Реч је Светлост преточена у Звук, у Глас.

Реч је Душа и Дух, Биће и Суштаство.

Реч је Творац и Творевина, Стварност и Присуство.

Реч је Постојање и Стварање и Стваралаштво.

Реч је Жива и Живот.

Не постоје древне и савремене Речи; постоје само Речи!

Само онај ко не појима да је Реч Жива и Живот, да је Биће и Суштаство, може рећи да су неке Речи савремене, а неке, опет, стародревне.

Свака је Реч, изговорена из Срца Песникова, истовремено и стародревна и савремена, и свевремна и вечна – вековечна!

Песник је задужен за чистоту Речи и чистоту Језика.

Песнику је Језик поверен; поверен од Духа Стварања.

Песник мора да негује Језик; мора да живи Језик; мора да осећа и Душу и Дух Језика.

Биће Језика у Песнику обитава.

Биће Језика у Песнику живи.

Песник је Једно са Бићем Језика.

Језик је Једно са Бићем Песника.

Језик Србски јесте Језик Светлости Божанске Стриборије.

То је Језик рођен у Језгру Звезданих Јата.

То је Језик Белих Богова.

На том Језику певају и беседе Бели Богови.

На том Језику и Створитељ пева и поје, стварајући, непрестанце, све нове и нове светове, све нова и нова звездана јата.

Свака мисао и замисао; свака просневалица и провиделица; свака замислица и промислица; свако осећање и сваки осећај; сваки трепет и трептај Душе; сваки дрхат и титрај Духа; све што је Живо и све што је Духовно, гле! на том Језику може да се опева и опоје; може да се изрече и прослови; може да се заснева, одснева и проснева.

На том Језику Белих Богова, заиста, може да се живи Живот у Вечности! 

 

 

 

Све је више пробуђених и освешћених; све је више самосвојних и самобитних; све је више оних који долазе из Будућности, а то и јесте Дејство, Снага и Сила која ће победити Таму.

Будућност, која се већ догодила, долази из Језгра ПраСуште Светлости; и све што није од Истине и Видела, биће распршено и развејано у пространствима с ону страну Црних Звезданих Јата.

Народ који бејаше био одбачен, прогоњен, оцрњен и затиран, биће уздигнут понад свих народа иних; слављен и поштиван мимо све народе!

Зло ће у свету сатрвено бити, знаком и знаменом Бога који се Србом зове –

 у години Ждрала, у месецу Орла.

Тајне ће откривене и указане бити онима који су ужижени на Језгро Млечнога Пута, у Пурпурном Прстену Даждбога Белбога, иза Девет Венаца Обзорја Тишине, где Сварог столује у Сварги Од Драгуља, где све јесте и бива у Трену Вечности.

 

 

 

Много је човеколиких сподоба из невладиних организација у Србији које шире такве лажи, такву мржњу о Србима, да то словестан свет још није ни чуо ни видео!

Та сподобија, те утваре и прикојасе, ти астрални вампири, исисавају србску крв, исисавају животне сокове, исисавају србску енергију, лажима и мржњом, претњама и застрашивањем.

Те сенке и утваре, уистини, одавно не вређају само србски народ; те сенке и утваре вређају сваког словесног и освешћеног човека; свеједно да ли је он Србин, Рус, Немац, Норвежанин или Шпанац!

Ти астрални вампири изравно сарађују са центрима моћи, са центрима за поробљавање човечанског ума и духа.

Те персоне и прикојасе раде за Великог Брата, за Империју Зла.

И, будући да обављају најпрљавије послове за Великог Брата и за Империју Зла, над тим човеколиким сподобама подједнако гађење осећају, будите уверени, како у Србији, тако и у Пољској, Словачкој, Норвешкој или Немачкој.

Такве персоне и јесу само за једнократну употребу; и такве персоне сем поганог и злог језика ничега људског немају!

То су пустињске псине у људскоме обличју; то је последња поган у људским љуштурама која хоризонтално и живи и умире.

Њих, напросто, не треба примећивати!

Такве сподобе не постоје за слободног, словесног и освешћеног човека!

Заиста, не постоје; јер то нису словесна бића, већ само сенке и утваре.

То су живи мртваци.

То су двоноге животиње без икаквих божанских вредности.

Уистини, нису више проблем такве болесне и бесловесне персоне, већ они који их слушају и који им верују!

Проблем су они који овим сенкама и утварама придају некаквог значаја!

Ко је тај што верује овим сподобама, којима се у очима види лудило и мржња, из којих, и на даљину, провејава вековни смрад тешко оболеле и зле душе?

Ко је тај што такве психопате држи за нормалне и здраве особе?

Тај неко може бити само или једнак њима или поганији од њих!

Тај неко може бити само њихов надређени из света сенки и утвара!

Неко ко је посредник између њих и Великог Брата.

И то је Истина!

Истина је да су сви они из једног Црног Звезданог Јата, из једне те исте Недођије.

И, што нам је сад чинити?

Ништа! Ништа не чинити!

Радимо на себи, на проширењу Свести и Свесности; а њих препустимо Тами, јер ће их Тама ускоро и прогутати.

Из Таме су дошли, у Таму се враћају.

То је Закон!

НАРОД, ДРЖАВА И ВОЈСКА

ЧИНЕ ЈЕДНО БИЋЕ СУШТО

 

 

Ако желиш да градиш мир у Држави, онда мораш да имаш јаку војску.

Ако желиш да твој Народ буде просвећен, образован, слободан и освешћен, онда мораш да имаш јаку војску.

Ако желиш да те поштују суседи, и сви ини у свету, онда мораш да имаш јаку војску.

Имати јаку војску значи, имати војску саздану од јаких и снажних личности, од самосвојних и самобитних личности; уистини, од личности а не од персона и бесловесних послушника, покорника и поданика.

Држава је Биће проистекло из Душе и Бића Народа.

Држава је Биће које се васпоставља у Духу Народа, Биће које се садржава и одржава у Бићу Народа.

Држава мора да се држи и садржи у Свести Народа.

Народ без Државе јесте река без обала.

Да ли можете да замислите реку без обала?

И, шта остаје од реке, ако јој се обале уклоне?

Сваки словестан, слободан и освешћен народ чува своју Државу, јер зна да само Држава, здрава и јака Држава, може бити јемац његове слободе, његове словесности и његове самобитности.

Народ који не чува, не штити и не брани (на свим пољима) своју Државу, уистини, и није заслужио да буде слободан и словестан Народ.

Ако један Народ изгуби своју Државу, ако је преда у руке туђинцима и вразима својим, онда тај Народ и није заслужио да има Државу.

Нема оправдања за такав Народ, нема изговора да је непријатељ био много јачи од Народа.

Непријатељ је јак или слаб само онолико колико је Народ, који брани Државу, јак или слаб!

А снага Народа није у броју и бројкама, већ у Духу Народа, у Самосвести Народа, у Вертикали Народа!

Има малих а великих народа, и, опет, има великих а малих народа!

Има малих народа који су већи и снажнији од великих народа; има народа Вертикале и има народа Хоризонтале.

Вертикала је Божја Усправница која Народ на Земљи повезује са Народом у Небу.

То је један те истин Народ, само што су једни на Земљи, а други у Небу обитавају.

Када један Народ постане равнодушан према себи и Држави својој, такав Народ више не постоји у Божјој Књизи Живота, већ само привидно пребива у свету сенки и утвара.

Заиста, ако желиш радостан, освешћен и стваралаштву посвећен Народ, и, ако желиш здраву и напредну Државу, Државу у којој ће се поштивати Право, Правда и Закон Божји, онда мораш да имаш јаку, родољубиву и самобитну војску!

СРБСТВО НА РАСКРСНИЦИ ОД ВЕКА

 

 

Слободан, словестан, освешћен и самосвојан човек, свакако да ће сагледавати и Народ и Државу као један Живи Организам, као једно јединствено и непоновљиво Духовно Биће.

Јер ни Народ ни Држава нису Случај, будући да Случаја уопште нема!

Народ и Држава су повезани вековним тајанстваним и тајинственим нитима, будући да су, како на Народу тако и на Држави, стотинама па и тисућама векова, радиле неке оностране прикривене духовне силе, обликујући Божанску Душу Народа, а саобразно са Душом Народа обликовало се и Божанско Биће Државе.

Народ има Државу спрам себе, спрам своје Душе, спрам својега Бића, па, ако хоћете, и спрам својега Језика, будући да је Језик Народа најверније огледало његове Божанске Душе.

Хајде сада да разјаснимо шта се са Србским Народом и са Србском Државом дешава у последње време.

Када кажем у последње време, то је, отприлике, последњих стотину година.

Видимо да су и Народ и Држава тешко оболели, да све више вену, копне и сахну, да, напросто, лебде негде између Живота и Смрти.

Живи Организам који се зове Србски Народ, био је почетком двадесетог века, на најстрашнијим, на највећим и, на судбинским искушењима.

Нападнут од вековних, потуљених и злих непријатеља, са свих страна у окружењу, нашао се скоро на граници биолошког опстанка.

У једном тренутку, Србски је Народ буквално и остао без своје Државе, будући да Народ и Држава чине Једну Целину, Једну Духовну Заједницу, Једно Суштаство.

Тако исцрпљен Организам зван Србски Народ, ушао је, после божанских ослободилачких подвига, у једну њему неприродну заједницу, која се зове Југославија; те, уместо да тај оболели и исцрпљени организам, као и сваки тешки болесник, мирује неко време под надзором лекара и духовних исцелитеља, да се окрепљује и опоравља, он и даље, тако тешко болестан и сасма исцрпљен, наставља да гради, некакву, себи самоме страну и туђу државу.

Када један Организам бива, наднаравним подвизима и делима, посве исцрпљен, он тада постаје подложан насртајима паразита свих врста.

Управо се то и догодило Србскоме Народу!

Исцрпљен до краја у Првоме светском рату, Србски је Народ, уместо да ствара и развија Своју Државу, кренуо путем самопоништења.

Заједница звана Југославија јесте, што се Србскога Народа тиче, највећа опсена и омаја.

Југославија је друго име за најпотуљенијег и најлукавијег и најкрволочнијег непријатеља Србства!

Србомрзачки и паразитски народи утрчали су листом у Државу коју су Србски Ратници стварали, да би за кратко време, попут астралних вампира, посве исисали све животне сокове из Србскога Бића, а потом, до темеља порушили и спалили Србску Државу.

Оно мало божанских животних сокова што је остало, не толико у Србскоме Бићу колико у Србској Души и Србскоме Суштаству, наставили су да исисавју паразити изнутра под именом невладиних организација.

Највећи астрални вампири у данашњој Србској Држави, односно, у ономе што је још преостало од Србске Државе (после свих ратова, страдања и пошасти), јесу невладине организације, које се лукаво и потуљено скривају иза људских и грађанских права.

Од овог места, од овог тренутка познања, зависи Судбина Србства!

Ако жели да се узвине и васкрсне, ако жели истински да живи, он ће морати, наднаравном снагом, у трену, да почупа све паразите из корена!

Уколико Србски Народ буде био и даље болећив према свим тим паразитима из својега окружења, онда је, уместо Пута Живота, одабрао Пут Смрти!

ОНО САМ

ШТО СУ СНИ МОЈИ

КОЈЕ БУДАН СНЕВАМ

 

Ако бих се одрекао својих снова,

и себе бих се одрекао.

 

Јер све што имам,

то је од снова мојих постало;

 то се у снима мојим зачело;

то се низ снове моје у живот низвело.

 

Да нисам сневао,

не бих ни био;

 не бих ни љубио.

 

Само сневајући,

у сновима својим,

 ја сам бивао једно са Богом;

 само сневајући,

у снима својим,

 ја сам познао Милост Божју;

само сневајући,

у сањама својим,

 ја сам знао

да Бог јесте у мени,

и да ја пребивам у Богу.

 

Заиста,

све што сам сневао,

то ми се

на јави

и збивало.

 

 Моји снови

били су моја стварност.

Моји снови

били су и више

од моје стварности.

Моји снови

 били су Пут мој,

и Светлост моја

на Путу.

 

Без својих снова,

ни ја никада

не бих био –

 ја!

 

Без својих снова,

зацело,

уопште

и не бих

био!

 

Оно сам,

што су сни моји

које будан

сневам.

Хитлер је такође знао за тајну три српске осмице и недовршени поход Александра Карановића. Секта и партија којој је Хитлер био медијска маскота и званични „фирер“, сазнала је ову тајну из три извора; то су легенде које су се до тада пре-причавале на територији Немачке и преносиле се са колена на колено међу остатцима најсевернијег Српског племена, које се у потпуности сјединило са Немачким народом. Затим из података и записа које су мисионари ове секте прикупили на путовањима по Египту и Северној Африци, као и из материјала прикупњених на сличним походима по Индији и Азијском истоку. Ове тајне чуване су као поуздани путокази будућих нацистичких освајачких похода. Из ових сазнања изведени су фашистички стратешки правци деловања и комплетна фашистичка идео-логија, али не на основи Божанске хармоније и међусобне љубави и толеранције, већ на Луциферовој грамзивости и нарцисоидности. Из спознаје чињенице да су Јевреји починили велику подвалу и, да су као лажни Божији изабраници и лажни овоземаљски страдалници, затворили круг Александрове недовршене осмице, чиме су постали носиоци ореола ујединитеља света и његови господари, Хитлерова секта доноси закључак да Јевреје треба склонити са светског трона, на тај начин што ће их физички потпуно уништити не бирајући средства ни методе убијања. Потпуно исту судбину Хитлер је наменио и Циганима, јер су и они на својеврстан начин заједно са Јеврејима стали на трон света. Они су у својим скиталачким походима тражења Српске постојбине, постојбине ујединитеља света, после пропасти Александровог похода, као и Јевреји али без јасног циља и намере, затворили круг Александрове осмице. Уз овако дефинисане стратешке циљеве, Хитлер је био потпуно убеђен у своју мисију освајања света, при чему је нарочито рачунао на паклену војну машинерију коју је створио. Хитлерово затварање Александрове осмице било је фантастично испланирано. За савезнике у свом походу придобио је Шпанце и Италијане, са Бугарима је такође направљена нагодба а са Краљевином Југославијом је припремљено потписивање пакта. Тако је са војничким освајањем Француске и Грчке имао потпуно затворен Европски део освајачког похода. Остало је да само узгред у муњевитом про-дору заузме Малу Азију и Африку и стане на ујединитељски трон света, са кога је до танчина испланираним геноцидом требало уклонити Јевреје и Цигане. Цигани додуше нису знали због чега им се то дешава, и шта треба да чине да би се спасили.

Припремљени пакт са Србима Хитлера је још више убедио у успех његове мисије, јер је на својој страни имао и носиоце идеје о Божанском уједињењу света, без чијег благослова ни један освајач света не може досећи постављени циљ. Због ове чињенице сви освајачи света су тежили да за савезнике у својим походима имају Србе као носиоце завета о уједињењу света. У част доласка принца Павла у Берлин, ради припрема потписи-вања пакта, организована је војна парада, иначе највећа икада организована у свету, која је имала за циљ да црномагијашким круговима покаже да су Срби дефинитивно стали на страну Немаца, а узгред да се остатку света покаже паклена ратна машинерија коју су Немци изградили и са којом улазе у светски освајачки поход. Пакт са Хитлером Срби су потписали 25. марта 1941. године. Српско „заборављање“ идеје о коначном уједињењу света због Јеврејске и Грчке подвале о Српској историји и походима Нина Белова, Серба Макаридова и Александра Карановића, доводе принца Павла Карађорђевића и амбасадора Југославије у Берлин, великосрбина католика Иву Андрића, до закључка да би се Југославија једним неутралним пактом са Хитлером могла дистанцирати од предстојећег светског рата. Међутим, тајну неопходности поседовања Српске наклоности у походу освајања света засигурно знају Јевреји. Они схватају да војнички не могу парирати Хитлеровој ратној машинерији, због тога су тајну владања светом поделили са Енглеском Краљицом, која једина на овом свету има монструозније и безобзирније ратнике од Немаца. Вештим војничким и обавештајним маневрима у рат против Хитлера, Енглези увлаче и СССР и Америку и низ других Европских земаља. Два дана по потписивању Југословенског пакта са Немцима, Енглеска обавештајна служба са Београдским комунистима већ 27. марта 1941. године организује демонстрације „Боље рат него пакт – боље гроб него роб“. Черчил победоносно ликује „Срби су коначно нашли своју душу“, а Хитлер избезумљен од беса и шизофреног напада, сазива генералштаб своје ратне машинерије и наређује им да у року од две недеље Југославију избришу са карте света. Заслепљен снагом сопственог оружја и успесима окупације суседних држава, Хитлер приступа тоталном игнорисању спознаје о Српској заветној идеји Божанског уједињења света и креће у војничко покоравање Српске државе. Ствара велику Независну државу Хрватску, сматрајући да ће му подршка овог Српског племена бити довољна да пред Богом докаже целовиту Српску наклоност. Хрвати, вековима понижени Немачком клетвом „са-чувај ме боже Куге, Колере, Рата (Криг) и Хрвата (Кроатен)“, Немачко поверење дочекују као сламку спаса од вековне анатеме. Укључују се у све Хитлерове освајачке подухвате. Само у Стаљинградској битци (данас поново Волгоград) учествовала је Хрватска усташка легија са преко четири хиљаде бораца од којих се тек њих двадесетак живо вратило у „лијепу њихову“. Своју оданост Хитлеру и његовом освајачком походу Хрвати су најочигледније показали геноцидом над оним делом српског народа који није пристао на подршку Немачкој. Да би били што убедљивији у својој понизности, Хрвати су узгред са истребљи-вањем готово милион православних житеља на територији Независне државе Хрватске, поубијали и оно Јевреја и Цигана што им се нашло при руци. (Без обзира на ове догађаје Загребачки Јеврејин, Владимир Шекс 1990. постаје главни јастреб Туђмановог подухвата реинкарнације усташке Ендехазије.)

Мајсторским захватима Енглеза и њихових савезника, Хитлер улази у рат против већине Европских земаља, изузев Шпаније на чијем челу се налазио фашистички генерал Франко и земаља које окружују Краљевину Југославију, које имају изу-зетно јак српски генетски потенцијал, а од којих је наклоност и савезништво Хитлер задобио додељујући им по парче раскомадане Српске државе. Што се тиче Шпанаца, они су поодавно, ношени сотонском идејом себичности и нарцисоидности, у многим походима били на страни Луциферових освајача света, или су и сами носили сотонин барјак. Међутим, исцрпљени сопственим грађанским ратом, уз Франкову непогрешиву про-цену да би Немци могли бити поражени, и пред Хитлером и пред „Савезницима“, успевају да се оправдају и да у Други светски рат не уђу отворено ни на једној страни.

Зато у овом тренутку Шпанци предвођени Хавијером Соланом, поред Енглеза представљају главног Европског промотера и утемељивача сатаниног пројекта који се зове „нови светски поредак“, чији су иницијатори и главни координатори управо они, што преваром и подвалом затворише круг Александрове осмице. Срби ни овог пута нису дали свој благослов новом освајачком походу, и зато су нови освајачи света, као и Хитлер 1941, решили да униште и раскомадају Српску државу, стварајући нове државице и «Српске нације» које би због шовинистичке себичности и остварене „слободе“ дале ле-гитимитет освајачком походу. Међутим, за добијање Божанске Српске наклоности уједињења света, није довољна изнуђена сагласност једног или неколико сепарата, већ наклоност и благослов комплетног Српског национа и свих народа са Српским ге-нетским потенцијалом. Затим, да Срби у потпуности буду убеђени да се уједињење света обавља по Божанским а не по Луциферовим законима. То је у овом тренутку практично немогуће остварити, јер су народи са српским генетским потенцијалом расути трагом велике српске осмице, подељени на многобројне хришћанске, муслиманске и будистичке секте, које су по Сотонином плану међусобно супротстављене до истребљења.

Тек када Истином буду превазиђени ови религијски системи, створиће се услови за коначно Српско уједињење света и победу Бога, Речи и Истине над Луциферовом себичношћу, лажима, преварама и подвалама. На тај начин створиће се услови за духовно оздрављење Српског национа и престанак велике вековне шизофреније. За почетак треба се одрећи двоглавог, монструозног симбола „заштитника“ Српске нације, без зле намере према било коме, великодушно праштајући све злочине који су над нама почињени а инсистирајући искључиво на Истини и ничему више. Триумф Истине над лажима, преварама и подвалама на путу обожења људског рода, биће битнији од свих војничких победа и свих револуција и цивилизациских захуктавања, од самог почетка, јер ће то бити дефинитивни тријумф Бога над Сотоном и његовим методама владања, његовој себичности и нарцисоидности. Оно што је данас света српска обавеза то је неговање и обнова сопственог божијег пута и неприхватање учешћа у сатанистичким пројектима освајања света без обзира који Луциферови синови их предводе.

Божанска српска духовна вертикала довела је Србе до величанствене идеје уједињања света и тражења небеске хармоније међу народима и цивилизацијама а не до освајања и потчињавања било кога. Величанствен српски однос према свим луциферовим и сатанистичким освајачима света изрекао је нобеловац Иво Андрић у свом књижевном делу,  кроз лик његовог јунака Алихоџе, који турску булументу из Босне испраћа истим речима којима дочекује Aустроугаре као нове окупаторе, а то је само: „Сиктер пашчади“.

Стајање уз одлазеће или долазеће најезде сатаниних освајача света само нас удаљава од сопственог Божијег пута. У Другом светском рату окренули смо леђа сатанистичком Хитлеровом подухвату освајања света да бисмо стали на стра-ну Луциферових „синова“ који имају потпуно исте намере. За „награду“ ови нам намећу комунистичко друштвено уређење при чему нам не дозвољавају да уђемо у Варшавски пакт само зато да бисмо им послужили као оштрица за разарање велике Совјетске империје, која је такође представљала само једну од варијанти Луциферовог владања светом. Стварањем покрета несврстаних ми смо луциферовим синовима послужили као тампон за зауздавање ширења совјетске империје а затим за њено комадање и дефинитивно уништење. Разарање Луциферове совјетске империје постала је „неопходност“, јер је „претила реална опасност“ да Луциферови синови у Русији изгубе власт и да се из згаришта велике Славенске душе поново про-буди српска идеја Божанског уједињења света, што је по Божијој промисли само по себи неминовност, а то је у ствари једини пут спасења и Божије љубави који ће сви народи света врло брзо препознати…

 

 

У Београду,

месеца Рујна

лета Господњег серпскога 7512.

 

ТРИ СРПСКА ПУТА ДО КОНАЧНОГ

УЈЕДИЊЕЊА СВЕТА

Када су суседни народи интензивније кренули у освајање територије и поробљавање основног народа беле расе, ношени својом шизофренијом и снагом деструктивне, ђаволске стране људске личности, тадашњи предводник нашег народа добија Божанску српску визију на основу које приступа Божанској идеји уједињења света и међусобној толеранцији и мешању народа и раса. У својој Божанској визији уједињења он је видео своју улогу и улогу свога народа, тако да он као вођа треба да окупи једну трећину становништва и у војничком и номадском походу крене у сусрет другим народима и у генетско мешање са њима. Овај пут трајао је више десетина година све до поновног повратка у Бојку, прадомовину наших предака. То је био пут велике српске осмице који је почињао са Балкана, прелазио у Малу Азију, преко Голана и Арабијског Полуострва досезао до Индије, потом избијао на границе Кине а онда преко, Кашмира, Персије и Голанске Висоравни прелазио на Афрички Север Египта, Туниса, Либије и Марока одакле је преко Шпаније, Француске и Италије завршавао на Балкану, потпуно затварајући велику српску осмицу уједињења и генетског мешања народа.

У својој дугој историји, наш народ је у три наврата кретао у овај судбоносни поход. Сваки пут покушавајући Божанску визију хармоније и уједињења супротставити деструктивном, шизофреном и ђаволском принципу међусобног сатирања и уништавања цивилизација. У првом походу уједињења света Српски народ је предводио Нино Белов – „Бог Сербон“ и његова жена „Богиња Сербона“, творци и откровитељи Српске Божанске визије и Српског језичког и духовног принципа светог четворства и овоземаљске четвородимензионалности, и први носиоци крста са четири оцила.

Око две хиљаде година касније у поход мешања са другим расама и цивилизацијама наш народ је предводио Сербо Макаридов. Пут је водио готово истом трасом коју је прешао и Нино Белов. Целом трасом пута била је јасно уочљива генетска и језичка измешаност домаћег становништва са остатцима народа и војске из претходног Српског похода. Уместо сукоба, на многим местима, експедиција је дочекивана са добродошлицом уз истицање повезаности са претходним походом и свести о томе да после овог у будућности предстоји још један величанствени поход до коначног уједињења.

Трећи Српски поход коначног уједињења света предводио је Александар Велики, син Филипа Карановића (Македонског). Војска и народ су окупљени опет на истом простору као и у претходна два похода, понављајући већ уходану трасу преко Мале Азије, Индије, Кашмира Персије и Голана.

Повратком на Голан Александар је хтео да театрално прослави успешно окончану половину свога подухвата, пре него што потпуно затвори трећу српску осмицу. Овај несмотрени гест Александра је коштао главе а Српски народ више миленијумског ропства под мелеским окупаторима и губитка орјентације на божанском путу Истине и љубави. Грчка послуга у церемонији дочека Ујединитеља света износи пред Александра пун пехар отрованог вина које он са одушевљењем прихвата и испија после чега убрзо умире. Ово обезглављење у Српском народу ствара хаос и расуло. У паници се расипају по Малој Азији и Северу Африке и тамо остају све до данашњих дана срођени са домаћим Арапским становништвом. Мудри и стрпљиви арапски народи знају тајну страдања српског ујединитељског похода, такође знају за тајну плавооких и плавокосих арапа који су дубоко у души свесни свога српског порекла.

Мислиш ли да је без икаквог суштинског разлога плавооки Муамер Гадафи преклињао и молио шизофреног Алију Изетбеговића да муслимански део Српског народа не супротставља православној браћи. Гадафи је једини светски владар који је после сатанистичког бомбардовања Србије 1999. дао Српском народу неповратну и безусловну новчану помоћ за обнову земње. Тајну величанственог српског уједињења света знају и Јевреји. Научили су је из светих књига које су покрали из египатског светог храма приликом спектакуларног „бекства из дугогодишњег ропства“. Поред светих књига Јевреји су у овој пљачки украли заветни ковчег и низ других реликвија.

Свештеници религијског реда у старом Египту регрутовани су искључиво од припадника Српског народа и у књигама које су они стварали на свом материњем језику, била је до танчина разрађена идеја Божанског уједињења света и божанског уздизања људске душе. Тајна египатске цивилизације крије се у двојезичком кључу хијероглифског записа у коме пратеће, наизглед неважне шаре и бордуре откривају читаоцу у ком језичком коду треба да буде прочитан запис. Од фрагмената светих записа из светих Египатских књига, Јевреји су направили компилацију Библије и препоручили се свету као носиоци велике религијске идеје. Из егоистичких разлога смислили су и исценирали сукоб са Арапима да би себи приписали ореол прогнаних и страдалих и да би у привидном походу за безбеднијим стаништем, затворили круг треће српске осмице, пут коначног уједињења света, који је започео Александар Карановић. На овај пут један део Јеврејског народа креће из подручја где је Александар отрован, па затим преко Египта, Северне Африке, Гибралтара и Шпаније пролазе кроз садашњу Француску и Италију, а затим преко Сарајева, Београда и Скопја потпуно затварају круг Александрове осмице.

Понесени легендама о Српским походима уједињења света које су се вековима препричавале на путу велике српске осмице, и урођеном жељом за повратком у прадомовину један део остатака односно потомака српске војске и становништва из претходних похода, прикључивао се наредним Српским походима. Тако су се делимично заједно, а делимично са кашњењима и од више десетина година, враћали на Балкан. Један део походника поштовао је трасу велике српске осмице док се један део због нестрпљења упућивао краћим путем из правца Кашмира, заобилазећи Црно Море са северне стране па преко Карпата и Паноније стизао на Балкан. На простору Бојке затицали су свој матични народ са којим су се сједињавали, без икаквих потешкоћа препознајући језик, културу, топониме и комплетно подручје прадомовине. Из ових повратака, које бројчано нису представљале веће групе становника, историчари народа који претендују на освајање Балкана, развијају теорију о Великој сеоби Славена и њиховој окупацији овог простора. Ова теорија има само један једини циљ, а то је усађивање у свест Српског народа представе, да подручје Балкана није њихова домовина, да због тога и не треба да је бране, да ове просторе и треба да напусте, јер се њихова права домовина и налази тамо негде иза Карпата и Каспијског Мора. (На овој идеји, добрим делом темељила се и велика сеоба Срба предвођена Арсенијем Чарнојевићем, којом је преко триста хиљада Срба одведено у нестајање и потпуну асимилацију.) Неке српске етничке заједнице везале су се за простор на коме су се нашле, божанским напорима бранећи сопствени ентитет, попут Калача на истоку српске осмице или Баскијске заједнице на крајњем западу, који и дан-данас у језику којим говоре чувају преко 30% речи старосрпског језика.

Упоредо са остатцима српског народа из претходних похода, који се прикључују и Сербу Макаридову и Александру Карановићу, опчињени снагом Српске војске, њеном организацијом и добронамерношћу, из Индије креће и један број Цигана и расејавају се по трагу велике српске осмице. И дан данас највећа концентрација Цигана је управо на овом путу а то је Блиски Исток, Север Африке, Шпанија, Француска, Италија и Балкан. После монструозне погибије Александра Великог, Цигани застају у свом знатижељном походу и на простору Мале Азије и Перзије, остају све до велике Отоманске најезде на Европу. Тада се прикључују Турцима који их у свом освајачком походу користе за обављање најпрљавих послова и за извршавање најсвирепијих злочина, попут набијања на колац и разних других егзекуција и застрашивања освојених народа.

(Избор фрагмената из овог поглавља, сачинио приређивач и уредник СРБСКОГ ЖУРНАЛА)