Драган Симовић: НЕКА СВЕТЛОСТ НАШИХ МИСЛИ…


20150514_123557

Нека Светлост наших Мисли,

Осећања, Речи и Дела

запљускује и купа Мајку Земљу;

нека Светлост наших Мисли,

Осећања, Речи и Дела

буди и освешћује сва Бића сушта

на Мајци Земљи,

као и у Светлосном и Дејственом Пољу

Мајке Земље.

Нека смо Сви Ми радосни,

срећни, блажени и благословени

у свим Временима,

у свим Просторима,

у свим Световима

и у свим Пространствима!

Нека Светлост Из Нас

буде Светлост Вечнога Живота

за Све Нас!

 

 

Ирена М.:ПОТЕНЦИЈАЛ…


N2_3752_12.jpg

Игра покрета
Сасица отпор
Струји
Венама ваздуха
Гипко преламање
Савијање тела
Пркошење могућности
Шта све може
Човек
Без да
Не могу
Изусти
Искаче
Из полу таме
Светлошћу обасјан
Гипкошћу обдарен
Човек
Који види
Без да погледао је
Осећа порама
Тако тело помера
Игра без граница
Публику
Оставља без даха
Док снажно
Пљескају
Аплаузом награђују
Енергијом подспешују
Он схвата
Неки умеју
Себе надмашити
Само пре тога
Покрете уобичајене
Добро измешати

Шаблон
За украјање
Калуп
За печење
Мера
За шивење
Људи
За бескрајно истраживање
Потенцијалне могућности
Сопствено надмашивање

Драган Симовић: Буђење и освешћивање Белога Србства


ЖИВОТНА И СТВАРАЛАЧКА ПОЕТИКА БЕЛИХ УРА

 

 

Како проширујете поље будности и свесности, тако проширујете и поље слободе.

Са проширењем поља слободе, проширујете и поље здравља, напретка и узрастања, као и поље заштите – енергетске, духовне и божанске.

Ако сте будни и освешћени, тада паразити и рептили немају никакве власти над вама.

Тада сте ви свој бог!

На коју год страну да се окренете, свуда ћете видети црне шапе паразита и рептила.

Под црним шапама паразита и рептила налазе се сви медији и банкари, све владе и државе, све политичке партије и  невладине организације, сви либерали, глобалисти, мундијалисти и борци за људска права.

Свим религијама и идеологијама, преко својих цркава, идеолошких и верских доушника и послушника, такође, управљају паразити и рептили.

Нема ничега у спољноме свету што нису већ загадили, опоганили, затровали и поробили паразити и рептили.

Они су, уистини, веома моћни свуда у спољном, материјалном и материјалистичком свету.

Но, пред будним и освешћеним човеком, пред човеком снажног стваралачког духа и проширене божанске самосвести, они су крајње немоћни, бедни, јадни, ништавни и снисходљиви.

Ничега се паразити и рептили не плаше толико као пробуђеног, самосвесног и самобитног човека!

Ако желите (а свакако да желите!) да сачувате своју децу од паразита и рептила, онда даноноћно и посвећенички радите на буђењу и освешћивању своје деце.

Залуд вам све што ћете у материјалном свету створити и оставити својој деци, ако нисте своју децу пробудили и освестили, ако од њих нисте створили здраве, јаке и снажне личности!

Ако своју децу нисте пробудили и освестили, ако од њих нисте створили здраве, јаке, снажне, самосвесне и самобитне личности, све што им будете оставили у материјалном свету, неће бити њихово, јер ће им отети и присвојити паразити и рептили.

На данашњи дан рођен је Петар Петровић Његош


 

Нека буде борба непрестана,

нека буде што бити не може.

На гробљу ће изнићи цвијеће

за далеко неко покољење.

 

На данашњи дан рођен је Петар Петровић Његош,  један од највећих и најзначајнијих српских писаца и мислилаца почетком и средином 19. века: Рођен је 13. новембра 1813. године у Његушима код Цетиња. Потиче из славне династије Петровић Његош која је од 1696—1818 владала у Црној Гори. На крштењу је добио име Радивоје по којем је у народу био познат као владика Раде. У седамнаестој години постао је владар Црне Горе, а касније и владика. По завладичењу он се потписивао само својим калуђерским именом владика Петар Петровић. Његош је владар који је писао поезију, односно песник који је владао једном државом.

Прва Његошева збирка песама штампана је на Цетињу 1834. Из овог периода је и најобимније Његошево дјело ‘Свободијада’, довршена 1835. године. Написао је ‘Кратку историји о Црној Гори. Његошево најславније дело „Горски вијенац“ у Бечу је оцењено као „манускрипт генијалног творца“. Друга његова важна дела су „Луча микрокозма“, „Огледало српско“ и „Лажни цар Шћепан Мали“.

Умро је 31. октобра 1851. године на Цетињу.

 

Евгений Евгеньевич Тамчишин:РУНЕ. ПИСМЕНОСТ РАСЕ (5)


 

Руница, Буквица, азбука, алфабет, суштина је једна.

Симболи, знаци, помоћу којих се могу пренети мисаоне слике или телепатски или уз помоћ звука.

Али на почетку се појавила Руница и тек затим звук речи као изговорене.

У ствари, у самој речи је скривена веома велика магија и онај ко може разумети суштину речи и изговора и може правилно да изговори речи, добија огромну снагу.

Чути руне је могуће само у суптилном телу као и поновити тоналитет тог звука. У ствари, многи магови Универзума били у стању да то понове, ту праксу Богова и правилно да изговоре многе речи.

Латински језик је раније коришћен као тајнопис магова, људи који познају овај свет.

Руницу су покушали да промене више пута, али сивим људима то није успело.

Дакле, све ово живи до сада и све је још увек уједињено и то треба да знамо.

Рецимо Руна  „Ц“  две усправне и једна која почиње испод земље обједињене на површини земље.

Врло јак извор енергије и енергетски почетак.

Она указује на интегритет овог света. Та руна се није мењала, та руна је необично чврста у својој одлуци и њене енергије нису обратне. Циљ, центар, целина.

Руна „В“ – ведати , „В“ – видим, звук је као да је један, али у стара времена су знали разлику ових звукова.

„В“ је мек, „В“ – више грубљи звук који иде тешко, завршено кретање- већ „видим“.

Пишу се различито у зависности шта раде, знају, Виде, Виде. То је словенски језик који не разуме покушаје поједностављења помоћу руна.

Руне су покушали да  поједноставе и чак су створили Футарк. Иако Футарк јесу руне, а све остало створено на земљи, то су слова. Футарк по својој суштини, то су словенске црте и резе. Њима је веома једноставно било цртање једноставних објашњења, рецимо на кори брезе тамо или на кожи или на камену. Али већина је и даље користила у потпуности све руне јер словенска деца су обично обучавана да пишу код куће у породици. Такви су били обичаји народа.

Постоји тајнопис и руне које користе само магови за своју магију, и много другог, о чему сада није време да се разговара. Тајних Руна је 35, али могу да их користе само светли магови који користе високовибрациону енергију и коришћење тих руна неће направити штету.

Иако је њихова снага веома рушилачка. 65 руна користили су сви људи и 35 руна магови.

Укупно 100 руна (од две хиљаде руна Универзума) које је користила на земљи цивилизација људи. На земљи су прошле цивилизације такође користиле своје руне, своју писменост. У свемиру све то одјекује и нешто од ових руна прошлих цивилизација видимо понекад у медијима али ова писменост нема никакав однос према људима.

Рецимо клинасто писмо сумерске цивилизације. То је писменост људи. А до сумерске, то је већ писменост прошлих цивилизација где су живеле  свести које мало личе на људе. Сама клинасто писмо сумерске цивилизације мало личи на руне, али ако се погледа из близа, онда су то обичне руне, написане на једном од словенских језика, са само мало другачијим изговором и оне су писане са десна на лево. Потребно је само мало вежбе и читати их биће прилично лако ако знате све руне. О томе није једном писало у штампи.

Руна „Б“ – бити, Бог. Словени су раније Богом сматрали свест једну и исту. Свест је увек памтила ко је и зашто је дошла у овај свет. “ Я САМ БОГ“. Бог буквално – бити на вечном путу, путу светлости,  на путу „РА“. “ Я САМ БОГ„.

„Я“ нисам слуга Божији . “ Я САМ БОГ„. Реч роб буквално је светли бог .

Али, тамне свести су ту реч обрнули. „Я САМ СВЕТЛИ БОГ . РАБ „. Све, што се тиче светлости за мрак, то је само стање преласка – енергија таме се регенерише у енергијама светлости.

Руна је одређена границама енергетског пуњења, али не носе све руне звук, постоје одређене фразе где руне нису прикладне, али звук је присутан. Рецимо реч Пламен ми чујемо звук Пла, а затим мен, а када су заједно, онда имамо два м која се чују. Овде све зависи са које сте пруге. Све зависи од дијалекта. Неко ће можда реч чути сасвим другачије, поновити, чути. Овде звук не иде везано за језик, како ће помислити многи, већ је само ехо древне речи.

Ко је икада писао ПЛАМЕН са два м. Али тако писати два пута руну није прикладно и реч је постепено искривљена и ми је изговарамо по навици кроз векове увек скоро са два М. Али то се односи само на житеље одређених подручја.

Насатвиће се….

-на слици Руна Дајбога-

Избор: Душан Ми

Извор-фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње –

Коментар Милана Живковића на лирски запис Драгана Симовића „О Историји Белих Срба“


     Питања и одговори

  … Ко смо..  чији смо..  одакле смо пошли… куда идемо…. су кључ решења…

то је суштина истине и спознаје …

са њима се отварају врата стварања и протока енергије ….

тада нестају сви наметнути страхови …

осећа се лакоћа и радост живљења…

само три питања и

три идентична одговора

ТВОРАЦ… ТВОРАЦ .. ТВОРАЦ..

Коментар Сокола са Велебита на лирски запис Драгана Симовића „О Историји Белих Срба“


Мени је много дража ,

лепша и ближа реч

Повест или Повијест,

(наше је и једно и друго) .

Она има своје дубоко значење .

По – вест или По – вијест,

значи после нечега и вест или вијест .

После неког догађаја вест или вијест,

која дуго траје и

преноси се од уста до уста и

с колена на колено .

С Богом да сте Бели Срби !

 

Аница Илић:ТУГА


Шта је то, туга, Боже?
Је ли то укус горчине на уснама,
је ли то тупост у очима,
је ли то самоћа у мислима?
Или је то само обична варка
овог света који није наш?

ПРЕД ХРАСТОМ – Владимир Шибалић


bigstock-Big-autumn-oak-with-red-leaves-24591761

У ноћи глувој шетах покрај храста,
Древног једног, разгранате крошње.
Беше огроман, повелика раста,
Задиви ме к’о детаљ са народне ношње.

Ко зна када беше ту ник’о,
Ка Перуну пружаше вековима гране.
Храст је овај знамен, чујеш ли клико?
Задивљен бејах, памет да ти стане!

Шта ли памти, провео је ту векове,
Видео што више нико не може.
Трпео олује, суше, снежне сметове,
Корење црмницом одавно проже.

А ја шта сам спрама њега?
Мален, ништаван, ничега вредан.
Гледајући почех се присећати свега,
Па схватих да требам наставити мегдан.

Не замери ми, о величино,
Што ја, беда, певам о теби.
Јесам ли ти вековни сан прекин’о?
Ако јесам, не опраштам себи!

Драган Симовић: О Историји Белих Срба


ОНОСТРАНИ РАЗГОВОРИ СА ВЛАДАНОМ ПАНТЕЛИЋЕМ (3)

 

 

Свеколика тисућлећима и еонима скривана и забрањивана Историја Белих Срба, ВедСрба, Срба Аријеваца, данас је сваком Белом Србину и свакој Белој Србкињи доступна.

У овоме тренутку вечности, што се Белога Србства тиче, све је јасно као дан.

Ко смо, чији смо, одакле смо пошли, куда идемо и каква је наша мисија на Мидгарду и у Васељени – само ако смо спремни, све можемо да знамо!

Они који не знају, може да значи само ово: или не желе да знају, или се, пак, плаше сазнања и откровења Истине.

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни