Хвала Западу, што је у последњи час показао право лице!

А то лице је демонско, сатанско, ариманско и  тартарско, какво одувек и бејаше!

Хвала Западу, што је и оне спавајуће Србе пробудио!

Што их је ода сна вековног пробудио!

Хвала Западу за све лажи о Србима, за све злочине над Србима!

Срби никада нису били јачи, него што су у овоме часу!

Заиста, одавно никад сложнији!

Хвала Западу што је у последњи час пробудио и све оне успаване Словене, који су живели у опсенама, да на Западу тече мед и млеко, да је Запад, гле, Земља обећана, Земља дивотних вртова рајских!

Све ово што је Запад учинио Србима, спреман је, у свакоме часу, да учини и Русима, и Белорусима, и Украјинцима, и Пољацима, и Чесима и Словацима!

СвеСловенско јединство мора да се догоди, одмах и овде, да се догоди већ овога трена!

Сви Словени морају бити будни, и на ногама!

Трибунал у Хагу јесте оличење и оваплоћење мржње и зла васцелог Запада, мржње и зла према Србима, као и према Русима, Белорусима, Украјинцима, Пољацима, Чесима и Словацима!

Нигде на Западу, с краја на крај тог полусвета, нема Правде за Словене.

Словени морају то да знају, и да памте!

Словени, зарад својега опстанка и битисања, не смеју више да верују бесловесним Западњацима!

Морају ТО да упишу у своје светлосно поље, да упишу у свој ДНК, да упишу у своју Књигу Живота!

Запад је од Праискони највећи непријатељ свега словенског: од језика и писма, па до културе и имена.

У Србији, од јуче, више нико не верује Западу!

Запад је као појам већ мртав за Србство, мртав и за последњег, пјаног или лудог, Србина!

По ко зна који пут, хвала Западу, што је ујединио Србе против демонског и сатанског Запада!

Запад је, преко Трибунала у Хагу, изрекао самоме себи смртну пресуду.

Можда у овоме часу није свестан тога, али већ колико сутра биће му сасма јасно.

Запад је већ мртав, и свако будуће помињање Запада биће, уистини, помињање мртваца

који се само по злу спомиње.

 

 

 

 

 

 

 

 

Било је то негде у лето 1999 године.

Силе оностране рекоше да треба да посадим једну Оскорушу…

Нисам ни знао како изгледа, а камо ли где да набавим садницу Оскоруше.

Питао којекуде, тражио по расадницима и доживљавао само ишчуђавање ?!?

Оскоруша, где ти то паде на памет ?

 

После безуспешног трагања, стварно се и ја запитах где ми то баш то шапнуше да тражим ?!? Тако полако дође јесен, успут сам научио из литературе како изгледа , ком роду припада та суштаствена  и тајанствена биљка…

 

Те године је не нађох… Следеће је исто тражих, али ништа…Ипак пронашао сам у моме селу , а и у пар околних неколико огромних оскоруша старих по 100-300 година.

Импозантност тог дрвећа још више се урезала у душу и искала да се пронађе садница.

Али као за пркос нити испод једног од тих старих дебала, а нити у њиховој близини не пронађох ни једну младицу.

 

Те јесени 2000 године син ми крену у школу.

Свакога дана два пута сам га пратио, једном када одлази и једном када долази.

Напамет смо обојица позбавали сваки камичак и травку уз прелепи шумски пут којим смо свакодневно ходили…

 

И онда, онда једнога дана уз саму ивицу пута угледах омалену нежну младицу Оскоруше. Стао сам и нисам могао да верујем очима. Клекао сам и захвалио се прво њој ,а онда и свим силама које је ту донесоше …

 

Сутрадан сам са највећом могућом љубављу и пажњом извадио ову малену садницу и пресадио је испред куће. Заливао сам је сваки дан, пазио, а онда су дошле и јесење кише…Био сам сигуран да ће се лепо примити.

Тако је и било. У пролеће је мала Оскорушица почела брзо да расте и са сином сам заједно уживао у њеном напредовању…

 

И тако је протекло још две године…

 

Тачно три године откако сам добио прву поруку да треба да посадим Оскорушу , тихо и некако стидљиво су се у лето 2002 године појавиле прво две, а онда још три саднице у непосредној близини нашега имања….И њих сам пажљиво пресадио из сеновитих жбунова, крошњи великог дрвећа и дао им прелепа места на сунцу да расту и буду сасвим слободне…

 

Мало касаније у наредне две године Оскоруше су почеле да ничу свуда око наше куће у великом броју.Многе од њих сам поделио, а многе сам и оставио на местима где су самоникле…

Прва Оскоруша испред куће већ је била прерасла висину куће, друге су лепо напредовале када је тачно после седам година (дакле 2006) до мене дошла следећа легенда…

 

Наш народ одвајкада је имао дрво запис-дрво под којим су се људи мирили, венчавали, које им је било место прела и посела, разних ритуала и свечаности.

Сви знамо да је то дрво Храст или ти Дуб.

 

Међутим у стара времена када је постојао само један велики  народ под заједничким именон Коловени (Склавени, Словени) Храст није био свето дрво…

Свето дрво је била Липа. Тако и дан данас, мада се то заборавило,испред многих старих кућа и нарочито манастира се виде прастаре Липе које су ту посађене баш у име подсећања на древно поштовање и духовност која је некада постојала и оваплотила се у том предивном дрвету –Липи.

 

А онда у праскозорје света у далеким северним земљама у древној Хипебореји где је живео тада највећи и најмногољуднији народ на планети, постојало је једно још светије дрво које су сви полако заборавили… Односно не баш сви… По који песник облака снених и понека душа која лети негде су тек наслућивали или можда подозревали, али нису били сигурни… И онда је дошло време да су људи поново заслужили да упознају ту биљку, то велико прастаро СВЕТО ДРВО – ОСКОРУШУ.

Легенда каже да је то било дрво из којега се сливала Божанска мудрост на свакога онога ко би барем мало обитавао испод ње. А са ње би доле на људе падала Божанска АМРИТ – течност која је просветљивала свакога онога који би је пробао…

Она је била слађа од меда, али у исто време и блага и нежна…

 

И тако после толико хиљада година прича о Оскоруши је поново доживела своју обнову, свој Нови почетак…

 

Без обзира на све ово место које је добило име Гај Оскоруша морало је да чека још читавих 5 година да би заслужило да понесе тако свето име…

 

 

 

 

 

 

Предање Ананде Перуна Белобора СрбИнде, исприповедано на светим водама Словенског Дунава, у позну јесен 7520. године.

 

 

 

 

Подно Планине Која Светли, што се АрТањ зваше, у три се прстена светлосна кружно простираше Света Земља АрТанија, у којој обитаваху Посвећени ВедСрби, сушти потомци Ведских Богова, чувари Древних Знања, усаображени са Пупком Света.

Из Језгра АрТња, из Бића Што Исијава Сушто, бризгао је без престанка Вечан Живот, што се у Дух и Дах Сварожницом узвођаше до Језгра Звезданих Јата, а отуда се, опет, Сварожницом низвођаше до Пупка АрТаније, запљускујући у три прстена светлосна Земљу АрТанију, обесмрћујући, из трена у трен, сва бића сушта Свете Земље Сварогове.

Све се ово збиваше у Златно Доба Стриборије, пре седамдесет и пет векова, када су се на Небу АрТамије могла видети Три Сунца Поноћна, која бејаху васаображена са Великим Духом Стварања.

Све тада бејаше девичански чисто и прозрачно, прожето Милином и Дивотом Створитеља, а сва бића сушта светлуцаху и титраху плаветном светлошћу Перунових вагрених стрела, што се Доњим Небом преплитаху и распршиваху творећи Сваргино Поље Дејственог Штита.

На Свету Земљу АрТанију, подно Планине Која Светли, могли су само Они Који Су Посвећени да кроче и да обитавају у Милости Триглава Великог.

Они Који Су Посвећени били су, устини, чуварима Мајке Земље, и носиоцима Древних Знања што су се само у АрТанији чувала и Живим Словом преносила са колена на колено унутар Кола Посвећених ВедСрба ПраАријеваца, који су изравно од Ведских Богова посвећени.

После многих векова ПраВасељенскога Сна, снова се буди Планина Која Светли, која се АрТањ зваше, призивајући Пробуђене и Освешћене, да се око Сваргиног Пупка саберу и усаобразе са Вечно Титрајућим Језгром Звезданих Јата.

 

 

 

 

 

 

 

 

Ананда Ор СрбИнда о једном древном пророчанству, рођеном на Пупку Стриборије, пре четрдесет и седам векова.

 

 

Сви Европљани јесу пореклом Срби.

Од Древних Срба, Стриборјана, Хиперборејаца постали су сви европски народи.

То је истинита повесница европских народа, а ова званична историја јесте пука обмана, опсена и лаж.

Долази време, то време убрзано долази, када ће све више освешћених Европљана схватити да су србског порекла.

Многи ће од њих тражити своје србске корене, своје србске родослове.

Управо је због тога, у овоме часу, свуда у Европи, као и диљем Запада, велика хајка на Србе.

Ова истина о ВедСрбима полако израња из вековне таме, и, ускоро ће ступити на светску позорницу.

А тада нико више неће смети да оспори истину о Србима, о Србима као ПраАријевцима!

Близу је час, када ће сви они народи који су вековима ратовали противу Срба, појмити и освестити да су србскога порекла, да имају србски Светлосни Запис, да имају србски ДНК, да имају србску Сварожницу, Божанску Осу, Вертикалу!

И сви европски и индоевропски језици постали су од ПраЈезика, од ПраЈезика ВедСрба ПраАријваца, који су владали ЕвроАзијом, који су прастановници, пражитељи Стриборије илити Хипербореје.

ПраАријевци јесу потомци Звездане Расе, синови и кћери Богова, Оних који су обитавали на Пупку Света.

И још нешто, такође суштаствено!

Долази време, убрзано долази то време, када ће србским језиком поново сви говорити, и када ће се србицом, божанским писмом, снова сви служити.

Они, који се у овом часу свему овоме ругају, већ колико сутра биће пред самима собом постиђени.

Ова Чудесна Божанска Дејства што нас појачано запљускују из ПраЈезгра Звезданог Јата, што ми осећамо и доживљавамо као проширење Свести и Свесности, управо најављују Поновно Рођење ВедСрба, али овога пута на Петом ступњу и у Петом пространству.

Биће ће то Поновљено Златно Доба Стриборије, чиме ће се затворити Велико Коло Сварогово.

Тако стоји у Књизи кедровој, и, тако ће, уистини, и бити!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Нема здраве и јаке Нације, без здраве и јаке националне духовне и културне елите!

То је оно што су Древни звали Племством, Аристократијом.

Племство је Стожер, Божанска Оса, Вертикала Нације.

Племство је увек будно, попут савесног и одговорног стражара, који бдије и помно осматра са највише куле Нације, са највише куле Народа, Рода, Племена и Родине.

Србски проблем већ одавно, можда вековима, јесте управо то – немање националне духовне и културне елите!

Сви погроми, све пошасти у двадесетом веку, сва србска страдања, све је то, уистини, последица немања Србског Духовног Племства.

Све наше приче садање о родољубљу и патриотизму, сви наши покушаји да изиђемо из мочваре у коју смо давно упали, сва наша чињења и нечињења, и сви подвизи наши да се као Народ усправимо, да осмислимо и створимо здраву и јаку Државу, понављам, све то скоро бива без Сврхе и Смисла, зато што немамо Духовно Племство, зато што немамо Вертикалу.

Шта је у самој бити Духовно Племство?

Духовно Племство је за Нацију оно што је Домаћин за Породицу!

Да ли може да напредује и, да се здраво духовно развија, она Породица у којој нема Домаћина?

Наравно да не може!

Такве се породице брзо осипају, урушавају и изумиру.

Такве породице брзо захвати деградација и декаденција, а то у преводу значи, свака телесна, душевна и духовна болест.

Е, видите! То исто се дешава и са Нацијом без Племства; а Племство је само друго име за националну духовну и културну елиту.

Истина, Племство има своју цену.

Скупо је!

Али, зато Нацији без Племства бива још скупље!

Са једне стране, Племство има своју цену, но, са друге стране, одсуство Племства има три пута већу цену!

У другој половини деветнаестог века почело је, некако тихо и стидљиво, да се, као ружин пупољак, замеће и поступно развија Србско Духовно Племство. И све је тако неприметно текло до Првог светског рата. У Првом светском рату Србски је Народ доживео велико страдање. Скоро да је преполовљено Биће Србства.

Преполовљено је и Духовно Племство.

Са стварањем Југославије, ионако већ ослабљено, Србско је Племство скрајнуто устрану, потиснуто на маргину друштвених збивања.

И сама творевина, по својему унутрашњем и унутарњем устројству, коју зовемо Југославија, није била наклоњена Србском Племству.

Јесте била наклоњенима неким другим Елитима, али србској – никада!

У Другом светском рату, поново велико Србско страдање, и поновно грозно затирање Елите.

Оно мало преживелих од Србске Елите, комунисти су извели пред зид смрти, у позну јесен 1944. године.

Тако смо деведесете године дочекали без икакве Елите, и тада смо, као Породица без Домаћина, доживели да нас васцели свет сатанизује, онако како ниједан народ у повесници човечанства никада није био сатанизован!

Шта значи сатанизовати један Народ?

То значи, песнички речено, објавити да је тај и тај Народ дивљач за одрестел. Дивљач коју је дозвољено, штавише, и пожељно, без милости убијати!

Шта нам је сада чинити?!

Једини ваљан одговор био би, да, ма како то било мучно и болно, изнова, из пепела, из нечега и ничега, како год знамо и умемо, снова васпостављамо Србско Духовно Племство. Али, Србско!

Јер ово што тренутно имамо, ова такозвана културна елита, то није ни културна, ни елита, а поготову није –

Србска!

Ово што сада имамо, што се зове културном елитом, то више ради против Срба него за Србе.

Ова такозвана културна елита, уистини, презире све што је Србско!

Мора, заиста мора, из пепела, из нечега и ничега, да  снова, као жар-тица, као феникс, васкрсне Србска Елита!

Србска Дијаспора, и србски успешни и богати појединци, могу у томе чину да одиграју главну улогу.

Могу, ако желе и хоће!

Политичари, странке и партије, све је то једно Велико Ништа без Стожера, а Стожер је Духовно Племство!

 

 

 

 

 

26 новембар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

Овај текст је настао као коментар аутора на чланак Видовдана: „Глобални Џихад-Покрет у Босни: Темпирана бомба у срцу Европе“

Ових дана се покреће (испод радара) поновљени покушај стварања јединствене (интервенционистичке) оружане силе Евроуније, овај пут у оквиру НАТО-а, и под контролом САД. Почетком 90их сличну иницијативу су иницирали водеће западноевропске земље, али изван НАТО-а, који је тада сматран реликвијом Хладног рата…

…Американци су се у то време супротставили томе оштро (да не би изгубили НАТО) и одлучили да изазову крвави рат у Босни (и касније на КиМ) уз помоћ Џихада и Алкаиде (који су њихова творевина, и над којима имају пуну контролу- уосталом тим „оруђем“ највише тероришу муслиманске земље, погледајте шта се данас догађа „у име Џихада“ народима Ирака, Либије, Сирије…)…

…Тако су уз помоћ водећих људи из Америчке администрације почели да увозе муџахедине у Босну. Кључни човек је био амбасадор (касније шеф Обавештајне дирекције САД) Џон Негропонте. У луку Плоче су заједно на бродовима стизали у буљуцима муџахедински кољачи и официри ЦИА-е, и потом се у Босни борили раме уз раме са муслиманским сепаратистима.

Суштина свега јесте да су американци успели успостављањем „исламске државе“ у Босни да изазову сталну претњу стабилности Европе, и тиме учине своје европске „савезнике“ зависним према НАТО алијанси.

У стварности, између наводног савезништва између пропадајуће Евроуније и распадајуће САД,  крије се немилосрдно ривалство, и ако Бог да ускоро ће „пући“ обе. Ми Срби дотле треба да „залижемо своје ране“, окренемо се Братској Русији, ојачамо у сваком погледу, и у погодном историјском тренутку (који је по мени ближе, него што се многи надају) изађемо на своје историјске и националне границе.

За тако нешто ће нам требати, поред војно и економски јаке Србије, и национално свесни и духовно (верски и морално) оснажен народ.  Дакле, прво мора да кренемо са променама у нама самима. „Свето Српско Косово“ ће нам у веома блиској будућности бити поновљени историјски испит…

…Исход тог „испита“ ће одлучити- или наш опстанак, или нестанак на овим просторима…

—————————————–

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТ:

Глобални Џихад-Покрет у Босни: Темпирана бомба у срцу Европе

 

 

Родитељи, сами васпитавајте и образујте своју децу, ако желите да ваша деца буду своје личности!

Ако желите да ваша деца иду својим путем, да мисле својом главом и да осећају својим срцем, онда им ви будите учитељи и наставници, онда их ви у своју школу уписујте!

Велики Брат, преко свих државних и друштвених установа, од вртића, преко основне и средње школе па до факултета, има једну једину намеру – да вашој деци пороби мисли, пороби ум, пороби срце и пороби свеколико биће, те да ваша деца више не буду ни ваша нити своја, већ да буду слуге и робови Великог Брата.

Оно што у званичним школама уче ваша деца, то су најобичније опсене и лажи, јер те уџбенике пишу они педагози и професори који су у служби Великог Брата.

И да знате, сви су они (педагози и васпитачи, наставници и професори, психолози и социолози!), на овај или онај начин, у глобалном систему Великог Брата!

Србија је поробљена земља, и у Србији више нема слободних србских школа, нити, пак, школске и наставне књиге пишу србски професори.

Све је у школству скројено по мери и укусу Великог Брата, а поготову уџбеници из националне повеснице, из националне књижевности и културе.

Не дозволите да ваша деца уче историју коју су писали германски језуити задојени мржњом према Србима и иним Словенима!

У ту историју више ниједан словестан Србин не верује!

Та историја је пуна лажи кршћанских мисионара, оних који су огњем и мачем покрштавали Словене.

Родитељи, ако ви сами не будете учитељи и наставници својој деци, знајте да ћете се горко кајати!

Кајаћете се, јер та ваша деца неће више бити ваша деца, нити ће доцније бити своји људи, бити своје и слободне личности.

Неће знати ко су, чији су, одакле су пошли и куда иду!

Биће слуге и робље Великог Брата, а ви ћете, до краја земнога живота, бити несрећни због тога.