Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика

21. јун 2012. | http://dzonson.wordpress.com

Мој претходни текст о пореклу Срба коју званично обелодањују (само) руси, заснован на научним истинама, изазвао је прави бум код Срба на интернету, улио им је “свежу крв” и пут ка самоосвешћивању у откривању праве истине о свом културно-духовном и историјском идентитету, што је изузетно битно у овим најтежим временима за Србски народ, за његов опстанак, за његов препород, за његово знање о свом постојању! Текст је пренет на више сајтова и форума који се највише прате на интернету, поменућу самоВасељенску телевизију и ФБ Репортер. Само на мом сајту, првог дана након објаве текста, текст је прочитало 1722 особа.

Свему томе најзаслужнији је Србски језик, његово ВЕЧНО БИЋЕ!

Фабриканти лажне историје о Србима могу фалсификовати историјске догађаје и чињенице, али не могу исфалсификовати сам језик, његово БИЋЕ које је Србски народ за свој језик успео да сачува и поред свих мутација, његову срж и бит!

У Србији постоји један Теслијански генијалан и надарен човек, човек који је у потпуности одгонетнуо и открио суштину значења и знања о Србском језику. Тај човек је из Ниша, зове се Славиша К. Миљковић, ступио сам путем телефона са њим у контакт, затражио од Славише да напише један текст за мој сајт на теми одгонетања Србског језика, тако да ми је Славиша путем поште поред тог текста послао и један обједињени видео прилог са његовог предавања на теми одгонетања Србског језика, из циклуса: “Апостоли истине”. Предавање је одржано у Београду, у хотелу Бристол.

Препуштам сада реч Славиши К. Миљковићу…

**********

Аутор: Славиша К. Миљковић

Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика

Поздрављам накнадне гледаоце мог предавња одржаног у београдском хотелу “Бристол” 27. 11. 2010. године.

Желим овде да укажем на неке податке које гледалац треба да има на уму док прати предавање, а у вези су са нашом сакривеном прошлошћу и нејасном будућношћу наше деце.

Нашем званичном језикословљу наметнуто је мишљење (наредба!) да је србски језик млад језик који је на Стаблу језика смештен/приказан међу гранчице. Наш језик готово да нема сопствених речи јер је препун грчког, латинског, немачког, албанског, турског… утицаја. Ово ненаучно, наказно, болесно и злонамерно виђење сопственог језика и целокупног колективног памћења, довело је до страховитог разарања србског националног (материјалног и духовног) бића.

Ако овоме додамо ничим доказану тврдњу званичних историчара да смо на Балкан/Хелм дошли у седмом веку као дивља и неписмена руља геноцидно расположена према староседеоцима, јасно је одакле потиче став да “цивилизовани” и “умни” народи (Грци, Латини, Немци, Мађари, Турци, Шиптари…) имају право да на овој територији слободно одстрељују Србе који су, јадни и никакви, још од класика марксизма проглашени занеисторијски народ.

Највећа пошаст која је икада задесила србски народ јесте деловање наших (да ли наших?) историчара и лингвиста унутар Српске академије наука! Од оснивања Академије до данас, унутар историографије и језика, званично делују искључиво људи који су у Академију дошли крајњом негативном селекцијом и могу се описати као: високо образоване незналице, кукавички каријеристи-подрепаши, људи без части и злонамерници према србском колективном памћењу и србској колективној будућности.

Насупрот њима стоји величанствена србска истина коју ја у овом делу приказујем само кроз језик.

У првој књизи (“Нови србски митолошки речник”) обрађујем близу 700 појмова из светских митологија и религија и показујем да су обрађена имена и појмови настали унутар србске језичке матрице и старе србске духовности. Полазећи од појединачних примера, у књизи показујем нека основна језичка правила на којима су утемељене србске речи.

У другој књизи (“Нови србски етимолошки речник 1″) полазим од књиге “Етимолошки речник србског језика 1″ коју је издала Српска акадија наука а израдила група аутора на челу саАлександром Ломом. Обрадио сам појмове које су они насловили тако што сам дао њихову етимологију, а потом дао своју. Недвосмислено сам доказао да су аутори-академичари управо онакви какве сам их описао у подвученом тексту.

У свом трећем, шестотомном, делу (“Одгонетање србског језика”) кренуо сам системски. Најпре сам утврдио значење сваког србског слова; потом сам, поштујући редослед слова из старе србске писмености, утврдио значење одредница типа сугласник + самогасник. Пример: утврдио сам значење одреднице аб, али сам одмах утврдио и значење одредницеба (лево-десно читање) и њихове узрочно-последичне везе (видети табелу која следи). Број ових одредница јесте 200. Ово је стало у први том Одгонетања.

Потом сам кренуо у одгонетање сугласничких одредница опет поштујући редослед старог србског писма. Пример: утврдио сам значење одреднице бг, али сам одмах утврдио и значење одреднице гб (лево-десно читање); потом сам између сугласника убацивао самогласнике а, е, и, о, у и тако створене трословне одреднице сагледавао у пару, тј. баг/габ, бег/геб, биг/гиб, бог/гоб, буг/губ, тј. сагледавао их у левом-десном (узрочно-последичном) читању. Број овако обрађених двословних сугласничких одредница јесте 360; број обрађених трословних одредница насталих од сугласничких одредница уметањем самогласника јесте 1800. Ова грађа смештена је у пет наредних томова.

Шести том допуњен је трословним одредницама које се исто читају из оба смера. Дао сам значења одредница/речи које се једнако читају из оба смера. Следећи редослед слова старе србске писмености дао сам парове таквих одредница. Пример: аба/баб, ебе/беб, обо/боб,убу/буб; ага/гаг… – и тако до задњег слова. Број овако обрађених одредница јесте 200.

Укупан број насловљених појмова у делу “Одгонетање србског језика” јесте: 32 (слова) + 200(двословне самогласничке одреднице) + 360 (двословне сугласничке одреднице) + 1800(трословне одреднице) + 200 (трословне одреднице које се једнако читају из оба смера) =2592 србске одреднице. У овај број нису ушле многобројне друге обрађене одреднице које нису обухваћене поменутим системом.

Одгонетајући србски језик кроз овај систем одредница, трудио сам се да користим речи из што више мени доступних језика. Ипак, у доказивању да је србски језик Мајка Језик свих језика, поред речи из србског језика, трудио сам се да највише примера буду из следећих језика: санскрт, старогрчки, латински, јеврејски, кинески, јапански. Сматрао сам: ако се србска језичка матрица покаже као примарна у овим језицима, србски језик јесте Мајка Језик свих језика! Свако ко прочита моје књиге схватиће да сам доказни поступак извео до краја!

У мојим књигама нема ни једне стране речи!

Напомена: поред објављених књига, имам написаних књига које морају чекати објављивање целокупног (шестотомног) Одгонетања: “Србизми у француском језику”, “Србизми у латинском језику”, “Србизми у старогрчком језику”, “Србизми у јапанском језику”, “Нови србски етимолошки речник” (томови 2 и 3). Имам грађу и за многобројне друге наслове.

Број обрађених речи у мојим књигама одавно прелази број од 100.000. Свака србска реч и сваки обрађени појам јесте необорив доказ да нам је Академаија онаква какву сам је (подвученим) описао у петом пасусу.

Ово што ћете чути унутар овог предавања само је врх врха огромног леденог брега који се зове Србски Језик, који од искона (још увек неотопљен) плута језичким Океаном створеним од Божје творне/плодне воде: река и реч јесу исто/једно: реч/речни, река/рекнем.

Србски Језик јесте Реч од Бога/Творца. Србски Језик јесте савршен, јер почива на најједноставнијиом (Божјим) правилима. Нека од њих јесу:

• свако србско слово има утврђено значење проистекло из старе србске духовности и из виђења физичког света;
• свако србско слове јесте својеврсни хијероглиф који својом графиком употпуњује поменуто значење;
• свако србско слово има и бројчану вредност, тј. србским словима могу се изражавати бројеви:

• два ма која различита сугласника твориће значење спојеност/спајање ако први сугласник има мању бројчану вредност; ако први сугласник има већу бројчану вредност, значење сугласничког склопа биће истуреност/одвојеност; поменути сугласнички склопови задржавају своја значења и ако су раздвојена самогласником;
• значења двословних и трословних србских одредница јесу у узрочно-последичном односу; тај однос се огледа у левој-десној супротности, условној супротности или неким другим јасно видљивим/препознатљивим односом; пример: ша (вода) – аш (камен); ул(ватра) – лу (хладноћа); ал (Бог) – ла (Земља); ик (небо) – ки (земља)…; нер (вода) –рен (земља)…;
• изворна значења србских слова суштински негирају постојање префикса и суфикса као утемељене вредности;
• одреднице и речи које се исто читају (или имају иста одређења) из из оба смера, означавуају: Сунце, округлост, творност/родитељство, појмове који немају утврђен физички облик.

Ово је табела насловљених одредница у “Одгонетање србског језика 1″. Свака одредница носи поруке из левог и десног читања (укупно 200 одредница). Те поруке стоје у препознатљивом узрочно-последичном односу. Одређене су значењима србских слова, србском духовношћу и спознајом физичког света. Редослед одредница јесте у складу са бројчаним вредностима србских слова.

ЧЕТИРИ ПИСМА СА БРОЈЧАНИМ ВРЕДНОСТИМА СЛОВА

(кликни на приказ да га видиш максимално увећано)

Приказ Табеле

_________________________

1. Слово дигама више не постоји у грчком језику.
2. После слова ђ, у грчком језику η је била дуга ета (е), данас је ита (и).

Управљајући се по првој колони, ово је уједно и шифра како треба сагледавати поједина слова у грчким и јеврејским речима.

Уживајте у предавању.

Ако пожелите да прочитате неку од мојих књига, јавите се! Телефони за контакт јесу:
061 202 85 85
или
018 584 263.

Поздрав од Славише К. Миљковића!

**********

Да би се овај Славишин текст ширио што више, скините га са доњег линка у Word-u 2003, текст је у ћирилици, али пре тога требате знати да Славиша користи један специфичан фонт под називом “Times-Cirilic”, и да би вам се његов текст отворио у ћирилици, потребно ја да на свом рачунару имате инсталиран исти такав фонт, у супротном, текст вам се неће отворити у ћирилици, већ у латиници, са грешкама за поједина слова, уместо њих биће знаци интерпукције, зарези и разне цртице.

Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика (Word 2003, фонт- “Times Cirilic”)

Са овог линка можете скинути фонт “Times Cirilic” и инсталирати га на свом рачунару:
Скини фонт “Times Cirilic”

Кад отпакујете овај фонт путем “WinRar-a” или неког сличног програма, инсталирајте га у фолдеру за фонтове путем следеће “операције”, речено интернет речником, који је на енглеском: “Copy/Paste” или “Drag and Drop“, а фолдер за фонтове можете пронаћи следећи ову путању: Start>Settings>Control Panel>Fonts.

Не покушавајте да овај ћириличан текст у фонту “Times Cirilic” пребаците у неки ваш омиљен фонт који репродукује ћирилицу, рецимо “Verdana” , “Arial” “Times New Roman” и сл. јер ће сви текстови бити аутоматски претворени у латиницу са грешкама.

Ово Славишино предавање је само кап у мору онога што је он открио и у својим књигама доказао, а доказао је да је Србски Језик Мајка свих језика! Да би се истина и спознаја Србског језика у потпуности спознала, потребно је прочитати Славишине књиге. До сада Славиша је издао следећих 5 књига о суштини значења и порекла Србског језика: “Нови србски митолошки речник“, “Нови србски етимолошки речник 1“, “Одгонетање србског језика 1“, “Одгонетање србског језика 2“, “Одгонетање србског језика 3“. На горње бројеве телефона које је Славиша дао можете лично од њега да купитре књиге, као и да поразговарате са њим преко фиксног броја телефона: 018 584 263 путем коришћења бесплатних импулса у периоду од 21:00 до 07:00. свакога дана. Да би то остварили, потребно је да одете у најближој пошти, да пријавите да желите да користите ту услугу бесплатних разговора у периоду од 21:00 до 07:00 и да на месечном нивоу уплатите за то само 100 динара.

То сам сазнао од самог Славише кад сам га контактирао, будући да он редовито користи ту услугу, па смо све разговоре водили на његов позив после 21:00. јер ја још нисам отишо у пошту да уплатим за ту услугу.

Као што се да видети из мојих досадашњих текстова на теми “Србски (Српски) језик и идентитет)” уочава се колико је србски језик битан за доказивање нашег историјског идентитета, битисања и постојања, праве истине о србској дубокој културно-духовној прошлости као ПИСМЕНОГ народа, јер све задире у дубоку прошлост и саме почетке постојања људске расе. На обелиску из Сирбина, уклесан је законик из VIII века пре нове ере писан сербо-рашанским писмом, затим, имамо откриће Винчанског писма на археолошком налазишту Винча у Србији, које је најстарије писмо пронађено до сада, потиче из IV века пре нове ере, а њега је после дугогодишњег рада и истраживања дешифровао, систематизовао и објаснио наш Проф. др Радивоје Пешић 1980 године.

Зашто је ово битно за нас Србе?

Зато што када се најстарије винчанско писмо упореди и изанализира са до сад постојећим писмима, недвосмислено се види да наша ћирилица, или још тачније србица, има највише сличности са њим, што је доказ о томе, поново и поново, да смо веома стар народ који је одувек живео на просторима Балкана/Хелма, и пре нове ере и с почетка нове ере!

Има један веома интересантан детаљ око тога, али изузетно битан, око научног доказивања овога што причам, а уједно то је и потврда онога што прича Славиша да у нашој академији наука седе људи који су задужени за брисање србске историјске прошлости и културног идентитета, служећи интересима бечко-германске историјске школе за фалсификовање србске историје.

У Новом Саду 2004. САНУ је у својим просторијама, а по иницијативи 2 академика, нашегТасића и Брукнера, организовао научни симпозијум под називом: “Знаци цивилизације“, са намером да на овом научном скупу докажу да Винчанско писмо није никакво писмо, већ да су то некакви знаци, хијероглифи. Зашто? Зато што је Проф. Пешић открио систем “Винчанског писма” још 1980. године, 8000 година после његовог настанка, оно је старије од египатског и сумерског, и зато што Срби у својој садашњој азбуци имају идентична 22 слова са исто толико из Винчанског писма! То недвосмислено говори да смо ми много старији народ него што тврде наши академци, будући да се послушнички и некритички држе Порфирогенитове фалсификоване историје, само напамет понављају научену причицу која каже да су Срби дошли на Балкан у 7-мом веку, од тада, они за “званичну историју” и постоје..

О томе детаљно говори академик Јован И. Деретић у следећем прилогу:

Завери ћутања, Срба против Срба, полако, али сигурно, долази крај – истина излази на видело!

Захваљујући непристрасном америчком научнику, Милтон Шон Вину, наши академици су доживели шок! Цео покушај да докажу како винчанско писмо није писмо, већ некакви знаци, пропао је! Милтон је свима на том скупу доказао да је Винчанско писмо најстарије писмо које постоји, и да ми Срби треба да будемо поносни на то, јер у данашњој азбуци имамо 22 слова идентична са 22 слова из Винчанског писма. Кад је то рекао, наши академици су изгледали ко покисле кокошке, каже Деретић…

Погледајте доњи упордени приказ идентичности 22 слова из наше ћирилице и из винчанског писма, и све ће вам бити јасно, срби су аутохтон и веома стар ПИСМЕН народ, који ОДУВЕК обитава и живи на Балкану…!

Винчанско писмо (5300-3200 год. пре н.е. (нове ере)

Не треба грешити душу, и зато ћу поменути један светао пример, сада већ покојног академика Михајла Марковића, који је 21.06.2007. у време када је био члан Председништва САНУ-а, организовао у просторијама академије научни скуп под називом: “Aлбанци – лажни Илири”. Скуп је био посвећеном методолошком истраживању порекла Албанаца. Нешто више о том скупу можете сазнати са сајта Српска Политика: “Порекло Албанаца и Шиптара»” као и путем следећег видео прилога на Ју Тубе: “Научни скуп у САНУ – др Радомир Ђорђевић»“.

Додуше, академик Михајловић је одшкринуо врата истине не покренувши одмах вруће теме о фалсификованој историји Срба, већ Албанаца и Шиптара, али је ипак започео отопљавање врха леденог брега на релацији “САНУ – Србска фалсификована историја. Нажалост, то је кратко трајало, смрћу академика Михајловића врата истине за србску историју поново су запечаћена од наших званичних “историчара” из САНУ-а.

Али, поврх свега, захваљујући интернету, истина из Србске историје се шири, лаж раскринкава, критична маса људи која све више спознаје праву истину из србске историје непрекидно се повећава, људи се “герилски” едукују, ни један печат то не може потпуно да запечати, тако да ће са доласком неке будуће народне власти бити припремљен терен да са неким новим академцима, тама из просторија САНУ-а заувек изађе, уместо ње, осветлиће је светлост истине!

Када ми је Славиша послао диск са његовим видео наступом и текстом, послао ми је и прегршт материјала наше народне музике, песама, појења. Одлучио сам да вам дам на слушање 2 песме и 2 инструментала, кao и да дам инспирацију једној особи, која на Ју Тубу има профил под називом “stari sloven14“, да по одабиру преузме једну музичку нумеру, да је сликовито прилагоду за Ју Тубе и објави, будући да то одлично ради, што се да видети из његовог прилога: “Слике: Сенке заборављених предака“.

Обрадио и приредио: НЕБОЈША ЈОВАНОВИЋ

 

 

 

И најдаље даљине,

и највише висине,

и најдубље дубине,

гле, у нама,

тајинством,

пребивају!

И сва звездана јата;

 и сва бића

 у свим пространствима;

и сви још већи

далеки светови –

тамо негде иза снова,

иза ума у тишини,

иза свести у празнини –

све је то у нашему

суштаству рођено; –

пре но што је игде ишта,

пре но што је икад игда,

пребивало и бивало!

 

 

 

Непобедив је онај који има божанске визије.

Онај који има узвишене замисли, племените промисли, јасновиђења и богопознања.

Дух је свемоћан; Дух је свуда и вазда присутан.

Непопбедив је онај који је у Светлости и од Светлости!

Заиста, непобедив је онај који верује и зна; онај којему је Вера – Знање и којему је Знање – Вера.

Онај који зна како је постало све што је постало –

све што бива јесте; све што бивствује и обитава.

Непобедив је онај који у Суштаству својему обједињује и сједињује најудаљеније Претке са најудаљенијим  Потомцима.

Онај који зна да су Преци – Потомци,

и да су Потомци – Преци

на Колу Свароговом.

Непобедив је онај који види и чује Створитеља – у Бићу својему, у Срцу својему, у Битију својему!

Онај који живи Вечно Сада; онај који је свуда и свагда у Овоме Тренутку; онај којему је сваки тренутак –

Овај Тренутак!

Заиста, непобедив је онај који има божанске визије!

ТАЈНОПИС БЕЛИХ СРБА

 (БОЖАНСКО БИЋЕ ВЕДСРБСКОГ ЈЕЗИКА)

По једном древном предању, насталом пре седамдесет и седам векова (на Белом Пупку Стриборије), Свети Језик Белих Срба створили су Ведски Богови, који су, истовремено, и Велики Преци свих Стриборијана илити Стриборејаца.

Имена Богова, који су, по Налогу и Началу Створитеља СвеБоха, творили Слово и Језик, помињу се у свим доцнијим предањима, свитцима и списима –

Срб, Велес и ДаждБог!

Србски Језик, илити ВедСрбски Језик, јесте Основа и Потка свих словесних језика, језика којима слове потомци Звездане Расе, потомци Словесног Рода.

Свако Слово у ВедСрбском Језику јесте Слово Бога; јесте Оваплоћење Бога, Пројављивање Бога, Присуство Бога.

Бог је живо присутан у сваком Слову, у свакој Речи, у сваком Писмену ВедСрбског Језика.

Из Слова происходи Истина и Светлост, и Слово нас истовремено води ка Истини и Светлости.

Онај што слови ВедСрбским Језиком мора бити усаображен (у Истини и Светлости) са Великим Духом Стварања.

Запажено је, и освешћено давно, да онај који слови ВедСрбским Језиком –

не уме, не може и не сме да слови лажи!

На свом животном и песничком Путу, сретао сам оне посвећенике, ретке посвећенике, који слове ВедСрбским и, сви су они, од првога до потоњега, бивали у Истини и Светлости.

Само они, и једино они, који су намерно кварили Божански Језик, могли су да казују лажи, јер су и сами  постали синови лажи!

Чистим, праисконим и праизворним ВедСрбским Језиком, слове, по правилу, само велики посвећеници Књиге и Слова!

По Језику, по Слову, по Речи којом слови, ја најбоље препознајем ВедСрбина, Белог Србина.

Никада лажни србин, умишљени србин, набеђени србин (мало слово, у овом случају, није грешка!) или расрбљени србин, напросто, не уме и не може (није му дано од Богова!) да слови, да беседи, да пева на чистом ВедСрбском Језику!

У то сам се уверио толико пута.

Што је језик којим говори више искварен, све је даље од Србскога Бића, све је више у лажи и злу, све је мање Биће Светлости.

Језик којим говориш, каже једна ведсрбска пословица, јесте најверније огледало твоје душе!

Језик и Душа (бивајући једно божанско суштаство), творе Судбину, Усудбу илити Карму, односно Закон-Сетве-и-Жетве.

ВедСрбска Слова, поготову ако су урисана или урезана (изнад улазних двери, на огњишту, у кори храста, букве, липе и оскоруше, или на некој веома важној личној ствари), не само по веровању, већ и по знању, бивају и јесу богодејствена, духовнодејствена и чинодејствена илити мађијска заштита од тамних, мрачних и злих сила!

Моје ми искуство казује, и сведочи, да расрбљавање почиње од Језика и Слова. Штавише, најбоље се по Језику и Слову види и препознаје колико је један расрбљени србин (мало слово ни овде није грешка!) удаљен од Језгра и Бића ВедСрбства.

Стога је, по мени, бесмислено и залудно опомињати расрбљене србе да се врате Језику и Писму.

Напросто, по Језику се и Писму најлепше сагледава да они више нису Срби; да је њима све Србско страно, туђе и далеко!

Нека само Расни Срби слове ВедСрбским; нека само Словесни ВедСрби пишу и рисају Србицом!

ВедСрбски Језик, ВедСрбско Слово јесте само за посвећене, за Стриборејце, за ВедСрбе.

И, ако зађемо у Тајинствено и Онострано, онда ћемо појмити и схватити, да је боље да ВедСрбски Језик, да ВедСрбско Писмо подигнемо на виши ступањ духовног, те да постане само ВедСрбима разумљив и разјашњив Тајнопис!

Оно што стварамо на Језику и Слову ВедСрба, неће моћи да читају (а и ако читају, неће моћи да појме и схвате!) они који нису од Нашега Рода.

Стога и кажем, да у времену долазећем, Србица мора бити, и остати, Знамен и Знак распознавања; мора бити Тајнопис у Божанском Кругу Посвећених ВедСрба!