Запалих свој огањ,
Ватра се развила,
Ко надошла вода
Укруг се разлила.

Ишчезла је магла
У даљину равну
И из мојих груди
Отерала чаму.

Моја ватра пламса.
Безнадежна сета
Као моја песма
У огњу пуцкета.

И своју сам ватру
Весело гледао,
Сетивши се туге
Тихо запевао.

 

... на данашњи дан, 1895.године, у  Петроград у,  рођен је …  Јесењин…

 

 

  ГЛАВА 22 . САМОПРОГРАМИРАЊЕ. ПРВА ЕТАПА МЕДИТАЦИЈЕ

Зашто је потребно самопрограмирање? Са једне стране, у циљу учења управљања својим емоцијама, са друге — савлађивања технике за улазак у слику. И једно и друго захтева много времена и труда. Али, као што је познато, пут ће  савладати онај који њим иде. Због тога је неопходно крочити на пут контроле управљања својом психом и ићи овим путем све до тада, док се не добије оно што је потребно.

Познато је да је најбоља техника самопрограмирања такозвана медитација.

 Шта она представља? Само коначну концентрацију ваше свести на одређену слику без обзира каквог је она садржаја: материјалног или имагинарног.

 Главна ствар је да осећате са њом јединство.

Важно је знати да је основни услов за медитацију елиминација свих фактора који расејавају пажњу. Имам у виду стране звуке, мирисе  усмерене на вашу адресу неке друге досадне појаве. Може их бити колико год хоћете. На пример, предмет ваше медитације може да буде слика вука, медведа или суперхероја – оног, ко вам је интуитивно близак. Али најважније је — ако сте изабрали слику, више је не мењајте. У супротном, нећете успети.

Дакле, одлучили сте која вам је слика најближа.

Најбоље од свега – ако сте успели да пронађете илустрацију у боји- она ће вам боље помоћи да сагледате њен унутрашњи свет.

За то је неопходно да ставите слику вашег омиљеног јунака или звери на удаљености од метар и по и 3-4 минута је пажљиво размотрите тако да се ништа не пропусти.

Приметите све детаље без изузетка. Онда затворите очи и поставите себи у својој машти ту слику. После три минута менталне контемплације поново отворите очи и поново испитајте за вас узбудљив објекат. На то иде најмање 3-4 минута. Затим поновите ово још једном.

Као по правилу, контемплација слике се ради три пута, таква је традиција.

Након треће фазе контемплације почните да „апсорбујете“ енергију дате слике у себе. Суштина је — пажња, брзина и хладан бес. Ако после десет сесија ништа у себи не осећате, покушајте да уроните у слику сами.

Делујте по принципу: ако Мухамед не иде брегу, онда брег иде Мухамеду. Последња техника је ефикаснија, али је она и опаснија. Опасност је у томе, што ви нећете бити примарни за своју слику, већ она за вас. Користећи последњу технику можете се у потпуности препородити.

Добро је ако је ваша слика паметна, а шта ако је она глупа?

И онда ћете врло брзо постати као она. Јасно је, да ништа доброг у томе нема.

ГЛАВА 22. ДРУГА ЕТАПА МЕДИТАЦИЈЕ

Она се састоји у томе да ви ментално почињете да видите све етапе захвата у својој новој слици. Наиме, она даје веру у себе, у сопствене способности ратника. Што чешће организујете тешке виртуелне борбе, то боље. Временом ћете моћи да симулирате било коју борбу са било којим бројем противника. Као резултат, осећаћете се уверени у своје способности и осећаћете се као прави витез,  тј. победником у свакој борби, са било којим бројем противника.

ГЛАВА 24. УЛАЗАК У БОРБЕНИ ТРАНС

Шта је транс? То је модификовано стање свести. У обичном животу ви сте исти човек, као и сви. Али у екстремној ситуацији, ви постајете потпуно другачији човек. Борбени транс се одликује следећим особинама.

1. Основна емоција постаје хладан бес.
2. Нестају сумње и страхови. Ви постајете веома мудри, ваша се воља максимално реализује у вашим акцијама.
3. Значајно је смањена осетљивост на бол.
4. Повећавају се енергетске могућности организма.
5. Повећава се брзина реакције.

Како можемо постићи измењено стање свести или борбени транс? Теоретски, све је једноставно: треба искључити своју леву хемисферу и потпуно прећи на десну. У овом случају, укључује се „аутопилот“, а даље све иде аутоматски, али теорија је теорија. Најважније за нас — није то, већ пракса. Покушајте да онемогућите у себи размишљање о проценама када вас опколи пет јаких бикова са ножевима. Ипак, то мора да се уради, иначе нећете преживети. Питање је: како?

Један од поузданих начина који нам је познат је: ментално умрите пре борбе и почните борбу као живи мртавац. Тада ће доћи хладан бес и стање потпуне неустрашивости, али ово је екстреман случај. Поред тога, слика човека из другог света — све је само није једноставна. За некога је лакше да постане херој, него леш. Због тога је последњи борбени транс живог човека пожељнији. Како се он спроводи? Испоставило се, ништа компликовано у њему нема. Стање борилачког транса се постиже уношењем посебног информационог програма у централни нервни систем човека. Он изазива у вашем уму ту реакцију, која је толико потребна. Како се то ради?

Прво, тело је максимално опуштено и улази у стање таласа.

То се уради највише за секунду. Онда ви изговорите мантру и она вас уводи у слику. Ваш ум је окупиран само тиме, тако да се лева хемисфера аутоматски искључује.

Иза слике иде, не ваш крик, већ њен. Заправо, то више нисте ви, слика је заузела ваше место, сада она делује. Она муњевито напада и неутрализује нападе. Она је испуњена хладним бесом, њена свест је замрла и она је постала тупа на бол.

У ствари, муњевит улазак у слику — то је самохипноза у стање транса. Као што видите, ништа компликованог у претходном нема. Све је једноставно. Али да би брзо ушли у слику, није довољан један тренинг и коначно, потребан је окидач у облику мантре.

Шта је мантра?

То је било која изабрана реч коју користите пре него што позовете слику. То је све. Ни овде такође, нема ништа компликовано. Мислим да схватате да ће у почетку улаз у слику бити попут позоришне представе. Али током времена, ваш ум ће се променити и ви ћете развити условни рефлекс. Главна ствар је да идете у том правцу и не одустајете. Поновите мантру хиљаду пута и позовите слику хиљаду пута и временом ћете успети.

превео: Душан Ми

Извор:фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње-

 

 

Ни дана без писаног ретка, роде мој!

Освежи дух свој нектаром из васељене

Ухвати птичје млеко у лету

Не лутај тужан и очајан по свету

Обриши сузе јутарњом росом

И очи ће ти видети нове и дивотне вагре

Испружи дланове на ветру и

Прими пољубац лептира у лету

Заиграј уз зујање мило, бумбара малог

Што те својим летом и зујањем весели

Дај пољубац латици на отвореном пољском цвету

То те твој Бог поздравља и

Шаље ти осмех радости преко цвета

Насмеши се гугутки и жутокљуном косу,

Окуси језиком влажну росу на длану твом

Па стани и погледај у небо

И махни облаку што те прати

И душа ће ти у трену постати прозирна и

Лака као вилин дах медени

Пољуби маслачак у његово златно лице

Заволи све птице

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Мисаона, продуховљена, рефлексивна, дубока и мистична поезија Ирене М. отвара онострана звездана и заумна пространства вилинских светова духа и душе.

Да је Ирена М. самосвојна, даровита и самобитна песникиња, то се већ осетило и видело по првим њеним песмама објављених на Србском журналу.

Реч је о песничкој вили која, иако веома млада, зна свој пут; а Иренин пут јесте Пут песничког, стваралачког тајинства и посвећења.

Кроз поезију и стваралаштво Ирена остварује своје снове и визије, остварује саму себе, остварује своје биће и суштаство.

Кад Ирена пева уз своју звездану лиру, онда кроз њу певају звезде и сунца, сазвежђа и звездана јата, васионе и васељене, виле и вилењаци, богови и богиње.

Певај, Ирена, певај и стварај нове звездане светове, нове бесмртне љубави у својим дивотним, лирским и мисаоним песмама!

(Дунавски венац, на левој обали Истера, 3. листопада/шумопада 7526.)

 

 

 

И ако би умрли сви животи

и нестали сви светови

у свим васионама и пространствима,

опет би једна дивотна љубав

из срца пречистог

могла изнова да роди

све животе

и створи све светове,

све васионе

и сва пространства

у себи самој.

Јер све што бива,

што је бивало

и што ће бивати,

то је, гле!

љубављу постало,

настало и рођено

у само једном једином

тренутку вечности!

(На левој обали Истера, пред поноћни час 2/3. листопада 7526.)

Погрешно тумачење историје најпре почиње од погрешног тумачења имена неког народа или краја, а тако се најлакше у даљњем тумачењу постиже погрешна перцепција.
Тако именица ГОРА у српском језику, знаци шума. Ретко који део нашег обичног народа, реч гора поистовећује са речи планина, док је случај са онима које ми називамо образованим и школованим људима, сасвим другачији и они то бркају са планином.
У многим деловима српског ареала, ЦРНА ШУМА значи и ЧЕТИНАРСКА ШУМА или ЦРНОГОРИЦА.

Познато је, да је некада планина Зеленгора и крај који се зове Загорје , по већинској црногоричној шуми носио име Црна Гора.
Десио се у прошлости пожар у којој је ова шума изгорела.
С временом када се шума обновила и зазеленела, народ овога краја назва је Зеленгора.
Но пре тога у овом крају, излазили су многи на катуне, претежно из јужне Херцеговине, из области зване Хумнина. Ту су били познати млеководи израђени од дрвета, којима се експресно млеко допремало у предео Тјентишта, где су биле Немањића млекаре и где се справљао сир и кајмак, у народу прозван ,,бели мрс“, који је у мијеховима допреман у Дубровник и даље лађама до многих дестинација,
Та традиција прераде и отпремања сира и кајмака, добро је позната и за време Херцега Шћепана.
Записано је – док Шћепан не отпреми сав свој бели мрс,  други нису то могли да чине, тек продајом његовог мрса и други би продавали Дубровчанима свој мрс.

Но времена се мењају, и доласком Турака многи сточари беже у околину данашњег Цетиња, склањајући се пред Турцима. Пошто су помагани у том пределу и од стране Млечана да се одупиру Турцима, тако је и Херцег Нови пао под Турке тек 1502, г, када се коначно рачуна пад Херцегове земље. Сам Херцег је побегао у тај град који по њему носи име, јер га је он и подигао.
Постоји изрека ,„Прође Ерецег и протера благо”.
Кажу да су му благо опљачкали Дубровчани , пошто им га је предао на чување.

Но све ово је речено да би се приближио начин живљења у то време и да би се избегло посматрање прошлости, кроз садашњу призму, пошто многи прошлост са ове дистанце, посматрају са осећањима и тренутним искуствима и доносе веома погрешне закључке.

Ови сироти сточари, који побегоше на пределе Црне Горе, дадоше новом крају у који доспеше, а то су оне 4 нахије, по старом крају име Црна Гора. Носталгија је таква да људи врло често посежу да новом крају дају име старог краја у ком су живели.
Но они су ту затекли и доста староседелаца или некадашњих Зећана, Дукљана или како су се већ у разним периодима звали, обично по том крају, како се он звао у разна времена. Оно што је упечатљиво до дана данашњега, ови староседеоци имају врло јаку свест о свом српском пореклу, док код ових придошлица, макар да су прошли и векови, постоји криза идентитета, у њиховој подсвести још постоји та Црна Шума, без обзира што је и њихов стари крај, врло просрпскии дан данас, одакле су потекли многи српски витезови попут Љутице Богдана или Милоша Обилића , који је рођен баш у том крају који се звао Црна Гора или Црна Шума, у селу ОБЉАЈ , које је добило ИМЕ ПО ОБЛОЈ СТЕНИ КОЈА ДОМИНИРА ИЗНАД УЛОШКЕ КОТЛИНЕ са десне стране Неретве.

Вероватно зато што је то тако, данашњи Калиновчани су и одржали српску традицију, за разлику ових несретних ,,Црношумњака“, наводим ово име како би се лакше схватило и име Црна Гора и Црногорци. Калиновчани, или старо име Кучевљани, нису доживели то нагло мењање средине, али су кроз векове оно што је носило српско име још више ојачали, у сталној борби да га задрже услед јаких притисака окупатора, те исламизације и германизације,

За разлику од њих, Црношумњаци су стално имали у подсвести да нису своји на своме и да су уљези у те нове просторе, где је био ипак јак осећај српства, и осећајући се мање вредним у односу на домицилне, стално су мислили на неку нову промену где би они водили главну реч, па макар и основали државу која ће да се зове Црна Шума, дакле Црна Гора. Ваљда ови што буду читали, схватиће што помињем Црну Шуму, чисто ради лакшег усвајања појма.

Не ретко и данас, када путника нанесе пут у залеђе Цетиња и Боку Которску, и пита неког мештанина:  Јесте ли ви староседелац овде,  јесте ли Црногорац? –  мислећи безазлено на миграције у прошлом столећу, не знајући за ова предходна збивања, он ће вас одмерити од главе до пете да се увери која је намера питања, и онда одговорити:
,,А, не чоче, ја сам ту одувјек, моја лоза и постојање. Шта, зар ти ја личим на сточара, нисам ја Црногорац!“

Ја бих ради разумевања појма ГОРА додао и Црношумњак.

-Светимир-

Извор- интернет страница Завештања предака – Весна Радојловић

 

Недавно се београдским зоолошким вртом, са групом пријатељица, прошетала Витезица Праисконог Реда Маирија Будна. Познајем Маирију из многих живота и знам је из хиљаду битака. У одлучујућој бици код Агатона против Самураја Другога Реда Маирија је чувала леђа Мансанману Оствареном, предводнику Витеза Праисконог Реда. Борећи се са танком, дугачком и несаломивом катаном показала је невиђену храброст којој се задивио и Мансанман. После битке Мансанман је благо наредио својим преживелим ратницима, а сваки од њих је способан да у борби посече сто обичних витеза, да витешки поздраве Маирију и другог јунака Агатона -Драгона Пламеног Језика који је, тешко рањен, лежао без свести.

Дошавши до простора предвиђеног за вукове Маирија је застала и потом пришла кавезу. Плачним гласом почела се извињавати вуку што је изгубио слободу од стране људи и што силно пати затворен у мали простор. Вук и Маирија, са различитих страна, пришли су гвозденој огради. Маирија је испружила руке у кавез, и почела миловати вука, коме ни чувари нити храниоци нису смели прићи, и све време му причала да се противи што се животиње затварају у неприродне просторе, да се муче, и да пате. И рекла му је да се жестоко не слаже да људи убијају животиње из било ког разлога, посебно због иживљавања или исхране. Због лажне приче, уписане у академске уџбенике, да су човеку неопходни протеини животињског порекла, убијено је више милиона животиња. Овој теорији која, вероватно, потиче из кланица, помогла је и прича – фалсификат, убачена у Мојсијеву Библију, где Бог тражи да му се приносе животиње, жртве паљенице. Ова прича, богоругалица, окренула је људски род од природне, здраве, и безплатне исхране, и допринела да људи не поштују заповест “не убиј“ која се односи на сва жива бића.

Из велике даљине посматрао сам и јасновидео храбру и срцем отворену и уплакану Маирију. Не бих се могао заклети да је и вук плакао, или су му очи биле природно влажне. Но, видео сам, да су вук и Маирија и Маиријине другарице, које се из близине посматрале овај догађај, Једно. Спајала их је и једнила Љубав која је исијавала из њихових веееликих срца. У том тренутку, по хиљадити пут, осетио сам огромну силу Свеспасења, коју може сваки човек да осети, да произведе, када свему постоћем, из отвореног срца, зажели складан развој и спасење, 319817318, по Норми Творца. И по хиљадити пут осетио сам и видео заједничку улогу људи, минерала, биљака – 811120218 и животиња -55514219811…0, и осетио васељенску ватрену реку Нове свести коју је пројавио и потпалио Аватар науке и духовности Григорије Петрович Грабавој.

Дивно је живети у времену великих и револуционарних промена свести. Дивно је у њима стваралачки учествовати. Дивно је посматрати Маирију и вука и њихово дубинско разумевање.

И дивно је гледати очима које не виде ништа друго осим Лепоте.

 

02.10.2015.година