Драган Симовић: Добра вило моја!
Тешко је
и све теже бива
у овоме свету,
добра вило моја!
Како о љубави да певамо,
добра вило моја,
кад је љубав
прогнана из света!
Куд год да кренемо,
добра вило моја,
свуда је очај,
патња и јад.


Тешко је
и све теже бива
у овоме свету,
добра вило моја!
Како о љубави да певамо,
добра вило моја,
кад је љубав
прогнана из света!
Куд год да кренемо,
добра вило моја,
свуда је очај,
патња и јад.

Паразити и рептили управљају целим човечанством и свеколиким материјалистичким светом.
Они су креатори свих институција, свих влада, свих политичких партија, свих друштвених и културних покрета, свих школских и образованих система.
Они управљају свим медијима, електронским и писаним, свим модним креаторима, свим невладиним организацијама, свим локалним и светским мафијама, свим хомосексуалним, лезбејским и трансексуалним удружењима и заједницима, као и свим криминално-терористичким организацијама.
Кретенизација и дебилизација планетарног друштва одвија се по њиховом диктату.
Они стоје иза васколиког зла у овоме свету, иза свих ратова и револуција, иза свега што грди, ружи и понижава човека до кретена, дебила, идиота и скота.
Напросто, ма камо да кренете и ма куд да се окренете у овоме свету, свуда ћете наићи на паразите и рептиле.
Све хоризонталне путеве у овоме свету надзиру, прате и контролишу паразити и рептили.
Нама преостаје једино вертикални пут – ПУТ НАВИШЕ!
Јер једино на вертикалном путу – на ПУТУ НАВИШЕ – они немају никаквих утицаја, никаквих моћи и никакве контроле – зато што им од Створитеља и Васељене, од Оца и Мајке, од духовних и божанских сила из Вишњих светова, као и од Белих Богова и Белих Богиња – није дозвољено да се крећу ПУТЕМ НАВИШЕ, нити да се духовно развијају и узрастају.
Свако онај ко се пробудио и освестио, те одважио да крене ПУТЕМ НАВИШЕ – већ је победио паразите и рептиле!
(На Истеру, у поноћ 15/16. листопада 7526.)
Кад умрем желим твоје руке на својим очима:
желим светло и жито твојих љубљених руку,
да ме још једном дирне њихова свежина,
да осетим нежност што измени моју судбину.
Хоћу да живиш док те успаван чекам,
хоћу да твоје уши и даље слушају ветар,
да удишеш мирис мора које смо заједно волели
и да наставиш ићи песком којим смо ходали.
Хоћу да оно што волим настави да живи,
а тебе сам љубио и певао изнад свега,
зато цветај и даље расцветана,
да би досегла све што ти моја љубав наређује
да би сена моја прошетала твојим власима,
да бисмо тако упознали разлог моме певању.
У нашем образовном систему у области историје дјеца и студенти уче се претрпаним глупостима о историји запада.
Малтретирају нас са разним енглеским владарима, њиховим животима, рођењима и смртима, о њиховим јунаштвима, само што нису проглашени боговима.
Политичари и разне тројанске идеологије уништиле су нам приступ о ведском знању у вези са тековинама Прасрба и Аријеваца.
А овдје из приложеног текста Дуње Матић нуде нам се златоносне цивилизацијске тековине истока (истинити ток) старе 5000 година, без премца у односу на за-пад.
Јасно је ту образложена непрекидна историјска нит нашег постојања хиљадама година.

Нешколовање је образовни метод који подржава учење у природном окружењу путем самоусмеравања самог ученика. Отприлике 1970-их је предавач Џон Холт почео да га користи, али се још увек сматра контроверзном методом школовања деце. Док је кућно школовање изазвало широко распрострањену дебату, нешколовање се сматра екстремнијом филозофијом усредсређеном на излагање детета ситуацијама из стварног живота.
Иноватор и оснивач компанија Спејс екс, Пејпал и Тесла моторс, Илон Маск, организовао је сопствену алтернативну школу за своју децу описујући тај процес као „нешколовање“ након што је открио да традиционално школовање за њега није имало вредност нити му је оно било занимљиво када је био дете. „Нисам примећивао да се обичне школе баве стварима којима сам сматрао да би требало да се баве“, рекао је Маск.
Предузимајући радикалнији приступ школовању, Маскова деца ће учити кроз природна животна искуства која свакодневно доживљавају. Обавезе око домаћинства, игра, радно искуство, обучавање, књиге и одабрани часови за које је дете заинтересовано, највероватније ће бити у распореду. План ће бити фокусирање на дечију радозналост и истраживање активности које деца сама иницирају према филозофији да ако је нешто значајније за дете, онда ће дете то боље схватити и биће корисније за њега.
Потребно је нешто рећи о самом овом човеку који размишља изван калупа. Маск говори о неколико тема, на пример о „више-планетарном становништву“ или електричним аутомобилима као нормалној појави, као појавама неопходним за наш опстанак као људских бића. Самоук у многим областима, Маск наводи да он „научи оно што му је потребно да би остварио неки циљ“. Каже и да већина људи „самоограничава своју способност учења. Ако читате много књига и разговарате са људима, можете научити било шта“.
Самопрокламовани љубитељ књига чија породица се доста селила када је био дете, због чега је његово самоусмерено учење део наслеђа које прихвата и признаје, и које сада преноси на сопствену породицу. Приземан у погледну својих скромних почетака, Илон Маск понавља да је све могуће ако особа може сама да уклони своја ограничења. То је нешто што се несумњиво нада да ће пренети својој петорици синова путем нешколовања.
„Више смисла има пружити им образовање које ће одговарати њиховим талентима и способностима.“ То није производна трака на којој се свако дете третира на исти начин. Учи се решавање проблема, а са тим и разумевање начина за решавање тих проблема. Он жели да његова деца, и сва деца, достигну звезде без препрека.
Извор: http://alternativemediasyndicate.net/2017/06/27/elon-musk-admits-unschooling-children/

У силној шуми окована снегом,
Где река спава зимским сном,
Ту јелен трчи за голи живот,
А вук се бори за плен свој.
Само у тој хладноћи; где све спава,
Војска крену на тврђаву тешку,
Где се већ навикла на зиму,
Увежбани, крећу попут ветра на небу.
Стаде хиљаде и хиљаде људи,
Заледише се у једном трену,
Као да су видели дива,
То ратник, словенски, направи пометњу.
Он на ату свом се окрену,
И отиде ка тврђави тој,
Капије града спустише се,
Затим обрадова војним прогласом.
На сред наше ратне заставе,
Уочи се сунца знак,
Златне боје, у осам смерова,
Куле гледају на ту гамад.
Кад војска крену, јунаци прави,
Сад ил’ никад сручити нас,
Али куле јаке од камена белог,
Праве рефлексију сунчевог зрака.
Мета би! Уочи се!
То је ратник онај на ату,
Освету желе за препад прави,
Желе га послати звезданом јату.
Чује се звук, мелодија рата,
И благо такт поче са ритмом,
У реду једном све брат до брата,
Кодекс сунца не дају ником.
Ватра плану, Сунце обасја,
Крв се лије о капије града,
Зидине хладне добише боју,
Земља се пуни крвљу нападача.
У једном трену чини се ведро,
Као орлов поглед на земљу; далеко,
Капије града спремне су пасти,
Да бесна руља може клати.
Зачас варка у јаву се претвори,
И капије града беху доле,
Сунца борци престројише се,
Да злочинац не може проћи.
Крену борба прса у прса,
Оклоп сија у очима странца,
Сунчев кодекс брани се,
Очекује се борба часна.
Недуго затим види се нарав,
Непријатеља љутог, друга страна,
Није оно што се мисли,
Нешто зло у њима спава.
Ипак напад жртва заустави,
Огањ славе пусти ватру мира,
Војска таме крену у бег,
Свак за себе тврђаву напушта.
Кодекс части и соларног реда,
Остаде у рукама правим,
Обнова бедема крену већ сада,
Јер ради одбране зидине морају остати снажне!
(Фрагмент)
Пут води преко неизвести издржа
А Пут је и преко силне силине чула
Оба траже да се прати сопствени сан
Оба траже упорност стрп и храбеост
У овом пустом и себичном времену
Где и само време тражи своје време
И где је и новац врло важан као мост
Између Материје густе и тананог Духа
Између тамновидног и светлоневидног
Она и Он у шуми у магичном Кругу
Предјутро – Сунце злати ноћно небо
Сенке су постајале све краће и краће
Грч чврсто чврсто преплетених прстију
Тренуци када времена уопште нема
Узлете и гракну први јутарњи гавран
Нико га није чуо у незнаности додира
И лудила чула и зори просветљења
Стопиле се ауре короне и њихова тела
Као сјај Јарила Сунца и одсјај Месеца
![]()
Ко умре од љубави,
вечно живи у љубави.
Само кроз љубав, гле!
води светлосна стаза
кроз онострана звездана јата
ка вечноме животу.
Љубав је изнад живота,
те већа и дубља од живота!
Не штедите живот,
не шкртарите животом,
већ живот подредите
и посветите љубави!
Нема вечног живота,
ако свој живот
не подредимо
и не посветимо
љубави.
Заиста,
ко умре од љубави,
вечно живи у љубави!

(На Истеру, у јесен, 7526.)

Ланцима оковани
Железом заковани
Приљубљени
За земљу
Одаљени
Од плота
Вечне авлије
Где пада крв
Срећа не прелије
Киселина
Отрује
Проструји
Мржња
Кроз вене
Зарази
Главне артерије
Закрчи
Канале
До срца
Препукне душа
Тромбоза
Атрофија ткива
Где љубав
Умире
Тако бива
Навукосмо
Кострет
Па жежи тело
Док пакост
Воли
Линчовањем себе
Заразисмо друге
Да зависимо
Од мишљења
И туге
Језик палаца
Бичује
Немилосрдно
Кад буде престало
Знаћемо да је нестало
Оно
У нама
Што осуђује
…
Паметније је
Чекати
Него
Делати
Безглаво
…
Тако је песниче … сви су они на истом задатку… само нас замајавају …. стварају илузију да постоје разлике и сукоби…сва збивања и догађаји у хоризонтали су под њиховом контролом… исток … запад …југ.. север … све је једно /свеједно /…сви ови правци и тачке укрштања су њихови полигони власти … ту царује страх и сви облици пожуда … укинута је слобода, смисао и главни стваралачки алат љубав… створили су један велики лавиринт као концентрациони логор.. укључили су рефлекторе и камере … уживо гледамо лоше холивудске представе… Ко остане у том свету само гмиже , пузи прихватајући улогу гмизавца… све ово је једна велика борба за душе… мени се наивно стварају слике “спасења“ тако што дете купује балон напуњен хелијумом и почиње да лети навише гледајући из птичје перспективе кавез.. лавиринт.. арену.. морамо се сетити да смо ми Творчева деца …морамо пробудити дете у нама .. оно је једино чисто невино и способно да нас спасе и упути на прави пут … пут вертикале, пут љубави .. пут Творца.