Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Јужни део Косовске Митровице: српска гробља Шиптари претворили у дечија игралишта!
четвртак – 25. октобар 2012
Шиптари српска гробља претворили у дечија игралишта!
Од 1999. године оскрнављено је више од 500 споменика у јужном делу Косовске Митровице, који су постали чак и полигон за дечју игру.
Православни гробови у јужном делу Косовске Митровице, које од 1999. Албанци систематски скрнаве, постали су чак и полигон за дечју игру.
Тако су се недавно, што потврђује и фотографија, дечаци играли газећи по породичној гробници Илића, коју су подигла њихова деца испред порушене православне цркве.
У јужном делу града на Ибру је, од почетка рата, оскрнављено више од 500 споменика.
(Телеграф.рс / Извор: Ало / Фото: профимедиа.рс)
__________
http://srbin.info/2012/10/sramota-siptarima-srpski-grobovi-sluze-kao-igraliste/
Libya – '600 killed in Bani Walid fighting in one day'
Amid conflicting reports that the Libyan city of Bani Walid was captured by army forces, RT has learned that 600 people were allegedly killed in Wednesday’s fighting, and over 1,000 have been hospitalized. Locals are appealing for international aid.
Libyan officials claimed that government forces conducted a 20-day siege before capturing Bani Walid, the last stronghold for supporters of the Gaddafi regime, and seized the city. Sources in the town gave conflicting reports, saying that local militias were responsible for the siege and now control of the area.
“We continue to receive conflicting reports. From sources on the ground, we’re hearing that the army is withdrawing from the city, although we are hearing of widespread killings. Government sources say the city has fallen,” RT correspondent in neighboring Lebanon, Paula Slier, said.
An individual in Italy who allegedly has relatives in Bani Walid spoke to RT about the current state of the city. Calling himself ‘Alwarfally’ – referring to a tribe from Bani Walid – he asked to remain anonymous for the interview.
He said he contacted his family in the besieged city, who told him that the situation there has stabilized: The militia retreated, but only after kidnapping a local member of the ‘Council of the Elders,’ which was tasked by Bani Walid’s tribal leaders with governing the city after the fall of Gaddafi.
“Bani Walid’s people got the control of the city again,” Alwarfally told RT. “[The] situation in Bani Walid is better now. Militia fell back after the fight that happened yesterday, and everything is good.”
“Militia kidnapped the consul of Bani Walid, his health is poor,” he said. “They will take him to Misrata and I don’t know what will happen to him. He is a very good man. He didn’t have anything to do with what happened, he is just a council member in Bani Walid.”
The Misrata militia that allegedly laid siege to Bani Walid was the same group accused of war crimes by Human Rights Watch last week.

An injured child in Bani Walid (RT source)
Alwarfally also claimed that at least hundreds of people were killed during the 20-day siege.
“The number is really big,” he said. “One the first day that [the militia] came, there were about 70 bodies from the fighting. Yesterday night there was 600.”
“The number of people in the hospitals is over 1000,” he added.
An eyewitness in Bani Walid – who called herself Fatima – had a very different story to tell. She said the situation in the town is anything but stable.
“These are not governmental forces. These are militias and armed gangsters surrounding Bani Walid without any legitimacy. The media is prohibited from reporting on what’s happening in the city. The situation is horrible. Crimes are committed. Communications were deliberately cut in order for these gangsters to prevent any person from communicating what is really happening. They are bulldozing houses. They’re setting houses on fire, stealing everything they can find. They’ve committed massacres, killing as many people as they could,” she told RT.
Whether government forces or militias are behind the violence, video footage from the town paints a very graphic picture.
“Some of the photos and video we’ve been receiving show dismembered bodies and children who have been killed. Some of that footage is coming from Bani Walid television,” Slier said.
Militias blockaded the town for the past 20 days in an attempt to locate those responsible for the death of Omran Shaaban – the man credited with capturing Muammar Gaddafi last year. The Warfalla tribe controlling Bani Walid was accused of kidnapping and torturing Shaaban.
The people of Bani Walid have been appealing for help from the international community.
“People here in Bani Walid want to return to their homes. They say that their city is totally destroyed. Nevertheless, they want to go back and live in the wreckage. They refuse to be driven out of the city. Secondly, they request all humanitarian organizations, including the UN, to come to Bani Walid and see the destruction for themselves and see the devastation. We need immediate aide. We need humanitarian assistance urgently,” Fatima said.
Aid efforts were stopped by the US earlier this week when Washington blocked a draft statement, proposed by Russia, on the resolution of violence in Bani Walid. The statement called for a peaceful solution to the conflict.


An injured man in Bani Walid (RT source)

An injured man in Bani Walid (RT source)

Pro-government forces fire their gun off the back of a truck on October 23, 2012, one kilometer from the northern entrance to the town of Bani Walid, one of the final bastions of Moamer Kadhafi’s ousted regime (AFP Photo / Mahmud Turkia)
The Muslim brotherhood history in the Balkans
The Muslim Brotherhood’s own interest in the Balkans had its genesis in the pre-WWII Palestine dispute, and in the person of Haj Amin al-Husseini, the Grand Mufti of Jerusalem.
Haj Amin al-Husseini, the Grand Mufti of Jerusalem
When the World Muslim Congress opened its second conference at Jerusalem in December 1931, two issues dominated: Palestine and the Caliphate. The Conference was dominated Shakib Arslan, a Lebanese poet who dominated the Islamist movement of the early twentieth century. Included among the 130 delegates from 22 countries were such disparate elements as Ikhwan members from Egypt and Bosnian Muslims (including Mehmet Spaho President of the Yugoslav Muslim Organization).
Arslan initiated ties with Bosniak leaders and spent the winter of 1934-1935 as guest of the Muslim community in Bosnia. And when the First Islamic Conference of Europe convened at Geneva in September 1935, Arslan served as its president and delivered an inaugural address calling for the restoration of the caliphate and an end to European colonialism. Muslim leaders in attendance included the Bosniak activist Huszein Hilmi Durics, a resident in Hungary who had personal contact with Arslan, and with other Muslim leaders including the Grand Mufti. Other unnamed Bosniaks were also included among the seventy delegates that spoke publicly at a conference which was the first small step taken by Muslims to influence European governments.
At the 1937 Arab National Congress held in Bludan, Syria, and attended by over 400 delegates, Haj Amin al-Husseini and Arslan took the lead in criticizing the Peel Commission report recommending the partition of Palestine into Jewish and Arab spheres. Among other topics discussed in depth was the support for the growing Islamist movement in the Balkans.
In the early nineteen thirties the Ikhwan al-Muslimun was still years away from creating its own “Committee for Europe, Russia and America.” Nonetheless, thanks to the numerous students from the Balkans educated in Egypt, and the many Muslims then living in Europe, the aims and intentions of the Muslim Brotherhood were gradually absorbed.

Having been cast adrift following the collapse of both the Ottoman and Austro- Hungarian empires, Yugoslavia’s Muslim community had been ignored and was often oppressed in the geopolitical jumble created following World War I. Thus, by the mid-nineteen thirties such Balkan communities seemed ripe for Ikhwan penetration. Eventually, the Grand Mufti Husseini assumed the role of Bosniak champion, and it was a task he would discharge with special zest.
By the late nineteen thirties the Grand Mufti and his Egyptian friend and Ikhwan founder Hasan al-Banna were in contact with Germany’s Adolf Hitler.
Following his failed attempt in 1941 to carryout a coup in British-held Iraq, the Grand Mufti made his way to Europe and to a continent at war. After a visit with Mussolini in Italy, in November Husseini was granted a personal meeting with Adolf Hitler in Berlin.
Haj-Amin-al-Husseini-and-Adolf-Hitler
After that meeting, German intelligence set to work to create an international broadcast service devoted to the dissemination of the Mufti’s (and the Ikhwan’s) anti-colonial and anti-Semitic message. The Germans then used the cleric to construct Muslim espionage cells in the Balkans. The Grand Mufti next supported the fanatical Nazi SS (Schutzstaffel) in the creation of a Muslim military unit, which was absorbed within the German army.
Heinrich Himler envisioned SS Division Skenderbeg
Eventually, the German Wehrmacht activated Muslim units in Bosnia-Hercegovina, Kosovo-Metohija, and Western Macedonia. Its most notorious success was the founding of the SS Handzar (Dagger) Division comprised of Bosnian and Balkan Muslims. To support the Handzar and other units, German intelligence founded imam and mullah training centers for clerics who would accompany Muslim units.
Italian Nazi officers and their Albanian allies parade occupied Kosovo
In Egypt, meanwhile, Banna and his Muslim Brotherhood marched in lockstep with the Grand Mufti. The influence of Hitler and Mussolini was already pervasive by the late nineteen thirties, both within the Ikhwan and the Egyptian army. The “Green Shirts” society, a fascist paramilitary group was founded in 1933, and its leaders worked in partnership with the Ikhwan. Several Brothers (including the young officer Anwar Sadat) would cooperate with the Nazis. Following the war, many Ikhwan (and military officers) who previously had a close relationship with the Muslim leadership in the Balkans maintained friendly relations with the Marshall Tito of Yugoslavia.
Sourse : europenews.dk
Милован Бркић: Лакоћа заборава
(Пр)осудите сами
Лакоћа заборава
Милован Бркић, Таблоид
Лов на Оливера Дулића, који има за циљ да се гладни грађани наслађују, још је једна мизерија српске политичке елите.
Када бих поставио питање грађанима Београда да ли познају Дејана Малог, Славена Тицу и још неколико хиљада оних који се нису истицали у јавности, али су с позиције “пријатеља“ Зорана Ђинђића, Бориса Тадића, Драгана Ђиласа или Бојана Пајтића, покрали десетине милиона евра, ретко да би се неко сетио ових овејаних лопова.
Поменути Дејан Мали је, доласком ДОС-а на власт, у политику ушао го ко пиштољ, што би се рекло. Онда је, позивајући се на пријатељство са Борисом Тадићем, увек био неки високи службеник у градској влади. Био је задужен за саобраћај. И у тишини, у спокоју је “зарадио“ вишемилионску вилу на Дедињу, станове, аутомобиле, милионе евра у сефу. Од чега их је зарадио! Од корупције, наравно. Славен Тица је био директор ГСП Београда. Ојадио је градског превозника за неколико милиона евра. Отишао је, без потернице, за Праг. Тамо ће трошити опљачкане паре.
Хиљаде незнаних следбеника Зорана Ђинђића и Бориса Тадића преко ноћи су згрнули милионе евра. Некажњено.
С неподношљивом лакоћом су могли да пљачкају. Седма је година како српском полицијом руководи Милорад Вељовић, са истом групом начелника, који су у полицији на кључним положајима. Уместо да пријављују лопове, пљачкаше, корупционаше, они су сами створили сопствену мафију, можда опаснију од политичке. Уместо да јуре за лоповима, када су се осамосталили, правили су досијеа Александру Вучићу, Томи Николићу, па и министру полиције Ивици Дачићу.
За неколико година, у сваком граду у Србији, најмање педесет људи је стекло милионе на рачунима и у некретнинама! Педесет милионера, а остало је пука сиротиња.
Шта нам све није обећавао Борис Тадић, колико нас је пута наружио, како у земљи тако и пред међународним представницима, описујући нас као народ кога треба денацификовати, а он ће то најбоље да учини са својом бандом. Данас ми је жао Бориса Тадића. Али би било боље да је он изведен на суд, а да га је не сажаљевам.
Када је инаугурисан за председника Србије Томислав Николић је обећао да ће нам отворено рећи шта је у преговорима са косовским Албанцима обећао Борко Стефановић. Обећао, па порекао. Данас за шефа преговарачког тима предлаже Ивицу Дачића. Каже, премијер је. Не помиње првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића, коме је дао неуставна овлашћења да влада Србијом.
Свакодневно слушамо како овај подмукли човек лаже. Ко лаже, мора да има добро памћење, кажу. Али, господин Николић лако заборавља шта је рекао прошле недеље.
Има ли наде да се отарасимо ових скотова? Гласањем нема шансе.
Предлажем да грађани саставе петицију и упуте је у Брисел, Берлин, Москву и Вашингтон, да је потпишу сви гладни и обесправљени, да затраже да се забрани улазак, поименично, српским политичарима, посланицима и бизнисменима, чија имена се знају у сваком граду у Србији, а који су с позиције јавних функција, корупцијом, стекли милионе. Онда треба подићи устанак. Био би то коначан обрачун са онима који су под различитим страначким заставама годинама радили исту ствар. Пљачке, застрашивања, обећања…
__________
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=269&cl=01
Драган Симовић: Живот је Божанска Песма!
Како мислимо, размишљамо, осећамо и говоримо, тако нам и бива!
Каква су нам дела, такви и ми јесмо!
А какви ми јесмо, такав је и свет у којему обитавамо!
Да смо ми бољи, и свет би бољи био.
Свет је наше огледало, а ми не желимо да схватимо да је свет наше огледало.
Љутимо се на свет, љутимо се на своје огледало, љутимо се и на сам живот.
Проклињемо живот који нам је од Створитеља дан!
Хтели бисмо неки други и другачији живот, уместо да свој живот радосно пригрлимо, те да од њега створимо чудо над чудима, да створимо БогоЖивот!
Хоћемо да ленчаримо и дембелишемо, да дигнемо све четири увис и да преспавамо живот, а неко ће други све наше послове и задатке уместо нас да уради, да би нама било лепо и дивотно, да бисмо ми само уживали и снова до у бескрај дембелисали.
Живот мора најпре да се живи, да би се у њему уживало!
Само онај ко свим Бићем својим и Суштаством Суштим живи свој живот тај, уистини, уме и да ужива!
Најпре морамо да будемо слободни и одговорни, па тек потом да мењамо и себе и свет.
А не можемо бити слободни и одговорни ако немамо Знања!
Кад кажем Знања, онда мислим на Битна Знања, на Знања Одозго, на Знања од Бога Творца и од Великог Духа Стварања.
Знања од овога света и нису Сушта Знања, то су тек знања без сврхе и смисла, знања која вреде само од јутра до вечери!
Створени смо и рођени за много виша дела.
Створени смо и рођени да будемо Богови!
А ми смо изабрали да будемо гмизавци и пузавци, па се још љутимо на Творца што гамижемо и пузимо.
Гамижемо и пузимо, зато што смо и желели да гамижемо и пузимо!
Да смо желели да будемо Богови, били бисмо Богови!
Све што ми јесмо, и све што нам се дешава, то су жеље наше!
Кад ово схватимо, и освестимо, онда ће нам живот заистински божанска песма бити!
Време пропасти! Проф. Зоран Буљугић у емисији "Питања и одговори"
Време пропасти!
Published on Oct 18, 2012 by BarikadeKosMetske
Ко је био Јосип Броз? Знамо ли његово право име? Знамо ли ко га је довео на власт и како се одржавао на власти?
Због чега срамно поклоништво „лику и делу“ тог човека од стране Срба и даље траје! Како је систематски вршен геноцид против Срба… О катастрофалној англофилији наше псеудоелите… О уништавању села и традиције и производњи малограђана… О Титовој намери да Косово и Метохију присаједини Албанији… О томе да код нас комунизам није уништен… О антисрбизму у самој Србији… О комунистичкој идеологији која је била антисрпска… О псеудоелити која је увек бика прозападна и антисрпска и таква је и данас! Итд.
Тамбураши о трошку Електровојводине (преко 700 000 динара!)
Тамбураши о трошку Електровојводине
Пише: Иван Нинић,
Пиштаљка, 25.10.2012
Већи део трошкова наступа тамбурашког ансамбла на свечаном отварању представништва Војводине у Бриселу октобра прошле године платило је државно предузеће Електровојводина, сазнаје Пиштаљка. Иако та свечаност није била ни у каквој вези са енергетиком, директор Електровојводине д.о.о. Тихомир Симић одобрио је донацију од 490.000 динара за покривање трошкова манифестације, док су укупни трошкови ангажовања тамбурашког ансамбла „Равница“ из Суботице били 722.172 динара.
Договор да се средствима Електровојводине финансирају тамбураши постигнут је усмено између потпредседника Владе АП Војводине и покрајинског секретара Томислава Стантића и директора Електровојводине Тихомира Симића, а онда је буквално за 24 часа ово питање и формално регулисано. У факсу који је Симићу 19.8.2011. у 11:51 упутила секретарка Владе АП Војводине Романа Рудић, истиче се да су Стантић и Симић дан раније водили разговор, па се с тим у вези упућује молба да се Покрајинском секретаријату за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Владе одобри донација за покривање трошкова „организовања пријема поводом отварања представништва Владе АП Војводине у Бриселу“. Нигде се експлицитно не наводи колико износе планирани трошкови и која сума се тражи од Електровојводине.
На допис Владе АП Војводине свој потпис је ставио директор Тихомир Симић који је истовремено руком написао следеће: „сагласан“, „490.000“, „рок: хитно!“, „на руке: С. Пушкар, И. Брајковић“. Очигледно је директор реализацију захтева препустио Синиши Пушкару, директору Дирекције за корпоративне послове и Иву Брајковићу, директору Дирекције за економско-финансијске послове Електровојводине. Наредног дана (19.8.2011) директор Електровојводине је донео одлуку којом се Покрајинском секретаријату за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Владе Војводине заванично одобрава
донација од 490.000 динара.
Симић је своју одлуку оправдао образложењем да организовање манифестације у Бриселу „има велики међународни значај“, не наводећи какву корист од тога има Електровојводина. Иначе, истог дана када је одлука донета потписан је уговор о донаторству између Електровојводине и Покрајинског секретаријата као корисника донације.
У извештају о правдању средстава који је Покрајински секретаријат доставио Електровојводини (17.11.2011) наводи се да су авио авио карте и смештај ансамбла Равница плаћени 436.202 динара, а да је за правдање хонорара издвојено 42.985 динара. Пошто је потрошено 479.187 динара средстава из донације Електровојводине, надлежни из Покрајинског секретаријата су затражили инструкције око враћања у буџет предузећа 10.813 динара, колико је остало неутрошено. Према подацима из уговора и фактура до којих је дошао сарадник Пиштаљке укупан хонорар који је Покрајински секретаријат платио члановима тамбурашког ансамбла Равница из Суботице износио је 242.985 динара.
Дакле, простим сабирањем долази се до цифре од 722.172 динара колико је коштао наступ тамбураша у Бриселу.
Електровојводина д.о.о. је на спонзорства и донације у 2011. години утрошила 13,2 милиона динара, док је у првих осам месеци ове године у ту сврху утрошено 11,1 милион динара. Планирано је да укупна издвајања предузећа за спонзорства и донације у 2012. износе 15,9 милиона динара. Електровојводина послује као зависно привредно друштво чији је оснивач ЈП Електропривреде Србије.
Петар Искендеров: САД праве Хашима Тачија прихватљивим за Србију
САД праве Хашима Тачија прихватљивим за Србију
| Петар ИСКЕНДЕРОВ | 25.10.2012 | 00:02 | ||||||
| Фонд Стратешке Културе | ||||||
|
“Историјског руковања није било” – том фразом је премијер Србије Ивица Дачић прокоментарисао суштину свог сусрета са колегом из Приштине Хашимом Тачијем, који се одиграо 19. октобра у Бриселу, под присмотром врховног комесара ЕУ за међународне односе и безбедност, Кетрин Ештон.1 По његовим речима, позиција Србије по питању Косова и Метохије остаје непромењена. При том се српске власти уопште не противе наставку преговора на високом нивоу. У насталој ситуацији, поставља се питање какав је циљ ових преговора и колико они одговарају национално-државним интересима земаља? Што се тиче косовске стране, ради се пре свега о отварању политичких карата у оквирима кампање без преседана, која се распламсала уочи избора. Учесници те борбе исувише различито виде ситуацију на Косову и око њега, да би могли од њих очекивати разраду јасне и заједничке позиције. То је очигледно показао и покушај јуриша на здање покрајинског парламента, од стране присталица радикалног опозиционог покрета “Самоопредељење”, на челу са Аљбином Куртијем. “Ми ћемо организовати и друге протесте и демонстрације против дијалога Косова са Србијом, који су назвали “нормализацијом односа са Србијом” – обећао је Курти.2 Као одговор, Хашим Тачи није нашао ништа друго него да оптужи лидера “Самоопредељења” због тога што се његов покрет солидарисао са “опонентима независног Косова”.3 Међутим, и међу другим партијама на Косову, па и онима које сарађују са Демократском партијом Косова, нема ништа мање питања у вези са “нормализацијом односа са Србијом”. Није случајно Хашим Тачи морао хитно поводом тога да се објашњава са лидерима “Демократске лиге Косова” и “Алијансе за будућност Косова”. По подацима косовских средстава јавног информисања на албанском језику, последњи су у целини подржали идеју “продужетка дијалога” са Србијом, али су затражили да буду обавештени о свим нијансама и “подводним гребенима”. Разлика у мишљењима косовских Албанаца је увек постојала и она традиционално иде у прилог властима Србије. Тим пре што решавајућа улога у организацији дијалога не припада Приштини, него кључним иностраним играчима. И ту се јавља један важан моменат због кога српске власти морају бити опрезне. Преговори Дачића и Тачија нису толико европски, колико амерички пројекат. Информације којима располажемо сведоче о томе, да је тај сусрет омогућен захваљујући притиску без преседана лично генералног секретара САД Хилари Клинтон. Што се тиче лидера ЕУ, они су превасходно заузети решавањем финансијско-економских проблема и уопште нису уверени у неопходност форсирања преговарачког процеса. Штавише, како је постало познато изворима у Приштини, Клинтонова која треба 30. октобра да дође у дводневну посету Косову, намерава да упозна власти у покрајини са пројектом “историјског договора” који морају потписати Србија и Косово на “највишем политичком нивоу”. По сведочењу америчког дипломате који је затражио да буде неименован, ради се о документу који носи “историјски” а истовремено и “компромисни” карактер.4 Расположиви подаци наводе на претпоставку да ће дата сагласност значити признавање независности Косова од стране Србије, уз постојање одређених уступака у том тексту, који се односе на статус севера покрајине, насељеног косовским Србима. Потписивање овог документа ће омогућити администрацији садашњег председника САД Барака Обаме да се оправда пред својим бирачима за успешан завршетак “косовског пројекта”, а ЕУ и НАТО пакту – то ће коначно омогућити да преодоле несагласности у сопственим редовима по питању признања Косова. Та разногласност се последњих дана пројавила са новом силином, практично блокиравши одлуку у генералштабу НАТО-а, о промени статуса “Безбедносних снага Косова” и њиховим претварањем у “Националне оружане снаге”. По подацима приштинског листа “Коха Диторе”, доношењу ове одлуке сметала су “издвојена мишљења” четири земље-чланице НАТО, које су одбиле да признају самопроглашену независност Косова – Грчка, Шпанија, Румунија, Словачка.5 После потписивања равноправног политичког споразума Београда са Приштином на високом нивоу – код опонената косовске независности неће остати реалних аргумената и полуга којима ће утицати на ситуацију. И главни губитник ће бити косовски Срби, који ће завршно бити стављени у положај “држављана Републике Косово”. Изгледа да се управо овакав избор данас предлаже председнику Републике Србије Томиславу Николићу и премијеру Ивици Дачићу: да буду играчке у рукама америчке администрације, да помогну НАТО и ЕУ да збију своје редове и да једном и заувек одустану од заштите косовских Срба. И све то у замену за магловита обећања почетка преговарачког процеса о пријему Србије у ЕУ у “догледно време”. 1 РИА НОВОСТИ 19/10/12 21:18 19.10.2012 21:19 2 Bota Sot, 23.10.2012 3 Koha Ditore, 23.10.2012 4 Express, 23.10.2012 5 Koha Ditore, 23.10.2012 |
||||||
|
Духовни и економски препород Србије по Путиновом моделу
Духовни и економски препород Србије
25. (12.) окт.2012.г.после Христа
Помаже Бог, браћо и сестре. Хтео бих написати нешто на тему у наслову овог текста. Већина србских патриотских покрета у Србији се бави протеклим ратовима, србовањем без конкретне користи, свађањем, мржњом и вређањем других који су нам криви за нашу пропаст (како друге нације и државе тако и наше предходне власти), кукањем на економску кризу, скупоћу, бесомучним вођењем политичких разматрања где је скоро сваки грађанин Србије политичар који се у све разуме и мисли да све најбоље зна, итд. Све то нема много користи без духовног, моралног а тиме и економског препорода.
Многе политичке партије су у предизборним кампањама па и ових предходних избора пецале гласаче на основу свог неког економског програма који треба да победи кризу у Србији. Сетимо се Мирољуба Лабуса, Божидара Ђелића и других наших економских „експерата-усрећитеља“, где су они сада и шта су добро донели Србији?
Имамо и њиховог истомишљеника и сада у власти Млађана Динкића који већ 12 година са својим Г17 води економију Србије уз помоћ ДС или ДСС, а сада и СНС која је његове УРС узела у своју владу уместо ДСС-а чији је председник Војислав Коштуница подржао Томислава Николића у другом кругу избора и тиме му обезбедио да постане председник Србије. Значи ДСС који га је подржао СНС није узео у владу а УРС који га нису подржали је наградио уласком у владу. Ипак ствари се крећу добрим путем, миц по миц, по Путиновом моделу који се из Русије преноси на Србију на коју Русија има све већи утицај јер од
запада (САД и ЕУ) које су и саме у економској кризи Србија нема много чему добром да се нада.
Економски суноврат у Србији се десио због утопије комунизма, затим утопије обожавања запада и његових „вредности“, па затим ЕУтопије, шта је следећа превара? Русија нам није могла помоћи 90-тих година јер је сама била у кризи и под шапом САД. Од 2000. године до сад власт Србије (нарочито ДС и Г17) није искористила економски успон Русије, Кине и других држава и стално је Русији окретала леђа а јурила ка западу и ЕУ која нас нити воли нити жели (осим да нас искоришћава као јефтину радну снагу и наше сировине) а сада све више нити може да нам помогне.
Економски препород Србије почео је уз помоћ Русије, али пре свега десиће се у довољној мери уколико се, ако не остали грађани Србије онда бар, Срби окрену својој духовности – православљу, а ко није те вере и сви ми да се окренемо породичним вредностима, моралу и поштењу у пословању, животу и раду. У том смислу заменик премијера Александар Вучић је почео борбу против корупције по Путиновом моделу, како је и Путин почео са препородом Русије. Питање је само докле ће Вучић стићи и да ли ће истрајати, јер неморал, криминал и корупција се укоренила не само међу тајкунима и интелектуалцима, него и међу средњим и малим приватницима и самим обичним радницима.
Од пропасти комунизма који је учио да је скоро све друштвена имовина и да свако из ње може да узима према својим потребама, народ је почео да краде свуда и све што је стигао, и то су крали скоро сви од директора до последњег радника и портира. У протеклих 20 година а нарочито од 2000. године и доласка ДОС-а на власт, поштено није могло да се заради у Србији, осим тек толико да се преживи.
Духовни, морални и економски препород и уздизање доноси и повећање наталитета који је у Русији скочио због тога, а томе се надамо и у Србији. Исто тако Српска православна Црква и друге верске заједнице у Србији не треба да буду неми посматрачи стојећи по страни него да се активно укључе у духовни и материјални препород Србије и њених грађана. Они као духовници имају одговорност према својим верницима и свим људима који имају не само душу него и тело у овоземљском животу.
Ето, неких смерница за размишљање, од мене. За сад толико. Слава Богу! Тражимо од Бога помоћ и добићемо је. Нисмо се довољно и правилно молили Богу па нисмо ни добили. А Господ наш Исус Христос каже у Јеванђељу: „Тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се!“, „Веруј и биће ти“, „По вери вашој нека вам буде“, и слично.
Владимир Јанковић, Београд, Србија
vjbgdser@eunet.rs
http://vk.com/id156526715 профил
http://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlada профил
http://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica/ Група коју сам основао у јануару
2012. „Православна србска заједница“
http://www.facebook.com/groups/realmadridka/ Група „Руско србско братство“
http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/
Фарса преговарања
Влада Србије, улазећи у преговоре са међународно непризнатим политичким ентитетом насталим на нашој територији, Косову и Метохији, чини ствари које нису само у супротности са Уставом земље у којој се игра владања, него и у супротности са међународним прописима и правилима политичког понашања.
Тако гледано, чак ни САД, које су признале политички ентитет настао на нашој територији као независну државу, не улазе са овом у аранжмане као да је заиста независна.
Сама чињеница да је у контактима са том међународно нелегалном „државом“, и по мишљењу САД, потребно посредовање, указује да је тај ентитет правно неспособан да преговара као „независна држава“.
Додатни проблем прави чињеница да ни ЕУ, означена као посредник, заправо нема међународну потврду да је за то компетентна, а поготово с обзиром на чињеницу да тај ЕУ-ентитет нема заједнички, односно једнообразан став по питању статуса „Косова“.
Један део чланица ЕУ ентитет Косово не признају као независну државу.
Тако гледано, САД имају међународну квалификацију за посредовање, тачније за заступање „малолетног“ Тачиленда, односно Репубљик Косова, ЕУ не.
А када се све то узме у обзир, актуелна Влада Србије, као и претходна, крши и домаће и међународне прописе и законе, па већ и зато сви њени „преговори“ и резултати ових, у времену када Србија добије заиста легитимну власт морају бити одбачени.
Када би се, неким случајем, остварила жеља шћиптарског „Самопоредељења“, те ентитет Косово постао део Албаније, међународно признате државе, тек тада би сусрети, са или без посредовања, између премијера Србије и Албаније били сусрети премијера двају независних држава.
Ово сада је политичка фарса, која ће, у свом расплету, доживети поништење свега што је унутар ње настало.










Петар ИСКЕНДЕРОВ

