ИЗ ОНОСТРАНЕ ПОЕТИКЕ
ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ
Везу са својим боговима и богињама најлакше, најбрже и најбоље васпостављамо преко изворног ведсрбског језика.
Преко туђинског, а поготову преко душманског језика, ту везу, унутарњу и онострану везу, са својим боговима и богињама, никада васпоставити нећемо.
Зато што сваки језик, а у језику свака реч, има светлосни запис, светлосни код, богова и богиња који су стварали баш тај језик.
Ми поседујемо дар од Творца, а онда и преко богова и богиња, за учење свих језика, не само људских, већ и немуштих.
Можемо ми савладати многе језике; можемо ми на тим иним језицима да мислимо, размишљамо, пишемо и стварамо, али, једно никада нећемо моћи: да осећамо, да развијамо најдубља стваралачка осећања кроз своју душу свести – а душа свести (свесна и самосвесна душа) јесте бит и суштаство свих наших несвесних и неосвешћених душа – и, надасве, нећемо моћи преко језгра свесне душе да васпоставимо стваралачку и суштаствену везу са својим боговима и богињама.
Бели Срби (а и Беле Србкиње, наравно!) који су услед дугог боравка у туђини, међу туђинима, заборавили матерњи (а то је, у овоме времену свих времена, честа појава), изворни ведсрбски језик, раскинули су, а да тога ни свесни нису, суштаствену и битну везу са својим боговима и богињама.
Они ће узалуд покушавати да успоставе умну, интелектуалну везу преко туђинског језика, али та веза се никада неће низвести у њихову душу свести, неће се у њиховој души свести пројавити – где се и догађа битан преображај бића и суштаства, и где се развијају невидљива, онострана, духовна и божанска тела.
Песнички речено: ко заборави свој језик, заборавио је и своје богове, а потом и своје божанске претке.
Ја сам у младости сретао многе Србе и Србкиње у туђини који су Срби и Србкиње још само по физичком телу, по имену и презимену, по уму и интелекту, али им је – што мени бејаше веома тужно – ведсрбска, хиперборејска, аријевска стваралачка душа свести, посве зачамала и закржљала.
Они могу бити пословно, интелектуално и креативно (креативност је нижи ступањ стваралаштва у материјалном свету) веома успешни, али успешни само у спољашњем и спољном, материјалистичком, позитивистичком и интелектуалном смислу, док њихова бит, док њихово суштаство буквално преживљава, вегетира, у свим оностраним, духовним и божанским пространствима.
Ко мени не верује, нека сам истражује, испитује и проверава!
(На Истеру, 5. листопада/шумопада 7526.)
Умовање рађа препреке,
умовање именује све постојеће
али себе не налази у томе.
Ко га угледа одмах ће га именовати умом и рећи
ено „небо“, или ено „цвијет“,
или ено „биће“,
да, узалудно именовање
ако себе тај не види у њему.
Љубав,
себе видјети у свему,
а то јесте твоје Драгане потпуно испуњење.
Или,
љубав је апсолутна пуноћа.
Љубав не познаје именицу „празно“.
Ако те Мирослав види и именује те умом „Драган“
онда је Мирослав направио умну препреку између два бића.
Ако ме Драган угледа а не именује ме умом
а види себе у мени
онда је то потпуно испуњење.
Хвала!