Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Уједињене Нације притискају власти Србије да закажу нови датум за параду (!)
УН: Власти да закажу нови датум за параду
04.10.2012 14:29
Танјуг
ЖЕНЕВА – Висока представница УН за људска права Нави Пилај изразила је жаљење због одлуке српских власти да забране сва јавна окупљања заказана за суботу у Београду, апелујући на њих да закажу нови датум одржавања „Параде поноса“ како би ЛГБТ популација могла да оствари основна људска права.
Како је саопштила Канцеларија УН за људска права, Пилајева је оценила да, власти, забрањујући окупљање осетљиве популације како би је заштитиле од напада екстремиста, „додатно крше њена основна људска права“.
„Државе треба да се ухвате у коштац са предрасудама, а не да се пред њима предају. Апелујем на Владу да предузме мере како би обезбедила одговарајућу заштиту за ЛГБТ заједницу, као и за друге осетљиве заједнице и мањине, као што је ромска, како би могле да остваре своје слободе изражвања и слободног окупљања“, рекла је Пилајева.
Она је подсетила да је Србија од 2008. године учинила значајан напредак у унапређењу и заштити људских права, о чему су, како је додала, посведочили и бројни механизми УН за људска права.
„Током последњих година Србија је показала снагу у испуњавању својих обавеза на заштити људских права и београдска ‘Парада поноса 2012’ ће бити још једна прилика да поново потврди њену посвећеност унапређењу људских права за све, поготово за најосетљивије заједнице. Апелујем на власти да омогуће поновно заказивање параде 2012. за ЛГБТ заједницу“, додала је она.
_____________
http://www.tanjug.rs/novosti/61611/un–vlasti-da-zakazu-novi-datum-za-paradu.htm#.UG2Cwm_zuws.facebook
Declining US doctor visits: A product of social decay and the assault on health care
4 October 2012
The US Census Bureau reported this week that between 2001 and 2010, the average number of doctor visits by individuals aged 18 to 64 fell by nearly 20 percent, from 4.8 visits to 3.9 visits. The report is the latest evidence of a sharp decline in access to health care for millions of Americans.
The economic situation is a major factor in this decline. Millions of people have lost their jobs over the past decade, particularly since the onset of the global crisis in 2008. In the United States, losing one’s job generally means losing one’s health insurance, and uninsured people are much less likely to visit a doctor.
At the same time, insurance companies have been raising premiums and co-payments, making doctor visits a major expense even for those who have insurance. “It’s a widespread decline in the use of medical services,” commented the chief of the Census Bureau’s health and disability statistics branch.
These figures confirm earlier reports of falling doctor visits, fewer prescriptions and stagnant health care spending—a trend that accelerated in 2011 and 2012, years not covered by the Census report. The IMS Institute for Healthcare Informatics reported earlier this year that doctor visits fell 4.7 percent in 2011 compared to 2010, and the number of prescriptions issued fell by 1.1 percent.
The decline in access to health care for millions of people has a predictable consequence: reduced life expectancy. A study released last month in the journal Health Affairs found that life expectancy for the poorest sections of the working class fell sharply between 1990 and 2008. For white women with less than a high school education, life expectancy fell from 78 to 74 years, and for men in this category from 70.5 to 67.5.
This shocking decline is a product not simply of abstract economic forces, but a deliberate policy carried out by the corporations and both big business parties. The aim is to establish a class-based health care system in which the vast majority of the population receives bare-bones care, while the rich have access to the best coverage money can buy.
The decline in health care spending and doctor visits will be welcome news to the Obama administration, which has been working for precisely such an outcome. Behind the administration’s health care “reform” is a bipartisan effort to reduce costs for corporations and the government by restricting medical tests, procedures and drugs, and rationing care—with the inevitable consequence of eroding the health and lifespan of large parts of the population.
One of the aims of Obama’s health care overhaul is to allow corporations to scrap their employee health care programs and force workers to purchase private insurance on the market. As many as 20 million people may lose employer-sponsored coverage by 2019, according to estimates. Individuals forced to buy private insurance will either pay more or receive less coverage, and they will likely be more vulnerable to rising co-payments and cuts in services.
The New York Times,which generally tracks the positions of the Obama administration and the Democratic Party, has spearheaded the media promotion of health care rationing. The Times regularly decries supposedly unnecessary tests and procedures—from mammograms and prostate screenings to stents. The newspaper argues that “excess” health care is positively harmful.
Last April, the Times published an article on health care costs under the headline “In Hopeful Sign, Health Spending is Flattening Out.” This “hopeful” trend was a result of the fact that “millions of Americans lost insurance coverage along with their jobs.” The article continued: “Worried about job security, others may have feared taking time off work for doctor’s visits or surgical procedures, or skipped non-urgent care when money was tight.”
The Census figures released this week cover individuals aged 18-64. They do not include the elderly. Older Americans, because they are covered by the federal Medicare program, have been less affected by the economic imperatives to forego health care.
Within US ruling circles, this is considered a serious problem. As far as the financial oligarchs are concerned, billions are being wasted keeping alive people who can no longer be exploited for profit.
While they have disagreements over the best means of accomplishing the job, a principal aim of both the Democrats and the Republicans is to find ways of imposing huge cuts in Medicare spending.
Steven Rattner—a multi-millionaire financier and former Obama administration “car czar”—spelled out the basic strategy in an opinion piece entitled “Beyond Obamacare” that appeared in the Times last month. Rattner was indicted on charges of corruption and insider-dealing while head of the private equity firm Quadrangle. As the leader of Obama’s Auto Task Force he oversaw the restructuring of the auto industry based on halving the pay of newly hired workers and imposing deep cuts in health care and pension benefits.
“We need death panels,” Rattner’s column began. “Well, maybe not death panels, exactly, but unless we start allocating health care resources more prudently—rationing, by its proper name—the exploding cost of Medicare will swamp the federal budget. But in the pantheon of toxic issues—the famous ‘third rails’ of American politics— none stands taller than overtly acknowledging that elderly Americans are not entitled to every conceivable medical procedure or pharmaceutical.”
Rattner went on to criticize both Obama and Republican vice presidential candidate Paul Ryan—who has proposed privatizing Medicare and turning it into a voucher program—for avoiding stating the main issue: the need to deny medical treatment to some retirees.
“Medicare needs to take a cue from Willie Sutton, who reportedly said he robbed banks because that’s where the money was,” Rattner wrote. “The big money in Medicare is not to be found in Mr. Ryan’s competition or Mr. Obama’s innovation, but in reducing the cost of treating people in the last year of life, which consumes more than a quarter of the program’s budget.”
While Rattner presents his comments as a criticism, they point to what is, in fact, the aim of both the Democrats’ and Republicans’ proposals: reduce health care for the working class, and particularly the elderly. Obama’s proposal centers on government panels to recommend reduced coverage, while Ryan has advocated outsourcing this responsibility to private insurers.
The presidential elections are part of a general conspiracy against the American population, in which the real plans of the ruling class are concealed. Regardless of who wins the election, Obama or Romney, the financial aristocracy—which is responsible for the worst economic crisis since the Great Depression—is planning on vastly escalating its social assault on the American people.
Joseph Kishore
Кацин прети због отказивања "геј параде" (!?) – "Србија ће добити шта је тражила"!
ФБР: Јелко Кацин се нашао веома увређен због отказивања „геј параде“! Чак каже да је ту одлуку доживео као велико разочарање и отворено прети Србији „пацкама“ из Европске Уније!
***
Кацин за РСЕ: Србија ће добити шта је тражила
03.10.2012 Милош Теодоровић
Јелко Кацин, фото: Медија центар Београд
„Политичка порука Владе и њених органа која је упућена грађанима Србије и ЛГБТ мањини је схваћена и биће оцењена на одговарајући начин у Европском парламенту и, уверен сам, осталим институцијама Европске уније„, навео је Кацин. Даље нам је рекао:
„Одлуку о забрањивању Параде поноса доживео сам као велико разочарање, јер су се у последњих неколико дана чак и надметали ко ће више негативних порука везаних за Прајд дати. И то су чинили људи којима то није у надлежности. Из тих разлога све што се догодило доживљавамо као веома јаку и веома свесну политичку поруку коју ћемо у потпуности узети на знање и према томе поступити“.
РСЕ: Шта то практично значи?
Кацин: То значи да ће Србија добити оно што је тражила. Одлучила је да пошаље такву поруку па ће добити адекватан одговор.
РСЕ: Претпостављам да говорите о реакцијама које ће уследити из Брисела?
Кацин: Србија је упутила јасну поруку свом грађанству. Посебно ЛГБТ популацији, али и Европској унији. Као што сам рекао, ми то одавно пратимо и разумемо све те поруке.
Пропуштена шанса
Кацин: Извештај Европске комисије је припремљен. Он је адекватан досадашњим резултатима којих није било баш много, узимајући у обзир да је Србија била у изборној години, па затим формирање коалиција и Владе и свега осталог.
РСЕ: Да ли су током ваших контаката са званичницима у Београду слани другачији сигнали? Да ли вам је обећавано да ће Параде бити?
Кацин: Не ради се о томе да ли су то обећавали или не, али ја мислим да су пропустили шансу да дају снагама реда могућност да докажу да могу обезбедити сваку приредбу било где у Србији, не само тај мали Прајд од 970 корака.
РСЕ: Када у државе Европске уније оде оваква порука из Србије, како то доживи тамошње јавно мнење?
Кацин: Мислим да би то питање требало поставити пре свега у две државе. Једна је свакако Шведска, зато што је у Србију дошла министарка шведске Владе за евроинтеграције, односно за Европску унију. Она је желела да учествује у тој шетњи. Мислим да ће њен став бити веома значајан. И друго Србија је пропустила прилику да да снажну поруку Холандији, која је иначе доста резервисана према Србији, а посебно према садашњој Влади.
СНП НАШИ: „Тражи се нормалан посланик!“ (који ће подржати закон о забрани геј пропаганде)
НАСИЉЕ! Комунална полиција хапси човека јер није платио карту од 70 динара?!!! (ВИДЕО)
Правда – Нова сазања о антисрпској пропаганди Њујорк тајмса (ВИДЕО)
Нова сазања о медијским манипулацијама Њујорк тајмса (ВИДЕО)
ИЗВОР: ПРАВДА
4. октобар 2012, 02:41
БЕОГРАД – На Фејсбуку се појавио човек под именом Карл Хаудбург који је за врло кратко време постао звезда ове друштвене мреже. Хаудбург је изнео нове податке о манипулацији светских медија у вези са Србијом. Хаудбург је француски држављанин и живи у Београду.
Хаудбург је дошао до података о новинару „Њујорк тајмса“ Данијелу Симпсону који је у свом интервју за америчку телевизију, а који је пренла „ТВ Раша тудеј“, изнео детаље како је вршена медијска манипулација над Србијом и како је њему сугерисано „у ком светлу треба да прикаже Србе“.
Хаудбург, који је објавио ове податке, јавио се редакцији Правде и ускоро ће о томе више говорити.
Данијел Симпсон је бивши дописник Њујорк тајмса из Србије. Његов посао је био „да испита да ли се Срби слажу са тиме да су лоши момци” – говори на снимку.
– Није требало да извештавам како људи мисле, већ да објавим како су западни планери мислили да треба – говори Данијел у свом интервју.
Преносимо снимак интервуја, преузетог са „ТВ Раша тудеј“, са Данијелом Симпсоном, где он објашњава да је „Њујорк тајмс“ због својих циљева покушао да га натера да измишља вести.
Он је потврдио да је „Њујорк тајмс“ био оруђе у рукама САД у антисрпској пропаганди.
Хаудбург, који је дошао до ових података рекао је да ће се јавити редакцији Правде и да ће у вези са свим тим, у интервју који нам је обећао, више говорити.
Карл Хаудбург је француски држављанин и са својом породицом живи Београду, а себе претставља као „српског амбасадора за свет“. Према сопственим речима, намера му је да промени лошу слику о Србима у свету.
Редакција Правде је до Хаудбурга и ове вести дошла захваљујући колегама са портала Србски Фејсбукрепортер.
+++
Њујорк Тајмс је алат САД за антисрпску пропаганду!
Приредила редакција СРБског ФБРепортера
03.10.2012.
Даниел Симпсон је бивши дописник Њујорк Тајмса у Србији. Његов посао је био да испита да ли су се Срби сложили да су лоши момци, „Ја нисам требао да извештавам о томе како људи размишљају, већ да објасним како су западни планери мислили да треба да мисле“ – рекао је он у свом чланку.
Погледајте интрвју са Даниелом Симпсоном где он објашњава да је Њујорк Тајмс покушао да га натера да извести да Срби планирају да Ираку продају оружје за масовно уништавање, (WМД) (а у ствари то су били делови за авионе). Он је потврдио да је Њујорк Тајмс био оруђе у рукама САД у антисрпској пропаганди.
_________________
Извори:
1. РТ
2. http://www.ambassador-serbia.com/2012/10/02/new-york-times-anti-serb-propaganda/#.UGwCvq4afa8
+++
Антисрпска пропаганда Њујорк тајмса…
Нова сазања о медијским манипулацијама Њујорк тајмса (ВИДЕО)
ИЗВОР: ПРАВДА
4. октобар 2012, 02:41
БЕОГРАД – На Фејсбуку се појавио човек под именом Карл Хаудбург који је за врло кратко време постао звезда ове друштвене мреже. Хаудбург је изнео нове податке о манипулацији светских медија у вези са Србијом. Хаудбург је француски држављанин и живи у Београду.
Хаудбург је дошао до података о новинару „Њујорк тајмса“ Данијелу Симпсону који је у свом интервју за америчку телевизију, а који је пренла „ТВ Раша тудеј“, изнео детаље како је вршена медијска манипулација над Србијом и како је њему сугерисано „у ком светлу треба да прикаже Србе“.
Хаудбург, који је објавио ове податке, јавио се редакцији Правде и ускоро ће о томе више говорити.
Данијел Симпсон је бивши дописник Њујорк тајмса из Србије. Његов посао је био „да испита да ли се Срби слажу са тиме да су лоши момци” – говори на снимку.
– Није требало да извештавам како људи мисле, већ да објавим како су западни планери мислили да треба – говори Данијел у свом интервју.
Преносимо снимак интервуја, преузетог са „ТВ Раша тудеј“, са Данијелом Симпсоном, где он објашњава да је „Њујорк тајмс“ због својих циљева покушао да га натера да измишља вести.
Он је потврдио да је „Њујорк тајмс“ био оруђе у рукама САД у антисрпској пропаганди.
Хаудбург, који је дошао до ових података рекао је да ће се јавити редакцији Правде и да ће у вези са свим тим, у интервју који нам је обећао, више говорити.
Карл Хаудбург је француски држављанин и са својом породицом живи Београду, а себе претставља као „српског амбасадора за свет“. Према сопственим речима, намера му је да промени лошу слику о Србима у свету.
Редакција Правде је до Хаудбурга и ове вести дошла захваљујући колегама са портала Србски Фејсбукрепортер.
+++
Њујорк Тајмс је алат САД за антисрпску пропаганду!
Приредила редакција СРБског ФБРепортера
03.10.2012.
Даниел Симпсон је бивши дописник Њујорк Тајмса у Србији. Његов посао је био да испита да ли су се Срби сложили да су лоши момци, „Ја нисам требао да извештавам о томе како људи размишљају, већ да објасним како су западни планери мислили да треба да мисле“ – рекао је он у свом чланку.
Погледајте интрвју са Даниелом Симпсоном где он објашњава да је Њујорк Тајмс покушао да га натера да извести да Срби планирају да Ираку продају оружје за масовно уништавање, (WМД) (а у ствари то су били делови за авионе). Он је потврдио да је Њујорк Тајмс био оруђе у рукама САД у антисрпској пропаганди.
_________________
Извори:
1. РТ
2. http://www.ambassador-serbia.com/2012/10/02/new-york-times-anti-serb-propaganda/#.UGwCvq4afa8
+++
Први канал руске телевизије – Обојене револуције су мртве! Амин!
ВОДЕЋИ КОМЕНТАТОР ПРВОГ КАНАЛА РУСКЕ ДРЖАВНЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ МИХАИЛ ЛЕОНТЈЕВ У АУТОРСКОЈ ЕМИСИЈИ ОДНАКО О ГРУЗИЈИ
„Ипак, здраво!
„Грузијски сан” се остварује. Грузија се с муком ослободила побеснелог Мишике. Избори на којима је учествовало 16 партија, претворили су се, у суштини, у плебисцит.
То јест, „Грузијски сан” – није глас за милијардера Иванишвилија. То је глас за Грузију без Сакашвилија.
Сва егзит-пол истраживања сведоче да је опозиција убедљиво победила. Њен лидер Бидзина Иванишвили изјавио је да рачуна на две трићине гласова у парламенту. Победу опозиције принуђен је био да призна и сам Сакашвили.
Кроз зубе, кисела лица, што не захтева објашњење: Сакашвилија су жртвовали. И то ментори. Није тајна да је садашња америчка администрација, Обамина, мање одушевљена Мишиком од претходне Бушове. Они су га мазили, називали „златним момком”… Али су дозволили да победи опозиција, а Сакашвилију нису дозволили да је угуши.
А раније су дозвољавали!
Бидзина Иванишвили
Председник Централне изборне комисије Грузије Зураб Харатипвили изјавио је да су била кашњења без преседана у бројању гласова: „Сервер ЦИК био је предмет напада. Врши се невиђен притисак, међутим, чинимо све да решимо тај проблем”.
И треба! „И вирус је уништио доказе видеорегистратора”… Знамо, чекало се. То је корективна замисао: сачекати док Запад не каже да су избори били поштени и легитимни, а затим објављујемо резултате. Прво пресуда, па тек онда суђење.
Инсерт из филма: „12 столица”:
„Помоћи ће нам из иностранства. Запад је са нама”.
Али, овде није било тако. Запад се охладио. И хладно је саопштио да док не добије резултате никаквих саопштења неће бити. Преживи, ако можеш.
Инсерт из филма: „12 столица”:
„Ујутро новац – поподне столице”.
Уочи избора Сакашвили се обратио позивом да се заштите тековине обојених револуција од руске претње: „Ови избори су преломни моменат за Русију. Уколико преживимо, биће то добар пример другим земљама. После тога више нико никада неће приступити Евроазијској Унији”.
Михаил Сакашвили
А ако он не преживи, онда ће то бити лош пример. И сви ће се учланити.
Мишику нико није вукао за језик. Он је то констатовао.
Пораз обојених револуција, све до једне: Србија – Николић, Украјина – Јанукович, Грузија – Иванишвили, чак и Киргизија.
Нису ово баш неке светске громаде, али су ипак, сви до једног, противници „обојених” револуционара.
То јест, та етапа је завршена. Обојена револуција је мртва. Амин.
Ипак, до виђења!”
Линк репортаже: http://www.1tv.ru/news/leontiev/216750
Превео и приредио: Горан Шимпрага
 Раздел: Новости |
 Аналитическая программа „Однако“ с Михаилом Леонтьевым02.10.2012
Однако, здравствуйте! |
_______
http://www.rusija.rs/component/content/article/90-vesti/3648-obojene-revolucije-su-mrtve-amin.html
ЗБИЉИЋ: КАКВО НАМ ЈЕ НОВИНАРСТВО?
КАКВО НАМ ЈЕ НОВИНАРСТВО?
Пише: Драгољуб збиљић
(Наше новинарство је одавно, одавно – никакво, само маленом броју појединаца свака част! Примери немуштог писања о ћирилици и о лажном поносу на „парадирањима“ геј-лезб популације. Тзв. електронско новинарство обично је исцрпније, одговорније и корисније од класичног новинарства.)
Често се код нас (па и на страницама сајтова) спомињу новине, новинари и новинарство. Па шта представљају и коме користе наше новине, телевизије, радија, новинари и какво нам је уопште у Србији новинарство као специфична и неопходна професија у друштву?
На први поглед, новинарство у Србији је област слободне друштвене делатности. Оно је слободно, самостално, како рекосмо, само на први поглед. Слободно је по томе што се у њему „свашта“ може наћи. Ни у чему другом не нможе се рећи да је довољно професионално и слободно. Наше новинарство је у сваком погледу мањкаво, затворено, недовољно оспособљено, с мало детаљно обрађених тема. (Увек треба рећи свака част појединачним примерима.)
Могло би се рећи и потврдити да је најслободнији део новинарства тамо где се углавном новинарски рад не наплаћује, где се, дакле, ради и пише џабе а то је данас ово новинарство које постоји на сајтовима. Оно је често најразноврсније по темама и у појединим темама је и најисцрпније, а понекада чак и најстручније у обради многих питања.
Проблем је елктронских новина у томе што се ту јављају многи људи под псеудонимима и тако је то, често, превише „слободно“ новинарство. Нисмо довољно мудри да кажемо како би се могло на најбољи начин регулисати да се људи морају јавити под својим стварним именом (нарочито у коментарисању испод објављених текстова), а да опет не бидемо лишени сваке могућности да се објављује и под псеудонимом. Да ли би се могло укинути објављивање под псеудонимима, а да то не буде ограничавање људских права и да не буде компликовање у слању текстова у техничком смислу и успоравање у временском погледу? Ми једино мислимо да би се могло и да би било изузетно корисно да се и у електронском новинарству људи јављају само под својим правим именом. И то не због ограничавања слобода, него једино ради оЗБИЉНОсти у вези са честим очигледним увредама личне и опште природе, каквих често имамо пред очима у свим елктронским оглашавањима. Кад многи људи не били превише лаковерни (а многи су склони да верују и у отворене, очигледне лажи о човеку ако им то користи), онда не би ни увреде биле толико штетне, али како има много људи којима одговара да се о некоме изричу лажи, то је штетно и по човека, и по истину, и по друштво и по друштвени морал.
Примећује се лако да у електронском обавештавању има честих покушаја да се личност дискредитује увредама и лажима, да би неко на тај начин оспорио неке истине и чињенице које је аргументима немогуће оспорити. Ипак, све у свему, треба рећи, по нама истину, да је елетронско новинарство постало не само добра, позитивна, допуна лошем општем новинарству код нас у Србији него и изузетно корисно у ситуацији када имате штампано, телевизијско и радијско новинарство које је такво каквим смо га већ описали малопре.
Новинарство је, по својим одликама, „руднички“ посао. У њему мора да се копа и да се тражи руда као у једном општем великом руднику. У руднику се може копати од злата до свих других метала и угља најнижег квалитета. Ако би се наше новинарство упоређивало с рудником, могло би се рећи да се у нашем новинарству ископава угаљ најнижег квалитета. Онај угаљ који сагорева тек у деловима, а оставља толико пепела да је његово коришћење једва исплативо. Новинарство треба да буде слободно у мери да не сме да има тзв. табу-тема (забрањених тема). О свему може да се разговара, али је важно како се разговара и да ли је дозвољено разговарати из свих углова. Новинарство мора садржавати сваку струку у обради текстова, а то значи да новинари ваља да буду не само редакцијски, него и спољни јер ниједна редакција нема новинарских кадрова који могу све области да покрију. А и кад би имала, увек је и потребно и нужно чути још неко мишљење. Врло су важни саговорници новина и новинара, при чему кад кажемо новине и новинари, мислимо, наравно, на све видове (штампана средства, ТВ, радио и сл.).
1. Пример: писање о српском језику и ћирилици
Предочићемо то, најпре, на нама најпознатијем примеру ћирилице у српском језику, чиме се бавимо и професионално и друштвено преко Удружења „Ћирилица“, истичемо – све бесплатно, а непрекидно 12-ак година.
То питање у нашем новинарству, може се слободно рећи, и даље је права табу-тема, каква је била и пре десет, и пре двадесет и пре педесет и више година.
Свестрано и стручно обрађивање питања ћирилице је у Србији постало „забрањена тема“ после Новосадског договора (1954) о „нашем“ језику и писму. Кажемо „нашем језику“ зато што је он преименовљаван много пута, а да то преименовљавање нема никакве везе с језичком науком, нити може да име оправдања. Језик је код Срба већ по оснивању прве Југославије било политичко питање, при чему је лингвистика служила као помоћно и манипулативно средство. Тада је (1954) српски језик коначно политички потврђен као преименован (српскохрватски и хрватскосрпски) на квазилингвистички начин, а ћирилица је тада постала писмо којему је формално у Закључцима Новосадског договора (1954) дата лажна равноправност, а одређена му је судбина стварним политичким налогом о замењивању латиницом која је пре тога била само писмо католичких корисника српскога језика, а већински део Срба, наравно, увек је у хиљадугодишпњем трајању српски језик писао ћирилицом. (Подразумева се, наравно, српски састав ћириличког писма).
Када су, после очигледног разбијања с хрватске стране, лажног српско-хрватског политичког језичког зајдништва још 1967. године, Срби су задржали и у пракси и у језичкој науци и у правним документима (у уставу и законима) „српскохрватски језик“ и двоазбучје, за разулику од Хрвата коју су таква решења питања језика и писма напустили. Тек када је било очигледно да ће Југославија бити растурена и споља и изнутра, Срби су први пут у своме тада новом Уставу 1990. године дали првенство српском миленијумском писму ћирилици, али на недовољно јасан начин, тако да се ни тада није већинско Српство вратило своме писму, тј. једноазбучју које је у пракси природна појава у целом свету. Српска језичка наука је тада, нажалост, остала у старој области квазинауке сербокроатистике, па је чак саопштила из Удружења за српскохравтски језик и књижевност да је назив „српскохрватски језик научан“ и да га не треба мењати. И тај назив је остао у Уставу из речене 1990. године. Убрзо су српски лингвисти били споља приморани да одступе па је већ у Закону о службеној употтреби језика и писма 1991. године назив језика био „српскохрватски“, али је наглашено да је исправан и назив „српски језик“ кад се ради о језику који је у српској варијанти.
У том смислу је настављено даље правничко решење питања назива језика и писма ћирилице, па је тек 16 година касније у Члану 10. Устава Републике Србије донета научна референдумска одлука да се српски језик (после стотинак година политичког лутања) поново зове научним имено „српски језик“. Тај је Устав усвојен на референдуму и усвојен је потпуно јасан и лингвистички оправдан Члан 10. који има два става. Један се став, наравно, односи на српски језик и његово писмо, а други став на остале језике и њихова писма, чију службену употрбу регулише посебан закон у складу с дотичним Уставом. Тај Члан 10. гласи:
„У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом на основу Устава.“
Тај Чалн 10. добро нам је познат јер смо ми (лично) и још наша три члана у име Удружења „Ћирилица“ били позвани на разговор о том решењу код помоћника минтсра за културу (тада је био министар Драган Којадиновић, а помоћник минситра, сада, нажалост, почивши, мр Бранислав Брборић, и предлог тог решења у реченом члану ми смо били пре тога већ упутили споменутом Министарству културе. Ми смо имали једино још једну реч коју је помоћник министра избацио уз образложење да је то „непотребно, јер се подразумева“. Ми смо знали да је непотребно и да се за довољно разумне подразумева, али смо унапред знали како се код нас тумаче устав и закони, па смо једном речју имали намеру да онемогућимо свака злонамерна, тј. намерна крива тумачења. Та реч је била „њихова“, тако да је цео други став у нашем предлогу гласио:
„Службена употреба других језика и ЊИХОВИХ писама уређује се законом на основу Устава.“
Да смо били у праву, потврђује се ових дана, јер је, на пример, неки Александар Дикић овај други став повезао с првим и написао да је и „латиница писмо српског језика“. Она јесте у нашој настављеној неуставној пракси писмо српског језика, дакле, друго писмо које је у јавности, у ствари, одавно прво, али то Члан 10. Устава Србије нигсде не допушта.
2. Латиница у српском језику је пример масовне неуставности, а новинарство о томе ћути
Нисмо хтели да даље и детаљније ово питање овом приликом објашњавамо. Хтели смо само да дамо пример масовне неуставности која траје у Србији у вези са српским језикоми његовим писмом, а што пропуштајуи власт и српска језичка струка, школа итд. А новинаертво се тиме или не бави или се бави нестручно и манипулацијски. И да, у вези с тим, предочимо како је у томе наше новинарство сасвим немушто (намерно је немушто, или из незнања), јер задржавањем и даље ове тем под „забрањено“ изузетно рестриктивно према објављивању текстова који то објашњавају.
„Политика“ је у томе најречитији пример „немуштог“ новинарства. Нити хоће сама, преко својих сталних новинара сарадника и сарадника стручњака, да то питање до краја растумачи и објасни, нити дâ да спољни сарадници објаве ни у оквиру познате рубрике „Међу нама“ право објашњење нити хоће сама Редакција да уважи Устав у том објашњавању. Напротив, од сарадника споља одобрава само текстове који су у складу с једним њиховим чувеним насловом од пре пет-шест година: „Штитити ћирилицу, не запостављати латиницу“. А то, сасвим јасно и очигледно, ниподаштава Устав у Члану 10. Јер Устав не каже да се „српски језик пише ћирилицом а може стандардно и латиницом“, јер нико на свету нема нашу праксу у решењу питања писма (двоазбучје), јер су два или више писама за један језик у једном народу не само непотребна него су трајно немогућа, неодржива. Па, док су насилно одржава, апсолутно су штетна. Та штета се највидније сагледава у убрзаном затирању српске азбуке у јавном исписивању.
3. Да није овог електронског вида новинарства,
тема о ћирилици била би готово сасвим забрањена
Само овј пример у вези са српским језиком и његовим писмом потврђује колико је наша штампа (већина је на српском језику, а на неуставном писму) не само дезинформацијска и рестриктивна према истини, науци и чињеницама него је не само у писању о томе непоптуна, лажна и нестручна него је и сама у пракси неуставна, јер српски језик пишу неуставним писмом.
То држава, власт, Влада, министрства за то задужена виде (или ништа одавно и не виде?), али уопште не хају.
Да није овог електронског новинарства, очигледно је да би још једна велика тема била под практичном забраном. Реч је о патриотизму. Ми у нашој штампу, на телевизији и на радију више или немамо ни једне једине речи о патриотизму или ако и имамо, то је све спрдња с тим осећањем које је прордно а најприродније је кад у њему не постоји ни трунка мржње према било коме, него је само реч о љубави према свиом народу и свему што је у народу вредно. Ни свака друга љубав (на пример она према супротном полу или љубав према мајци никада и не подразумева никакву мржњу према „туђим“ мајкама и „туђим“ момвима или девојкама) не подразумева, наравно, никакву мржњу према било коме другоме.
4. Пропаганда за мањинску геј-лезб полупацију
Наше новинарство је, на пример, обично рестриктивно и према свестраном тумачењу појаве идеологије геј-лезб популације која је претворена у злоупотребу државе, полиције, целога остатка народа и пише се о томе на тај начин да се сматра нормалним изношење на улицу интиме ове мањинске популације, чија права на необилчну љубав и секс нико не угрожава, него се то право користи за насиље над народом и његову провокацију заокупљањем нечим што је интима и нечим што ни по ком основу не може да буде „улично питање“ нити припада врсти поноса који може да тражи улично парадирање и „шетњу“ у ту сврху. Јер геј-лезб популација је врста необичне потребе мањинских група људи у љубави и сексу, а о љубави и сексу не праве се уличне параде, јер се љубављу и глађу јавно не поносимо, него је то саставни део утољавања једне врсте потребе која је слична глађу. И нећемо ваљда сад да размишљамо о томе да ли је утољавање глади било које врсте за „парадирање“.
Очигледно, реч је о злоупотреби идеологије која хоће да смути један народ до те мере да се он уопште не бави својим нерешеним животним питањима, него да буде окупиран нечијим „правом“ да воли на необичан начин. Јер, човек, кад нађе партнера, сам бира начин љубави и секса.
Наше новинсртво ни о томе не пише на стручан начин, не посматра то питање свестрано из угла сваке науке, него је само, најчешће, пука подршка тој идеологији и тим мањинским потребама које се улично и на друге начине злоупотребљавају.
Треба признати истину да је ово елетронско новинарство и у писању о тој теми неупоредиво исцрпније и професионалније и, углавном, одговорније, па тако и корисније у поређењу с класичним видовима новинарства.
СИМОВИЋ: Свет је већ затрован лажима!
Свет је већ затрован лажима!
Верујем у једну будућу Србију!
Драган Симовић
Свет је већ затрован лажима!
Људи лажи јесу највећи загађивачи и тровачи
Мајке Земље.
И не само да су људи лажи затровали Мајку Земљу, они су затровали и најудаљенија звездана јата.
Против људи лажи већ се и Природа побунила!
Људи лажи нису људи, они су само животиње и звериње у људскоме обличју.
Они су најнижа раса отпалих човеколиких бића.
Они су највећи опсенари и обмањивачи овога света, и свих иних светова.
Они су у свим и јавним и тајним светским владама; они су творци свих светских поредака, и налогодавци свих светских преврата, и извођачи свих најпрљавијих светских послова.
Они су светски олош и шљам проглашен за светску елиту!
Смрад њихових душа допире и до најудаљенијих звезданих јата!
Против смрада њихових душа, већ се и сва творевина Божја побунила.
Светски олош и шљам, привукао је к себи и србски олош и шљам!
Један олош и шљам, свуда проналази исти такав олош и шљам!
Не зна се који је олош и шљам већи и гори олош и шљам!
За словесног и освешћеног Србина то је један те исти шљам!
И србски олош и шљам проглашен је за србску елиту!
Они који долазе, они који после нас морају доћи, челичним ће метлама мести брда и планине олоша и шљама.
Желим, хоћу, и морам да верујем, у једну будућу Србију без олоша и шљама!
У Србију којом влада Велики Дух Стварања.
У Србију под Недремљивим Оком Великог Створитеља.
У Србију, у којој ће Човек бити усаображен са Творцем, Духом и Природом.
Заиста, верујем!
И заиста знам, то у шта верујем!
