Category: СВЕ ОБЈАВЕ
ПЕТИ ОКТОБАР – Најава новог ФБР фељтона аутора Бранка Станића
ПЕТИ ОКТОБАР – Најава новог ФБР фељтона аутора Бранка Станића…
Од сутра нови фељтон нашег аутора Бранка Станића – ПЕТИ ОКТОБАР…
Реч аутора
ПЕТИ ОКТОБАР…
Дан када је поново ослобађана Србија
Опет смо гледали историју из првих редова. Разумели је нисмо, али осетили јесмо. Био је то дан када су једни морали да оду, а други одређени да дођу…
РАТНИ ВЕТЕРАНИ БЕЗ НОВОГ ЖИВОТА
Међу ветеранима има добровољаца, професионалних војника, мобилисаних, лекара и припадника паравојних јединица, чија су искуства са ратом и повратком из рата веома слична, без обзира на мотиве који су их одвели у рат.
Један од њих је прецизно описао свима заједничку ратну трауму:
„Мислио сам да ће време да залечи ране, али не. Све се згрудвава, сада ми је теже него након рањавања. Тада ме је само болело, и само сам хтео да се опоравим, да се вратим својима. Сада се питам чему све то?“,
Ево како их и други описују…
НЕПРАВДА:
„Ја у продавницу у Призрен, немамо паре, Србин држи продавницу, 150 дин. пакла ’беста’. У Врању 30 дин… Ми дошли да га бранимо… ми гинемо, остадосмо инвалиди, а он, бре, на нама зарађује паре. Е, тада сам се први пут запитао за смисао овог рата.“
„Ја сам са мојом јединицом пропуштао свакодневно њихове шлепере. Трговали су са Србима, док смо се ми борили. На сваком шлеперу су зарађивали по десет хиљада марака. Изградили су себи велике куће. Сада дођем и кажем да дају прилог за протезу борцу који је остао без ноге, да дају нешто да купимо прибор за школу детету борца који је погинуо. Они кажу да немају новаца… Е то ме толико боли.“
„Кажу они нама: нико не сме да упали ватру, да се загреје. Одаћемо положај. Подигли смо шаторе, кад одједаред се дими оџак из њиховог шатора, и ником ништа.“
НЕИЗВЕСНОСТ:
„У рату је неизвесност огромна. Има је и у миру, али мање. Кад се помеша страх са ишчекивањем, човек само да полуди… Чим примиш позив за мобилизацију, неизвесност. Шта ако одбијеш позив, а шта ако одеш у рат, какав ћеш да се вратиш? Кад се рат заврши, и даље неизвесност, какав ће бити живот даље, како ћу живети са комшијом…“
„Ја сам био рањен… Не знаш колико је мртвих, ту си у заклону; не знаш кад ће да дође помоћ; питаш се: да ли ћу издржати и остати жив… Ујутру једва чекаш да дођу по тебе… Овај поред мене умро… Мислиш у тим тренуцима, сад је ред на тебе… најтежи су тренуци од момента рањавања до момента кад ти укажу помоћ… Примљен у болницу, секу ми униформу, крв и блато измешано… Ем сам повређен, ем ми узели документе и новац, нико не зна где је… Тај ми је новац много значио, ја сам га поштено добио…“
БЕСПОМОЋНОСТ:
„Најтеже је кад човек запомаже, а ти не можеш да му помогнеш. Не смеш да му се приближиш, погинућеш, а мораш да слушаш како јауче. Осетиш се потпуно беспомоћан. После размишљаш: да ли ће ико мени да помогне? Многи су погинули кад су покушавали да пруже другом помоћ. Људи просто не могу да издрже запомагање рањеног човека.“
„Чекао сам у ходнику. Није било довољно сала за операцију. Дошла сестра и рекла: Докторка, хоћемо ли овога? Докторка рекла: Пусти њега, он је добровољац, ко га је терао да иде тамо. Тада бих је убио само да сам имао снаге. Отишли су, а ја сам остао да лежим на носилима, потпуно беспомоћан…“
„Одједном као доктор поручујеш камион врећа, 1500 комада. У том моменту се човек смрзне на помисао да ће све то да се напуни… Постајеш свестан да ће у рату бити масовне смрти и да нема гаранције да у једној од тих врећа нећеш бити ти.“
СМИСАО:
„Кад уђеш у наше запаљено село, сакупљаш лешеве, тада се појави мржња… шта су им криви наше жене и деца. Кад уђеш у њихово село, не размишљаш више, немаш сажаљења… Кад они спале наша села па после ми њихова, они наша, ми њихова… Касније, кад седнеш, питаш се шта нам ово све треба. Кад уђеш у пето, шесто спаљено село, питаш се докле овако. Код првог не размишљаш.“
„Кад се председник извинио Хрватима, ја сам се питао који је смисао нашег боравка на ратишту. Ја сам најебо, остао инвалид, а ништа нисмо урадили. Он се њима извињава, а они поубијаше толике људе, цивиле, децу. Поубијаше толико, а он се њима извињава. За шта, зашто, зато што су нам поубијали децу? Извињавамо се што сте нас убијали, а ми се бранили!“
ОДГОВОРНОСТ:
„То су све била деца. Командир и ја најстарији. Они као пилићи иду за мном, а мени се мота по глави шта да одлучим. Они имају сигурност, кажу ти си најстарији, а немају појма колико ја не знам.“
„Био сам кући и одлучио да се не враћам тамо. Рекао сам: идем у затвор. Из затвора ћу да изађем жив. Мајка ми је рекла: немој сине, нико наш није био у затвору… Одлучио сам да се вратим и био тешко рањен… Никад са мајком нисам о томе разговарао. Мислим да је страшно боли и дан-данас. Имала је један инфаркт.“
СТРАХ:
„Свакодневно се јавља страх… лифт, степенице, ауто… То оставља трагове… Рат је био другачији… Кад су нас бомбардовали, другар ми је дао цигару, руке се тресу, а ја не могу да узмем цигару у руке. Кад је прошло, тек тада је дошло, неки притисак у главу, почнеш дубоко да дишеш, презнојаваш се, не можеш да пресечеш тај страх, да га контролишеш.“
„Човек заборави и на сопствено дете, па се после тргне… страх да ли ћу се вратити жив… Кад види себе да је остао без ноге, руке, страх да ли ће искрвавити… Човек не зна колико вреде делови тела док их не изгуби…“
ПАТЊА:
„Можда ми је било лакше када сам ја био повређен, него када је други, поред тебе лежи рањен, крвари, умире, виче како га боли, јауче, нема му спаса… Свако од нас ће тај бол да носи на души до краја живота, не можеш да опишеш то што осећаш. Мозак не функционише како би желео.“
„Доктори око мене, ја нисам могао да причам, дошао неки Лесковчанин и почео да прича… Кад је споменуо моје село, у стомаку ме запекло. Он спомене моје сељане, и ја сам се толико напрезао, и сузе, кад је споменуо моју кафану и мене и брата… тад сам проговорио. Рекао сам да сам ја власник те кафане…“
ПОСЛЕ РАТА:
„Људи мисле да сам опасан по околину. Виде у мени звер.“
„Видим у разговору да ме многи избегавају, да не желе да седну за мој сто у кафани, плаше се од мене, шта могу да урадим.“
„Бојазан да ми се не свиди оно на ратишту, сањао сам да их убијам и уживао у сну. Када сам се пробудио, помислио сам да нисам нормалан.“
„Осећам некакву несигурност без оружја, као го, без свога ја. Не могу да спавам ако не носим пиштољ. Направио сам појас за пиџаму да могу да спавам са пиштољем.“
„…Ћеркица ми је дошла у посету, на ВМА. Прво што ме је питала: Имаш ли ногу? Имаш ли руку?… а неће да приђе. Једноставно, боји се мене. То одбацивање од стране деце и њихово несхватање је јако болно. Минут је трајао као сат. Пита: што си нас оставио, зашто си отишао? Питања толико болна да се растужиш… не можеш да објасниш детету због чега си био, где си ишао. Касније те већ дете прихвати. Тек онда схватиш шта је живот, колико може да траје и како може да се заврши…“
„Чекаш да се вратиш кући, само о томе размишљаш, а онда се суочиш са тим. Није могуће ни са женом разговарати. Како њој причати о ратишту? Не разуме она то и гледа те чудно… Отац те не разуме… Са својима си, а сам си… То ми је најтеже пало.“
„Отац ми је рекао: јебем ти те твоје лекове, само ћутиш и ни са ким не разговараш. Ми смо навикли да се смејеш, шалиш, викнеш… Не могу да се смејем зато што су они то навикли. А кад ћутим, питају ме што ћутиш. Онда схватиш да си у кући сам.“
„Ја хоћу нешто да урадим по кући, а стриц дотрчи: Немој ти, остави, мени се врати слика како би требало да буде. Тада је глупо рећи човеку… тада, у тим ситуацијама лако осетиш патњу за некадашњим животом, за ствари како би требале да буду, а нису…“
На крају можемо завршити овако:
„Ако ми заборавимо нашу братију онда немојмо очекивати ни да се Господ сети нас“. Св. Јован Златоусти.
"Приштинске" (шиптарске) "власти" су решиле да се освете Русији
Постало је извесно да су „приштинске власти“ иступиле са иницијативом да се за грађане Русије уведе „виза за улазак на Косово“. Ово је изјавио министар иностраних послова самопроглашене републике Петрит Селими. Шта ово може да значи за Русију?
04.10.2012. Глас Русије, пише: Григориј Соколов
Фото: EPA
Реч дајемо експерту Центра за изучавање савремен балканске кризе Института славистике РАН, Георгију Енгелхарту:
Овде су одмах уочљива два основна мотива- то је очигледна освета приштинских власти, зато што Москва континуирано пружа подршку Србији у смислу њене територијалне целовитости. Косовске власти не могу много да утичу на саму Русију, али могу да створе ту малу непријатност, то је све што је у њиховој моћи. То је само политички моменат. По мом мишљењу, циљ је очигледан- блокирање или у крајњој линији, слабљење подршке косовским Србима, пре свега на северу Косова, од стране разних руских организација и физичких лица.
На Косово редовно долазе верници-ходочасници, као и представници разних хуманитарних организација. На пример, током трајања блокаде тј кризе са барикадама. За косовске Србе та је подршка увек играла битну улогу. За њих је то увек значило, да Русија није на њих заборавила. При чему, не само званична Русија, већ и физичка лица и активисти, јавне личности. Они долазе на КиМ и покушавају да помогну колико могу.
У сваком случају, могу рећи да број Руса који посећују КиМ током последњих година, није опао. И јасно је да за Приштину има и те како смисла да направи још једну пакост косовским Србима и лиши их подршке оних који их подржавају и помажу. Или, у крајњој линији, да им отежају комуникацију са онима који их подржавају.
Чули сте мишљење експерта Центра за изучавање савремене балканске кризе Института славистике РАН, Георгија Енгелхарта.
Амерички водич за препознавање девијантног понашања у коме су повучене особе али и бунтовници који не трпе пристрасности потенцијални терористи
Документ америчке војске описује како треба препознати појединце који су „фрустрирани водећим идеологијама“ и особе које се „буне због пристрасности“ као потенцијално опасне радикале. Документ је састављен у августу 2011 и намењен је специјалној јединици по питању надзора тероризма у америчкој војсци, „Асимметриц Варфаре Гроуп“.
Амерички лист Виред објавио је тај званични документ у којем се даје преглед „опасних“ понашања код индивидуалаца која би могла значити да би дотични могао постати опасност ѕа околину, чак и радикални терориста. Упутства за препознавање ”девијантног” понашања се односе примарно на припаднике војске, али и на све друге појединце који показују неке од „опасних“ понашања. Посетиоци социјалних мрежа али и омладина претставља такође потенцијалну опасност
Док војник на слици, амерички наравно, обилаѕи поља марихуане у Афганистану , његови предпостављени усавршавају правилник по коме ће препознавати и елиминисати потенцијалне непријатеље. Опасности су по правилнику, примарно подељене у 3 категорије: прва се односи на радње и детаље због којих особу треба држати на опрезу, друга сугерише означавање особе као потенцијалне претње, док се у трећој групи налазе опасна понашања због којих је нужно одмах нешто предузети. Наравно нису у питању особе под дејством наркотика већ особе које још увек имају здрав разум. Да је то тако показује и наведени пример у правилнику који каже да, особе које се „распитују о оружју са ефектом масовног уништења“ и особе које „организују протесте инспирисане радикалним идеологијама“, спадају у најопаснију – трећу категорију. Међутим, сумњиви су и они у првој категорији, а међу њих спадају и особе које су:
■ Фрустриране водећим идеологијама
■ Социјално повучене
■ Буне се због пристрасности
■ Недостаје им позитивног идентитета с државом, јединицом, породици или пријатељима
■ Верују у теорије завере повезане са владом до тачке параноје
На листи радњи особа које су „активна опасност“, налази се и:
■ Особе које имају тајанствене састанке
■ Особе које мењају избор материјала за читање
■ Користе екстремистичке скраћенице
■ Посећују екстремистичке веб странице
■ Мењају избор забаве
■ Имају необичне расправе
- http://serbianfbreporter.wordpress.com/2012/10/04/u-s-military-may-consider-you-a-potential-terrorist-if-you-are-young-use-social-media-or-question-mainstream-ideologies/
- http://www.advance.hr/vijesti/dokument-americke-vojske-frustrirani-vodecim-ideologijama-i-osobe-koje-se-bune-zbog-pristranosti-potencijalno-opasni-radikali/
Revolution Becomes A Tourist Destination In Nepal
By Countercurrents.org
04 October, 2012
Other than ecotourism, there are varieties of tourism including village tourism, development tourism, pro-poor tourism, slum tourism, outer space tourism, tiger tourism, learning from people tourism, education tourism, and war tourism. Climate crisis tourism, civil war tourism and military intervention tourism may follow. Whatever it’s, it fetches money. The distribution of tourism money is a different and deep question. Environment, ecology, culture and heritage are also important questions related to these tourisms.
In Nepal , The Guerrilla Trek, a trekking trail has been opened. It has been inaugurated by Pushpa Kamal Dahal, better known as Prachanda. The trail moves through one time strongholds of guerrillas following Mao Tse Tung thought, popularly known as Maoists.
Citing a Kathmandu datelined AFP news The Himalayan Times reported [1]:
Pushpa Kamal Dahal, the one-time leader of Nepal ‘s Maoist insurgency on Tuesday launched the tourist trekking trail, giving visitors the chance to retrace the guerrillas’ footsteps.
The Guerrilla Trek, a three-week hike, which stretches across central and western Nepal , is designed to draw in more foreigners as the Himalayan nation seeks to rebuild an economy devastated by the 1996-2006 „People’s War“.
„I hope this will be a new chapter in Nepal ‘s tourism. Many countries that have emerged from war have tried to capitalize on the memory of war,“ Maoist chairman Pushpa Kamal Dahal, told reporters.
„A huge political change occurred in Nepal but we cannot sustain it unless there is an economic transformation. I hope the Guerrilla Trek will play an important role.“
The trek passes through Nepal ‘s lush valleys that stand in the shadow of mountains including Dhaulagiri and through dramatic waterfalls, lakes and the country’s only hunting reserve, the organizers said.
„Everest, Annapurna are famous. But if you want to take a unique route, this is the one,“ Alonzo Lyons, an American travel writer who trekked the route last year, told AFP . „Its natural scenery is simply captivating. You also come across diverse cultures.“
He said trekkers would be able to see the remnants of the war and become familiar with the recent history of Nepal .
A BBC report [2] on October 3, 2012 said:
Prachanda hopes the trek will give tourists an insight into the insurgency.
Prachanda also launched a map and a guide book, Guerrilla Trek , co-produced with American author Alonzo Lyons.
The trail will give walkers the chance to see routes and hideouts used by the guerrillas.
Prachanda, the former agriculture student and teacher went on to be prime minister of his country from 18 August 2008 to 25 May 2009 , derived his inspiration from Peru ‘s Shining Path rebels and dreamt of setting up a communist republic to address the plight of the rural poor and bring an end to Nepal ‘s ceaseless political bickering.
The BBC’s Surendra Phuyal in Kathmandu says that while trekking activities in Nepal are generally confined to the Everest, Annapurna and Langtang regions, the new route winds its way through villages and valleys that saw some of the bloodiest moments in Nepal ‘s recent history.
The trail is divided into three sections in western Nepal over rugged mountains, caves, villages, rivers and paddy fields along the route where thousands of Maoist guerrillas once dug trenches and ambushed the army.
Prachanda said at the launch that Guerrilla Trek „has the potential of becoming a war tourism product similar to those seen in Vietnam , Russia and China „.
„The vision is more or less showing visitors how the people’s war began and spread from [the district of] Rukum,“ he said.
„As all know, Nepal has seen big political upheavals and the people’s revolution will be of no value unless the country goes through an economic transformation. I hope the Guerrilla Trek will play an important role.“
For those who find the idea of four-week trek to be a little ardous, it is possible to opt for a shorter itinerary of 13 days.
The rebels ran their revolt from remote western and central Nepal
The route starts west of Pokhara and goes through Rukum and the Dhorpatan hunting reserve. It includes areas where the rebels carried their wounded along the mountains before ending in Rolpa district.
Travel operators in Nepal have welcomed the move, pointing out that it will open up parts of the country seldom seen by outsiders or tourists who tend to visit the country’s better-known areas.
„It will surely attract visitors interested to know how the guerrillas operated and fought during the conflict,“ tour operator Ang Tshering Sherpa told the BBC .
Source :
[1] “Ex-Nepal rebel chief launches guerrilla tourist trail”, October 2, 2012
[2] “ Nepal Maoist leader Prachanda opens ‘guerrilla trail’”, http://www.bbc.co.uk/news/world-asia-19815779
Вукови моји, браћо моја! ПРИЧА (2)
Љубазношћу аутора неколико истинитих животних прича приредили смо за све читаоце СРБског ФБРепортера… Аутор прича је Данијела Радосавчевић.
02.10.2012. СРБски ФБРепортер
Вукови моји, браћо моја! ПРИЧА (2)
Ко је крив?
Вукови моји, браћо моја!
Силна олуја колеба и ову фебруарску ноћ, моји храбри вукови. Гранате ударају о земљу, по којој пирује смрт. Себе приморавам да схватим страдање које дозивљавамо, али руку на срце – не иде ми, не могу моји вукови. Имам јаке болове у грудима, имам напрслину на души, завијао бих, али не смем. Много пута смо успели у немогућем и много пута изашли из непознато. Опасност, радост, туга, језа и бол, је наш састав.
Ко је крив?
Ја, који сам направио на милионе корака са вама, или они који су направили тек понеки… Више пута су нас враћали на стартну позицују, увек изнова и изнова, нису нас примећивали… нису видели или нису желели да виде, да нам се снага круни, да нас је све мање, да су нам очи замућене… сузама, да смо се уморили. Али, нисмо се предали, иако су многи ишчупани из корена, иако су многа гнезда наша била разорена…. Стајали смо један до другога – ми, браћа вукови.
У том раскораку између живота и смрти, између туге и радости, заклињали смо се један другом… било нам је лакше, имали смо исти циљ – верност отаџбини… А знам, у дну душе свима нама је била неописива жеља – виђење са нашим најмилијима. Моја жеља је била моја ћерка, осмогодишње дете, и свака помисао на ова збивања овде, вукла ме ка њој- желим да има миран сан, да њен тата вреди бар једног њеног слободног осмеха испод чистог плавог неба, и њено име није било само име које подсећа на друга имена, њено име је мени уливало неку другу врсту снаге…
Сећам се… шиптарско село, штаб у селу Јабланица, злогласна Дукађини (Метохија). Одмарали смо се, онако с´ногу, раштркани, са неком причом… Иза једног кућног дворишта назирао сам свога вука, јео је… млад момак, понос у нашим редовима… и био је само тренутак, само делић секунде, а шиптарска зоља га је разделила – на пола… Остао сам нем у том тренутку, кроз главу су ми севнуле све слике овога света, његове жеље, приче, осмех, туга коју је делио са нама, и његов последњи залогај на земљи овој… У том тренутку сам осећао како ме ледена језа обузима, подигао сам поглед, високо и приметио – и фебруарско сунце је потамнело, ражалостило се све око мене… Морао сам да будем прибран, а желео сам – желео сам јако, изнад свега, да свој мали живот заменим за све остале, да одем, јер био је под мојом командом… Увек, исто питање: Зашто баш он? Ко зна…
Кренули смо у *чишћење*, окружени шиптарским снајперистима, али се више нисмо освртали. Не знам шта је било са мном, сваки губитак је имао своју слику пред мојим очима, сваки губитак је имао нову разарајућу бол у мојим грудима… Из тог размишљања ме поврати дете које сам видео пред собом, имало је око четири године. У глави*чишћење*, на срцу моја осмогодисња ћерка, пред очима туђе дете, у грудима бол тек изгубљеног брата…
Зграбио сам дете и заједно смо се пробијали неких тридесетак минута… Осећао сам страх из тог малог бића које ме чврсто стезало око рамена, и само сам на тренутак пожелео тај стисак свог детета. Знао сам да шиптари убијају нашу децу, али сам кренуо на почетак села у жељи да га предам Црвеном крсту. Сусрели су ме мештани села, у којима је владала бес из немоћи, нису ми дозвољавали да га предам. Убацио сам метак у цев пиштоља… било им је јасно шта смерам… Предао сам дете Црвеном крсту, потом се вратио својима…
И те вечери се појавила нека нова звезда на небу, нова прича у мојој глави, а на списку, поред имена додајем крстић – вечна му слава и хвала, а онда неописива бол и све изнова…
Ко је крив?
Нема часније смрти од оне положене на Олтар Отаџбине… од оне, када жртвујеш себе за живот других!
Многи су тада из мојих редова излазили, и себе жртвовали, одлазили су један по један, тихо, нечујно, били су одстрељени.
Најтеже је било присуствовати сахрани, мислим, када син јединац одлази са лица земље, а родитељи заједно са њим себе покопавају. Гледајући у мене, тај исцрпљени човек, отац мог борца, мог брата, мог вука је проговорио: „Устани сине да видиш ко ти је дошао…“
Да ли сам и тада био крив? Немам праву реч да искажем тај бол, само сам могао да своју немоћ покажем, немоћ људску. Не могу да помогнем брату свом.
Не, не помаже ми школа, моји успеси, одличне оцене, ни признања, ни оно ордење за храброст, ни снага мојих мишића. И он је био под мојом командом… Мој поглед је све објашњавао…
Из рата сам изашао жив, да кажем и нормалан, колико је тај пакао који сам проживљавао и дозволио. Вратио сам се у свој град, живим на истој адреси. Моја бол се наставила… Био сам остављен….
И, ево пишем ти брате, „кад год је неки празник, Светац, упаднем у неку тугу да је то чудо једно, кад је било лепо сви су били око мене, сад… нигде никог… осим *брете* ко вук… у четири зида, једино кад идем на посао, тада је све у реду, јадан је то живот, *брете* мој, нико да те дочека, испрати, да ти се обрадује кад дођеш, да поделиш радост с’ неким… свако има некога, ја немам ни ко да ме опсује, у кући, свако гледа своју породицу, у мој стан – ни грешком да сврати, осим кад нешто треба, што други неће или не смеју.“
И ко је крив?
А ја, ево, плачем. Плачем због ових ратника који су часно и поштено бранили своје, у својој земљи, под својом заставом, испод свог парчета неба. Плачем, јер сада ходају као највећи кривци, као тешки губитници… Где је право на живот, на радост, на децу коју су у туђој виђали? Зашто су остављени? Ордење смо им заменили казнама, дане тамницама… Има ли наде, или се и даље питамо…
И КО ЈЕ КРИВ?
Exclusive: Obama authorizes secret U.S. support for Syrian rebels
04.10.2012 Branko Ilic , Serbian FBReporter
Sourse : Reuters
(Reuters) – President Barack Obama has signed a secret order authorizing U.S. support for rebels seeking to depose Syrian President Bashar al-Assad and his government, U.S. sources familiar with the matter said.
Obama’s order, approved earlier this year and known as an intelligence „finding,“ broadly permits the CIA and other U.S. agencies to provide support that could help the rebels oust Assad.
This and other developments signal a shift toward growing, albeit still circumscribed, support for Assad’s armed opponents – a shift that intensified following last month’s failure of the U.N. Security Council to agree on tougher sanctions against the Damascus government.
The White House is for now apparently stopping short of giving the rebels lethal weapons, even as some U.S. allies do just that.
(Syrian rebel fighters pose for a picture in Hama July.20.2012)
But U.S. and European officials have said that there have been noticeable improvements in the coherence and effectiveness of Syrian rebel groups in the past few weeks. That represents a significant change in assessments of the rebels by Western officials, who previously characterized Assad’s opponents as a disorganized, almost chaotic, rabble.
Precisely when Obama signed the secret intelligence authorization, an action not previously reported, could not be determined.
The full extent of clandestine support that agencies like the CIA might be providing also is unclear.
White House spokesman Tommy Vietor declined comment.
‘NERVE CENTER’
A U.S. government source acknowledged that under provisions of the presidential finding, the United States was collaborating with a secret command center operated by Turkey and its allies.
Last week, Reuters reported that, along with Saudi Arabia and Qatar, Turkey had established a secret base near the Syrian border to help direct vital military and communications support to Assad’s opponents.
This „nerve center“ is in Adana, a city in southern Turkey about 60 miles from the Syrian border, which is also home to Incirlik, a U.S. air base where U.S. military and intelligence agencies maintain a substantial presence.
Turkey’s moderate Islamist government has been demanding Assad’s departure with growing vehemence. Turkish authorities are said by current and former U.S. government officials to be increasingly involved in providing Syrian rebels with training and possibly equipment.
European government sources said wealthy families in Saudi Arabia and Qatar were providing significant financing to the rebels. Senior officials of the Saudi and Qatari governments have publicly called for Assad’s departure.
On Tuesday, NBC News reported that the Free Syrian Army had obtained nearly two dozen surface-to-air missiles, weapons that could be used against Assad’s helicopters and fixed-wing aircraft. Syrian government armed forces have employed such air power more extensively in recent days.
NBC said the shoulder-fired missiles, also known as MANPADs, had been delivered to the rebels via Turkey.
On Wednesday, however, Bassam al-Dada, a political adviser to the Free Syrian Army, denied the NBC report, telling the Arabic-language TV network Al-Arabiya that the group had „not obtained any such weapons at all.“ U.S. government sources said they could not confirm the MANPADs deliveries, but could not rule them out either.
Current and former U.S. and European officials previously said that weapons supplies, which were being organized and financed by Qatar and Saudi Arabia, were largely limited to guns and a limited number of anti-tank weapons, such as bazookas.
Indications are that U.S. agencies have not been involved in providing weapons to Assad’s opponents. In order to do so, Obama would have to approve a supplement, known as a „memorandum of notification, to his initial broad intelligence finding.
Further such memoranda would have to be signed by Obama to authorize other specific clandestine operations to support Syrian rebels.
Reuters first reported last week that the White House had crafted a directive authorizing greater U.S. covert assistance to Syrian rebels. It was unclear at that time whether Obama had signed it.
OVERT SUPPORT
Separately from the president’s secret order, the Obama administration has stated publicly that it is providing some backing for Assad’s opponents.
The State Department said on Wednesday the U.S. government had set aside a total of $25 million for „non-lethal“ assistance to the Syrian opposition. A U.S. official said that was mostly for communications equipment, including encrypted radios.
The State Department also says the United States has set aside $64 million in humanitarian assistance for the Syrian people, including contributions to the World Food Program, the International Committee of the Red Cross and other aid agencies.
Also on Wednesday, the U.S. Treasury confirmed it had granted authorization to the Syrian Support Group, Washington representative of one of the most active rebel factions, the Free Syrian Army, to conduct financial transactions on the rebel group’s behalf. The authorization was first reported on Friday by Al-Monitor, a Middle East news and commentary website.
Last year, when rebels began organizing themselves to challenge the rule of Libyan leader Muammar Gaddafi, Obama also signed an initial „finding“ broadly authorizing secret U.S. backing for them. But the president moved cautiously in authorizing specific measures to support them.
Some U.S. lawmakers, such as Republican Senators John McCain and Lindsey Graham, have criticized Obama for moving too slowly to assist the rebels and have suggested the U.S. government become directly involved in arming Assad’s opponents.
Other lawmakers have suggested caution, saying too little is known about the many rebel groups.
Recent news reports from the region have suggested that the influence and numbers of Islamist militants, some of them connected to al Qaeda or its affiliates, have been growing among Assad’s opponents.
U.S. and European officials say that, so far, intelligence agencies do not believe the militants’ role in the anti-Assad opposition is dominant.
While U.S. and allied government experts believe that the Syrian rebels have been making some progress against Assad’s forces lately, most believe the conflict is nowhere near resolution, and could go on for years.
(Additional reporting by Tabassum Zakaria and Arshad Mohammed; Editing by Warren Strobel and Peter Cooney)
http://www.reuters.com/article/2012/08/01/us-usa-syria-obama-order-idUSBRE8701OK20120801
ПОЧИЊЕ СУКОБ СВЕТСКИХ РАЗМЕРА (?) Турски Парламент званично одобрио напад на Сирију!
ПОЧИЊЕ СУКОБ СВЕТСКИХ РАЗМЕРА:
Турски Парламент званично одобрио напад на Сирију
4. октобар 2012. 15:21
Vestinet
Вековна традиција на делу: Турски Парламент званично одобрио напад на Сирију
Свет није луд, добили су задатак да започну инвазију на Сирију и сад га испуњавају. Модел паљевине Рајхстага је увек популаран за земље агресоре.
Турски парламент одобрио је данас војне операције у Сирији. У међувремену се Сирија извинила због граната које су пале на турску територију и усмртиле 5 особа.
Предлог закона који одобрава војне операције у Сирији, усвојен је са 320 гласова за и 129 гласова против на посебној седници парламента која је била затворена за јавност. Помоћник турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана изјавио је јутрос да Анкара не намерава да објави рат Сирији.
Турски званичник изјавио је да артиљерсијке нападе Турске на сиријске мете и предложени закон о одобравању војне акције треба схватити као „упозорење Сирији“.
Турска артиљерија је синоћ гадјала мете у Сирији, пошто су сиријске ракете претходно погодиле турски гранични град Акчакале, при чему је погинуло пет цивила.
Сирија је данас признала одговорност за јучерашње гранатирање са свога тла у којем је на територији Турске погинуло петоро цивила, и извинила се због тога, саопстено је данас у Анкари.
„Сирија је признала шта је урадила и извинила се„, саопштио је новинарима заменик турског премијера Бешир Аталај.
Сирија је саопштила да испитује порекло прекограничне ватре и изразила је своје саучешће породицама жртава и „пријатељима, турском народу“. Сиријски напад осудили су и САД и генерални секретар УН Бан Ки-мун.
Турска је рано јутрос наставила да бомбардује сиријски дистрикт Тел Абјад, 10 километара унутар сиријске територије, од границе са Турском, након јучерашњих обостраних напада.
НАТО је одржао хитан састанак на коме је пружио подршку Анкари и упозорио Сирију да поштује медјународно право.
Турска, некада један од најближих савезника Сирије, прекинула је дипломатске односе када је режим председника Башара ел Асада започео са насилним сузбијањем протеста прошле године.
Тензије су се додатно погоршале изме]у две земље, када је Сирија оборила турски борбени авион у јуну.
(B92, Beta, Tanjug)
____________
http://www.vestinet.rs/u-fokusu/pocinje-sukob-svetskih-razmera-turski-parlament-zvanicno-odobrio-napad-na-siriju
+++++++++++++++
Антиратни протести у Турској: Полиција употребљава сузавце и гумене метке!
Турски лист Хуриет преноси како су анти-ратни демонстранти кренули да марширају на зграду Парламента у Анкари, где се управо одржава ванредна седница на којој је ријеч о покретању рата против Сирије након јучерашњег инцидента.
Полиција је дочекала демонстранте са сузавцем и избили су сукоби.
Ројтерс преноси да је група од неколико хиљада демонстраната узвикивала “Не желимо рат!” и “Сиријски народ су наша браћа!”. Турски лист Хуриет потврђује како је полиција сузавцем и гуменим метцима зауставила демонстранте те како су тензије и даље високе.
Исти лист истиче како је заменик руског министра спољних послова, Геннади Гатилов, “строго упозорио Турску” да не креће у војну акцију против Сирије.
Подсетимо, само дан пре инцидента у турском граду, Гатилов је истакао: “У нашим контактима са партнерима у НАТО-у и региону истакли смо им да не траже поводе за покретање војног сценарија или иницијатива за увођење тзв. Хуманитарних коридора или тампон зона”.
Актуална ванредна сједница турског Парламента по питању покретања војног ангажмана против Сирије и даље је у току. Сматра се како ће опозиција бити против овог предлога којиме се дословно тражи мандат за рат.
Слободни превод писма које је турски премијер Ердоган упутио Парламенту поводом данашње ванредне сједнице:
“Негативан утицај сиријске кризе на нашу националну безбедност и регионалну стабилност јасно се види. Од 20 септембра, агресивне војне операције које води сиријска војска упућене су и против територија наше државе. Ове акције су се наставиле упркос бројним упозорењима и дипломатским иницијативама. Агресивни потези против нашег територија воде нас на сам руб војног напада.
Ова ситуација је ушла у фазу када представља озбиљну опасност и ризик за нашу националну безбедност. Стога, морамо хитно да делујемо с нужним мерама опреза против нових претњи које би могле бити упућене против наше земље.
У овом оквиру, у складу с Владом, шаљем захтев према Члану 92 Устава за 1 годишње допуштење припреме слања турских оружаних снага у стране земље на основу начела која ће одредити Влада “.
(Адванс, Хуриет, Ројтерс)
