Лирски записи

У језгру Душе почива семе лепоте, доброте, самилости, милосрђа, истине, светлости, љубави и живота; космичко семе које се сеје по свим сазвежђима и звезданим јатима, по свим овостраним и оностраним световима.

Почетак Свега јесте Душа.

Из Душе су изникли и израсли сви светови, све планете, сва сунца, сва сазвежђа и звездана јата, као и сва бића у свим световима, у свим пространствима.

Душа је велика колико и Свемир.

Душа пробуђеног и освешћеног човека нема граница.

Она се шири и развија упоредо са ширењем и развијањем Свемира.

 -2015.година-

Цвет. Не. Срце полако враћа се у зору.

Свет је заспао. Нико не отвара

Капије хладне љубави. У мору

Мирује сама земља. Светлост вара.

Јер у висинама може се избећи

Нежељена птица. А жељене нема.

 Иза суочења почиње се мрети.

Равнодушност само поразе отпрема.

У пакао мира узнемиреног доласком

Смрти. Заврши се љубав лепотом вођена.

Живот не дрхти над избледелим таласом.

Који мирује. У сећањима смрт  плодова нема.

ДАО НЕБА: КАКО НАЛИКУЈЕ СТРЕЛЦУ!

ОН ПРИТИСКА НА ДОЛЕ ОНО ШТО ЈЕ ВИСОКО

И УЗНОСИ ОНО ШТО ЈЕ НИСКО.

ОНО ЧЕГА ЈЕ ПРЕВИШЕ СМАЊУЈЕ,

ОНО ЧЕГА ЈЕ НЕДОВОЉНО УПОТПУЊУЈЕ.

ДАО НЕБА ЈЕ ТАЈ КОЈИ УМАЊУЈЕ СУВИШНО

И НАДОПУЊУЈЕ ОСКУДНО.

ДАО ЧОВЕКА НИЈЕ ТАКАВ.

ОН ОДУЗИМА ОД ОНОГА ШТО ЈЕ ВЕЋ ОСКУДНО

ДА БИ ДОДАО ОНОМЕ ЧЕГА ИМА ПРЕВИШЕ.

АЛИ КО ЈЕ КАДАР ДА СВЕТУ ПОНУДИ

ОНО ЧЕГА ИМА ПРЕВИШЕ?

ЈЕДИНО ОНАЈ КОЈИ ИМА ДАО.

ТАКО И УЗВИШЕНИ ЧОВЕК:

ОН ДЕЛА А НЕ ЧУВА.

КАДА ЈЕ ДЕЛО ДОВРШЕНО,

ЗА ЊЕГА СЕ НЕ ВЕЗУЈЕ.

НЕ ЖЕЛИ ДА СЕ ИСТИЧЕ ПРЕД ДРУГИМА

ИАКО ПРЕД ЊИМА СТОЈИ.

-.избор Владан Пантелић-

Од деце старије учио
и научио сам лаке,
за оносвет, искораке,
а од бабе Обреније
танани одлазак са треперењем.
Научио сам Искорак
и Трептај за оносвет.
У јасновиђењу својему,
научио сам да одлазим
силином намере
и са сва три отворена ока.
То је врхунски угођај.

Када н е в и д и ш,
оба света су стварни,
само се разликују
по количини опсенодејства.
Када прогледаваш,
овосвет и оносвет су
као дан и сумрак,
као зора и јутро,
као сунчан дан и месечина.
Што више в и д и ш,
све је мања светлосна разлика,
слика титра, губи се,
понекад сасвим нестаје.

Како проширујемо властиту свесност унутар Творчеве Свести, тако и властити живот проширујемо.

Скучена и тескобна свеснот, чини и наш живот скученим и тескобним.

Када бисмо властиту свесност проширили до граница Творчеве Свести, тада би и наш живот био усаображен са Творчевим Животом.

Ако умишљамо да смо јадни и ништи, онда ћемо уистини и бити јадни и ништи, а биваћемо и све јаднији и све ништавнији.

Космички паразити и гмазови већ тисућлећима и еонима сужавају наше поље свесности – а то и даље убрзано чине –  тако да ћемо – уколико се не пробудимо и освестимо –  ускоро постати посве јадна, бедна, ништавна и бесвесна бића.

Творац је у Стварању нас створио боговима и богињама, господарима световима и васељена, а не јадним и бедним, скоро бесвесним бићима.

Ми живимо не само на земљи закривљених огледала, већ и у Свемиру закривљених огледала.

Слика коју на звезданом небу видимо није истинска слика, није Слика Творчевог Стварања, већ лажна слика коју су створили космички паразити и гмазови, а ту лажну слику они нама представљају као Истинску Слику Творечевог Стварања.

Стварност, Творчева Стварност, налази се, гле! с ону страну искривљених и лажних огледала, с ону страну лажних слика лажног света и свемира.

Ми верујемо у ту лажну слику света и свемира зато што је наша свесност толико скучена и тескобна, те више и не можемо ни да наслутимо да је Творчева Стварност негде тамо иза свих копрена, овоја и омаја лажног света и свемира.

На сужавању наше свесности, већ тисућлећима и еонима, даноноћно, и без предаха, раде космички паразити и гмазови преко лажних религија, философија и наука које нама намећу још од најранијег детињства.

Песнички речено, ми живимо на земљи лавиринту и у свемиру лавиринту, а за излазак из тог паразитског и гмазовског лавиринта нема ниједног пута по хоризонтали, већ само вертикални пут, пут навише ка Творчевој Стварности и Свести.

Проширујмо своју свесност унутар Творечеве Свести, проширујмо је заједно са Творцем у Бесконачности и Вечности!

Љубав све исцељује,
па и сам Живот.
Кад Љубав
исцели Живот,
тада је исцељена
цела Васељена.