Турске власти су одлучиле да евакуишу грађане из пограничне зоне са Сиријом. Полиција је издала наређење о евакуацији становницима града Акчакала и околине.

Претходно је турски премијер Реџеп Таип Ердоган изјавио да турски грађани морају бити у сваком тренутку спремни за одлазак у рат.

Без обзира на то, што Турска жели мир, на сиријској граници се окупљају нове јединице и дејствују, као одговор на гранатирање са сиријске стране. Турске власти упозоравају да у случају да се стање не измени, одговор ће бити све озбиљнији.

„Обавезни сте у сваком моменту да будете спремни за рат. Ако нисте спремни, ово није држава, ако нисте за то спремни, ово није народ“ – изјавио је премијер Турске Реџеп Ердоган.

Косовски Срби не желе да буду косовари и да слободно путују у Европу, немајући при томе могућност да се упуте у Приштину.

09.10.2012. Глас Русије, пише: Тимур Блохин

Фото: EPA

Они су предали Уставном суду Србије тужбу о проглашењу незаконитим споразума претходне владе са делегацијом Косова. Зашто оно што је бивши шеф делегације Борислав Стефанових усагласио у Бриселу не одговара српским становницима јужне српске покрајине, објаснио је у интервјуу за Глас Русије председник општине Звечан Драгиша Миловић:

Сматрамо да је добар део тих споразума и против националних и државних интереса, противуставан је, не доноси ништа добро грађанима, тј нама Србима и не-Албанцима који живе на Косову и Метохији. Поменућу само Споразум о интегрисаном управљању прелазима Јариње и Брњак, где је у споразуму, наша страна прихватила да их Приштина тумачи граничним линијама, границом дакле. Такође, прихваћено је да ће на прелазима бити и цариник из Приштине. Према тим споразумима, требало би да се постави граница између Косова и Метохије и централног дела Србије, тамо где она никада није ни била. И по Уставу, а и по Резолуцији 1244, Косово и Метохија су саставни део републике Србије, дакле, сматрамо да су ти споразуми противуставни. Такође, по Споразуму о слободи кретања који предвиђа да Срби који живе на Северу и не-Албанци, требало би да узму документа и личне карте, саобраћајне дозволе – у којима ће им бити уписано – Косовари као националност. Ми имамо наша документа, држављанство смо стекли рођењем. Живимо овде вековима и сада неко, противуставним споразумима, жели да нас произведе у неке грађане Косоваре. И не само то, са документима која издаје наша држава, можемо путовати по целој Европи – то су и личне карте и саобраћајне дозволе, возачке дозволе, регистарске таблице наших аутомобила. Али, то не важи за Приштину. Сматрамо да то није у складу са Уставом, сматрамо да су многи ти споразуми само констатовани на седницама Владе, а то су биле телефонске седнице, и нормално би било да Уставни суд Републике Србије да своју оцену уставности свих тих споразума.

Шта очекујете од Уставног суда и каква ће бити ваше даље акције, ако одговор на питање „да ли ови споразуми проиврече Уставу“ буде негативан?

Искрено да вам кажем, сви се ми боримо да наши судови буду независни, тако да без обзира на све, ја верујем у судство наше државе и очекујем да Уставни суд републике Србије, што пре изнесе и да своју оцену о уставности тих споразума.

Како је време показало, бриселски споразуми су били склопљени у стуштини влади иза леђа. Ко одговара за њих?

Ми смо имали прилике да тадашњег председника републике, господина Тадића питамо да ли он стоји иза свих тих споразума које је господин Борко Стефановић договорио и рекао нам је да стоји. Очигледно је да је Борко Стефановић био један чиновник који је извршавао налоге, а да је то била стратегија претходне власти – а сада видимо и због чега. Требало је уочи избора добити статус кандидата за улазак у ЕУ и очигледно је да се то радило под притиском западних земаља који су ментори косовске независности. Јасно је да је претходна власт, због те кандидатуре испуњавала жељу Приштини, а то је, по нама чинила кршећи важећи Устав републике Србије.

На чему, по вашем мишљењу, треба да буде основана нова платформа за Косово коју власти обећавају да представе у скорије време?

Нова платформа и нова стратегија коју сви очекујемо, искрено се надам да ће доћи до консензуса у Београду, да ће платформу подржати и Парламент републике Србије. Са тим у вези се надам да ми овде, Срби, који живимо на Косову и Метохији, сматрамо Србију својом матичном државом, да ћемо бити укључени у то, као и у преговарачки процес. Платформа се мора заснивати на поштовању важећег Устава републике Србије и Резолуције 1244 Савета безбедности УН, која је на снази.

Пред нашим микрофоном је био Драгиша Миловић, председник општине Звечан.

Главни тужилац Међународног трибунала за бившу Југославију Серж Брамерц долази у посету Београду. Међу главним темама разговора са српским властима су саучесници лица која су се скривала од Међународног трибунала. Москва сматра суд у Хагу нелегитимним, зато што је он формиран специјално да осуди Србе.

09.10.2012. Глас Русије, пише: Григориј Соколов

© Flickr.com/tnarik/cc-by-sa 3.0

Став о трибуналу био је изречен на округлом столу, одржаном у Државној думи РФ, уз учешће угледних научника, јавних и политичких посленика. Мeђу њима је магистар правних наука, стручњак за међународно право Александар Мезјајев, који је сам више пута иступао у трибуналу као адвокат.

Треба признати да ми је Хашки трибунал претио да ће подићи против мене оптужницу пошто сам написао чланак у којем сам спровео истрагу убиства Слободана Милошевића. Инстистирам на томе да је то управо убиство, а не смрт, као што ствари представља сам трибунал. Управо на тај чланак су се позивале судије када ми нису дозволиле да будем Младићев адвокат.

Треба истаћи да се ни једно суђење у Међународном трибуналу не одвија уз поштовање права оптужених. На примеру генерала Младића може да се говори о томе да је презумпција невиности у потпуности прекршена. Крши се право на довољно време за припрему одбране. Одбрана се стално налази у неприпремљеном стању. Адвокатима се не дају на време документи који би могли да им помогну да се припреме за унакрсно испитивање.

Посебно желим да подвучем да је за генерала Младића утврђен посебно тежак режим судских заседања. Заседања се одржавају сваког дана по цео дан. Ни један други оптужени није подвргнут таквом режиму. Између осталог, то је тешко чак за судије, да не говоримо о оптуженом.

Сасвим сам сигуран: све то се чини како генерал Младић не би могао ефикасно да учествује у суђењу. Јер немогуће је држати све што се дешава под контролом под таквом напетошћу.

По речима Александра Мезјајева, алармантни прекршаји Хашког трибунала дају за право да се захтева дисквалификација судије Алфонса Орија.

Одбрана је предавала одговарајућа документа о изузећу Орија председнику трибунала. Он је одговорио на то да је у потпуности задовољан објашњењима судије. Тачније, судија се оправдао и рекао да је по свакој тачки он непристрасан. То је још једна страна делатности трибунала – потпуно одсуство правне основе. Важан моменат састоји се у томе што је судија Ори грађанин Холандије. А главна оптужба против генерала Младића су догађаји у Сребреници. Чак они који не знају превише дубоко случај генерала Младића, одлично су упознати са улогом француског батаљона у догађајима у Сребреници. И када кажу да према статуту судија не представља државу, већ себе самог, то звучи лукаво, зато што судију кандидује управо држава. У датом случају холандска држава. И зато је судија Ори директно заинтересован да оптужи генерала Младића. После тога Ори нема право не само да преседава, већ уопште да буде члан суда у том суђењу.

Какав се може извести закључак из свега наведеног?

Овде није реч о нусефекту и о грешкама судија. Ово је свесна политика Хашког трибунала. Тим поводом издвојио бих две стране делатности Међународног трибунала: то је фалсификација историје и промена међународног права. Трибунал је направио сопствене норме права, на пример концепцију Криминал Ентерпрајз, такозвана заједничка злочиначка дејства, када се човек може осудити не само за злочин који није извршио, већ за чије извршење није чак ни знао.

На тај начин делатност Хашког трибунала је отворено криминална. У вези са тим имам предлог да се одрже парламентарне расправе о делатности Међународног трибунала и да се увоји изјава о кршењу међународног права од стране трибунала. Такође бих препоручио МИП РФ да постави ова питања, посебно када се делатност трибунала разматра директно. Питање о томе колико ће Међународни трибунал наставити да крши стандарде праведног судског процеса предлажем да се повери експертској комисији Државне думе.

Ово су предлози магистра правних наука, стручњака за међународно право Александра Мезјајева.

Преговори између Београда и Приштине поводом Косова налазе се у ћорсокаку. У том контексту се чују различите изјаве и предлози поводом варијанти развезивања „балканског чвора“, на пример, подела Косова, приликом које ће северни део припасти Србији, а јужни ће ипак добити независност.

09.10.2012. Глас Русије, пише: Тимур Блохин

Буквално ових дана амерички стручњак за међународно право Ричард Фалк изјавио је да је то једна од могућности, али она зависи од воље заинтересованих страна, таква одлука не сме се наметати. При томе, прилично често се чује идеја иступања Републике Српске из Босне и Херцеговине, као и њеног уласка у стастав Србије.

Српски политиколог и главни уредник портала Фронтал.рс, Данијел Симић, каже да је идеја независности Републике Српске необично популарна:

Уколико би сутра био одржан референдум у Републици Српској, вероватно би се 99% изјаснило да је за независност РС. Проблем је у томе што је та идеја и даље жива, пре свега за независност Републике Српске, а потом и некакав облик савеза са Србијом. Међутим, што се тиче наше политике и унутрашњег уређења, након рата, након 1995. године, када се Република Српска налазила под непосредном страном окупацијом. Тада је 45000 страних војника НАТО снага заправо делило правду онако како њима падне на памет, наредних 10-так до 15 година деловања некаквих невладиних организација које су, да тако кажем, системски затирале било какав српски дискурс у јавном простору. Покушано је дакле, да се слабљењем те идеје- да се српски идентитет преведе у некакав босански. Тај процес није дао очекиване резултате и није уродио плодом, имајући у виду колико је новца уложено са Запада у развијање такве идеје. Међутим, оно што је било успешно, било је рестриктивно деловање ОХР (Office of High Representative, Уред високог представника).

Било кога ко би разговарао на тај начин, чак и ако би и покушавали да спасу и изворни Дејтон, такве партије су биле санкционисане и то је постала нека врста табу теме. Та тема је касније отворена другим доласком Милорада Додика на власт и одласком страних војних трупа пут Авганистана и Ирака, условио је да се о тој теми поново почне причати пре свега кроз најаву референдума.

При томе кршења Дејтонског споразума о којима ће неизбежно бити речи у случају одвајања Републике Српске од БиХ мало кога ће дирнути, пошто је сам по себи овај документ већ изокренут преко сваке мере, објашњава Данијел Симић.

Дејтонски споразум би ускоро могао да уђе у анале као најнепоштованији правни акт у историји. Овај су споразум кршили људи који су титулисани као високи представници, и то тако што су били у прилици да смењују легално изабране представнике Републике Српске. Такође, били су у прилици да намећу амндмане на Устав, значи да је вољом једног човека долазило до мењања Устава.

Даље, Дејтонски споразум је апсолутно непоштован, зато што онако како је написан, стоји да Федерација и Република Српска имају свака засебно своју војску, имају свака засебно своју монетарну политику, свака засебно своју политику у домену образовања. Преко 55 прерогатива државности укинути су под притиском Високог представника, Међународне заједнице, пре свега Запада…

Искрено говорећи, већ сада је Република Српска у озбиљној мери независна држава, разуме се, у оквиру Дејтона, истиче професор Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци, директор Центра за међународне односе Милош Шолаја.

Сасвим сигурно, вероватно неће доћи тако скоро један згодан мећународни моменат, као нпр. почетак деведесетих година, када су нестале са политичке карте три федерације- Совјетски Савез, Југославија и нешто касније Чехословачка.

Али је чињеница да у оквиру постојећих и правних могућости и самог политичког окружења, рецимо, Република Српска може да оствари јако много политичког утицаја и јако много независности која не мора да буде критична државна отворена независност.

Република Српска апсолутно утиче на спољну политику БиХ, не само кроз постојање заједничког министарства, заједничког председништва БиХ или савета министара, већ и кроз чињеницу да захваљујући политичком ставу РС се не признаје Косово, да се захваљујући политичком ставу РС исто тако не подржава чланство Палестине у УН и неке друге ствари. Тако захваљујући политичкој орјентацији, РС има изванредну економску сарадњу и са Русијом.

Дејтонски мировни споразум је кључна тачка у успостављању стабилности и безбедности на југоистоку Европе тако да је мало вероватна да ће се он мењати. Наравно, политички поглед на Дејтонски споразум није исти али је чињеница да ЕУ више не иде са тим директним извршним овлашћењима не решава проблеме у БиХ путем ОХР, већ се покушава неким политичким утицајем остварити више сарадње, више кооперације, више реда у БиХ. Тај пут, по мом мишљењу јесте дужи и компликованији, тражи много идеја, програма и пројеката, тражи времена али је у сваком случају много ефикаснији. Мислим да се ту негде и приближава и ставу Русије. Код нас је у центру за међународне односе амбасадор Александар Боцан Харченко врло пластично дао ту позицију Русије, која се базира управо на томе да процеси морају да иду природно и да људи у БиХ путем ентитета, путем својих политичких организација морају сами много више да одговарају за своју судбину него што је то до сада било и да ово што ми зовемо међународна заједница коју углавном чине западне земље, директно одлучује у име становника БиХ.

Паралелно у ваздуху лебди идеја поделе Косова и припајања северног дела насељеног углавном Србима Србији. Ову идеју између осталог изрекао је премијер Србије Ивица Дачић, истина ограђујући се да је то само његов лични став. Лидер непризнтог Косова Хашим Тачи оставио је аналитичаре у недоумици, изјавивши да подела Косова подразумева промену граница за најмање 6 држава. Каква је то техтонска померања пророковао Тачи остаје само да се нагађа: да ли је то претња територијалним посезањем на друге територије где живе Албанци (Македонија, Грчка, Црна Гора), или је то увијено упозорење Републици Српској и Србији.

А можда сво троје знају за коментар америчког политиколога Теда Карпентера који је још 2010. говорио да је Косово за Србију изгубљено, али Србе би могло да умири као компензација уједињење са Републиком Српском? То не би било иделано решење и нико не би био потпуно срећан због тога, али то је боље од актуалне политике САД и ЕУ, која изгледа као да сви на територији бивше Југославије имају право да се одвоје, осим Срба, рекао је тада Карпентер. На крају да се једноставно сетимо да је Томислав Николић, актуални председник Србије, а тада још заменик СРС, изјавио да већина становника Србије, Црне Горе и РС жели да живи у једној држави и да се овај процес не може зауставити.