Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Драган Симовић: ПРАСКОЗОРЈЕ НОВОГА ДОБА
Још мало, и свет ће сазнати Истину о Србима.
Свеколику, свеобухватну, потпуну и у Великом Духу Стварања заокружену Истину о Србима!
Светлост Истине о Србима запљускује све обале, све луке, све земље, све градове и све народе света.
Истину о Србима, гле, обелоданиће туђинци а Срби; обелоданиће они из света који немају србска имена али имају србски светлосни запис.
И то ће бити чудо!
Наравно, за мене то неће бити чудо, јер знам; али ће бити чудо за многе – што такође знам!
Истина о Србима (а и то ће бити још једно чудо!) најдуже ће путовати до Србије; најтеже ће пробити умне и духовне бедеме расрбљене Србије; јер је у Србији (тренутно!) најмање расних, пробуђених, словесних и освешћених Срба!
Више је освешћених Срба у свету него у самој Србији.
Оних Срба у свету који немају званично србска имена, али зато имају србски ДНК и србски светлосни запис.
То су они Срби који су (не својом вољом!) сврстани у неке туђинске народе, а који се, у овоме трену, буде и освешћују, те схватају ко су, одакле су, и чији су!
Већ се пишу и објављују књиге о Србима.
Оне праве и свете књиге о Србима!
Књиге о Србима Духом Истине писане и рисане.
Отуда тако жестоки напади Рептилије на све што је србско!
Отуда клевете и лажи о Србима; отуда грозни злочини и погроми над Србством!
Рептилија је највећи мрзитељ Словесног Србства: Рептилија је вековни и заклети непријатељ Словесне Звездане Расе!
Рептилија – то је друго име за синове и кћери Аримана Црнобога; за оне који су од Таме рођени у најдоњим одајама Тартара.
Рептилија је поражена; Рептилија је у распаду и расулу; Још мало, и Рептилија ће заувек бити протерана са Лица Мајке Земље!
Зато сада и видимо свеколику њезину грозоту и пустош.
Али су, истовремено, ово и њезини последњи трзаји; последњи трзаји Овде и Сада.
Рептилија је дуго, веома дуго, владала светом; Рептилија је дуго, веома дуго, господарила Мајком Земљом.
Сада је свршено са Рептилијом; сада је ово већ Праскозорје Новога доба Великог Духа Стварања.
За све Рептиле и Рептилоиде, ово је коначни свршетак; за све паразите, сенке и утваре, овде, на Земљи, више нема места!
Још мало, и увериће се у ова песничка слова и они најотпалији србомрсци и човекомрсци!
Драган Симовић: ПРОДАЛИ СТЕ СЕ!
Продали сте се!
И не само што сте се ви продали, већ сте продали и своје потомке, а кроз потомке и претке сте своје продали!
Продали сте се човеколиким рептилима, тартарској раси репоња и гмазова, раси која већ вековима сатире и затире Словесну Звездану Расу.
Продали сте се рептилима банкарима, рептилима зеленашима, рептилима богомрсцима и човекомрсцима!
Рептилија (грозна творевина Аримана Црнобога) поседује сва добра овога света, сва блага овога света, јер сте јој ви то дозволили и омогућили!
Ви сте им дозволили и омогућили из страха бесловесног, из страха од слободе.
Ви сте побегли од слободе, и зато је човечанство у тами, и зато је светом завладала тама.
Потомци Словесне Звездане Расе у тами тартарској обитавају, јер су, за шаку лажних златника, пристали да буду робови.
Не, није вас (вас, синове и кћери Звездане Расе!) нико поробио; нису вас рептили и рептилоиди поробили, већ сте ви сами себе поробили и заувек утамничили.
Рептили су вас испрва преко рептилске вере своје, и преко рептилских учења својих, потуљено, подмукло и лукаво, освојили и присвојили, а онда су вам сва лажна блага овога света, као мајмуну банану у ступици, на ужету ропском понудили.
Ви сте сада смешни и тужни изданци једне узвишене и племените (некад узвишене и племените!), Словесне Звездане Расе!
Али, ако желите (само ако желите!), ви већ овога часа можете бити слободни!
Слободни на свим разинама, на свим пољима, на свим ступњевима; слободни заувек!
Само је потребно да своју свест промените; да је преокренете и проширите; само је потребно да истински пожелите слободу, и већ сте слободни!
Свест и Истина ослобађају роба; ослобађају овде и сада; ослобађају заувек!
Ви сте робови својих похлепа и страсти, својих чула и ужитака, својега безверја и незнања.
Робови сте својих жеља и прохтева; робови сте својих опсена и заблуда; робови сте туђих а својих лажи!
Димитрије Александрович Адвејев – Православни психотерапеут
Димитрије Александрович Адвејев је психијатар, психотерапеут, клинички психолог, магистар медицинских наука, члан Савеза писаца Русије. Живи у Москви.
Драган Симовић: СВЕТЛОСТ ДРЕВНЕ СТРИБОРИЈЕ
Ново доба наилази, и догодиће се, у знаку словенске, ведсрбске духовности.
Биће то доба нове правасељенске словесности; словесности која ће објединити и заокружити, како древна знања ВедСрба Стриборјана, тако и нова сазнања звездане расе из будућности.
Свеколика Природа, свеколика ПраВасељена, све духовне силе Неба и Земље, сва духовна бића из свих светова, све живо и духовно већ ради на томе.
Звер са Запада биће поражена духовним војскама из божанских светова.
Уистини, Звер је са Запада већ поражена на вишим божанским ступњевима, само што то још није објављено и потврђено овде на Земљи.
Духовне силе увек побеђују.
Да је Запад мртав, да је од Запада остала само љуштура и грозота пустоши, како стоји записано у светим списима, то сваки посвећеник већ и види и осећа.
Од Запада је остала још само дивља, бесомучна и рушилачка сила која ће саму себе докрајчити и поништити.
Склупчана под теретом Зла, Западна Звер већ кида и прождире саму себе, од репа према глави.
Ново доба отпочиње у знаку нове духовности, нове вере и нових сазнања, и нових знања што израстају у нова богопознања.
Човек је Биће Светлости, али је то Биће Светлости утамничено у најдоњим одајама Тартара, спутано и утамничено властитим безверјем и незнањем.
У Новом добу, које већ наилази и лагано се ка Земљи низводи, биће растргани сви овоји мрака, сви овоји таме са Бића од Светлости, и то Биће од Светлости, које се Човеком зове, снова ће заблистати Божанском Светлошћу Древне Стриборије.
А Светлост Стриборије јесте Светлост Духа Стварања, Духа који ће извести и повести Човечанство на Пут Светлости.
Новаковић: Српска распродаја националних интереса из угла Западних медија…
Српска распродаја националних интереса из угла Западних медија…
29 јануар 2013, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
„Економист“: Независно „Косово“ је за Дачића реалност- А Тачи му је „најбољи пријатељ“…
Када „ми“ алтернативни медији пишемо о издаји националних интереса и другим негагативним појавама које се дешавају у врху ове наше „по(евро)унијаћене“ и територијално (и у сваком другом погледу) осакаћене државе, и не очекујемо да ће наши ставови (без обзира колико добро утемељени и документовани) бити прихваћени од свих наших читалаца. Нарочито не од оних, увек критички расположених, и нарочито не од оних који нас читају „по службеном задатку“…
…Али када то исто раде, додуше пажљивијом и „увијенијом“ терминологијом, многи водећи западни и светски медији, онда би многи наши „неверни Томе“ морали да се куцну прстом у чело, и запитају „куда то плови овај брод“.
Ја по том питању одавно немам дилеме, наш „Тит(оистички)аник“ је одавно на колизионом курсу, и само је питање времена када ћемо погодити дно „свих дна“- ако то до сада већ и нисмо!?
—————————————————–
Угледни британски магазин „Економист“, у свом недавном чланку, није могао да прикрије сарказам и „усхићење“, описујући сервилност, подаништво и распродају националних интереса од стране водећих људи Српског режима…
Кажу да нико на Западу ни у сну није очекивао такав „ниво сарадње“ који су добили од стране новог „напредњачко-социјалистичког“ Српског режима. „Економист“ (ин)директно сугерише да су наши режимлије очигледно преварили властито бирачко тело, премашили чак и ишчекивања прозападних либерала, и дубоко разочарали братску Русију.
Описујући председника Србије Томислава Николића као „човека који пали свећу у јеврејској Синагоги“, националисту само на речима, али не и на делима- наглашавају да је у много чему премашио и свог претходника Бориса Тадића. Они овде наравно мисле на његов без-компромисни „евроатлантски пут“…
——————————————————————-
Дачића описују као бившег Милошевићевог потпарола који је напустио све „Слобине принципе“, и напрасно постао веома погодан за „сарадњу“ са евро-атлатнским структурама– по принципу „вежи коња где ти газда каже“. Посебно је саркастичан коментар „Економиста“ који наводи да је Дачић постао „најбољи пријатељ са најомраженијом личношћу у Србији“– ратним злочинцем Хашимом Тачијем!
„Економист“ наглашава властиту тврдњу да су се „српски лидери декларативно зарекли да никада неће признати Косово“, и потом наводи примере како ти исти „српски лидери“ одмах сами себи скачу у стомак у пракси- успостављањем „границе између Србије и Србије“- И наглашавају да су такозвани „технички преговори“ између сепаратистичког Косова и Србије, сада дигнути на виши политички ниво. Следећа фаза би онда требала да буде: „међудржавна“?
Посебну посластицу им причињава цитирање речи Дачића, где он „признаје“- да је „Косово изгубљено“, а српске држављане са КиМ отворено назива „националном мањином“ (у властитој држави?).
Сарказам „Економиста“ се наставља цитирањем речи Дачића да је „његова влада са националистичким педигреом и да је ОН кад је био на власти 1999 за то исто Косово ратовао са НАТО-ом“… сугеришући да управо зато, ОН једини има право да тим истим Косовом сада „тргује“ (како му се ћефне?)!
————————————————————————-
„Економист“ није поштедео ни Вучића, истичући да му је као министру одбране један од првих приоритета био да посети Америчке оружане снаге (Националну гарду Охаја), наглашавајући како оружане снаге САД „обучавају и помажу“ српску војску (коју су претходно избомбардовали и свели на ниво „ловачког друштва“ из Јагодине, примедба аутора).
Поново отворени сарказам у делу чланка где наглашавају да је ЕУ одложила отварање формалних проговора о чланству са Србијом- овде наводе речи председнице одбора НС за евроинтеграције Милице Делевић, која чак и поред таквог „одлагања“ описије ситуацију као „обећавајућу“!?
——————————————————
У последњем пасусу „Економист“ предвиђа мрачан сценарио за Србију- односно повратак на власт „староиздајничког“ режима Тадића (овај пут под руководством Ђиласа) у коалицији са „новоиздајничким“ режимом Дачића.
Мислим да је овде сваки коментар сувишан, осим да можда треба поново нагласити да је „Економист“ један веома озбиљан лист, и да њихове тврдње по многима „држе воду“. Изгледа да „енглези“ данас виде оно што већи део српске јавности- или не види, или још увек једноставно не жели да види. Бојим се, да кад многи од нас евентуално „прогледају“, може да буде сувише касно…
———————————————————–
У.Н.П.О.: Одређен „амбасадор“ Косова у Србији- Дачић дао сагласност…
„УНПО“ је организација која представља 42 сепаратистичка ентитета у Свету, иза које стоје озбиљни западни ресурси, и која има званичну презентацију у УН. Тако да њихови ставови, попут овог саопштења на њиховом званичном сајту- везано за успостављање „дипломатских“ односа између Косова и Србије- очигледно имају своју „политичку тежину“.
У сваком случају, овакав и слични текстови у светским медијима, показују да је прича о отварању канцеларија наводних „официра за везу“ (а не „амбасада“) између Београда и Приштине, једино прича за домаћу (српску) конзумацију, и да она нигде изван Србије не „држи воду“. Наравно у такву причу, и овде у Србији верују само наивни, необавештени, и свакако „злонамерни“…
Овај лист цитира „реторику“ Српског режима, описујући како се Дачић формално противи успостављању „дипломатских односа“ и отварању „канцеларије Приштине“ у Београду, али зато беспоговорно прихвата албанског „официра за везу“ из Приштине, који ће у Београду деловати из „дипломатског офиса“ ЕУ (и “vice versa” за „српског амбасадора“ у Приштини)!?
Овде се очигледно ради о „политичкој козметици“ да би се од јавности прикрила чињеница, да ће та „лица“ имати свакако дипломатски статус (имунитет), који ће на њих бити делегиран преко „ЕУ офиса“ у Београду и Приштини. Возиће дипломатска возила ЕУ, и уживаће практично међународни дипломатски имунитет.
Што у пракси значи да ће будући „албански амбасадор Косова“ Лулжим Пећи (вероватно само још један од бивших УЧК терориста) моћи да ради у Србији шта хоће, а да нико неће смети да га пипне!?
————————————————————————–
Вашингтонски „Нац. Интерест“: За ЕУ и САД, Србија је „црна овца“, и без експлицитног признања Косова као „државе“ за њу нема будућности…
У свом чланку од 22 јануара(„Национални Интерес“), Тед Гален Карпентер, у уводнику наглашава да је безпоговорна спремност новог Српског режима да прави уступке по питању Косова, изненадила многе на Западу (очекивали су ваљда од нас мало више националног достојанства и бар неку дозу патриотизма?).
Карпентер одмах потом подвлачи- да „бучну реторику“ Београда, да „никада неће признати Косово“ демантују потези српског режима у пракси. Као један од таквих контрадикторних потеза Срспског режима он наводи упорно инсистирање Београда на аутономији српског севера КиМ- што је по њему „имплицитно признавање“ Косова као државе од стране Србије. Што по аутору ових редова и јесте логично резоновање- зашто би Србија тражила аутономију за део властите територије, осим ако већ не признаје постојећи „сепаратистичку ентитет“ на тој истој територији?
…У прилог овом свом ставу, Карпентер наводи (јавно документовану) спремност Ивице Дачића да Србија „под одређеним условима“ дозволи Косову чланство у УН (наравно као „држави“). Превртљиви Дачић је ту своју изјаву накнадно (опет, за домаћу „конзумацију“) повукао.
Ипак да та изјава није била случајна „брљотина“ превртљивог српског премијера, и да се иза ње крије (за сада скривена) стварна „еуро-београдска“ агенда , сазнали смо пре 4 дана из домаће штампе током посете немачког амбасадора Хајнца Вилхелма (у друштву Ивице Дачића) Вршцу- када је на питање о „столици у УН“ за Приштину, Дачић поново потврдио, у присуству немачког амбасадора (и под надзором?) да је та опција и даље отворена у оквиру неке „свеобухватне солуције“.
Мислим да свему овоме никакав даљи коментар није потребан.
Овај лист такође извештава „(саркастично) о напорима садашњег Српског режима да тргује севером Косова, оцењујући то као потпуно нереалистично. Карпентер наводи да су САД и Немачка заузеле чврсти заједнички став да по том питању неће бити никаквих уступака Србији (али да се зато од Србије очекује даљи „уступци“?). Он овде цитира речи Хилари Клинтон: „То питање је ван сваке дискусије. Границе самосталног и независног Косова су јасне и утврђене за сва времена“.
Поред Хилари Клинтон, и немачка канцеларка Ангела Меркел је нагласила свој став по питању Косова, наглашавајући да је једини пут Србије у ЕУ, претходна „нормализација односа са Косовом“. Потом је појаснила шта мисли под „нормализацијом“- по њој то значи да Србија мора да међународно призна „независно Косово у постојећим границама“, без икаквих даљих покушаја да отвара питање тих „граница“!?
Овај угледни вашингтонски недељник наглашава да је такво додатно условљавање (читај уцењивање) Србије „екстра-легално“ и у контрасту са самим ЕУ стандардима. Они наводе пример Кипра- коме никад није постављен као услов (за чланство у ЕУ), признање сепаратистичке „Турске републике“ на северу Кипра.
Очигледно кад је у питању Србија, ЕУ и САД примењују двоструке стандарде…
————————————————————–
Посебно је забрињавајући и „понижавајући“ (за нас као нацију) начин на који многи западни медији описују овакво ирационално политичко понашање Српског режима. Рецимо, у овом тексту угледни новинар Карпентер описује покушаје Србије да уђе у ЕУ као: „…толико очајничке, да су српски лидери већ спремни да усвоје политику безпоговорне предаје по питању Косова.“
По Карпентеру то може за српски режим да буде веома „лоша и опасна рачуница“, јер такви ставови (српска дипломатски „компромиси“) се и на западу оцењују као супротстављање већинској вољи српске јавности, и самом режиму може да се врати попут бумеранга.
Он правилно уочава да је у Србији све јача „национална фракција“ која по питању Косова неће дозволити никакве компромисе нити територијалну поделу. Карпентер наглашава да је Косово за Србе историјска и верска „колевка“, односно како он то описује „српски еквивалент Јерусалему“…
————————————————————————-
Прогноза овог угледног аутора јесте да ће оваква „перверзна потреба“ САД и ЕУ за наставком уцењивања и условљавања Дачића и осталих про-западних српских политичара- евенутално довести до развоја националног „екстремизма“ у Србији, који ће за нужно изнедрити неки нови и изразитно анти-западни режим (том контексту спомиње ДСС, за који каже да је већ јавно захтевао Дачићеву оставку)…
Карпентер упозорава да оваквим нефлексибилним ставом и сталним уцењивањем Србије, Запад практично уништава сваку могућност за „разумно решење“ питања Косова.
Он је посебно критичан према политици Вашингтона по овом питању. По Карпентеру америчка влада не би смела да подржава сваки потез „Косова“ без икакве резерве, али за њега је такође проблематично било какво америчко мешање у проблем Косова, пошто по Карпентеру САД би требало да препусте Балкан европљанима; А, ако се већ „мешају“ онда не би требало да вуку потезе који су срачунати да спрече свако решење које би било у „обостраном интересу“!?
———————————————————————-
Ројтерс: Јавни дефетизам премијера Дачића…
Ројтерс у свом билтену од 23 јануара наглашава Дачићеву изјаву током заседања владе- „да Србија више нема суверенитет над Косовом, и да мора да се фокусира на обезбеђивању аутономије за Србе на северу КиМ“.
Наравно да је овакав дефетистички став (поред тога што је противан Уставу Србије, који би први морао да спроводи и брани управо Српски премијер, који га, како овде видимо, немилице гази)- очигледно „нелегалан“ и политички неутемељен, и као такав оставља простор нашим непријатељима да га тумаче као званично признавање „независности Косова“.
———————————————————–
У претходним пасусима сам цитирао ставове америчке и немачке владе (које воде не само главну реч на Косову, већ је воде и у Београду) – да неће дозволити никакву аутономију у оквиру Косова, и да Србија не треба да се нада уласку у ЕУ, све док експлицитно и безусловно не призна Косово као „самосталну државу“.
Узимајући у обзир такву „политичку реалност“, онда је очигледно да Дачићева (али и осталих режимских челника) промоција аутономије на северу и њихова на моменте запаљива „национална реторика“ има пре свега улогу политичког седатива за ионако већ прилично „умртвљену“ српску јавност.
Ројтерс: „Србија држи отвореном опцију чланства Косова у УН“- Такође, у једном од својих прошлонедељних чланака, Ројтерс је нагласио спремност Србије на компромис са ЕУ, чак и по штету својих националних интереса (“…contradicting a historic claim over its former province as it tries to remove the biggest obstacle to joining the European Union.”)– у том контексту наводе речи Дачића: „Ми смо спремни да се сложимо са свиме…“
————————————————
ЗАКЉУЧАК
У овој краткој анализи сам се послужио изводима из неколико ауторитативних (углавном) западних медија. Перцепција и тумачења политичких дешавања у Србији од стране тих медија имају своју тежину и по мени јесу одраз стварне политике Запада према Србији.
Ови документи нам показују и доказују да су скоро сви потези Српског режима од недавног доласка на власт, па до сада, пре свега усклађени са националним интересима других, а не нације коју они наводно представљајају!?
Оно што је посебно поражавајуће, јесте чињеница да су чак и сами западни едитори запрепашћени количином сервилности и беспоговорне послушности српских политичара (на власти) према Западу.
Из њихових текстова избија очигледан сарказам, али и неверица- да једна држава може тако олако да погази своје националне, историјске и легалне интересе, у „очајничкој жељи“ за неком „утопијском ЕУ кандидатуром“!?
На крају, опет једно вечито питање за све нас: Има ли Срба у Србији!?
У власти их очигледно нема…
Миодраг Новаковић
———————————————————————————–
РЕФЕРЕНЦЕ:
http://news.yahoo.com/serbia-holds-chance-u-n-seat-kosovo-160946109.html
http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2013&mm=01&dd=25&nav_id=84345
http://ca.reuters.com/article/topNews/idCABRE90M18820130123?pageNumber=2&virtualBrandChannel=0
http://ca.reuters.com/article/topNews/idCABRE90M18820130123
http://nationalinterest.org/commentary/serbias-olive-branch-7993
Драган Симовић: СВЕТО СЛОВО ОРА АРИЈА ДАЖДБОГА
Зли волшебници, мрачни владари овога света у каљузи, већ тисућама година чувају у строгој тајности Знања о ВедСрбима, о КолоВенима, о Стриборјанима илити Хиперборејцима, како би кроз многе векове држали Србе, и ине Србе који се зову Словенима, у покорности и у ропству.
Свеколики Запад, онај Запад отпао од Словесности и Слова, од Истине и Светлости, онај Запад рептила и грабљиваца, изокреће и преокреће Истину и Реч, нашу Свету Реч, Реч у којој је садржана Истина и Светлост ВедСрбства, ВедСловенства.
Једна од тих Речи Истине (а све Речи јесу тек Једна Реч!), јесте и Реч Арија, Реч која садржи духовни печат, светлосни запис, суштаствени ДНК ПраСрбства, ВедСрбства, ВедКолоВенства.
Арија је ПраСрбска, ВедСрбска Реч за Словесног Човека, за Хомо Сапијенса, за Биће Сушто и Освешћено.
На древном Светом Језику наших Великих Предака, Реч Арија значи дословце: Онај Који Зна Да Јесте; Онај Који Зна Да Једно Јесте Са Суштим.
Арија је и ПраОтац ВедСрба, који се изворно зове Ор Арија ДаждБог!
Аријеви потомци зову се Аријевцима!
Аријевци су изравни потомци Праисконог Сапијенса, Праисконог Словесног Човека.
Аријевци су ведски чувари Велике Мајке Земље, чувари Мокоше ПраМајке, Сербонини Свети Ратници.
Ово је праизворно значење и тумачење Светог Слова Арија и Аријеваца.
Свако друго и другачије тумачење Светог Слова јесте од Господара Таме, које иде преко оних људи који служе Господару Таме, Чорту и Црнобогу, а заклетим вековним вразима и душманима ВедСрбства и КолоВенства.
Аримански Редитељ, Зли Волшебник, дуго је припремао, у најдоњим одајама Тартара, паклене ратове против ВедСрбства и КолоВенства, с намером да сатре и затре ВедСрбе и ине КолоВене.
Сатирање и затирање ВедСрба и КолоВена ишло је управо преко ВедСрбских Знамења, Слова и Речи.
Преко ВедСрбских ПраСлика!
Зли Волшебници, слуге ЦрноБога, слуге Чорта и Аримана, у двадесетом веку, у Срцу Европе, преокренули су сва ВедСрбска Знамења и Слова, преокренули и окренули надоле, према Тами и Тартару, да би преко тих Знамења и Слова, да би кроз та Знамења и Слова, извршили најгрозније злочине и погроме над Србима, Русима, Пољацима, Словацима, Чесима, Украјинцима и БелоРусима.
У двадестом веку побијено је стотину и осам милиона ВедСрба и иних КолоВена!
Свеколики је Отпали Запад радио на том Ариманском Пројекту сатирања и затирања ВедСрба КолоВена!
А све је то чињено стога што Отпали Синови, Синови Таме, Синови Чорта, нису желели да наступи Ново Доба Божанске Духовности, оне Духовности која је усаображена, како са Мајком Земљом, тако и са Језгром Звезданих Јата.
Чортови Црни Аријевци, Зли Волшебници, разорили су, праисконом мржњом и праисконим злом, Само Језгро ВедСрбства и ВедКолоВенства, како би и даље, у најдубљим одајама Тартара, остала скривена Истина о ВедСрбима, изравним потомцима Ора Арија ДаждБога, Праисконог Божанског Сапијенса!
Свет је у расулу и распаду, у бесмислу и безнађу; Човечанство је на Путу РасПутном, на Путу Самоуништења, управо стога, што се Истинита Света Знања ВедСрба, већ тисућама година, скривају у Тами Тартара.
Једино и само Знања ВедСрба, потомака Ора Арија ДаждБога, могу Човечанство да изведу на Пут Светлости, на Пут Спасења, на Пут Живота Вечног, на Пут Лепоте, Доброте и Љубави!
Напомена Песникова.
Ово је праизворно и праисконо значење и тумачење Слова, Светог Слова Арија, и сви они који преузимају моје песме и лирске записе са наших портала и сајтова, и објављују их, потом, на својим ариманским и чортовским сајтовима, да би их, са својих злих наума и намера, изокретали и преокретали, тумачећи их у присуству Таме и ЦрноБога, чине велик злочин према Светлости Стриборије, злочин према ВедСрбима и ВедКолоВенима.
У глуво доба ноћи, призивам Велике Претке –
Ора Арија ДаждБога, Световида, Перуна и Сварога, Мокошу и Србону, да распрше и разјуре све Зле Волшебнике од мојих певанија и писанија; а посебице кличем Перуну Огњевитом, да својим стрелама, лучезарним и огњевитим, сажегне све Синове Таме, све Зле Волшебнике, што на моје Слово и на мој Пев и Пој насрћу!
Перуне, дај, и бдиј!
Драган Симовић: СТРИБОРИЈА У КРУГУ ВЕЧЕРЊАЧЕ
Посвећено оним Дичним Србима и Србкињама (чија имена Песник зна), који, на различне начине, помажу Песников стваралачки рад!
Будите усправи и достојанствени!
Будите господствени и дични!
Будите изнад сваке зависти, пакости и мржње!
Будите изнад сваке нискости и гадости света у каљузи!
Ви сте Стриборјани, Хиперборејци, Северњаци, КолоВени!
А шта то значи?
То значи, да Земљом ходите а Неба се држите!
Држите се небеснице вертикале; држите се Вере и Знања!
Своје идеје и визије, своје замисли и промисли слободно откривајте свету; јер свет вас поштује и љуби онолико колико ви сами себе поштујете и љубите.
Овде, на вашој Родини, има оних који вам завиде, и који вас са зависти своје мрзе, али вас свуда у свету истински поштују и љубе.
Што сте даље од Родине, све вас боље и виде и чују; све вас боље разумеју и све вас више уважавају и цене.
Највише се чувајте оних који говоре вашим језиком; оних који имају ваша имена и ваше родослове.
Срби, највише се чувајте бивших срба!
Највише се чувајте оних срба чија се имена пишу малим словом!
У вашему окружењу највећа је завист и пакост; у вашему је најближем окружењу и највећа мржња према вама.
То сте, ваљда, одувек знали!
Србија је тајинствена и тајанствена земља.
У Србији највише мрзе онога који највећа добра чини.
У Србији су најгласнији осредњаци и безвезњаци, замлате и згубидани.
У Србији су најгласнији они који највише мрзе; они који до поднева мрзе цео свет, а од поднева и саме себе.
Такви су у Србији одувек били на кључним местима; такви су се у Србији вазда неговали и пазили.
Такви су у Србији свагда ницали, попут гљива иза плахе летње кише.
Али, ви не смете да се обзирете на њих!
Морате им и показати и доказати, да сте за своје замисли и промисли, да сте за своје снове и визије, спремни и да живите и да живот свој посветите.
Морате им доказати и показати, да су над вама, и у вама, сви ваши велики преци, и сви божански и духовни светови.
Срби, држите се Вечерњаче, Разјаснице звезде Северњаче, тамо је ваша Пра-Родина, тамо је Стриборија, тамо је Хипербореја!
Немате чега да се стидите!
Нека се стиде душмани и мрзитељи ваши!
Нека се стиде!
Драган Симовић: РАТ ЗА СВЕТЛОСТ
За Беле Србе Стриборјане свети рат је био рат за Светлост!
Када би Ведски Бели Србин споменуо свети рат, сви би окупљени и присутни знали о каквом се рату ради.
Свети рат јесте рат који ратник посвећени води са Тамом која у његовом Бићу обитава.
Свети рат јесте унутарњи рат.
То је рат противу унутарњег непријатеља.
Унутарњи непријатељ јесте најпотуљенији и најлукавији враг.
Само су ретки посвећеници спремни за тај рат.
Јер ко не победи унутарњег врага, тај неће победити ниједног спољног непријатеља.
Ти си нико и ништа, све док не победиш онога потуљеног, подмуклог и лукавог непријатеља што у твојему Срцу, што у твојему Бићу, обитава и пребива.
Људи овог нараштаја све погрешно и схватају и тумаче.
Најбољи пример за то јесте тумачење појма који се односи на свети рат.
За људе овога времена свети рат је огањ и мач, покољ и помор.
Покољ и помор оних других, који су у нашем болесном уму, у нашем болесном духу, умишљени и измишљени наши непријатељи.
То су представе и пројекције људи палих у Таму, палих у Авидију, палих у НеЗнање.
Ако желимо да спасемо како себе тако и Србство, онда се морамо уздићи из НеЗнања у Знање, из Авидије у Видију, из Таме у Светлост!
Морамо победити врага који у нама скривено обитава.
Морамо победити прикривеног унутарњег непријатеља.
Србство је угрожено; Србство је веома угрожено!
Али, не од спољног непријатеља, већ од унутарњег врага.
Довољно је да радознало прошетате овом друштвеном мрежом, па да схватите која се мржња, које се праисконо зло, шири србским порталима, блоговима и сајтовима!
Која мржња Срба према Србству; која мржња Срба према својему Роду и Племену, према својему Језику и Писму, према свему што им, макар издалека, личи на Србско!
Много је више србских портала и сајтова који шире мржњу према Србству, него портала који шире љубав према Србству!
Но, није то само мржња према Србству; то је мржња према Човеку, мржња према Бићу, мржња према Животу!
И мени се испрва чинило да је то само мржња према Србству, а онда сам, у неко доба, изненада, схватио, да је то управо мржња према свему Словесном и Освешћеном, према свему Самосвојном и Самобитном, према свему другачијем.
Мржња према Србству јесте само привид и варка, само завеса, застор и покриће, за болесну, прикривену и праискону мржњу према свему што носи и проноси Божанску Искру Живота.
Србијом влада Нова Инквизиција, упакована у демократију, у грађанска права и слободе, у разноразне изме који лепо звуче, али та лепота звучања прикрива вековни мрак и праискону мржњу.
Савремено србско друштво јесте у знаку Нове Инквизиције, оне потуљене, лукаве, перфидне, разарачке и човекомрзачке Инквизиције.
Нико више у Србији не сме да изнесе свој став, своје мишљење, свој поглед на свет, своју поетику.
Ако се то и догоди, одмах ће га заскочити дежурни, не србомрсци (то им је само параван!), већ инквизитори скривени иза неких невладиних организација, иза неких, тобож, проевропских, тобож, прозападних, прогресивних илити напредних портала и сајтова.
Нова Инквизиција је од словесног србског друштва направила друштво бесловесних, друштво медиокритета и корисних идиота, друштво једноумља и безумља.
Србијом данас влада једноумље и безумље под покровитељством Великог Инквизитора.
Тај Велики Инквизитор је у црно завио Србију.
Србија више не живи, због страха од Великог Инквизитора.
Таквог једноумља и безумља, таквог страха од Невидљиве и Недодирљиве Инквизиције, није било ни у Шпанији крајем петнаестог века!
Нема ни културног ни духовног напретка (уистини, нема никаквог напретка!), оном друштву у којему су корисни идиоти значајнији и вреднији од самосвојног и самобитног посвећеника и ствараоца; друштву у којему медиокритети и дебили из некаквих невладиних организација, из некаквих измишљених и умишљених институција, одлучују о судбини највећих талената!
Друштво којим медиокритети владају, јесте друштво сенки и утвара.
Стога и кажем, да само свети рат, рат са самим собом, рат против врага и непријатеља у нама, рат против Таме, рат за Светлост, може да спасе Србство и Србију.
Ми смо самима себи постали најподмуклији, најопаснији, најгрознији непријатељ.
Ми мрзимо себе; ми мрзимо своје претке и своје потомке; ми мрзимо све оно што је наше; ми мрзимо Србство и Србију; ми мрзимо браћу и сестре, и та мржња је, гле, толико нарасла, да смо већ постали и Богу претешки!
И, на концу, да се разумемо.
Моја љубав према Србству и Србији неће бити мања после овог писанија – напротив!
Биће још већа, још дубља, још дејственија!
Соко са Велебита: ОСНОВА И ПОТКА СРБСТВА
Једно мишљење на „Драган Симовић: У НОЋИ ОД ВЕКА“
-
00Rate This
Не брини Песниче Белих Срба Стриборијана . Колико год да нас има , доста нас има .Не треба нам ништавило које је међу нама јер оно не служи ни самом себи а камо ли некоме другом .Потпуно је јасно , да нормално и здраво људско биће (а и животиња и биљка) не може да мрзи самога себе, свој народ своју отаџбину. Сваки нормалан и здрав човек , припадник било ког народа на свету треба да буде поносан на свој народ и своју отаџбину ,њену величину, снагу , њене умне и духовне снаге , те да и сам доприноси јачању свега тога . Ако то није тако , ако тај “човек” мисли и делује против “свога” народа и свега што припада том народу , онда тај човек заиста није припадник тога народа . Такав је уљез међу тим народом и он то потпуно свесно ради.Омаловажава и подцењује, прља ,краде, пљачка, убија, уништава све што стигне и где год и кад год то може .(гледамо их и слушамо сваки дан). Сретао сам и веома тешке душевне болеснике ,али су били свесни своје припадности и испољавали су то на одређени начин. Уљеза је много међу нама. Међу нама влада и општи духовни метеж – каљуга, зато што нас наши крвни непријатељи сатиру већ више од осам векова. Силина удара је була страховита, и понављана је много пута. Није нам се лако усправити. Али сваки прави Бели Србин који зна , ко је ,шта је и одакле је, који се никоме не додворава , који зна за свој гај , своје огњиште ,шта су то вериге ,ште је то тара како она изгледа и шта се помоћу ње ради. Он зна да она има потку и основу и чунак ,помоћу кога се потка продева кроз основу и добија се чисто бело и чврсто платно . Зато нам наш Песник често спомиње потку , која се односи на наше духовно биће , на духовност наших предака која чврсто обитава у нама, само је треба разоткрити, њој се вратити и у њој се уздизати . Када то урадимо и вратимо , вратићемо и добити невероватну снагу ума, духа и тела и тада ћемо се лако обрачунати и победити све уљезе утваре и злотворе који непрестано кидишу на све што Србством одише, како они споља тако и ови изнутра. Реко на почетку не брини Песниче . Знам ја да се Он не брине нити се плаши јер нема кога да се плаши . Утваре и гмизавци су увек доле и све што чине, подло чине , из мрака из таме , из свога станишта . И ти што прете Бели Срби нису, а прете јер су у паници. Стриборијанин – Бели Србин је витез у сваком погледу , презире и побеђује свако ништавило , Тако ће и сада бити и већ бива уз помоћ Наших Духовних Сила Које су ту међу нама и будно прате наше освешћење и деловање . Живела цела Стриборија и њени Бели Срби.
Напомена Уредника:
Овај, песнички надахнут, коментар Сокола са Велебита, завређује да се издвоји, и објави као лирски запис!
Драган Симовић: СРБ УВЕК ПОБЕЂУЈЕ!
Да је Србство несаломиво и непобедиво, то не могу да схвате бесловесни материјалисти, који верују једино у оно што могу да опипају.
Западни позитивизам је од словесних људи створио медиокритете и идиоте, који верују једино у оно што могу да украду, отму и опљачкају.
Све светске мрачне силе које су се удружиле да сломе Србство, сломиће пре себе него ли Србство!
Оно што не могу да појме и схвате сви ти позитивисти и материјалисти, јесте мистична истина стара стотину и осам векова: Срби су несаломив и непобедив народ, јер су у вези са Оностраним бићима и световима!
Сви они што су, кроз многе векове, полазили да сатру и затру Србе, давно су се исписали из Књиге Живота; а све су њих Срби, на последњи пут без повратка, уз ратничку песму испраћали.
Тешко оном ко креће у рат да сатре и затре Србе!
Томе су већ, не дани, већ часи, одбројани!
Има нешто дубоко, тајинствено, онострано и мистично у самоме Бићу Србства, што превазилази и надилази сва учења овога света.
Позитивисти и материјалисти јесу људи сужене свести, и још суженијег ума а посве закржљалог духа.
Они гледају Србство кроз бројке и у бројкама, па се увек преваре у земаљској математици.
Србство није у броју и у бројкама, већ је Србство у мистичној вери коју не могу да појме и схвате они који се држе само овог видљивога света.
Да ће и овога пута Срби победити, и да ће поново уз ратничке песме и покличе испратити све душмане своје, то поуздано знам.
Не да верујем, већ знам!
Срб увек побеђује! –
уклесано је на једном обелиску, подно пурпурних снежних врхова, на Тибету.
Сви они што сада ликују, уверени да су победили Србе, већ колико сутра наћи ће се у чуду, када буду бежали, главом без обзира, пред васкрслим србским ратницима.
