овим световима се врши функција размене духовних енергија идућих доле и горе.

бронхије (од грчке. Βρονχος — “душник”, “трахеје”) — органи за дисање код човека. Десни главни бронх је дебљи, више вертикалан него леви. У свемиру су то парни светови Арлега. Они су проводници ка вишим световима Арана.

срце то је фиброзно-мишићни орган човека, који обезбеђује ток крви по крвним судовима. Оно је покретач нашег тела. Срце је пројекција Света Највиших Богова, који су се спустили ниже за помоћ онима који пате. У Књизи Светла се о томе говори овако: “Неки од Највиших Носилаца Духовног Наслеђа нашег Универзума по својој доброти сишли су и уредили Свет између Светова Арлега и Арана, тако близу онима којима је потребно помоћи да уреде свет свој”. У крви у нашем телу постоје одређени кругови ротација и зато није ни чудо што су се наши преци обраћали Боговима са захтевом да  “не престане коло живота да ротира”, јер у супротном свет ће умрети.

У “Књизи Велеса” је речено: “И громодршцу ПЕРУНУ, богу битке и борбе рече: “Ти оснажујеш појаве, не заустављај Коло да се окреће!..” И заиста приликом застоја срца, а самим тим и циркулације у нашем телу, наше тело као и тело универзума умире. А то да све горе наведено има смисла, говори и древноруско име човечјих груди –”Перси”, што дословно значи Перуново Сијање, отуда и напрсне амајлије, оне које се носе на грудима.

уста — телесни отвор човека, кроз који се прихвата храна, врши се дисање и производе се у њима звучни таласи. Уста и Грло то су органи дизајнирани за Ораније – У свемиру они су пројекције Светова Арана, који комуницирају са безданом.

очионе су пројекција Света Сијања. Дословно: Око ЧИ  [Честице Индивидуалности], или, на други начин, Сијајуће Очи.

челоје пројекција света Нирване…..и тако даље до виших светова пројектованих на врху главе (до фонтанеле, пројекције пребивалишта Бога Рода).

кичма у људском телу је Пројекција централног зрака Великог Универзума, или како кажу, “Златног Пута Духовног уздизања” (стабло дрвета света).

По његовом каналу Душа умирућег човека лети као у тунелу, да би напустила умируће тело и излази из Малог Универзума – тела, у велики космос. У стању клиничке смрти људи описују овај процес као кретање кроз тунел ка светлости.

Желео бих да још напоменем да су женски детородни органи пројекције Капије Међусветова, које су називали БАБА, тако да су и жену, родивши дете (сина), након тога догађаја именовали баба.
Уопште према свом физичком телу Славјани су се односили веома пажљиво, хранили су га исправно и правилно. На крају крајева, физичко тело сматрало се храмом Душе и Духа, и морало је да се негује, па је било немогуће да се користе цигарете, ни материје које разума лишавају. Од тога су наши Преци имали Снагу поуздану и сигурну, која је била језгро унутрашње снаге. И тада је све што је узалудно одлазило заувек, и нико од њих није празан туговао узалуд, већ је желео само здрав живот за самоодржање.

Извод транскрипта емисије „Древник“ –  Преносиво наслеђе-Радио Сербона

Драган Симовић: Велики опсенари владају светом


Људским светом владају велики опсенари, велики илузионисти – глобалисти, мундијалисти, троцкисти,  индустријалци, бизнисмени и банкстери.

То су они које називају владарима из сенке илити дубоком државом.

Но, да ли су они баш толико скривени и невидљиви, како се вазда говори?

Нису!

И, не само што нису скривени, већ су и посве јавни, све време.

Знаду се њихова имена, знаде се и где бораве.

Све се знаде о њима, а они и даље одлучују о нашој судбини, о судбини васцелог света.

Зашто?

Због велике илузије, велике опсене!

Оних који одлучују о нашој судбини има, можда, свега неколико тисућа, но, они, упркос свему, у својим рукама и даље држе сву моћ и власт над овим светом.

Зашто их онда не макнемо?

За три дана могли би сви они бити макнути и уништени, само када бисмо били одлучни.

Па зашто онда то и не учинимо?!

Зато што и нама треба велика илузија, зато што ни ми не можемо да замислимо свој живот без велике илузије!

Наш ум је поробљен не владарима из сенке, не дубоком државом, већ властитом великом илузијом!

Ни наш ум не може да функционише и дејствује без велике илузије, без велике омаје и опсене.

Проблем није нигде изван нас, него управо у нама!

Ми смо самима себи проблем, наш ум је наш највећи проблем.

Драган Симовић: Бела Земља у Сливу Троречја


ПРЕПЕВАНО ПРЕДАЊЕ БЕЛИХ СРБА

ПРИМЉЕНО У ВИЗИЈАМА

НА ОГЊЕНОЈ ГОРИ

У Доба после Велике Студи, и после Великог Рата када су изненада заблистала Три Сунца Подневна, сишли смо са Белога Пупка Стриборије у осунчане и плодне земље Слива Троречја, и тамо затекосмо народе који су наличили животињама и зверима дивљим. Они обитаваху у стаништима под земљом, у рупама и раселинама, јеђаху све плодовље шумско и пољско и храњаху се месом пресним и сировим, јер још за огањ живи не бејаху знали.

Њихов језик бејаше немушт, без речи и смисла, само крици и гласови неразговетни. То бејаше у Време Колодажња Руна Перунових, када Огроман Месец јасно сијаше као Сунце Поноћно, и када ноћи биваху беле и светле попут сутона вечерњих или свитака праскозорја. На свим путима нашим, кроз бела снежна горја и кроз зелена бескрајна поља прошарана луговима и гајевима, нас сустопице пратише Богови наши и Велики Преци.

Обдан би лебдели над нама попут белих облака, а ноћу би блистали у висинама као разјасне плаветне звезде.
У Сливу Троречја подигосмо утврде и станишта, светилишта и зборишта, и стадосмо призивати оне дивље народе, који су зазирали и стрепели од нас, и почесмо да им откривамо нека своја Знања примљена од Богова наших.

Најпре им открисмо Тајну Огња Живога.

За њих то бејаше велико чудо, те сви они листом, да ли из страха или из благодарја, падоше ничице на Земљу, испуштајући гласове неразговетне и несловесне, подижући склопљене руке пут Сварге. После неког времена, ти народи, напредујући у учењима, постајаху словесни, примајући наша Света Знања благодарно и радосно, и не желевши више да се удаљују и одвајају од нас. Штавише, они су, убрзо потом, пошто примише наш Језик и Писмо, пожелели да буду једно с нама; казивали су нам да себе виде и осећају као граном нашега Дрвета Живота.

На Белој Земљи у Сливу Троречја, у миру обитавасмо на многа лета, примајући Тајна Знања о Животу и о Води, о Бесмртности и о Вечности, о тајинственим путовањима наших Богова и Великих Предака низа звездана јата ка Пупку Пра Васељене, о КоленДару и о Свароговом КолоЛету, о кретањима Планета и Сунаца око Звезда Стајачица, о Тајинственом Заједништву Богова с Родом и Племенима нашим. Заиста, то бејаше Велико Време Сварогово, када смо присуство Богова у сваком трену осећали, и када Душом и Срцем бивасмо повезани са Боговима и Прецима својим, и када бејасмо посве заштићени Сваруном Сваргом у Белој Пра Светлости.

(Први пут објављено у најдужем дану 7520/2012. године, на блогу Небојше Јовановића из Бора.)

Драгана Медић: Имала сам ја и своја дјечија виђења…


Разум ми није сметао
да једноставно знам,
да постоји много богатији,
разноврснији и љепши живот.
Тај осјећај ме до данас није напустио,
а то је вјероватно остало
упамћено у несвјесном…
Имала сам ја и своја дјечија виђења,
много другачија од других.
Слике, звуци и мириси су били јачи и богатији,
дијелови дана и ноћи имали посебне звукове,
боје и мирисе.
Дуго је то било присутно,
почело се повлачити са неким јаким
стресним моментима…

Драган Симовић: Ко жели с нама, нека пође за нама!


Ко жели с нама, нека пође за нама!

Не обзиримо се више ни на кога, не позивајмо и не призивајмо никога, већ путујмо напред и навише, ка Извору Светлости – Извору Живота.

Сви они који су се исписали из Србске Књиге Живота – и нека су исписали!

Камо среће да се никада ни уписивали нису!

Ми следимо своју Звезду, ми следимо своје Богове!

Све што имамо – то је у нама!

Што није у нама – то и немамо, нити желимо да имамо.

Ми смо Бели Срби, ми смо Звездани Род, и – ми ЈЕСМО!

Будући да ЈЕСМО, ништа нам и не треба.

Јер, све што нам треба – то већ имамо, зато што – ЈЕСМО!

 

Вила Златоуста: СА СВОЈОМ ДУШОМ У ТВОРЦУ И У ЗНАЊУ ЈАСНОСТИ


Ово ти је Божанствено!

Светле речи срца и душе нашој Белој и Крилатој ПраМајци. Читала сам их душом да полете и узлете високо и да одјекују ове речи Васељеном у Будности и видим да се чују и радују сви нашем дозивању, али искреном дозивању у тишини дубокој, најјачој од свих бука, то је када душа тражи и вапије за слободом и лепотом, али искреном и чистом. Избављење нам треба, велико, и милост још већа у нама да непрекидно дише према свему, а свест да се проширује и пење навише ка престолу Творца.

Дошли смо до неке тачке, где смо питани: идемо ли даље. Одговор је увек: идемо напред и навише, без предаје, јер на нама сви се држе, једни без других смо нико и ништа. Небески Ратници ослањају се на Мидгард Ратнике и обрнуто, веза нераскидива Творчева. До промена мора доћи Мидгардом, јер нема више чекања. Дух Светлих сила је превелики а, на нама је као и даље до сада да подржимо тај талас обнове у Будности повезани са својом душом у Творцу и у Знању Јасности! 

Сварог шаље три голуба


СВАРОГ је небо, отац свих других богова. Кад би се древни Славен обраћао молитвом Небу говорио би:

»Небо ти ме видиш-« — »Небо ти ме чујеш!«

 

Сварог шаље три голуба

.

Сварог шаље три голуба,

Да зароне у дубине,

Да заграбе црног песка,

И да створе црну земљу.

.

Кад још свијета није било,

Светско стабло тад бејаше.

Из мора је гране свило,

До небеса допираше.

Родна Груда – Сима Пандуровић


2wYsqsI46u4

На крају, ипак, дође један дан
Кад човек не жели више да се бори,
Кад му дух затражи какав виши план
Живота, – дан тужан, и празан, и знан,
Кад све бива једно, јер се све прегори.

Тад сумња к`о влага, продире у веру,
А пламен се вечне страсти тихо гаси;
Бледе наше душе, седе наше власи;
Трагови се драгих успомена перу,
А одјека старих не налазе гласи.

Са свима тежњама и надама – даље!
Довољни су тада души скромни кути,
Зрак који нам сунце кроз прозоре шаље;
Срце ћути; пусти пред нама су пути;
Живот, то је кошмар, идеали – траље.

Ал` и сада кад су сви видици, сиви
Кад видимо јадну вредност свију ствари,
Кад су нам сви људи немили и криви,
А срушени вере старински олтари, –
Једна лепа нежност још у нама живи:

Нежност према земљи и родноме крају
Чијим нам је дахом дух некада плењен,
Где и сада звезде истим сјајем сјају,
Исти ветар дува плодан, неизмењен,
Исте шуме, цвеће и мириси трају.

Исте птице поју. Јер и земља свака
Има своје ветре, мирисе и боју,
Своје сунце, своје сенке од облака;
Јер свака, најзад, има душу своју,
И, к`о своја, биће и мртвима лака.

 

Биљана Гавриловић: НЕ ПРИЧАЈ…


Не причај о киши

о ветру што слама

хладноћи у души

што боли и пече

о листу распетом

ко на стубу срама

залепљеном за тло

у ово влажно вече.

.

О недостајању

не реци ни речи

када туга тече

ко поток у гори

не питај за птицу

која болно јечи

и која се више

не радује зори.

.

Не причај о сузи

болу и немиру

кад се небо дели

на твоје и моје

не причај ни о сну

звезди у свемиру

у ноћи без звука

топлине и боје.