Владимир Шибалић: БОЛ СЕЛА


Морава, мутна и спора,
Хлеб онај црни, са седам кора.
Пусте њиве, пуста поља,
И плотови од трулога коља.

Сред Србије мртвило и беда,
Свака кућа трошна, свака глава седа.
И вечни смирај с’ планина што зове
Децу своју у хајдучије нове.

Из дана у дан, године у годину
Јад до јада, ма њих стотину.
И крв и зној у муци се помешају
Варајући убогог да су му муке при крају.

Тешко попут ветрова лета,
Кроз сељакове груди пројури сета,
И на дну чокања оста још нада
Да презрен срушиће поган што влада.

Биљана Диковић: БОЛ


„Превише је ово бола за ово мало живота…“
Кажи то,
али одмах удахни дубоко,
замисли да седиш поред океана,
а шкољка у твојој руци
прича причу
о светлости и радости…
Кад отвориш очи
из њих ће полетети галебови
и однети сву тугу…
Тако ја
кад ме умори бол…

 

 

Биљана Диковић-    „Толико физичких смрти најближих је било у мом животу

да се стварно питам како сам остала бар мало „нормална“

после свега и имала снаге за било шта… а ишла сам корак по корак,

освајала године, градила два нова човека, стварала,

обликовала простор садржајима који имају праве,

непролазне вредности… знам да би се данас, да су живи,

сви до једног, а посебно мама и тата, поносили са мном…
Шаљем вам пар стихова душе, толико знате да увек имам, и молитву…“

Владан Пантелић: Каблар – Кабала


Врховна промисао је извор кабале

Реч је њен спољашњи израз и опис

Вежбањем се упознаје њена мистика

И спушта на земљу – практични ниво

Онда постаје пун доживљај – живљење

 

И србски прајезик потиче са Извора

Назива се огледално Расенско писмо

Пре Великог рата и неколико потопа

Било је – и сада је – писмо великана Рода

Које називамо родноверним боговима

 

Имало је више од 150 слова и знакова

Од њега су настали сви европски језици

То лако утврђује и површна лингвистика

И садашњи србски језик – грубо касапљен

Садржи сушт изворне божанске мудрости

 

Низ линију србице моћним возилом знања

Изворне кабале – сада полузаборављене

Може се ићи у прошлост до Завичаја Рода

Уз линију се стиже у неизмерну будућност

Уз линију србице стварамо мењамо стварамо

 

Планина и реч Каблар – кабалар – кабала

Символ је уземљене – утемељене кабале

Скокните на Каблар и погледајте облаке

Гледните завојнице Мораве певните песму

Која подиже дејство – и смејте се смејте!!!

Драган Симовић: Поноћна молитва Вилењака са звезданом лиром


 

 

Молим Творца и све наше светле богове и богиње, да мотре, чувају, спашавају и бдију над свим племенитим, узвишеним, чедним, дивотним и божанским душама које у овоме часу – оваплоћене међу људима-зверовима и људима-змијама – обитавају на Мидгард-земљи.

И још их молим – о, како их усрдно и непрестанце молим! – да се све те дивотне и божанске душе – по одласку са овога света – саберу у неком далеком а скривеном свету, где је све лепота, дивота, чистота и милина; где се живи за љубав и од љубави; где нема ни пакости, ни зависти, ни злобе, ни мржње, ни болести, ни старости, а ни смрти; где се свако за свакога радосно и с љубављу жртвује; где ће сви бити једно племе, један род, једно братство и једно сестринство.

Молим се усрдно, и без престанка, Створитељу Сварогу Трију Сунаца, молим се лучезарним, умилним и дивотним боговима и богињама нашим, да све оне који су мени мили и драги у миру и радости проведе кроз овај свет илузија, омаја и опсена.

(На Истеру, пред поноћ 6/7. листопада 7526.)

Ирена М.:ПОДЕШАВАЊЕ


N2_3752_12

Наставићу да лутам

И док се грохотом
Смејете
Разапињете
На норме
И кодексе
Осуђујући скитницу
У мени
Урушавајући
Достојанство
У Вама
Надолазиће талас
Ваше скупине
Док вичете
Наглас
Оговарате
Кудите
Брижно зборите
А мачем сечте
Ви томе
Не подлежете
Јер се невидите
Наједном талас
Уздигнуће се
Енергетским набојем
Наелектрисан
И Ви
Видећете

Себе

Оком за не веровати
Руком за не пипнути
То сте
Ко сте
У туђе авлије
Гледасте
Беседисте
Ружно
Погано

А све
Бејаше
Изврнуто огледало

 

Арсеније Тарковски, УСРЕД СВЕТА


170_28.jpg_max

Ја сам човек, ја сам усред света,
Иза мене – безброј протозоа,
Испред мене – милијарде звезда.
Међу њима лежим целим својим растом –
Две обале што спаја их море,
Два космоса сједињена мостом.

Ја сам Нестор, мезозоика хроничар,
Будућих времена ја сам Јеремија,
У рукама држим и сат и календар,
Уплетен сам у будућност, као Русија,
И прошлост проклињем, као нишчи цар.

Ја више од мртвих о смрти знам,
Од живога најживљи ја сам.
И – Боже мој – некакав лептирић
Девојчици налик, изнад мене
смеје се, ко златне свиле комадић.

1958.

Арсеније Тарковски

Препевао: Александар Мирковић

Милорад Максимовић: Читање Звезданог записа из Етра


Можда нећу бити скроз прецизан када ово будем описивао и о истом објашњавао али то ме неће спречити да пренесем суштину. Наиме данас бих нешто о способности сваког човека да уђе свесно у нивое разума, свести и свог генетског кода.

Неки би то назвали уласком у Етар, Акашу или пак могућношћу да се зна како се односити са и према електромагнетним таласима који су свеприсутни.

Овим се нећу бавити званичном науком која се овим и не бави, говорићу о нечем што је неизостављиви део самих нас, нашег сушта, нашег бића.

Пре него опишем данашњи увид и надахнуће, објаснићу природу овог феномена или једноставно речено могућности које човек има.

Све је Фреквенција. Свуда.

Свака наша мисао, реч и звук који произведемо је у опсегу неке фреквенције, неке не можемо чути ухом јер су у ултра звучним таласним фреквенцијма а неке чујемо попут речи или певања или причања. Били ми свесни овога или не, ми константно одашиљамо неке фреквенционе таласе – електромагнетне таласе. Свесни међу нама и они на тамној страни користе ова знања за своје циљеве.

Тамни користе фреквенциони хаос да би блокирали мозгове свих осталих и тако их успешно контролисали. Светли користе хармоничне таласе да би вратили равнотежу.

Стално смо изложени хаотичним електромагнетним таласима.

Речи, говор, музика, бука, тонови…све се то прелама у толикој мери да ствара какофонију фреквенција које имају дејство у успоравању чисте мисли (и њених резултата кроз јасне фреквентне таласе). Када се чиста мисао успори онда и човек не живи срећно.

Не мисли јасно, доноси погрешне по њега одлуке, брља, пати.

Насупрот томе када је чиста мисао незагађена хаосом фреквенција, онда се долази до нових разина у искуствима сваког човека. Онда човек први пут осећа шта је то бити творац, део оног суштог – Творца.
На пример ја као песник никада не могу створити песму сред хаоса, она тражи усмерење, фокус, јасноћу и мир, макар и на неколико секунди. И то је довољно да се створи песма.

Песма је језик Богова у чистом смислу. Ако је песма и стих слуга таме и то се на неки начин може схватити као вишим тамним језиком фреквенција хаоса.
Суштина је да Песма је начин изражавања на високим фреквенцијама.

Како се сачувати од фреквенционог, намерно изазваног хаоса?
Како сачувати себе од утицаја одређених фреквенција које штете?

Свесно се искључити из хаотичне мреже.
Нема другог начина. Мозак је наш као антена која скупља ама баш све могуће фреквенције али филтрира скоро 99%. У супротном, долази да пуцања неуронске мреже у мозгу и тешких болести.

Видимо ли да је наш мозак у прековременом, сталном раду да нас заштити од презасићења хаотичним фреквенцијама? Људима прођу године док и мало дођу себи…

Зато, препорука је следећа. Минимум 30 минута се бавити нечим што није у хаосу.
Трчи, физикалиши, певај, сликај, пиши, стварај, играј…ради било шта. Ради све што је потпуно супротно хаосу, јер тако скрећеш електро магнетне таласе хаоса ван домашаја свог мозга бар на то неко кратко време.

Мало помало, чудесни резултати ће доћи!

Надахнућа, идеје, мир, љубав, опрост, разумевање тајни и много што шта.
Само је потребно свесно не дозволити фреквенцијама хаоса да нас минирају.

Свако ће после ових проба да увиди после неког времена и наравно према својим генетским предиспозицијама, одређене величанствене информације, надахнућа и велика и мала дела.

Када год вам неко каже да је имао искуство луцидности, надахнућа макар на минут или на дуже, знајте да је та особа прекинула на кратко или на дуже хаотичне елеткромагнетне таласе хаоса и ступила на електромагнетне таласе хармоније.

Велики – у нашој повесници и уопште, су се често осамљивали…баш да се суштином својом прикључе на таласе хармоније.

Све је ово врло, врло једноставно. Чиста физика која прелази касније у метафизику.

Енергија је свуда око нас и она је неутрална, ми је чинимо позитивном или негативном према својим сазнањима и моћима.

Хаос је свесно створен. Хармонија је свесно створена.

Буди мудар и мудра те створи Хармонију…Једна Звезда ће ти једном захвалити…

 

 

Zvezda Rod – Звезда Род

 

 

 

Невенка Нена Мисић: Боје


 

Обојићу јутро неког дана

Праскозорје бршљаном затвара сутра

Паучина мрси косом

Плетенице октобру

 

 

Затварам капије рађања

Опет лаје керуша

Промајом стварања.

 

 

Чекам раскршће светова

У једном погледу

Задобих ране љубљеног

 

 

Пешчана олуја растерује време

Обрисе сећања призивам капима љубави

Покисла ми душа облачи

Кабаницу твојих уздаха

 

 

С тобом на пропланку сакупљам

Изгубљене додире

Ал авај нема ни музике ни клетве

Само су боје живота у двоје

Само су боје ма нек су твоје

 

 

 

 

ПРОКЛЕТСТВО ЈЕ УБИТИ ОРЛА


223760_10150345992462642_7801432_n
На брдско-планинском подручју западне Србије, у Колубарском и Мачванском округу постоји староставно веровање, и данас изражено у планинарским селима понад Ваљева, Осечине, Љубовије, Крупња и Лознице, да је велико проклетство убити орла. У митологији јужно-словенских народа, нарочито у племенским заједницама Сербоа, Серба или Срба, орао симболизује слободу и дуговечан живот. Сматра се да је орао под заштитом врховног Бога Перуна, што подкрепљује и археолошки артефакт минијатурног орла од печене керамике, пронађен половином осамдесетих година 20 века на локалитету Перунковац у селу Горњем Црниљеву (општина Осечина, Колубарски округ), приликом ископавања словенског храма посвећеног Богу Перуну. На храстовим таблицама древног словенског писмена из 8. века, пронађеним у зиду словенског храма у Кијеву, испред којег се до 12. века налазио монументални дрвени кип Бога Перуна са златним роговима, наглашава се забрана устрела орла, уз опаску: „Ко устрели орла, устрелио је себе“, што вероватно, назначава проклетство и казну, односно, опомену да се не подиже рука на орла.
Учествујући више година на археолошком рекогносцирању локалитета западне Србије, забележио сам више казивања о проклетству и казни која је стигла убице орлова, од којих ћу само нека навести.
У селу Царини, општина Осечина, Миломир Перић, приликом печења креча у лето 1954. године, запазио је орла крсташа како је слетео на оближњи поток да пије воде. Дограбио је неку мотку, ударио орла, док је из напрслих орлових леђа шикнуо млаз некакве зелене воде и попрскао му очи. Ослепео је одмах, и поред брзо указане лекарске помоћи, издахнуо је истог дана. Тодор Илић из околине варошице Крупањ, оштина Крупањ, убио је орла из ловачке пушке у јесен 1957. године, али истог дана, на истом месту испод куће, убио га је гром, Никола Ристивојевић из села Дренајића на планини Медведник, општина Ваљево, отровао је три орла крсташа из страха да му не однесу јагњад, али је истог дана, на истој ливади, погинуо од арумног коња. Ристивој Поповић са Гучева, понад Бање Ковиљаче, општина Лозница, убио је орла каменом у лето 1967. године, и после тога, залагајући снопове у доб вршилице, изгубио је обе руке до лаката и услед јаког крварења издахнуо…
Низ је сличних, трагичних случајева који су задесили убице орлова. На нашу велику жалост, и поред тога, поред веровања у проклетство и казну која стиже убицу те прелепе птице, данас готово да су ишчезли са простора западне Србије.
Живан Ј. Грујичић, археолог

Драган Симовић: НАРОДИ БЕЗ ЧАСТИ И НИСУ НАРОДИ, НО ЧОПОРИ, КРДА, РУЉЕ И ХОРДЕ


 

 

 

Ако имамо имало части, онда не смемо више да дозволимо, да наша деца, у нашим школама, уче лажну историју – о нама!

Не постоји ниједан народ без части!

Сви народи који су живели без части, давно су нестали, не оствавивши за собом никаквих духовних и уметничких вредности.

НАРОДИ БЕЗ ЧАСТИ И НИСУ НАРОДИ, НО ЧОПОРИ, КРДА, РУЉЕ И ХОРДЕ.

И ми ћемо заувек и нетрагом нестати, ако не забранимо да се нашој деци у нашим школама предаје лажна историја о нама.

Забранити рад свим нашим историчарима ватиканске и бечко-германске школе, јер они и нису историчари, него пропагандисти Ватикана, Беча, Берлина, Брисела и Вашингтона.

Избацити из наших школа, и спалити, уџбенике историје које су писали ђаци ватиканске и бечко-берлинске историографске школе, јер то и није озбиљна наука, већ шарлатанство!

Уколико и даље дозволимо, да нашој деци у нашим школама трују душу лажном науком о нама којекакви ватикански и бечко-берлински шарлатани, онда ћемо убрзо постати народ парија, шудра и палија.

Све што нам се после овога буде дешавало, бићемо сами криви!

(На Истеру, 6. листопада/шумопада 7526.)