Оливера Лола Аџић: Тамна је ноћ


 

Тамна је ноћ, ал’ не може ‘вако довека….

Кад нагло сване, кад Сунце гране,

кад се иза мрких брда распе,

кад бела светлост прасне

снагом водопада

са небеса саспе,

потекне моћна река.

 

Забљештаће хиљадама Сунаца,

зазвездаће предео од дивоте,

завидаће се ране душе болног који правду чека

зацариће се земља чарима миља и бивства лепоте ,

тако бљештава, тако искрава, тако трептава,

арија небеска ,

раскрилиће се на своду божанска фреска

да ће сви скотски створови,

Кербери, караконџуле, разни творови

завриштати као даждевњаци и зацикати к’о гује љуте,

подвиће репове, подвући ђаволу под скуте,

кроз јаме у земљу утећи, у мртвило непостојања побећи,

загребати ,закасати, застругати ,

у сени се створити, у прах претворити и раздувати

 

А ми ћемо свет наш очовечени

за људе сачувати

и мирно живети , ткати, плодове рада брати,

волети, појати и потомке дати.

 

-слика „Букетић у трави“ Оливере Лоле Аџић-

Владимир Шибалић: РАТНИК ВЈЕЧНО ЖИВИ


Над морем Балтика
Надвили се облаци сиви,
Подвиг ратника
Јоште кроз нас живи.

У борби за Род
И његов спас,
Паде млади Рус
К’о покошен клас.

За идеал је живио,
У богове се клео,
И пламен је нов заждио,
Због чега га је Хазар проклео.

Ратник овај
Вјечно ће да живи,
У огњима боја
Нестаће облаци сиви.

Истина је болна
О туђинском терору,
И о једној мајци
Завијеној у црну одору.

Не тугуј Рускињо,
Нити себе криви,
Син твој вјечно
У срцима нашим живи!

-посвета палом Дмитрију Боровикову-

Драган Симовић: Усуд Песника и Вилењака са звезданом лиром


 

 

Мене нема у овоме свету!

Никада ме ни било није.

Има ме само у мојим песмама, сновима, визијама и љубавима.

У љубавима догођеним и никада догођеним.

У љубавима које су постојале пре мене, и које ће остати да живе после мене, и без мене!

Мојим љубавима ја више и нисам потребан – уистини, ја им никада и не бејах потребан!

Моје најдивотније љубави рођене су у мојим песмама, визијама и сновима.

Ако би ми неко узео песме, снове, визије и љубави, од мене ништа не би ни остало.

Без својих песама, визија, снова и љубави, ја сам нико и ништа!

Као нико и ништа дођох на овај свет, као нико и ништа одлазим са овога света.

Такав је Усуд нас, Песника и Вилењака са звезданом лиром!

(На Истеру, дивотног, сунчаног дана, 4. листопада/шумопада 7526.)

СЕРГЕЈ ЈЕСЕЊИН О АМЕРИЦИ (1922.)


22221990_845577365616767_3720657307928560923_n

Сергеј Јесењин о Америци у писму пријатељу 1922. године:

,,Шта да кажем о овом најужаснијем царству малограђанштине које се граничи са идиотизмом. Осим фокстрота овде нема скоро ничега, овде ждеру и пију и опет фокстрот. Човека овде још нисам сретао и не знам где бих га могао наћи. У највећој моди је господин долар, а за уметност им се фућка – највеће достигнуће им је мјузикл. Ја чак ни књиге нисам хтео овде да издајем, без обзира на ниску цену папира и превода. Па оне никоме овде и не требају… Душу овде на Западу због интереса лицемерно продају за долар или као непотребну робу мењају за бездушност. Нека смо ми и сиромашни, нека нас притиска хладноћа и глад … али зато имамо душу која није за продају.“

Ирена М.:TEMPUS TEMPORIS


N2_5074_29

Зар већ ниче
Месечина
Ономад се
Сунце рађало
Зору повијало
Росом мајку
Умивало
Одоше часи
Време нас подсећа
Куд више журисмо
Нико се не сећа
Застао
Нико није
Да упита
Бесконачност је упитна
Ако тачка не осцилира
Не протиче време
Стоји оно
Протичу људи

Трошимо

Немилице

Богатство које нам дато

А ми

Попут скитнице

Номада

Иштемо оно
Чему
Квалитет умови одредише
Цену наметнуше
Све сама хладноћа
Укоченост енергије
Да се не обнавља
Коришћење
Труљење
Времена пролазна

Не пролази време

Оно стоји

Ниже

Наше степенике
На неуспехе
Ми корачамо
Кроз тај предео
Одлучујемо
Бит ће
Прах

Бит ће
Пепео

Док неко није
Застао
Разумео
Све покренуо

Попут замрзлог кадра
Људи се крећу
Проналазе љубав
Проналазе срећу

Нулто је одредиште
Нулта је тачка
Кад снизи се залуђеност
Долази пробуђеност

ОШО РАЂНИШ – Нема веће екстазе него да знате ко сте


Деведесет и девет процената људи зна секс само као олакшање; они не знају његову оргазмичку особину. Чак и кад мисле да имају оргазам, то није оргазам – то је само генитално олакшање. Оргазам нема везе, нема много везе с гениталијама. Гениталије само учествују у томе, али оргазам је потпун – од главе до пете, у теби целом. Ејакулација није оргазам. То је само локално ослобађање, сексуално ослобађање – али то није оргазам. Ослобађање је негативан феномен – ти једноставно губиш енергију, а оргазам је нешто сасвим друго.

Шта је оргазам?

Оргазам је стање када своје тело више не осећаш као материју; оно вибрира као енергија, електрицитет. Оно вибрира тако дубоко, из самог свог темеља, да ти потпуно заборављаш да је оно материјална ствар. Оно постаје електрични феномен. Физичари кажу да материја не постоји, сва материја је само привид, дубоко доле постоји само електрицитет, не материја.У оргазму, ти долазиш до најдубљег дела свога тела где више не постоји материја, постоје само енергетски валови; ти постајеш енергија која плеше, вибрира. Нема више никаквих граница – ти трепериш, али ниси више материјалан. Твој партнер такође трепери. То је значење сексуалног оргазма – да отопи твоју замрзнуту енергију, која се сједињује са свемиром, са дрвећем и звездама, са женом и мушкарцем, и са стенама. На један тренутак, наравно. Али у том тренутку ти си на одређен начин свестан да је то религиозно, да је то свето, јер долази из целине. Сексуалном оргазму треба времена – што више, то боље; јер тада ће он да зађе дубље у твоје биће, у твој ум, у твоју душу. Тада ће се распрострети од ножних прстију до главе…свако влакно твога тела ће куцати заједно с њим. Твоје читаво тело ће постати оркестар који ће достићи врхунац. Али ако журиш, тада оргазам постаје само ејакулација, а то више није оргазам. То је локално и сасвим ситно, скоро безначајно. Ти ћеш после тога, заправо, да се осећаш уморан, фрустриран, депримиран, јер си изгубио енергију а ниси се растеретио, дакле, било је сасвим безначајно. Ти остајеш онај стари – наравно, мало више уморан, са мање енергије – али остајеш исти. То није било прочишћење и није те задовољило у потпуности. – Милиони жена живе и умиру не знајући да имају могућност да доживе оргазам. А не знајући да можеш да имаш велике оргазмичке експлозије, ти нећеш моћи да разумеш ништа о спиритуалности, то ће бити скоро немогуће. Кад жена не може да има оргазам не може заиста да га има ни мушкарац, јер оргазам је сусрет две особе. Само двоје, када се стопе једно у друго, могу то да доживе. Немогуће је да само један партнер доживи оргазам а други не. Ослобађање је могуће, ејакулација је могућа, олакшање је могуће, али не и оргазам. Оргазам није олакшање, оргазам је славље. Оргазам је твој сусрет са целином, преко твог партнера. Оргазам је увек божанствен – твој партнер је постао улаз и ти улазиш у божанско. Оргазам је увек спиритуалан, никад сексуалан. Они који мисле да је оргазам сексуалан нису разумели апсолутно ништа, они не знају ништа о оргазмичким доживљајима. Оргазам је увек самадхи, екстаза, (спајање са божанством). Али људи не знају, јер они се сусрећу из потребе а не из преливања енергије. Када размишљаш о оргазму, он постаје сврха, више налик неком послу, а тада оргазам тешко долази.То је дилема: ако желиш оргазам, он постаје тешко остварљив јер га очекујеш, жудиш за њим а тада ти размишљаш о томе да ли ћеш овог пута успети или не и тај страх парализује твој центар за секс.Твој центар за секс се стварно отвара само када нема страха, када не очекујеш никакав резултат, када не размишљаш о будућности, када игра није усмерена на добитак, када само једноставно играш. Лепо је да се играш с нечијим телом и да се неко игра с твојим телом. Само два тела која плешу, певају, грле се, милују – творе предивну симфонију, и нема потребе размишљати о оргазму. И тада ће се десити! У томе је лепота, тада ће се десити. Али да ли ће се догодити или не, то је споредно. Једноставно заборави на то. Зашто треба да постоји разлика у техникама за мушкарце и жене? Зато јер су они потпуно различити. Они су различити колико год је то могуће. Они су поларне супротности. Цела физиологија, цела психологија, сваки слој женске свести је различит од мушке – не само различит, управо супротан. Требало би развијати потпуно различите технике – али пошто мушкарац и жена живе тако близу, тако присно заједно, они заборављају да су различити. Ништа није случајно, и то је добро јер управо због тога они могу да постану енергетски круг. Они су комплементарни, они одговарају једно другом. Када кажем да су мушкарац и жена две супротности једне целине, ја мислим да су они комплементарни. А комплементарност је могућа само приликом сусрета њихових супротних полова. Погледајмо то овако; вагина је негативан пол у женском телу, а груди су позитиван пол. То је шипка магнетизма: позитиван пол близу груди, негативан пол близу вагине. Код мушкараца негативан пол је на грудима, док је позитиван пол на пенису. Дакле, приликом сусрета груди – мушкарца и жене, сусретну се негативан и позитиван пол; а кад се сретну и центри за секс приликом коитуса, поново се сусретну негативан и позитиван пол. Обе магнетске шипке среле су се са својим супротним половима и тако је формиран круг, енергија може да тече, енергија може да се креће. Али круг ће да се догоди само када су мушкарац и жена у љубави. Ако нису у љубави, тада ће да се сретну само њихови центри за секс – један позитиван пол ће да се сретне са једним негативним полом. Постојаће размена енергије, али само линијски. Круг не може да буде формиран. Због тога се без љубави никад не осећаш задовољан. Секс без дубоке љубави постаје ситница. То је слојевито. Енергија се креће, али само у линији – није створен круг. А само приликом формирања кругави постајете једно, не раније. Када сте дубоко у љубави, само се тада сусрећу и груди. Сексуални акт је веома једноставан, љубавни акт је сложенији. Сексуални акт је само физички – две енергије се сретну и распрше се. Стога, ако је присутан само секс, пре или касније ти ћеш бити фрустриран: ти трошиш енергију, а ништа не постижеш. Испуњење се догађа само када постоји круг. Ако је круг потпуно присутан тада ће оба партнера бити енергичнији, живљи, испуњенији. Али, ако постоји само сексуални акт, оба партнера ће касније да буду испражњени, слаби. Они су изгубили енергију. Уследиће сан јер осим слабости они не осећају ништа друго. Приликом тог „једнополног сусрета“ мушкарци губе више од жена. Баш због тога жене могу да постану проститутке – јер позитиван пол је мушкарац, а негативан пол је жена. Енергија тече од мушкарца ка жени, али не и обратно. Тако жена у једној ноћи може да има двадесет или тридесет сексуалних актова, док мушкарац не може. Тако за мене, ако је проституција лоша, то није због проституције, већ зато што је круг немогућ. Ти ниси испуњен. Ти само бескорисно расипаш своју енергију.

Ако је љубав присутна, тада се мушкарац и жена срећу са оба пола. Мушкарац даје жени, а жена враћа натраг. Тада је то узајамно, међусобно. Људи не крећу према вођењу љубави постепено. Две особе седе и наједном почињу да воде љубав. То је тако нагло, веома изненадно за жену. За мушкарца то није изненадно јер мушка енергија је различита врста енергије, а мушка сексуалност је више локална. Женска сексуалност је целокупна; њено цело тело треба да учествује у томе. Зато без претходне предигре, жена никада неће дубље ући у секс. Када жена остане хладна, мушки оргазмички доживљај остаје локалан, гениталан. То не допире до његове душе, то не захвата цело његово тело. Све ћелије и сва влакна његовог бића нису узбуђена, нису у плесу. То је јадно, веома јадно. То је ослобађање, олакшање, али не оргазмички доживљај. Секс је леп, сексуалност ружна. Када секс постаје мисаон, када секс улази у твоју главу, то постаје сексуалност. Али глава није центар за секс. Секс није функција главе. Али када секс пролази кроз главу то постаје сексуалност. Тада ти мислиш о сексу, машташ о сексу. И што више мислиш о томе, што више машташ о томе, ти све више западаш у невољу. То је проблем који осећа западни свет; он превише машта о сексу. Запад је постао сексуалан кроз маштање, а Исток кроз репресију. И Запад и Исток су постали сексуални и изгубили су природну способност уживања секса. И Запад и Исток постали су патолошки, али на различите начине. Запад је постао патолошки због маштања да секс буде крајњи циљ живота, а Исток због мишљења да је секс крајња препрека између Бога и човека. Секс није ни једно ни друго. Секс није ни крајњи циљ ни крајња препрека. Секс је природна појава као глад или жеђ. Постоји још један проблем у западном мишљењу – да мушкарац мора да задовољи жену и да жена мора да задовољи мушкарца. Сада су обоје узнемирени. Тако мушкарац ишчекује да види да ли

је жена задовољна. Ако она није задовољна, њему нешто недостаје; он није довољно мушкарац.

А кад почнеш да осећаш да ниси довољно мушкарац, ти идеш у погрешном смеру – и тада ће да настане све више и више потешкоћа. Ти ћеш почети да биваш несигуран; изгубићеш самопоуздање. Жена такође ишчекује да види да ли је она задовољила мушкарца или не. Ако она осети да мушкарац није задовољан,

или да није постигао екстазу – о чему се сада проповеда широм света, тада она осећа да њој нешто недостаје. Сада су обоје узнемирени и предивни љубавни акт је покварен. То нису ствари због којих би требало бринути. Али постоји још један проблем: људи превише воде љубав. Они то раде скоро рутински. Медицински стручњаци су створили идеју да је секс веома хигијенски. Ако не водиш љубав сваки дан

нешто ће да се погорша. Они говоре да је чак и срчани удар могућ ако довољно не водиш љубав. То би требало да буде ретка ствар, гозба. Вођење љубави не би требало да буде рутина; то не би требало да буде свакидашња храна. То би требало сачувати за ретке прилике када си стварно испуњен, када је присутан неки други простор. То би требало чувати као поклон за ретке тренутке, у супротном живот постаје веома досадан. Ммммм? Управо као што сваки дан једеш, и као што пијеш чај и купаш се, тако

и водиш љубав. Тада ти то постаје досадно јер се све понавља. Води љубав само када је присутна огромна жеља и страст, у супротном једноставно реци: „Извини, то није ту, зар има сврхе?“ Претварање није добро. И ако престанеш да се претвараш, ти ћеш осетити многе већу дубину и слојевитост приликом вођења љубави. Људи превише понављају то што они зову вођење љубави, јер никада нису задовољни. У Индији, најдревнији текст о сексу, Ватсјајанина „Кама Сутра“ каже, ако водиш љубав стварно фантастично, једном годишње је довољно! То ће изгледати готово немогуће за модерног човека – једном годишње? А они нису били људи који су ишта потискивали. Ватсјајана је први светски сексолог, и први који је унео медитацију у секс, први који је покренуо његове најдубље центре. И он је у праву. Ако си тај доживљај

осетио до крајности, једном годишње је скоро довољно. То ће те тако дубоко задовољити да ћеш после тога да сијаш изнутра месецима. Ако журиш у свему, ти ћеш журити и приликом сексуалног акта, јер ТИ ћеш бити тамо. Особа која пуно мисли на време журиће и приликом сексуалног акта – да време не буде протраћено. Тако ми тражимо инстант кафу и инстант секс. Са кафом је у реду, али инстант секс је потпуна бесмислица. Такав секс не може да постоји. То није посао, то није нешто што можеш да убрзаш. Кроз журбу ћеш га уништити; пропустићеш крајњи циљ. Уживај у сексу јер кроз њега треба да осетиш безвременост. Ако си у журби, ти то нећеш моћи. Док волиш своју жену, истопи се у њеној топлоти.На тренутак заборави сексуалност, на тренутак заборави све што се догађа у твојој глави, у твојој машти. На тренутак се само истопи у правој жени. Не носи порнографију у својој глави, не прави од сексуалности нешто мисаоно. Нека твоја сексуалност буде дубока чулност, осетљивост, интуитивно осећање. Истопи се у жени, као да си поново дете у мајчиној утроби. Уколико то не доживиш са својом драгом, ти је ниси сасвим упознао. Буди поново као дете у мајчиној утроби, потпуно заједно са њом, одбаци сва одстојања. И у том тренутку ти ћеш да знаш шта је препуштање. Бити оргазмичан значи имати способност губљена контроле. Код нас је присутна стална контрола, ти једноставно седиш на својим енергијама и контролишеш их… „Ово треба, ово не треба. Ово је добро, оно је погрешно.“ Ти то непрекидно радиш, кочиш, потискујеш. Идеш само до те тачке, даље од тога је опасно, само оволико је дозвољено. Како ти можеш да будеш оргазмичан? А ако ниси оргазмичан у другим стварима, не можеш да будеш оргазмичан ни у сексу. Ако контролишеш чак и своју љутњу, ти не можеш да будеш оргазмичан ни у сексу. Ако можеш бити оргазмичан у љутњи, само тада можеш да будеш оргазмичан у сексу. Човек је целокупност. Ако то не можеш да постигнеш у бесу како би могао приликом љубави? То је немогуће. Природан човек је оргазмичан у свим својим емоцијама.

 

Драган Симовић: Љубав је увек потпуна, увек целина живота


Када си у уму, тада не живиш.

Живиш тек онда кад изиђеш из ума.

Док боравиш у уму, ниси ни у животу ни у садашњем тренутку вечности.

Тада си свугде и нигде.

Свуда те има и нигде те нема.

Несрећан си и незадовољан кад год боравиш у уму.

Чим изиђеш из ума, ти си радостан, срећан, задовољан, испуњен и блажен.

Ум ти не дозвољава да љубиш себе и друге, да љубиш живот и сва бића у свим световима.

Ти ниси свој ум, и ниси свој све док си у уму.

Али, кад боравиш у срцу, тада си увек свој, ма где год био!

Само кад боравиш у својему унутарњем срцу, ти љубиш и себе и сва ина бића.

Тада љубиш свим бићем, свим срцем, свом душом, свим духом и свим суштаством.

Љубав је увек потпуна, увек целина живота.

Љуби се само целином и потпуношћу.

Кад љубиш, онда јеси љубав, онда јеси живот, онда јеси божанство.

Драган Симовић: Све моје никад догођене љубави


 

 

На овај свет дођох

само да певам и сневам,

јер сем песама и снова

ничега у свету

немам.

И све моје љубави, гле!

бејаху

само песме и снови.

Да нисам певао и сневао,

знам,

да ни живео 

не бих,

нити би ме

игде 

у свету овом било!

Кад одем са овога света,

иза мене ће остати

само песме и снови

у којима ће и даље живети

све моје

никад

догођене

љубави.

Владимир Шибалић: У ЈЕСЕН


У јесен, када све стане,
И кад оголе брезове гране,
Упутим се стазама шумским,
Оронулим и уским.

У јесен, кад посљедњи Сунца зрак
Покушава бити силан и јак,
Кад залудо мисли да ће спријечит’ мрак,
Који је све ближи, корак по корак…

У јесен, у ту дивну, но кратку јесен,
Ходит’ без ње тада више не смијем,
Кад кестен се до кестена уз тупи звук ниже,
И Морана када је све ближе и ближе…

И волио бих сада, у ову спору јесен
Да сам онај опали кестен,
Да дању и ноћу будем шуме дио,
Онако мален, што се у лишће густо скрио.

 

Верица Стојиљковић: Туга


 

 

Наиђе туга понека …  понекад… понегде 

у неком ходнику душе … за нечим …

за неким …због нечег ..због неког

као капљица распростре се и тужи и

донесе собом немир и сету  и

помислиш како позвана није 

како недраги  ти је гост

 ал кад из твога мора изронила је

врата јој отвориш  да уђе …пустиш је

 

И онда је  узмеш за руку

поведеш  на душе ти најсветлије место  

да погледа у небо високо плаво

на облаке му беле у путу расуте

на кровове крајпуташких кућа  

на широм отворене прозоре у сваки улеће по птица

на ограде трњем обрасле и

ветром занешене вратнице напуштених огњишта

да погледа накривљене зидове

са попуцалим стаклима на жутим сликама

да зачује ехо звона оваца и

радосну свирку фруле што их прати

кад јутром уз планину крену и

с вечери када са ње сиђу

да погледа у потоке усамљене и

њихове изворе  скрите заборављене

ено мостова преко река висе тек њишу се

никога не преносе од једне до обале друге   

да погледа небу под оне исте облаке и

покуша да види коњанике витезове наше претке

и више ништа не ремети ову слику истине

стоје и дуд и храст и орах и залуд носе плодове

тек покоји становник шуме ту прође и то убере и

кажеш јој да ту седне … па нека тужи колико јој воља

јер то туга јесте

и кажеш јој да отужи брзо

са сузама или без њих

како јој лакше и милије

само нека не буде дуго и

кажеш јој да онда лице од суза опере сунцем  

да се насмеје јер ево гостију њених

оних због којих тужи.. за којима тужи ..

ево их враћају се …долазе

 

И преци се осмехнуше

о онима што су са њима кажу

да не бринемо се  да добро су

да нас поздрављају и да знамо

да су стално близу нас и да

нас гледају и љубављу обасипају

 

И ево драгог и драге путем видим иду

носе судове земљане …пошли ..по воду 

а на зденцу чује се граја …играју се деца…

 видиш туго  да радости има

не тужи много но насмеј се!