Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Драган Симовић: Долазе Дани Беле Светлости Сварога
Долазе Дани Беле Светлости Сварога.
Из Дубине свих дубина, из Језгра ПраСуштаства, из Срца Унутарњег Неба, долазе Дани Беле Светлости Духа Стварања.
Долазе Дани Права и Правде, Дани свих догођених и недогођених Будућности, Дани Божанске Свести из ПраСвесности.
Долазе Дани Беле Светлости Сварога.
Дани у које ће се сами између се поубијати сви непријатељи наши, Дани у које ће Бог Срб открити све Моћи своје, Дани у које ће се жњети све оно што се сејало кроз векове и светове.
Долазе Дани Милости и Љубави, долазе Дани Доброте и Дивоте, долазе Дани у које ће откривена бити Тајна Бића Времена, и Тајна Суштаства Вечности.
Долазе Дани Беле Светлости Сварога.
Долазе Дани када ће се на једно Усудбено Гумно сабрати сви крвници наши, и сами себе мучити управо онако како су негда и негде мучили синове и кћери Бога Срба.
И мучиће сами себе онолико дуго колико су негда и негде, било када и било где, мучили синове и кћери Бога Срба; јер Дани Бога Срба јесу Дани Права и Правде, Дани Беле Светлости Сварога, Дани Млечне Светлости Великог Духа Стварања.
Долазе Дани Беле Светлости Сварога!
Марина Рагуш: Српска једначина са више непознатих!
(Пост)изборна борба за (пре)власт: Српска једначина са више непознатих!
| Марина РАГУШ | 26.10.2012 | 00:01 |
| Фонд Стратешке Културе |
|
(1) До краја новембра, како сазнајемо власт се мења у: Сомбору, Кикинди, Лесковцу, Пожаревцу, Ужицу, Пријепољу, Шапцу, Врању, Књажевцу, Сокобањи, Книћу, Осјечини, Куршумлији и Зајечару. (2) Последњи плимски талас математичких прекомповања локалних власти у Србији, покренула је прекомпозиција власти у Смедеревској Паланци која, да подсетимо, већ трећи пут мења своју политичку слику! Демократе које су после мајских избора освојиле највећи број мандата у локалној Скупштини, прво су формирали власт са социјалистима, а потом са напредњацима. Трећу власт, направили су пошто су раскинули коалицију са напредњацима и направили савез са СПС и УРС! (3) Мање-више, то је слична ситуација у градовима и општинама широм Србије, у којима се према политичком договору напредњака и социјалиста (а према угледу на републичку власт, тамо где је то математички могуће) прекомпонује политичка сцена читаве државе! Како је све почело?Победом Томислава Николића у другом кругу председничких избора, „догодила“ се нова политичка клима. Коалиција која је направљена између демократа и социјалиста, уочи мајских избора, замењена је коалицијом социјалиста и напредњака. То је потпуно изменило политичку реалност. Захтев напредњака да социјалисти поштују коалицију на свим нивоима власти, изменила је политичку арену: власт је промењена у већини градова и општина у Србији. Међу првима су „прекомпоновани“ Чачак, Краљево, Крушевац, Зрењанин, Врање, Лозница, Трстеник, Ниш, Нови Сад…(4) и процес се неће завршити док се не преузму сви нивои власти. Да ли то значи промену изборне воље грађана? Да ли је овде нарушен принцип легалности и легитимности-уколико, се служимо језиком математике, ствар је јасна: ко успе да направи већину, тај чини власт. Међутим, да ли се математиком дерогирају сами избори, то је већ тема за ширу дебату. Овде чињенично и према постојећем правном оквиру можемо да констатујемо да не постоји законски начин да се спречи прекрајање власти уколико се одборници организују, напусте странке чији су чланови или коалиције, формирају већину и сачине власт. Просто, не постоји! Дакле, ова и оваква математика је по слову закона. Како се долази до те математике? У неким случајевима рачуница је једноставна: прости збир одборничких мандата чини већину, то јест власт. У другим случајевима, овим збирним радњама претходе неке друге, зарад којих би ваљало у читав процес укључити и истражне органе. Али, ко у Србији може и сме у новонасталим околностима да истражује?Кад смо већ код тога, ваља подсетити да су Николић и Вучић на таласу инсинуација у изборну крађу добили други круг председничких избора. Очекивали смо тада, у најмању руку, да се избори понове. Међутим, по проглашењу победе тадашњег лидера напредњака, на „меритум“ предмета будућег процеса који се тиче крађе гласова се заборавило… Премда, сумња је остала. Такође, да се подсетимо промене власти у Новом Саду за који се веровало у почетку да је немогућа јер је победа демократа била утемељена у тадашњој коалицији са социјалистима. А онда како то иначе бива, почели су преговори међу „математичарима“: тако је Српски покрет обнове напустио градску власт коју је чинио са Демократском странком, Лигом социјалдемократа Војводине и Социјалистичком партијом Србије, и са напредњацима потписао Меморандум о заједничком деловању. Уследио је захтев за смену власти. Том захтеву су се придружили и одборници групе „Сви за Нови Сад“, коју чини Ромска демократска странка, Демократске странке Србије, одборничка група „Нови Сад-одмах“ коју су чинили одборници покрета „Двери“ (у међувремену искључени из те странке) и одборник влашке партије Ниједан од понуђених одговора (такође искључен из своје странке)-и, кренуле су међусобне оптужбе које су у једној реченици говориле о малверзацијама, претњама, уцењивањима и куповини одборника. (5) Дакле, само на ова два примера може се стећи утисак да је окончањем мајских избора, који су такође под велом сумње у изборну крађу, кренуо процес „монтирања“ нове политичке елите на свим нивоима власти и у свим областима јавног деловања. Није без значаја, поменути да локалне самоуправе у својој надлежности имају јавна предузећа и многе друге културне, образовне и друге институције од јавног значаја. Тако да већина која формира власт буде и кадровска структура у управи наведених буџетских корисника. И онда је процес јасан. У Србији се десио „5. октобар“ у мају 2012. године и то све по слову Закона (!) Наравно, док се не одлучи другчије. Када ће то бити-остаје времену будућем да одреди. Изјаве, чији смо сведоци последњих три месеца да је сасвим нормално да странка која освоји највећи број гласова на парламентарним изборима, има право да прекомпонује власт и на локалном нивоу остаће за анале историје демократије на „српски“ начин-јер је потпуно нејасно како је могуће да се тако лако обесмишљава сама демократска процедура изражавања политичке воље бирачког тела и да то пролази без отпора. Заиста се доводи у питање сврсисходност избора уколико је просто сабирање постизборних мандата рачуница која уводи у власт. Шта је са грађанима који су у својим срединама већински гласали, рецимо за Демократску странку и схватили да је на изборима у ствари победио други..или трећи који је успео да направи потребан збир мандата?! Уосталом, и сама тренутно најјача странка у Србији-Српска напредна странка, тако је дошла на политичку сцену Србије. После раскола у Српској радикалној странци, Томислав Николић је са осамнаест посланика направио посланички клуб у Парламенту Србије „Напред Србијо“ (6) и тако ударио темеље Српској напредној странци. Највише законодавно тело, у коме је посланичка већина окупљена око Демократске странке увела новог политичког актера у сазиву од 2008. године, (који је на идејама Велике Србије и радикалног противљења ЕУ био најјача опозициона странка у Србији-да би убрзо постао заговорник мантре да ЕУ нема алтернативу (?!)) истине ради, ставио је тим чином, катанац на врата демократије у Србији. Све остало само је логичан след догађаја… Да ствар буде још занимљивија, епилог (пост)изборном замешатељству те 2008. године, дао је Уставни суд Србије који је 2009. године на основу више иницијатива за оцену уставности одредби Закона о локалним изборима укинуо институт „бланко оставки“ и утврдио да мандати припадају одборницима-што је додатно изазвало потпуни хаос међу представницима „народне воље“. Отворено је тржиште на коме се трговало „слободно израженом вољом“ бирача. Опет, истине ради, Уставни суд није ни могао другчије да одлучи, али је та одлука дошла у (не)време дрхтаве демократије у Србији. Тако је 2. јула 2009. године Уставни суд Србије (УСС) покренуо поступак за оцену уставности спорних одредби Закона о локалним изборима а априла 2010 донео одлуку која између осталог каже: УСС на данашњој седници о већању и гласању којом је председавала Боса Ненадић, председница УСС која је била и судија известилац у овом предмету, једногласно је утврдио да одредбе члана 47. Закона о локалним изборима (Сл. Гласник РС број 129/07) нису у сагласности са Уставом и потврђеним међународним уговорима…Чланом 47. Закона поред осталог прописано је да –Подносилац изборне листе и кандидат за одборника, односно одборник, могу закључити уговор којим ће регулисати међусобне односе и предвидети право подносиоца изборне листе да, у име одборника, поднесе оставку на функцију одборника у скупштини јединице локалне самоуправе-односно уведен је институт бланко оставке…на основу оспорене одредбе, политичка странка може „непослушног“ одборника да замени другим, промени састав скупштине и утиче на одлучивање у скупштини локалне самоуправе. Довођењем странака у правну позицију да располажу мандатима одборника, ствара се могућност да странке, супротно Уставу, власт на локалном нивоу потчине себи, преузму улогу бирачког тела и присвоје сувереност од грађана…“ (7) Као што видимо, Уставни суд је неспорно на правно утемељен начин одговорио на сам „меритум“ захтева за оцену уставности спорних одредби и то је његово поље деловања. То што је у стварном политичком животу Србије, настао потпуни метеж-то је већ друга ствар. Пракса трговине мандатима, коначно, не може се везивати само за мајске изборе и последњу смену политичке елите у Србији. Она има дубоке корене, била је присутна у свим мандатима и врло је погодна за мешетарење свих оних који желе својим (на првом месту) финансијским и политичким утицајем да праве Србију према својој мери. До сада им је то успевало. Ко су они? Списак је подужи, а и друга је тема!Зашто то раде? Па, због интереса својих држава-када придобијете главне политичке актере за „своју ствар“ све остало је ствар, технике, умешности, интелигенције…истих. Некада се то звало, окупација. Данас „спољнополитички курс“ ка ЕУ и САД. Некада су се те владе које су сарађивале с окупаторима називале квислиншким. Данас: проевропским. С обзиром да су се технике ратовања измениле, ваља увести и нове термине-али суштина је иста. Србија је пример окупационе зоне два западна центра моћи: Вашингтона и Брисела. И, пошто је то тако свака прича о: изборима, процедурама које су темељ демократије, слободи, правима, институцијама-овде у Србији јесу само ИЛУЗИЈА. Наше изборе очигледно преводе они који свој легитимитет заснивају на политичкој подршци ван граница Србије. Тако и кад мислите да на изборима бирате, читајте: да су избори донешени и пре него заокружите број поред имена на гласачком листићу. Само, (а увек постоји то само) нису сви центри светске моћи рекли све што имају: полако! Нисмо још одредили ко ће бити победник у овој фази рата без оружја. А кад добијемо победника, да се подсетимо шта историја бележи за све оне који су сарађивали с окупаторима…Уосталом, није ни тако далека историја Другог светског рата, зар не?! Мислите о томе….
Извори: 1.http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:402604-Zavrsen-sastanak-Dacica-i-Vucica 2.http://www.kurir-info.rs/menja-se-vlast-u-14-gradova-u-srbiji-clanak-476600 3.http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=10&dd=22&nav_category=11&nav_id=654013 6. http://www.slobodnaevropa.org/content/article/1199589.html |
| _______________ |
| http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/26/post-izborna-borba-za-pre-vlast-srpska-iednachina-sa-vishe-nepoznatih.html |
У уторак 23. октобра, одржан је тројни састанак на српском политичком „врху“ који је дефинисао даљи процес промене политичке сцене у Србији после мајских избора. Вучић, Дачић и Динкић, договорили су, том приликом, промену локалне власти у више градова и општина у Србији.Викиликс фајлови разоткривају: правила америчког притвора – "анатомија звери"!
Викиликс објавио спорна правила америчког притвора
25. 10. 2012. 20:32х | Срна
Веб сајт „Викиликс“ почео је данас да објављује 100 фајлова америчког Министарства одбране који садрже детаље о правилима притвора у логорима у Ираку и заливу Гвантанамо у годинама после напада на Америку 11. септембра 2001. године.
То је анатомија звери: Асанж о америчким затворима
„Викиликс“ је у саопштењу критиковао ове регулативе и оценио да су оне довеле до злостављања затвореника и некажњавања извршилаца ове праксе. Веб сајт је апеловао да организације за заштиту људских права искористе ове документе и испитају политику некажњавања оваквог понашања.
„Викиликс“ наводи да се бројни документи који се сада објављују односе на испитивање притвореника и указују да је директно физичко насиље било забрањено.
Истовремено, документи показују да је „формална политика терорисања притвореника током испитивања, у комбинацији са политиком уништавања записа о испитивању довела до злостављања и некажњавања“.
У писму се указује на праксу додељивања притвореника у надлежности различитих безбедносних агенција САД, уз задржавање њихових имена изван централног војног архива, због чега притвореници никада нису могли да добију свој архивски број.
Оснивач „Викиликса“ Џулијан Асанж рекао је у писму да ови фајлови разоткривају „анатомију звери“ у коју су се претворила правила која су важила у америчком притвору после 11. септембра.
Асанж наводи да у притвору више нису важили закони и да су приведене особе губиле сва права, пренео је Ројтерс.
„Ово открива ексцесе у првим данима рата против непознатог непријатеља и како је та политика сазревала и еволуирала, да би на крају прерасла у перманентно стање изузетка у којем се САД налазе десет године касније“, навео је Асанж.
Портпарол Амбасаде САД у Лондону рекао је да нема коментар.
Високи комесар УН за људска права Нави Пилај у јануару је изјавила да САД и даље крше међународно право у Гвантанаму због произвољног притварања људи који се задржавају на неодређено време.
Притворни центар у Гвантанаму отворен је одлуком претходног председника САД Џорџа Буша. Од 779 људи који су се ту налазили, тренутно их има још 167.
__________
http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/264622/Vikiliks-objavio-sporna-pravila-americkog-pritvora
Прозападне либијске снаге и страни плаћеници користе и бојне отрове у Бани Валиду!?
У Про-Гадафијевом упоришту Бани Валиду се дешава прави масакр над цивилима уз употребу нервног гаса, фосфорних бомби, касетних бомби и страних плаћеника, снајепериста- док „демократски“ медији на Западу ћуте!?
Published: 26 October, 2012, 04:34
Edited: 26 October, 2012, 12:11 Russia Today
Превод: СРБски ФБРепортер
Pro-government forces fire their mortar launcher off the back of a truck.(AFP Photo / Mahmud Turkia)
Либијски град Бани Валид је под константним тешким нападом од стране про-владиних снага и разних паравојних трупа. Сведоци наводе гомиле убијених цивила, и куће у пламену, током тешког бомбардовања.
Првобитни извештаји су јављали да је град пао у руке про-западних владиних снага, али нови извештаји о жестоким окршајима и масовном убијању од стране разних паравојних банди, које пљачкају град, указују на нешто друго.
Према извору из Италије, преко 600 цивила је до сада убијено, док је у болници више од хиљаду рањеника.
Становница Бани Валида је изјавила за РТ да про-владине снаге патролирају неке улице и са булдожерима сравњују куће са земљом, или их пале.
„Бани Валид је окупиран од стране паравојске из Мисрате,“, каже ова мештанка. „Уништили су све што су могли; донели су овде хаос, смрт и разарање. Када су неке породице покушале да се врате својим кућама, ти разбојници су пуцали у њиховом правцу, присиљавајућу их да беже.“
Такође је потврдила да је локална болница није у стању да се носи са толико великим бројем рањеника.
„Нисмо у стању да тешко рањене пребацимо у друге болнице,јер паравојска из Мисрате и њихови савезници прете да ће да убију сваког ко покуша да напусти град,“ изјавила је она.
Локални новинар који се јавио са прилаза граду, јер про-владине трупе не дозвољавају новинарима улазак у град- изјавио је за РТ да су хиљаде људи блокирани у возилима на аутопуту који води ка граду, и да су збуњени (дез)информацијама да је град пао у руке про-владиних трупа…
Избеглицама се не дозвољава повратак у свој град.
Војска тврди да гађају град са циљем да униште „Про-Гадафијеве“ снаге, већина убијених су деца, жене и старци. Све је више извештаја о употреби забрањених хемијских и експлозивних оружја против становнина Бани Валида. Локални мештанин је изјавио за РТ да војска не дозвољава новинарима улазак у град зато што се плаше да ће медији известити о њиховим „злочинима и другим ужасним стварима“.
„Могу да вам потврдим да су провладине трупе намерно користиле забрањена оружја. Користили су фосфорне бомбе и нервни гас,“ Афаф Јусеф, активиста из Бани Валида је изјавио Русији Данас. „Ми смо документовали то на видео снимку. снимиле смо ракете коришћене у нападу, и бели фосфор како се распрскава у ваздуху.“
Много је људи умрло, не од метака или гранатирања, већ од тровања гасом, он је изјавио.
„Цео свет треба да види кога они овде убијају,“, додао је он. „Да ли су ове жртве уистину Гадафијеви људи? Да ли су деца, жене и старци који су убијени, Гадафијеви људи?“
Заточеници Бани Валида упућују очајничке апеле Уједињеним нацијама за помоћ, али те позиве нико „не чује“- чланови УН мисије у Либији кажу да немају услова да утврде шта се тачно дешава на терену. Директор УН мисије је одбио да објасни зашто његови људи нису ушли у Бани Валид!?
Истовремено, када су упитали представницу за штампу Америчке владе, Викторију Њуланд- зашто Запад игнорише масакр у Бани Валиду, она је за Русију Данас изјавила да Вашингтон „само посматра ситуацију изблиза“ све док њихова позиција по том питању „остаје јасна“.
„Ми дајемо подршку Либијској влади да успостави контролу над паравојскама и обезбеди сигурност у целој земљи, укључујући Бани Валид, и то тако што ће потпуно поштовати људска права свих грађана и дозволити хуманитарним организацијама да уђу у град,“ изјавила је (мртва ладна- примедба преводиоца) Њуландова.
Контрадикторно њеној тврдњи да Америчка влада прати ситуацију „изблиза“, чињеница је да је Бани Валид последњи пут споменут на сајту Америчке владе, још на почетку године!?
Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров, да он нема проблема са тим да су легалне трупе либијске војске ушле у град, али да га брину извештаји кршњеу људских права која се тамо дешавају. Он је захтевао од УН-а да што пре сазна шта се тачно дешава на терену.
Док Америка и остале Западне силе одбијају да осуде прекомерну употребу силе у граду, многи широм света се питају зашто се Западни медији не оглашавају поводом злоупотреба људских права у Бани Валиду. Такође, почетком ове седмице Вашингтон је блокирао пропозал Русије за резолуцију УН-а, која је позивала на мирно решење конфликта у Бани Валиду…
—————————————————-
Извор: http://rt.com/news/bani-walid-syria-militias-genocide-258/
Превод: Миодраг Новаковић
An injured man in Bani Walid (RT source)
An injured man in Bani Walid (RT source)
ВАНРЕДНА ВЕСТ: Талибани масакрирали полицајце и цивиле на северу Афганистана…
Најмање 37 мртвих као последица самоубилачког бомбашког напада на џамију у Афганистану
Најмање 37 људу је убијено и више од 50 рањено након што је бомбаш-самоубица напао џамију у афганистанском граду Мејмана на северу, јављају локални органи. Верници су се окупили у џамији да би обележели „Аид ал-Ада“ муслимански празник.
Самоубица-бомбаш је носио полицијску униформу у моменту када је активирао експлозив.
Локални званичници кажу да су више од половине убијених били полицајци. Приликом напада, смрт су за длаку избегли провинцијски гувернер и шеф полиције, који су присуствовали молитви.
„Свуда је била крв и мртви људи,“ Изјавио је агенцији АФП, доктор Калед који се затекао у џамији у време напада. „То је био прави масакр“.
До напада је дошло непосредно након апела „талибанима“ од стране афганистанског председника Хамида Карзаиа, да престану „са уништавањем наших џамија, болница и школа“.
У својој верској поруци поводом „Аида“, Карзаи је тражио од Талибана „да престану са убијањем својих сународника“.
Талибански вођа Мула Мохамед Омар је позвао све своје присталице у среду, да „се потруде да не изазивају жртве међу цивилима“.
Талибански напади су у принципу ретки на северу Афганистана, у поређењу са „жариштима“ у јужном региону. Последњи сличан инцидент на северу се одиграо у априлу ове године, када је бомбаш-самоубица на мотоциклу напао „званичнике“ који су били присутни на пијаци у Мајмани.
Од како су окупационе НАТО трупе најавиле повлачење до 2014, напади Талибана и убијања су учестали. Како је у процесу транзиција послова безбедности из руку НАТО коалиције, под командом американаца у руке афганистанских снага безбедности, све је већа забринутост, да Карзаиева влада неће бити способна да се супротстави насиљу побуњеника, једном кад се стране окупационе трупе повуку из земље….
Извор: http://rt.com/news/bomb-37-suicide-eid-274/
Превод: Миодраг Новаковић
ФБР ФЕЉТОН: "ПЕТИ ОКТОБАР… (6)", Бранко Станић
Бранко Станић
ПЕТИ ОКТОБАР… (6)
Дан када је поново ослобађана Србија
Опет смо гледали историју из првих редова. Разумели је нисмо, али осетили јесмо. Био је то дан када су једни морали да оду, а други одређени да дођу…
ПРВИ ГОВОР
Србија, четвртак, 19. октобар 2000. године
Драга ослобођена Србијо, Београде,
Београд је данас Србија, и то не Србија у малом, него Србија у великом. Устала је цела Србија само да би један човек, Слободан Милошевић, отишао. Стала је Србија док тај човек не оде, а када он оде, кренуће Србија и кренуће Србији. Али, Србија тог човека не тера силом, као што је он Србију и наш народ водио на силу, ми смо га отерали на изборима.
И зато, због вашег гласа на изборима 24. септембра вишеструко сам поносан. Поносан сам зато што сам грађанин Србије и Југославије, поносан сам зато што припадам нашој светој Цркви, поносан сам зато што сте ми указали поверење. И поносан сам зато што сте ме изабрали за председника СРЈ.
Први пут пред народом, први пут пред председником
Тако се осећам, то јесам, захваљујући вашим гласовима, захваљујући основном правилу демократије да у њој одлучује народ и одлучује воља народна. И тако је било на изборима 24. септембра. А на те изборе, не ја, већ цео народ Србије изашао је са једном речју – мир.
Мир међу нама, мир између Србије, Југославије и целог света, мир између Србије и Црне Горе, али постоји један човек који годинама уноси немир, неспокој и страх, несигурност у овај народ, који је непотребно водио Србију у ратове, а сада хоће да зарати и са сопственим народом зато што је на изборима изгубио.
Али, питам ја вас које те изборе крао, ко је прекршио Устав, ко је хајдучки променио Устав, ко је изазвао сукоб са Црном Гором, ко је хтео ове изборе ако не Слободан Милошевић?
Хтео је ове изборе, ето му избора, одржани су по његовим правилима, имао је медије да обмањује јавност, да говори најпогрдније о сопственом народу преко своје телевизије. Рекли смо нека бира правила, нека бира оружје. Његово је оружје лаж и насиље, наше оружје је истина и ненасиље.
И зато смо изашли на изборе. Али рекли смо му, истовремено, само до тог дана можеш да лажеш и обмањујеш, али од тог дана важи наше правило – ниједан глас не може бити изгубљен, ниједан глас не сме да буде украден.
Онај који не живи у народу, који не сме са народом, који не зна народне патње, тај је сам себе осудио на неслободу. Ми знамо шта је слобода, за слободу смо се борили на овим изборима, и слобода и мир су победили на овим изборима.
Али, он то неће да призна, он је решио да краде, крао је капом и шаком, пронашао је још један начин – да за њега на Косову гласају Албанци чак и тамо где нису гласали за њега, где није било бирачких места.
Преварио се још једном у процени. Да је позвао Албанце да изађу на изборе и гласају за њега листом би изашли и гласали за њега. Ако је неко водио антисрпску политику, албанску политику у последње време, ако је неко омогућио Албанцима да дођу до надомак независног Косова, ако је неко довео толико стране војске на Косово, на наше земље то је Слободан Милошевић.
То је човек који је увек о свему водио рачуна осим о свом народу, који је водио туђе политике уместо српске политике. Може ли на челу наше државе да остане неко ко је водио о свим другим рачуна, а не о сопственом народу.
И онда, на изборима решио је да краде, пронашао је неку своју Савезну изборну комисију, у којој и математичари и директори Савезног завода за статистику не знају да рачунају.
Крао је и када је видео да ту крађу није успео да сакрије, када је видео да му нема друге, онда је решио преко још једне своје установе, од људи без части и образа, која се зове Савезни уставни суд, а која је све пре него суд, решио је преко те установе да поништи изборну крађу, да поништи први круг и да се понада да ће доћи неки други круг. Нема другог круга, нема других кругова. Србија у овом тренутку трчи победнички круг. Али ту нема Слободана Милошевића. Сада покушава још једном да каже да оно што је било, није било, хтео би да нам каже да тих избора које је хтео, на којима је крао није било, хтео би да по неком старом мандату влада Србијом још месецима. Неће му то Србија дати.
Србија је кренула путем демократије, а тамо где је демократије нема места за Слободана Милошевића. Десет година је тај човек имао времена да научи шта је демократија, десет година је имао прилике да погледа у лице народа, да поразговара са сопственим народом. Он то није био у стању, он се према политичким противницима, опозицији, односио као према непријатељима.
Он је могао да разговара са нашим највећим непријатељима у свету, могао је да разговара у Дејтону, а да не разговара са сопственим народом. И зато му места више нема. Подигла се Србија, а редови се око Слободана Милошевића све више смањују и смањују. Нестаје СПС, прелази на другу страну, нема у државном апарату више људи који ће стати иза њега, у војсци и полицији, јер то је све народно.
А оно што је ненародно, та шака јада, која прети празном пушком, са Слободаном Милошевићем је на другој страни.
Коалиција ДОС (Демократска опозиција Србије) јавно обећава народу
Оно што чинимо данас је историја, али историја коју ствара овај народ сам, без ичије помоћи. Не треба нам ништа, не треба нам ни Москва ни Вашингтон, устала је Србија.
И сада ће та Србија, прво са пријатељским народима у Европи, који су нас разумели, са Грцима, са Французима, са Норвежанима, другим народима у Европи кренути у једну нову будућност – биће оно што је увек била, али без Слободана Милошевића, део Европе.
Данас је јасно, исто онако како Србија не може без Европе, увек је била њен део, ово је најевропскији део Европе, Србија је то, тако и Европа не може без Србије. Али, само без Слободана Милошевића. И постаће део Европе и Европа данас поручује да не може без Србије, а ми поручујемо Европи и демократском свету – демократија се десила и догодила у Србији, дигните и ви свој глас, дигните руке, не сме бити више санкција.
То је данас порука Европи и демократском свету – нема више санкција за Србију у којој је народ својом вољом, на Милошевићевим непоштеним изборима, победио. То је демократија.
Необично је да нешто што сте стекли на изборима треба после избора да браните. То је зато што још увек живимо у последњим тренуцима Милошевићеве Србије, али одбранићемо и то. Јер, путујући по свим деловима Србије уочио сам једну правилност – било нас је много кад је требало да се гласа, када је требало да се подржи ДОС, али нас још више има кад треба победа да се брани. Сада нас има још више и зато ћемо ту победу одбранити.
Одбранићемо онако како смо кренули у ове изборе, нашим оружјем против њиховог – ненасиљем против њиховог насиља, истином на њихове лажи, и упорношћу и вером, и одбранићемо је. Зато стати нећемо. Питају која је порука – ја кажем – до краја.
Београде, Србијо, хвала вам на поверењу, хвала вам што сте били све време са нама, што сте били са мном, и вечерас до краја остајемо заједно. Ви остајете са мном, ја остајем са вама…
Био је ово говор који није писала Мира. А човек који је ово говорио окупљеном народу причао је из главе, без читања, испред Скупштине Југославије 5. октобра 2000. године.
Нови председник међу народом
Грађанима је још поручио:
По целој Србије не сме да вас буде, како време одмиче, мање, мора вас бити више, морамо остати стално. Зна се како је комунизам рушен у другим државама – вољом народа, ослобођених народа против њиховог насиља. И то је само, питање часа, кад ће до тога доћи.
Драга Србијо, не идемо ми на Дедиње. Ми остајемо овде. Ми остајемо овде где су народне институције, скупштине, једна, друга, трећа, ту ми остајемо, јер то је наше, а он иде у његове, а и то његово је туђе. То је опљачкано. То је отето. И када дође нова Србија, то ће бити враћено. И неће више бити крађе, неће више бити сиромаштва, лоповлука, неће владати лопови већ закони, неће се народне паре износити из ове земље, него ће ту остајати и долазити од наших сународника у дијаспори…
Истог дана, увече, са балкона Градске скупштине Београда око 22,45 часова исти човек поново се обратио грађанима речима:
Драги пријатељи, и током ове ноћи стално сам са вама, као што сам био са вама свих ових година. Почео сам да обављам свој нови посао, премда у неуобичајеним условима. Посао који сте ми ви поверили, и који ћу, будите сигурни, урадити. Нема више старе Србије, почињемо живот у новој демократској Србији. Имам обећања из Европске уније да ће већ у понедељак санкције бити прошлост, јер је Србија показала своје право, демократско лице. И молим вас још једном да ништа од овог нашег лепог града не буде оштећено. Да ни један камен не падне ни на једно зграду јер је све то наше и део је наше лепе Србије…
Били су то говори новог председника Југославије др Војислава Коштунице.
Обраћање новог председника са балкона
Није много обећавао. Што би страначки и партијски рекли, више се бавио текућом и актуелном проблематиком, но нека остане забележено.
Испраћен усклицима “Спаси Србију из луднице, Коштунице” (овакви су били и графити на зидовима зграда) и “Војо Србине” нови председник је отишао у слободни и исто тако нови РТС. Отићи ћемо и ми. Можда ће нам тамо нешто више рећи.
контра писмо
Боцвана, четвртак, 19. октобар 2000. године
Баш кад сам слао моје писмо нашој куми Драгани, која је још увек мање-више сумњичава, стигло је твоје писмо са говором Коштунице. Нисам се могао одупрети жељи да и теби пошаљем копију тог писма писаног у даху – без исправки. Иако ниси у току наше преписке желим да прочиташ написано, јер ћеш можда моћи да извучеш понеку мисао и уобличиш је у својим записима и коментарима. Онај што му је свака на месту је сирома Томислав Николић, кандидат СРС.
Још једанпут ти хвала за записе које делиш са нама. Уз доста бојазни за Коштуничину судбину (јер он чини се није довољно искварен) и тиме судбину нашег народа, надајмо се најбољем.
ПС: моје писмо које помињем је веома емотивно и писано у даху, а објављено је на РТС-у у, наравно, прљаве политичке сврхе, јер је народ опет требао да мрзи све осим власти, која је по мени директно одговорна за разарања.
Ето, сестро, не знам што бих ти писа, но ти тражиш ђавола. Твоја политичка начела су ми чини се јасна. Онај – свака му је на месту…. Добро си предвидела моју реакцију. Ја бих наравно рекао – ј… те он – али нећу јер ћеш ти одмах одговорити – не дај боже дугог чекања – пошто је он релативно наочит, а при том и лепо сере.
Сестро драга, почни да разумеваш да дрвеће није крај приче. Дрвеће чини шуму. Немој се губити у анализама да ли је ово дрво јасен или бреза – гледај шуму.
Зашто Соња и ја, као два некаква инжењера, не бисмо могли приуштити себи да сваке 3-4 године купимо НОВА кола, да имамо викендицу од 20 м2 на Златибору, велики стан у БГ, летовање сваке године и то ладно… као што је то могуће у већини Европских земаља?
Да ли зато што нас цео свет мрзи?
Зашто Љубица нема пензију од које може КОМОТНО да живи?
Зашто ти немаш плату од које можеш лепо да живиш са својим дететом?
Зашто чекаш у реду за млеко?
Зашто се презнојаваш кад треба да региструјеш Yuga?
Зашто скапаваш фарбајући јаја за празнике кад сви славе или ћориш у компјутер преводећи стотине страница за нешто марака?
Зашто цвета криминал – или смо се на њега навикли у тој мери да мислимо да он и није тако страшан?
Зашто они који су кршили највишу част и дужност у изборним крађама 1996. након очигледне крађе, пребијања СВОГ народа, бивају рехабилитовани некаквим ЛЕX СПЕЦИЈАЛИСОМ?
Зар нико није крив? Они су арбитрирали у име народа?
Зашто нико није обешен?
Тај твој – свака му је на месту – је од почетка у дилу са багром, заједно са Шешељем као оцем отаџбинске управе. Све су ти то, сестро драга, џукеле које не виде даље од борбе за власт и личну корист.
Стварни борци за добро народа, као Добрица Ћосић или Коштуница, немају будућност, јер нису огрезли у лажи до те мере да ирационалном народу сервирају инфантилне снове о пушкама подгревајући острашћени национализам.
Нећу више. јер има превише доказа за све оне који се нису дали бацити у дубоку анестезију звецкањем национализмом.
Морам ти само додати, да ми у оном страшном периоду кад су вас бомбардовали није било драго што је РТС искористио моје писмо о музици. Моје писмо је било намењено ВАМА а не њима – џукелама које нису хтеле да то избегну.
Ако ти се гади, не мораш ми одговорити на ово писмо.
Воли вас
Брат
И у Боцвани наши грађани прате догађања у Србији
ПОСЛЕДЊИ И ПРВИ
Боцвана, петак, 20. октобар 2000. године
Од оног ПОСЛЕДЊЕГ ГОВОРА ми је било мука и да, извинеш, скоро сам повратила, јер ме је јако подсетио на све лажи сервиране народу свих ових година. Лепо је сазнање да је заиста ПОСЛЕДЊИ и дабогда да нам се сличан бесрамник никад више не роди.
Хвала ти посебно на овом ПРВОМ ГОВОРУ који ми је баш дошао као мелем на рану. Опет морам да поменем Бога и помолим му се, да тај наш нови председник остане доследан себи упркос свим страшним изазовима и препрекама које га чекају. Имам осећај као да га је сам Бог послао да нас спасе. Дивим му се јер никад не бих имала снаге да прихватим такву обавезу.
ДУКАТ ЗА СРЕЋАН ПОЧЕТАК
Аустралија, среда, 25. октобар 2000. године
Ево једног прилога, из данашњег Гласа, о згодном потезу једног нашег Шапчанина.
Прилог анонимног дародавца из Шапца
ДУКАТ КОШТУНИЦИ ЗА СРЕЋАН ПОЧЕТАК
ШАБАЦ – На адресу шабачког ДОС-а, с назнаком „за Војислава Коштуницу, домаћина празне куће“, стигло је прошле недеље једно писмо. У писму и велики Фрањин дукат од 5 грама чистог злата. Анонимни дародавац је написао:
„Домаћине празне куће, ево дукат нек на боље крене. Нек и остали Срби знају да у државну касу стављају, а не као досад узимају. Спојте речи и дела да вас поштује, воли и слуша Србија цела. А не као Ваши претходници добро зборили, а ружно творили. Како су творили тако су и добили. По закону Божијем ради, Србију духовно и материјално гради! Учини тајно платићу ти јавно. Што уради десница, нек не зна левица.“
Руска Дума – "Размазили смо Американце, 20 година смо ћутали а они су нам се подсмевали…"
Руска Реч
Тешке оптужбе на рачун Американаца и тон дискусије у руском парламенту посматраче подсетили на време хладног рата
(Фото Ројтерс)
Греси Кју клукс клана, затвор Гвантанамо, малтретирање и убиства усвојене деце руског порекла, расна и религиозна дискриминација, ксенофобија… Ништа од наведеног не би могло да се подведе под „демократска начела”. Ипак све то је данас присутно у Сједињеним Америчким Државама, сматрају депутати Државне думе Русије.
Током заседања руског парламента, одржаног у понедељак под радним називом „О проблемима поштовања људских права у САД”, првој дебати овога типа од распада Совјетског Савеза, чуле су се и теже оптужбе на рачун западног моћника. Многе је то подсетило на дух давно прошлих времена и – хладног рата.
„Размазили смо Американце. Двадесет година смо ћутали. Јељцин је покушавао да одобровољи Клинтона, а он нам се подсмевао”, огорчен је Алексеј Пушков, шеф Међународног комитета Државне думе. „Додворавали смо им се не би ли их одобровољили. Они су се на то навикли, и данас, када говоримо о најгрубљем кршењу људских права у САД, тамо као да су шокирани – шта ми то себи дозвољавамо. А ми смо једна од водећих држава на планети, и на то имамо право”.
Огорчење депутата изазвале су сталне критике са стране САД о кршењу људских права у Русији, али и отворена подршка опозиционим партијама и противницима актуелног председника Владимира Путина. Недавни случајеви панк-молитве женског трија „Пуси рајот” у Храму Христа спаситеља у Москви, као и покушај опозиционог лидера Сергеја Удаљцова да „на свој начин, и уз помоћ из иностранства” организује смену власти у Русији, од стране Запада су пропраћени са великом медијском пажњом.
Нема сумње да је и америчка предизборна председничка кампања, а током које су између осталог дотакнута и питања људских слобода, како на домаћем терену тако и широм планете, покренула руске парламентарце да мало „заоштре” своју реторику. У том смислу, како преноси Танјуг, Централном изборном комитету је препоручено да „провери да ли изборно законодавство САД одговара међународним нормама”, да се већа пажња посвети постојању институције међународних посматрача на изборима, обезбеђењу права појединих категорија бирача, као и организовању њиховог регистровања.
„Себе називају оцима демократије и говоре нам да би од њих требало да учимо, али не обраћају пажњу на оно што се дешава у њиховој сопственој земљи”, речи су студенткиње Емилије Галимове, које је овим поводом пренео амерички лист „Тајм”.
Нема сумње да су руски парламентарци решили да мало „освеже” тактику коју су у сучељавању са стратешким противником користили њихови претходници из совјетских времена. У таквој намери свакако могу да се ослоне и на резултате најновијих истраживања руског јавног мњења, спроведених током септембра, а према којима је проценат данашњих Руса који са наклоношћу гледају на САД, са прошлогодишњих 67, пао на 46 одсто.
———————————————————————————–
Укинути Гвантанамо
Москва – Током расправе у понедељак посвећене људским правима депутати руске Државне думе препоручили су Сједињеним Државама да уведу мораторијум на смртну казну, а све случајеве затвореника Гвантанама да предају цивилним судовима, при чему сам затвор, како се истиче, треба затворити, пренео је Танјуг.24
Америчка штампа: Монсантове лажи и битка за обележавање ГМО…
МОНСАНТОВЕ ЛАЖИ И БИТКА ЗА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ГМО
26 октобар 2012, СРБски ФБРепортер
ФБР превод: Љиљана Јовановић
Џон Робинс ( John Robbins)
Можда никада не бисте чули за Хенрија И. Милера, али сада он покушава да одреди будућност хране у овој земљи. И има огромну финансијску подршку.
Господин Милер је водеће лице и глас кампање “Не Проп37” у Калифорнији.. У овом тренутку Монсанто и друге фабрике пестициде троше више од 1 милион $ дневно, да убеде бираче у Калифорнији да није у њиховом интересу да знају да ли је храна коју једу генетески модификована или не. Хенри И. Милер је њихов човек за то.
Ако данас живите у Калифорнији не можете да га промашите. Видите га у ТВ рекламама, у радио пропаганди, на скупим плакатима, који се непозвани појављују у вашим поштанским сандучићима.
У почетку рекламе су представљале Господина Милера као доктора са Станфорд Универзитета. Али он то није. Он је истраживач у конзервативном “трусту мозгова”, у “Хуверовом Институту” који има своје канцеларије на Станфорд Универзитету.
Када је ова пропаганда прочитана, повучена је и прерађена. Али они још увек гурају Милера да убеђује људе да “Про37 “ нема смисла и да “обележавање хране заговарају адвокати тужбе који се надају берићету ако то постане закон”.
Уствари “Про 37” има сав смисао овог света ако желите да знате шта је у храни коју једете. Предлог закона су написали представници јавне здравстене заштите, и он не пружа никакве економске подстицаје за подношење тужби.
Ко је у ствари Хенри И. Милер, и због чега би требало да му верујемо када нам каже да је генетички модификована храна потпуно безбедна?
Да ли има неког значаја и то што је тај исти Хенри И. Милер ватрени заговорник ДДТ-ија, и других пестицида? Да ли је важно и то што кампању “НЕ Про 37” финансијски подржавају фирме које производе пестициде и које су нам тврдиле да су ДДТ и “Наранџасти прах” безбедни и безопасни?
Не могу да се отмем утиску да је Милер први корпорацијски представник за рекламе.
Јер он је био утемељивач представничке групе, коју је подржавао Филип Моррис, а која је имала за циљ да дискредитује везе које су повезивале дуванске производе и рак.
После нуклеарне катастрофе у Фукушими, он је заступао идеју да би излаганаје зрачењу могло да буде корисно по здравље.
Такође је дискутовао и о томе да би фабрике лекова а не ФДА требало да буду одговорне за хемијску контролу лекова. Он је члан Управног одбора “Џорџ Ц. Маршал” Инсититута, познатог по томе да се финансира од нафтних и гасних компанија, и да због тога негира климатске промене.
Сад нас убеђује да треба да гласамо НЕ – Предлогу 37, јер како он каже закон о етикетирању хране садржи изузетке који представљају “специјалне интересе”. Као да велике корпорације које је он представљао нису биле тај “најспецијалњи интерес” од свих о којима говори.
Уз пут, тај изузетак о којем он говори су у ствари потврде Закона о обележавању ГМО хране, који су донети у свакој од 61 земље широм света, међу којима су и земље Европске Уније, по којима већ увелико захтевају посебно етикетирање генетски модификоване хране.
Милер у кампањи НЕ Про 37 тврди да ће обележавање хране повећати трошак породица за куповину хране, за стотине долара годишње. Интереснатно је да је то истраживање на које се он позива, плаћено из кампање НЕ Про37. а ради се о фирми из Мејна, за односе са јавношћу, “Нортхбридге Цонсултинг” која нема своје економске експертизе, али је радила са Кока Колом, и Пепси Колом против закона који налаже рециклажу амбалаже за ова пића. Да ли ће усвајање Закона Про 37 повећати стварно цену трошкова за храну?
Хенри Милер одлучно тврди да би се то десило. Али према јединој потпуно независној студији коју је урадио “Еморy Университy Сцхоол оф Лаw,”: “потрошачи вероватно не би плаћали повећане рачуне за храну услед поновног обележавања хране” као што се тражи у предлогу закона.
Некако ми се чини да не бисте волели да слушате Хенрија Милера како објашњава ствари када је у питању ваше здравље. Али Монсанто и сарадници, су се постарали да се Милеров глас и његова убеђења чују сваког дана у Калифорнији. Један гледалац из Сан Франциска је изјавио да је рекламу са Милеровим ликом видео више од 12 пута за дан.
Друга личност из кампање “Не Про37” али обавезно обучена у бели мантил је лекар, Роналд Клеинман. Иако се то у огласима не спомиње доктору Клајнеману не сметају морални принципи, да ради као добро плаћени заговорник,(од стране компанија које то производе) брзе хране . Док је радио за Кока Колу, он је пропагирао да је “шећер безбедан, да вештачке боје и нехранљиви заслађивачи нису штетни у дечијој исхрани”…
Станфорд Универзитет је такође незадовољан због нетачног представљања (три пута)
Показало се да компаније које производе пестициде и брзу храну, а које се налазе иза “НЕ Про37” су:
1: Погрешно навели гласаче јер су у државном водичу за гласање, лажно представили да највећа организација професионалаца за храну и исхрану у свету “Ацадемy оф Нутритион анд Диететицс” сматра да је ГМО храна безбедна.
2: Нелегално су користили печат УС ФДА на пропагандним материјалима из њихове кампање и уз то нетачно приписали изјаву ФДА, лажно наводећи да је ФДА заузела став против “Про37”.
Нажалост изгледа да је ова поплава неистина имала ефекта. Иако је у почетку чак више од 80% грађана Калифорније желело да генетски модификована храна буде посебно обележена, новије анкете су показале виртуелну мртву трку за Про37, са поплавом негативних реклама чији се интензитет повећава. Неке Калифорнијске дневне новине су допринеле овом несрећном тренду, устајући против “Про37” тако што су читави уводници написани цитирајући целе пасусуе из саопштења негативне кампање “НЕ Про37”. Да ли је то у вези са компанијама за прераду хране, које својим реклама у тим новинама, представљају главни извор прихода? Или је можда то што је лобиста за компаније прерађене хране, “тхе Гроцерy Мануфацтурерс Ассоциатион” поставила победу над Про37, као свој најзначајнији приоритет у овој години.
Познати аутор о храни Мајк Полан је написао, да је “Про 37” лакмус тест, да ли или не постоји покрет за храну у САД . Активисткиња за јавно здравље Стејси Малкан додаје да је ово можда лакмус тест да ли је у земљи остало демократије.
Ово су добри поени. Нема покрета за храну, ако Монсанто може да ради како хоће са нама. А нема ни демократије без информисаног грађанина.
Питање је да ли ћемо дозволити да специјални интереси диктирају шта ће нам бити дозвољено да знамо о храни коју нам продају.
У овом случају незнање није блаженство, већ би то било прихватање покорности Монсант-у и осталим компанијама за производњу пестицида. Без етикетирања хране, купујемо “мачку у џаку” тј. једемо “у мраку” са потенцијално катастрофалним последицама .
Оно што остаје да се види, је да ли ће те грађани Калифорније да 6 новембра дозволите Монсанто и његовим савезницима, да контролишу шта је дозвољено да знате о храни коју једете.
Сазнајте више и будите укључени овде..
Потпишите петицију Конгресу тражећи да се изгласа обележавање генетички модификоване хране.
Сигн а петитион то Цонгресс цаллинг фор лабелинг оф генетицаллy енгинееред фоодс хере.
Овај текст се прво појавио уcommondreams.org
Џон Робинс је суоснивач “тхе Фоод Револутион Нетwорк” који обезбеђује информације и инспирише да помогнете себи да излечите тело и свет храном.
Он је аутор многих књига “бестселлер-а” укључујући ту : Тхе Фоод Револутион, Но Хаппy Цоwс и Диет Фор А Неw Америца.
Добитник је награда: “Рацхел Царсон Аwард” и “Алберт Сцхwеитзер Хуманитариан Аwард” “Пеаце Аббеy’с Цоураге оф Цонсциенце Аwард” и “Греен Америца’с Лифетиме Ацхиевемент Аwард” и многих других признања.
http://www.commondreams.org/view/2012/10/23-9
ДСС предала Уставном Суду предлог за оцену уставности "Боркових споразума". (У прилогу – комплетан документ)
ДСС преко Уставног суда враћа Србији све што су јој у Бриселу били отели
21:32 24.10.2012. Факти
КОШТУНИЧИНА ПАРТИЈА ПОДНЕЛА ПРEДЛOГ ЗA OЦEНУ УСТАВНОСТИ ВЛАДИНИХ КОСОВСКИХ УРЕДБИ
Шeф пoслaничкe групe ДСС-a Слoбoдaн Сaмaрџић рeкao je нoвинaримa испрeд Устaвнoг судa у Бeoгрaду дa je зaтрaжeнo и дa сe извршeњe урeдби oбустaви дo oдлукe судa Сaмaрџић изрaзиo зaбринутoст дa ћe Влaдa нaпрaвити плaтфoрму зa прeгoвoрe o Кoсoву и Метохији бeз oснoвнoг дoкумeнтa o кojeм би рaспрaвљaлe пaрлaмeнтaрнe стрaнкe
ДЕМОКРАТСКА стрaнкa Србиje прeдaлa je дaнaс Устaвнoм суду Србиje прeдлoг зa oцeну устaвнoсти урeдби влaдe дoнeтих нa oснoву диajлoгa Бeoгрaдa и Приштинe.
Пoслaници ДСС-a у Скупштини Србиje прeдaли су прeдлoг зa oцeну зaкoнитoсти урeдби o кoнтрoли прeлaскa грaницa, мaтичним књигaмa, кaтaстру и признaвaњу диплoмa вискoкoбрaзoвних институциja
Шeф пoслaничкe групe ДСС-a Слoбoдaн Сaмaрџић рeкao je нoвинaримa испрeд Устaвнoг судa у Бeoгрaду дa je зaтрaжeнo и дa сe извршeњe урeдби oбустaви дo oдлукe судa.
„Крajњe je врeмe билo дa пoднeсeмo прeдлoг и мислим дa ћe урeдбe бити пoништeнe oдлукoм Устaвнoг судa“, рeкao je Сaмaрџић и нaпoмeнуo дa je ДСС Влaди Србиje oстaвилa двa мeсeцa дa тo учини. Сaмaрџић je изрaзиo увeрeњe дa ћe УСС рaдити нeпристрaснo и хрaбрo нa oвoj ствaри.
„Урeдбe сe тичу прaвнo нejaсних дoкумeнaтa кoje je прихвaтиo Бoрислaв Стeфaнoвић нa прeгoвoримa у Брисeлу, ти дoкумeнти сe зoву дoгoвoрeни зaкључци и oни сe нe мoгу унoсити у прaвну слику Србиje“, дoдao je Сaмaрџић.
Oн je пoдсeтиo и нa oдлуку Устaвнoг судa Србиje дa прoглaси нeустaвним пojeдинe oдрeдбe Зaкoнa o нaдлeжнoсти Вojвoдинe.
Сaмaрџић je изрaзиo зaбринутoст дa ћe Влaдa нaпрaвити плaтфoрму зa прeгoвoрe o Кoсoву бeз oснoвнoг дoкумeнтa o кojeм би рaспрaвљaлe пaрлaмeнтaрнe стрaнкe.
„У пoслeдњa двa дaнa сe гoвoри o плaтфoрми зa прeгoвoрe – тo je нeштo штo рaди Влaдa. Mи смo oчeкивaли шири свeoбухвaтни дoкумeнт, гдe би, дa сe o тoмe рaспрaвљa, биo пoзвaн ДСС, кao и другe стрaнкe“, рeкao je Сaмaрџић.
Сaмaрџић сe сaглaсиo дa Влaдa имa прaвo дa нaпрaви плaтфoрму зa прeгoвoрe и дa je чувa у дискрeциjи нeкo врeмe, aли „изглeдa дa ћe oнa нaпрaвити плaтфoрму зa прeгoвoрe бeз нeкoг бaзичнoг дoкумeнтa, a тo мeнe бринe“.
Oбjaсниo je дa Скупштинa Србиje нe рaзмaтрa плaтфoрму зa прeгoвoрe, вeћ дoкумeнтa кoja су oснoвa зa тaквe плaтфoрмe – рeзoлуциje и дeклaрaциje.
„Пoстojи низ чудних сaкривeних рaдњи у вeзи сa oвим диjaлoгoм, иaкo сe причa дa ћe бити трaнспaрeнтaн“, дoдao je Сaмaрџић.
* * * * *
Факти објављују пуни текст докумената које је ДСС поднела Уставном суду:
Уредба о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија коју је Влада Републике Србије усвојила 08. децембра 2011. године и која је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 94 од 14. децембра 2011. године, није у складу са Уставом Републике Србије. У складу са чланом 168. став 1. Устава Републике Србије, у својству овлашћеног предлагача, подносимо следећи
ПРЕДЛОГ ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ УРЕДБЕ О ПОСЕБНОМ НАЧИНУ ОБРАДЕ ПОДАТАКА САДРЖАНИХ У КАТАСТРУ ЗЕМЉИШТА ЗА АП КОСОВО И МЕТОХИЈА
„Дописивањем“ закона, Влада Србије несумњиво прекршила Устав
- Никакво уредбодавно уређивање било ког питања „ради ефикаснијег остваривања и заштите права и слобода грађана“ није могуће, нити је уставноправно допуштено
- Bлада је у уставноправни поредак Републике Србије увела чудне, уставно непознате акте назване „договори“, чија правна природа, начин закључења, место у хијерархији правних аката, начин објављивања и ступања на правну снагу, као и низ других правних питања уопште нису регулисани
- Може да се основано закључи да „договори“ нису правни акти, односно да немају никакву правну природу. Наиме, закључени су између Европске уније и Уједињених нација, као субјеката међународног права, и једног неформалног Тима који чак није ни у систему органа државне управе и који нема никаквих уставних, ни законских овлашћења да такве договоре сачињава
I Означење одредби и разлози на којима се Предлог заснива
УРЕДБА о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија представља општи правни акт који, противно уставним одредбама о правној природи и разлозима доношења уредби, није донесен за извршавање закона. Том уредбом се изворно уређује законска материја и извршавају акти које уставноправни предак Републике Србије не познаје. У том смислу, може се истаћи да Уредба о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија није у складу са Уставом, како из формалних, тако и из материјалних разлога.
Уредбу о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија Влада Републике Србије донела је на основу члана 123. тачка 3. Устава. Та одредба Устава Републике Србије никако није могла, а ни смела да буде искоришћена као правни основ за доношење овакве „уредбе“. Наиме, изложена одредба Устава јасно предвиђа да Влада доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона. Управо из тог разлога Уредба није у складу са Уставом јер није донесена ради извршавања ни једног закона, већ, како се то из њеног садржаја јасно увиђа, ради извршавања једног „договора“.
То што се у Уводу истиче да се Уредба доноси „у вези са чланом 7. и 13. Закона о заштити података о личности („Службени гласник Републике Србије”, број 97/2008 и 104/2009 – др. закон) и са Законом о државном премеру и катастру („Службени гласник Републике Србије”, број 72/2009 и 18/2010)“ не представља прецизирање закона ради чијег се извршења Уредба доноси, већ закона са којима је Уредба „у вези“, што правно посматрано не значи ништа.
Ово нарочито ако се има у виду да се Законом о заштити података о личности уређује сасвим друга област, тако да га ова Уредба никако не може извршавати. Дакле, Влада Републике Србије је грубом узурпацијом својих уставних надлежности, уредбу као општи правни акт за извршавање закона, претворила у правни акт какав Уставом Републике Србије није предвиђен у нашем правном систему. Образложење због чега Уредба о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија није у складу са Уставом продубљеније ће се изложити посебно за сваку од противуставних одредби.
Чланом 1. Уредбе предвиђено је да се њом уређује посебан начин обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија. Већ на основу изложеног, јасно је да уредба изворно регулише, односно уређује законску материју, јер је обрада података садржаних у катастру земљишта регулисана, између осталог, Законом о државном премеру и катастру на који се уредба позива, а који суштински мења, стварајући посебан правни режим само за обраду података садржаних у катастру земљишта за АП Косово и Метохија. Штавише, овим чланом уредбе предвиђено је да се посебан начин обраде података уређује ради ефикаснијег остваривања и заштите права и слобода грађана за време важења Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација.
Административни прелаз Брњак
Права и слободе грађана утврђене су Уставом Републике Србије, а њихово остваривање и заштиту, према члану 97. Устава, уређује и обезбеђује Република. Република то може да чини само законом, јер је чланом 18. став 1. Устава прописано да се људска и мањинска права зајамчена Уставом непосредно примењују, док је ставом 2. истог члана Устава предвиђено да се законом може прописати начин остваривања ових права, али само ако је то неопходно за остварење појединог права, због његове природе, при чему закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајамченог права. Судећи према изложеним одредбама Устава, никакво уредбодавно уређивање било ког питања „ради ефикаснијег остваривања и заштите права и слобода грађана“ није могуће, нити је уставноправно допуштено.
Чланом 2. став 2. и 3. Уредбе предвиђено је да послове обраде података, сагласно члану 10. Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник Репубике Србије”, број 72/2009 и 18/2010), обавља Републички геодетски завод, али и да обради података могу да присуствују представници Тима за дијалог са Привременим институцијама самоуправе у Приштини и органа Европске уније и Уједињених нација.
Управо је уређивањем ко може да присуствује обради података Влада Републике Србије прекорачила границе својих уставних надлежности, односно регулисала питање које, као што то Закон о државном премеру и катастру потврђује, мора да буде регулисано законом. Таквим „дописивањем“ Закона, Влада Републике Србије несумњиво је прекршила Устав. Изворно регулишући питања која треба да буду регулисана законом, Влада је узурпирала уставотворну и законодавну власт Народне скупштине, што је супротно члану 98. и 99. Устава, али је поступила и супротно члану 122. и члану 123. Устава.
Чланом 5. Уредбе прописано је да се подаци из катастра земљишта користе у складу са Уставом и законом, а у циљу извршавања договора Тима за дијалог са Привременим институцијама самоуправе у Приштини и надлежних органа Европске уније и Уједињених нација.
Управо је навођење циља („извршавања договора Тима за дијалог са Привременим институцијама самоуправе у Приштини и надлежних органа Европске уније и Уједињених нација) открило праве разлоге доношења ове Уредбе.
На тај начин Уредба је постала несутавна не само због тога што је јасно да није донесена ради извршавања закона, већ и због тога што се њом у уставноправни поредак Републике Србије уводе чудни, уставно непознати акти названи „договори“, чија правна природа, начин закључења, место у хијерархији правних аката, начин објављивања и ступања на правну снагу, као и низ других правних питања уопште нису регулисани.
На основу тога, могло би основано да се закључи да „договори“ нису правни акти, односно да немају никакву правну природу. Наиме, закључени су између Европске уније и Уједињених нација, као субјеката међународног права, и једног неформалног Тима који чак није ни у систему органа државне управе и који нема никаквих уставних, ни законских овлашћења да такве договоре сачињава.
Елементи ових договора се не могу сматрати саставним делом правног поретка Републике Србије.
Важно је нагласити да члан 16. Устава прописује да су потврђени међународни уговори саставни део правног поретка и непосредно се примењују, али да морају бити у складу с Уставом. Договори нису ни међународни уговори, а камоли потврђени. Овим уредбама се у правни поредак Србије уведе договори, и то још такве садржине да се њима „руше“ сва битна начела Устава.
Имајући у виду изложене примере, јасно је да се Уредбом флагрантно крше начела Устава, нарочито чланови 1. 2. 3. 4. и 8. Устава Републике Србије.
Предлог за одлучивање
Имајући у виду све што је изложено, предлажемо да Уставни суд Републике Србије утврди да Уредба о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија није у сагласности са Уставом Републике Србије.
Имајући у виду тежину и значај неуставности Уредбе о посебном начину обраде података садржаних у катестру замљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија, јасно је да би извршење појединачних аката и радњи на основу Уредбе могло да има неотклоњиве штетне последице.
Будући да би извршавањем појединачних аката и радњи на основу ове Уредбе могле да наступе неотклоњиве штетене последице, предлажемо да Уставни суд, на основу члана 56. став 1. Закона о Уставном суду, обустави извршење свих појединачних аката и радњи који су донесени, односно предузете на основу ове Уредбе.
* * * * *
Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија коју је Влада Републике Србије усвојила 23. децембра 2011. године и која је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“ број 98 од 23. децембра 2011. године није у складу са Уставом Републике Србије. У складу са чланом 168. став 1. Устава Републике Србије, у својству овлашћеног предлагача, подносимо следећи
ПРЕДЛОГ ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ УРЕДБЕ О КОНТРОЛИ ПРЕЛАСКА АДМИНИСТРАТИВНЕ ЛИНИЈЕ ПРЕМА АП КиМ
Државни органи на најопаснији начин подривају уставни поредак Србије
- Ова уредба најпре представља општи правни акт којим се грубо и противустано нарушава јединство и недељивост територије Републике Србије. Затим, то је акт који, противно уставним одредбама о правној природи и разлозима доношења уредби, није донесен за извршавање закона, већ уређује законску материју
- Уредбу о контроли преласка административне линије према АП КиМ Влада Републике Србије донела је на основу члана 123. тачка 3. Устава. Та одредба Устава Републике Србије никако није могла, а ни смела да буде искоришћена као правни основ за доношење овакве „уредбе“. Наиме, изложена одредба Устава јасно предвиђа да Влада доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона. Управо из тог разлога Уредба није у складу са Уставом јер није донесена ради извршавања ни једног закона
I Означење одредби и разлози на којима се Предлог заснива
УРЕДБА о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија је „правни“ акт којим се, од доношења Устава Републике Србије, свакако на најочигледнији и најопаснији начин, од стране домаћих органа, подрива уставни поредак државе и доводи у питање и сам њен опстанак.
Ова уредба најпре представља општи правни акт којим се грубо и противустано нарушава јединство и недељивост територије Републике Србије. Затим, то је акт који, противно уставним одредбама о правној природи и разлозима доношења уредби, није донесен за извршавање закона, већ уређује законску материју. На крају, али подједнако противуставно и опасно, овом се уредбом ограничавају и нарушавају Уставом зајамчена права и слободе грађана.
Имајући у виду све што је изложено, може се рећи да Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија није у складу са Уставом, како из формалних, тако и из материјалних разлога. У тексту који следи подробније ће се указати на разлоге на којима се заснивају изложени закључци, односно на којима се заснива Предлог.
Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија у правни поредак Републике Србије уводи Уставу и важећем законодавству непознат појам „административне линије“.
Штавише, само постојање те „административне линије“ је, судећи према тексту уредбе, ratio уредбодавног регулисања услова за прелазак преко те „линије“, као и кретања и боравка на њој и мера које се могу предузети против лица која поступају супротно њеним одредбама. Дакле, једна „административна линија“ разлог је сепаратног правног режима и различитих права која се у вези са њеним преласком и кретањем и боравком на њој могу уживати у Републици Србији! То заправо значи да постојање „административне линије“ и њен посебан правни режим оличен у уредбодавном регулисању њеног преласка и кретања и боравка на њој, нарушавају одредбу члана 8. став 1. Устава Републике Србије, према којој је територија Републике јединствена и недељива.
Према Уставу Републике Србије, територију Србије не чине територије политичко – територијалних јединица, нити постојање политичко-територијалних јединица утиче на јединство правног поретка Републике.
Управо супротно, Устав Републике Србије у својој Преамбули јасно истиче да је АП Косово и Метохија саставни део територије Републике Србије, у члану 182. став 2. да Република Србија има две аутономне покрајине од којих је једна Косово и Метохија, у члану 182. став 4. да се територија аутономних покрајина одређује законом, а у члану 194. став 1. да је правни предак Републике јединствен. У том смислу, јасно је да било какве „линије“ које су утиснуте у територијалну организацију Републике не значе и не смеју да значе посебан правни режим њиховог преласка и кретања и боравка на њима.
Уређивање „административне линије“ чије постојање изискује посебан правни режим преласка и кретања и боравка на њој пре је својствено другачијим „линијама“ које раздвајају државе, што у погледу Косова и Метохије није, нити сме да буде случај, јер је према члану 8. став 2. Устава граница Републике Србије неповредива, а мења се по поступку предвиђеном за промену Устава.
Уредбу о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија Влада Републике Србије донела је на основу члана 123. тачка 3. Устава. Та одредба Устава Републике Србије никако није могла, а ни смела да буде искоришћена као правни основ за доношење овакве „уредбе“. Наиме, изложена одредба Устава јасно предвиђа да Влада доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона.
Управо из тог разлога Уредба није у складу са Уставом јер није донесена ради извршавања ни једног закона. То што се у Уводу истиче да се Уредба доноси „у вези са Законом о Влади… и Законом о министарствима…“ не представља прецизирање закона ради чијег се извршења Уредба доноси и, правно посматрано, не значи ништа, нарочито уколико се има у виду чињеница да два наведена закона уређују друге области, тако да их ова уредба не може извршавати.
Дакле, Влада Републике Србије је грубом узурпацијом својих уставних надлежности, уредбу као општи правни акт за извршавање закона, претворила у правни акт какав Уставом Републике Србије није предвиђен у нашем правном систему. Штавише, Влада је овом уредбом зашла у регулисање питања која су по својој природи материја која треба да буде регулисана законом.
У низу чланова Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија прописује надлежности Министарства унутрашњих послова, а Устав у члану 136. став 4. недвосмислено предвиђа да Влада прописује унутрашње уређење министарстава, а не и њихове надлежности. Према члану 136. став 3. Устава послови државне управе и број министарстава одређују се законом. Образложење због чега Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија није у складу са Уставом, нарочито у погледу ограничавања и нарушавања Уставом зајамчених права и слобода продубљеније ће се изложити посебно за сваку од противуставних одредби.
Овај састав владе донео је оспорене уредбе
Чланом 2. Уредбе прописана су места на којима је дозвољен прелазак „административне линије“. Према члану 4. прелаз изван тих места дозвољен је само уз одобрење надлежог органа у случају више силе. Према члану 13. Уредбе, „ако то захтевају разлози безбедности“, Влада може да забрани или ограничи, између осталог и кретање, задржавање и настањивање на одређеним деловима територије Републике Србије уз „административну линију„.
Изложеним одредбама Уредбе, прекршен је члан 39. став 1. и 2. Устава према којима свако има право да се слободно креће и настањује у Републици Србији и да се слобода кретања може ограничити, али само законом и то само ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка, заштите јавног реда и мира, спречавања ширења заразних болести или одбране Републике Србије. У овом случају ограничења слободе кретања прописана су Уредбом, а не законом, разлози за ограничење нису они који су прописани у чланом 39. став 2. Устава, већ их Уредба одређује као „разлоге безбедности“ чије постојање дискреционо процењује Влада.
Оваквим ограничавањем слободе кретања повређен је и члан 20. став 1. Устава према коме људска и мањинска права зајамчена Уставом могу да буду ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих их Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајамченог права. Такође, оваквим ограничавањем слободе кретања, супротно члану 20. став 2. Устава, смањен је достигнути ниво људских права јер је до сада кретање које подразумева прелазак преко „административне линије“, било слободно.
Чланом 15. Уредбе прописано је да је власник или корисник земљишта дужан да омогући слободан пролаз ради обављања послова обезбеђења „административне линије“ или постављања и одржавања прописаних ознака. Наведеном одредбом нарушава се чланом 58. став 1. Устава зајамчено мирно уживање својине и других имовинских права, због тога што се ограничавање права својине власника земљишта преко кога треба прећи ради обављања послова обезбеђења „административне линије“, или ради постављања и одржавања ознака, прописује уредбом, иако Устав у члану 58. став 2. и 3. предвиђено да се својина и начин њеног коришћења могу ограничити само законом.
Чланом 16. Уредбе предвиђено је да је у поступку доношења просторног и урбанистичког плана којим се уређује и простор у дубини 300 метара од „административне линије“ потребна сагласност Министарства унутрашњих послова. Будући да је доношење просторног и урбанистичког плана у надлежности јединица локалне самоуправе, јасно је да је уредбодавним прописивањем неопходне сагласности Министарства унутрашњих послова као органа државне управе нарушено право грађана на локалну самоуправу, односно да се онемогућава вршење надлежности јединица локалне самоуправе.
Предлог за одлучивање
Имајући у виду све што је изложено, предлажемо да Уставни суд Републике Србије утврди да Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија није у сагласности са Уставом Републике Србије.
Имајући у виду тежину и значај неуставности Уредбе о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија, јасно је да би извршење појединачних аката и радњи на основу Уредбе могло да има неотклоњиве штетне последице. Будући да би извршавањем појединачних аката и радњи на основу ове Уредбе могле да наступе неотклоњиве штетене последице, предлажемо да Уставни суд, на основу члана 56. став 1. Закона о Уставном суду, обустави извршење свих појeдиначних аката и радњи који су донесени, односно предузете на основу ове Уредбе.
* * * * *
Уставни суд Србије
Уредба о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са теритoрије Aутономне покрајине Косово и Метохија који не обављају делатност по прописима Републике Србије коју је Влада Републике Србије усвојила 9. фебруара 2012. године и која је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 16 од 7. марта 2012. године није у складу са Уставом Републике Србије. У складу са чланом 168. став 1. Устава Републике Србије, у својству овлашћеног предлагача, подносимо следећи
ПРЕДЛОГ ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ УРЕДБЕ О ПОСЕБНОМ НАЧИНУ ПРИЗНАВАЊА ВИСОКОШКОЛСКИХ ИСПРАВА И ВРЕДНОВАЊА СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА УНИВЕРЗИТЕТА СА ТЕРИТOРИЈЕ АП КиМ КОЈИ НЕ ОБАВЉАЈУ ДЕЛАТНОСТ ПО ПРОПИСИМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Изигран члан 198. Устава Србије
I Означење одредби и разлози на којима се Предлог заснива
УРЕДБА о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са теритoрије Aутономне покрајине Косово и Метохија који не обављају делатност по прописима Републике Србије представља општи правни акт који, противно уставним одредбама о правној природи и разлозима доношења уредби, није донесен за извршавање закона. Том уредбом се изворно уређује законска материја.
У том смислу, може се истаћи да Уредба о посебном начину обраде података садржаних у матичним књигама за подручје Аутономне покрајине Косово и Метохија није у складу са Уставом, како из формалних, тако и из материјалних разлога.
Уредбу о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са теритoрије Aутономне покрајине Косово и Метохија који не обављају делатност по прописима Републике Србије Влада Републике Србије донела је на основу члана 123. тачка 3. Устава. Та одредба Устава Републике Србије никако није могла, а ни смела да буде искоришћена као правни основ за доношење овакве „уредбе“. Наиме, изложена одредба Устава јасно предвиђа да Влада доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона. Управо из тог разлога Уредба није у складу са Уставом јер није донесена ради извршавања ни једног закон.
То што се у Уводу истиче да се Уредба доноси „у вези са Законом о високом образовању („Службени гласник Републике Србије”, број 76/2005, 100/2007 аутентично тумачење, 97/2008 и 44/2010)“ не представља прецизирање закона ради чијег се извршења Уредба доноси, јер се нису ни могле наћи одредбе Закона о високом образовању које би биле основ за доношење Уредбе.
Дакле, Влада Републике Србије је грубом узурпацијом својих уставних надлежности, уредбу као општи правни акт за извршавање закона, претворила у правни акт какав Уставом Републике Србије није предвиђен у нашем правном систему. Њом се изворно регулише законска материја. Наиме, овом Уредбом уређен је начин признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са теритoрије Aутономне покрајине Косово и Метохија који не обављају делатност по прописима Републике Србије.
Будући да је издавање високошколских исправа један вид јавних овлашћења која се према члану 137. став 3. Устава Републике Србије могу законом поверити и установама, укључујући и високошколске установе, јасно је да је уредбодавно регулисање признања високошколских исправа издатих од стране установа које на Косову и Метохији не обављају делатност по прописима Републике Србије по себи неуставно. Наиме, такво признавање подразумева јавна овлашћења високошколских установа да издају исправе, јавна овлашћења која, судећи по томе да по тексту Уредбе установе не обављају делатност по прописима Републике Србије, нису уопште ни могла да им буду поверена законом!
Штавише, уређујући у члану 3. Уредбе поступак признавања, Влада Републике Србије је изиграла уставну одредбу члана 198. став 1. Устава према којој појединачни акти и радње државних органа, организација којима су поверена јавна овлашћења, органа аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, морају бити заснована на закону. Наиме, сасвим је јасно да ниједан акт самосталне високошколске установе ван Косова и Метохије која према члану 4. став 3. Уредбе обавља признање, донесен у Уредбом регулисаном поступку признања, неће моћи у процесном смислу да буде заснован на закону!
Све што је изложено директна је последица суштинске неуставности ове Уредбе која је изражена већ у њеном наслову.
Наиме, Уредба већ у наслову садржи елемент неуставности – признавање високошколских исправа и вредновање студијских програма установа које не обављају делатност по прописима Републике Србије. Основано се због тога поставља питање како је могуће и да ли је у складу са Уставом да се на делу територије Републике Србије који је њен саставни део, што Косово и Метохија јесте, нека делатност не обавља по прописима Републике Србије, иако Устав прописује да је „правни поредак Републике Србије јединствен„ (члан 194) и да се резултати такве, у суштини неуставне и незаконите делатности, још признају од стране органа Републике Србије?
Имајући у виду све што је изложено, предлажемо да Уставни суд Републике Србије утврди да Уредба о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са теритoрије Aутономне покрајине Косово и Метохија који не обављају делатност по прописима Републике Србије није у сагласности са Уставом Републике Србије.
Имајући у виду тежину и значај неуставности ове Уредбе, јасно је да би извршење појединачних аката и радњи на основу ње могло да има неотклоњиве штетне последице. Будући да би извршавањем појединачних аката и радњи на основу ове Уредбе могле да наступе неотклоњиве штетене последице, предлажемо да Уставни суд, на основу члана 56. став 1. Закона о Уставном суду, обустави извршење свих појeдиначних аката и радњи који су донесени, односно предузете на основу ове Уредбе.
___________
http://www.fakti.org/serbian-point/dss-preko-ustavnog-suda-vraca-srbiji-sve-sto-su-joj-u-briselu-bili-oteli
Руски аналитичар Кандељ – Србија ће морати да изабере: ЕУ или Косово!
Руски аналитичар: Или ЕУ или Космет
Србија ће у једном тренутку, мада је он далеко, бити принуђена да изабере једно или друго, оцењује експерт Института Европе при Руској академији наука Павел Кандељ.
“Тај избор ‘ЕУ или Косово’ Србија ће несумњиво морати да направи”, каже Кандељ за Тањуг и додаје да је политика “и ЕУ, и Косово” била “изборно профитабилна” и да су је зато подржавале тако супротне политичке снаге као што су бивша и садашња власт.
Та политика је, међутим, “мртворођена” од самог почекта, при чему је и самој Србији то од почетка јасно, уверен је руски аналитичар.
Према његовим речима, лоше је и то што таква политика тера Београд на сталне уступке под притиском Брисела.
“При том, било би добро да се ти уступци дају у замену за несто конкретно, али најчешће се дају у замену за речи и обећања из Брисела”, сматра Кандељ и оцењује да су обећања једини и најмоћнији инструмент политике ЕУ на Балкану.
Кандељ каже да Брисел за следећи корак, датум за преговоре, неће тражити званично признавање независности Косова, али да “све што тражи значи де факто признање незавиности, а најважније је одустати од севера”.
Опција поделе, која би за Србију била најбоља варијанта, више није могућа, “тај тенутак је прошао”, сматра он.
Према његовом мишљењу, Београд има две могућности: да инсистира на своме и задржи контролу над севером у нади да ће се подела некад материјализовати ако се измени ситуација, мада је то мало вероватно.
Друга варијанта је Ахтисари плус уз можда неки посебан међународни статус за манастире, инсистирање на поштовању права Срба, повратку избеглица и решењу питања српске имовине на КиМ, наводи Кандељ.
Резултат, напомиње, зависи од решености Србије да инсистира на своме, мада, с озбиром на курс ка Бриселу, српски политичари “немају реалне ресурсе за отпор, осим да неће формално признавати независност”, оцењује руски аналитичар.
“Засад се то од Србије ни не тражи, али када и ако буде постављено питање пријема Србије у ЕУ, а с обзиром на кризу Уније то неће бити скоро, Србија ће морати да се одлучи”, сматра аналитичар.
Говорећи о наставку дијалога Београда и Приштине, Кандељ каже да косовске власти због подршке запада немају мотива да чине за уступке
“Резултати дијалога зато зависе од чврстине српских власти, а она опет од тога колико им се жури у ЕУ, мада је разумљив страх Србије да не остане сама ван Уније на Балкану”, наводи он и закључује: “Лак избор Београду није остао”.
(Танјуг)
__________
http://srbin.info/2012/10/ruski-analiticar-ili-eu-ili-kosmet/
