Category: СВЕ ОБЈАВЕ

НЕВЕН МИЛАКОВИЋ: ЗАВЕШТАЊЕ


01.10.2012. ФБР

 

НЕВЕН МИЛАКОВИЋ

Завештање

Опрости, цењени свете уметнички,
нећу, нит` се желим с тобом ородити,
важнији је мени прости тежак Лички,
но сви твоји вајни барди гласовити.

Немам, нити желим, од тебе признање,
не можеш ми сузу медаљом платити,
па она је моје једино имање,
с њом ћу грешну душу своју искупити.

Опрости цењени уметнички свете,
до тебе ми стало к`о до лањског снега,
препун си сујете и гордости клете,

одричем се тебе, доста ми је свега!
знам ја ком` ћу песме своје оставити,
Српска ће их душа сузама штитити.

Црногорци избацили из школа Светог Саву!?


Шта ће деци Десанка Максимовић, Јован Јовановић Змај, Љубивоје Ршумовић, Душко Радовић, Јован Дучић, Добрица Ерић, Данило Киш и остали српски писци?! Културна чистка коју Министарство просвете Црне Горе већ много година немилосрдно врши у својим уџбеницима за језик и књижевност поново је постала актуелна након недавног објављивања књиге „Ноћ дугих маказа“ Веселина Матовића.

01. 10. 2012. телеграф.рс

Тиме режим поручује да у Црној Гори нема српских писаца ни српског језика, а ни СПЦ. То значи да нема ни српског народа: Бивши професор српског језика у Никшићу Веселин Матовић
фото: Глас Српске

Некадашњи професор српског језика и књижевности Универзитета у Никшићу у свом делу скреће пажњу јавности на проблем дуготрајног процеса овог срамног културног геноцида.

– У свим уџбеницима од првог основне до четвртог гимназије нема ниједног српског писца из Црне Горе. Књижевници из Војводине за њих нису Срби, а оне који се тако декларишу у великој мери протерали су из уџбеника. То потискивање српског идентитета, језика, религије и културног наслеђа је немилосрдно и неморално – каже овај аутор који је добио отказ 2004. године, јер је одбио да предаје дотадашњи предмет који је преименован у црногорски – српски, босански и хрватски језик и књижевност.

Ова дела им нису потребна

• „Плава гробница“ – Милутин Бојић
• „Крвава бајка“ – Десанка Максимовић
• „Јама“ – Иван Горан Ковачић
• „Почетак буне против дахија“ – народна песма
• „Мати“ – Јован Јовановић Змај
• „Ветар сејач“ – Мира Алечковић
• „Цртанка“ – Стеван Раичковић
• „Дечак и пас“ – Данило Киш

Матовић додаје да избацивањем Светог Саве и Јована Јовановића Змаја из наставног програма режим поручује да у Црној Гори нема српских писаца ни српског језика, а ни Српске православне цркве. То значи да нема ни српског народа, а неки би очигледно волели да га никад није ни било.

Љубивоје Ршумовић, чије су песме такође избачене, каже да је свој став о српском језику у Црној Гори исказао још 2005. године.
– Тада сам у Никшићу као председник Културно-просветне заједнице уручио Вукову награду Активу професора и наставника из тог града који су се супротставили преименовању имена језика – каже Ршумовић.

Њих су избрисали или смањили:

• Свети Сава (избачен)
• Доситеј Обрадовић (избачен из основне)
• Јован Јовановић Змај (избачен)
• Ђура Јакшић (редукован у средњој)
• Јован Дучић (избачен из основне, редукован у средњој)
• Алекса Шантић (редукован у средњој)
• Милош Црњански (редукован у средњој)
• Добрица Ћопић (избачен из основне)
• Бранко Радичевић (избачен из основне, редукован у средњој)
• Милан Ракић (избачен из основне, редукован у средњој)
• Владислав Петковић Дис (редукован у средњој)
• Љубивоје Ршумовић (редукован у основној)
• Душан Душко Радовић (редукован у основној, избачен у средњој)
• Војислав Илић (избачен из основне)
• Сима Пандуровић (избачен)
• Милорад Павић (избачен)
• Брана Црнчевић (избачен)
• Матија Бећковић (избачен)
• Миодраг Павловић (избачен)
• Добрица Ерић (избачен)

Ове писце фаворизују:

• Андреј Николаидис
• Сретен Асановић
• Јеврем Брковић
• Младен Ломпар
• Сретен Перовић
• Мирко Ковач
• Хусеин Башић
• Балша Брковић
• Огњен Спахић
• Авдо Међедовић
• Есад Мекули
• Муса Ћазим Ћатић

Двери најављују кривичну пријаву против организатора геј-параде


ПОКРЕТ СЕ ОТВОРЕНИМ ПИСМОМ ОБРАТИО СВИМ ВЕРНИЦИМА СРБИЈЕ

01.10.2012. факти.орг

  • Тоталитарна идеологија хомосексуализма напада све неистомишљенике, а највећа сметња су им управо верници који јасно познају разлику између добра и зла, између доброг и лошег, између морала и неморала
  • „Ако пустиш муву да ти стане на браду, она ће пробати да ти улети и у уста.“ Овако је један муслимански верник сликовито објаснио богоборне планове ЛГБТ-активиста који у Београду одржавају тзв. „Недељу поноса“, 7-дневну промоцију хомосексуализма која се завршава геј-парадом
  • Уколико данас сви ми који себе сматрамо верницима не устанемо против ове срамне изложбе фотографија и геј-параде, следеће године ће мува тоталитарне богоборне идеологије хомосексуализма пробати да нам улети и у уста и у душу свих нас, било да смо јудаисти, муслимани или хришћани

ПОКРЕТ Двери најављује подношење кривичне пријаве против организатора геј параде.

Аргументе ће, како је најављено, изложити 2. октобра. На конференцији за медије под називом: Ко и зашто провоцира вернике у Србији?

Претходно је покрет упутио:

ПИСМО СВИМ ВЕРНИЦИМА СРБИЈЕ – АТАК НА ВЕРСКА ОСЕЋАЊА,

А НЕ УМЕТНИЧКО ИЗРАЖАВАЊЕ!

Обраћамо се вама, свим верницима традиционалних верских заједница поводом скандалозне изложбе фотографија коју пропагатори идеологије хомосексуализма и организатори геј-параде желе да спроведу 3.октобра у Београду.

У оквиру тзв. „Недеље поноса“, 3. октобра одржава се богохулна изложба фотографија шведске уметнице Елизабете Олсон Валин под називом „Ecce Homo“. У питању је 12 фотографија, цитирамо саме организаторе „које показују Исуса са транссексуалцима, ХИВ позитивним особама и геј мушкарцима… На 12 фотографија уметница преиспитује однос хришћанства према хомосексуалности кроз централни лик – Исуса.“

Међутим, када се изложба погледа, открије се да је Господ Исус Христос представљен као хомосексуалац или трансвестит у женским ципелама, а Богородица као лезбејка (линк ка сликама изложбе).

Сматрамо да ЛГБТ-активисти овим, последњим у низу агресивних и дрских гестова, вређају најдубља религиозна осећања грађана наше државе. Видевши ове фотографије, јасно се може видети анти-верски дух ових лажних поборника за људска права.

Под видом слободе уметничког изражавања они спроводе безочно вређање верских осећања, не само православних хришћана као доминантне верске популације у Србији, него и свих традиционалних религија и верских заједница.

Људско лицемерје које бије битку против Бога не бира средства. То средство се данас зове „борба за људска права“ и „право на уметничко изражавање“. Став Двери је да „уметничка слобода“ престаје када се вређају национална, религиозна и верска осећања других људи. Одлучно се залажемо против сваког насиља на верској и националној основи. Сматрамо да је Србија држава у којој сви заслужују да достојанствено и слободно живе без обзира на верску и националну припадност.

Сматрамо да се ова изложба, која суштински представља насртај на религиозна учења, традиционалне вредности и свесно изазива дестабилизацију Србије, мора забранити.

Када је недавно у Америци снимљен антиисламски филм „Невиност муслимана“, читав муслимански свет ван Америке се подигао да одбрани своја верска осећања. Председник САД Барак Обама и државни секретар Хилари Клинтон упрли су се из петних жила да осуде тај филм и да се од њега ограде, а истовремено наставили да подржавају богоборне, скаредне и богохулне геј-параде широм света на којима се, попут ове у Београду 3. октобра, дрско вређају верска осећања и изругује верницима.

Молимо вас, вернике свих традиционалних религија и верских заједница, да на све законом дозвољене начине помогнете да се о овом скандалозном чину чује у широј јавности, као и да заједничким снагама утичемо на државне органе да престане изругивање верским осећањима грађана. Позивамо вас да подигнете свој глас и искажете свој протест против овог анти-верског дела.

Свако има слободу да верује или не верује у Бога, али нема права да се изругује верским осећањима оних од којих се разликује у својим ставовима и уверењима.

Тако кажу, не само Двери, него и Кривични законик Србије, земље у којој организатори ове богохулне изложбе живе и чији су грађани.

Тоталитарна идеологија хомосексуализма напада све неистомишљенике, а највећа сметња су им управо верници који јасно познају разлику између добра и зла, између доброг и лошег, између морала и неморала.

„Ако пустиш муву да ти стане на браду, она ће пробати да ти улети и у уста.“ Овако је један муслимански верник сликовито објаснио богоборне планове ЛГБТ-активиста који у Београду одржавају тзв. „Недељу поноса“, 7-дневну промоцију хомосексуализма која се завршава геј-парадом.

Уколико данас сви ми који себе сматрамо верницима не устанемо против ове срамне изложбе фотографија и геј-параде, следеће године ће мува тоталитарне богоборне идеологије хомосексуализма пробати да нам улети и у уста и у душу свих нас, било да смо јудаисти, муслимани или хришћани.

НИКОЛИЋ: Срби и Албанци треба да се договоре, а не Тачи и ја


ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ У ИНТЕРВЈУУ АМЕРИЧКОМ „Wall Street Journal“-у

01.10.2012. факти.орг

  • Потпуно сам отворен за изградњу нове будућности Балкана, рекао је америчком листу Томислав Николић, додајући да поздравља могуће посредовање високе представнице ЕУ у дијалогу Београда и Приштине
  • Утицајни амерички лист је Николића подсетио на Тачијеве речи да ће Косово „ићи даље ка ЕУ и НАТО са или без решења постигнутог са Србима“, па им додао Николићеву реакцију: „Никада нећемо признати независност Косова”.
  • Уз опаску: да је Николић то изговорио гласом више резигнираним него ватреним. Па оценио: да је на тај начин „одшкринуо врата”
  • WSJ је објавио и ове речи председника Србије: „Мене нико не оптужује за ратне злочине. Зато не могу да се рукујем с Тачијем све док је он осумњичен за ратне злочине“

ПРЕДСЕДНИК Србије Томислав Николић поручио је да је отворен по питању изградње нове будућности Балкана, али да о томе треба да се договоре Срби и Албанци а не он и Хашим Тачи.

„Потпуно сам отворен за изградњу нове будућности Балкана. Договор о томе ће ипак морати да постигну Срби и Албанци а не Николић и Тачи”, рекао је председник Србије у првом интервјуу за амерички „Вол стрит џрнал”, додајући да поздравља могуће посредовање високе представнице ЕУ у дијалогу Београда и Приштине.

Николић је рекао и да не може да се рукује с косовским премијером Хашимом Тачијем, јер, како је навео, „мене нико не оптужује за ратне злочине. Зато не могу да се рукујем с Тачијем све док је он осумњичен за ратне злочине”.

Лист подсећа да оптужбе Дика Мартија о умешаности косовског премијера у трговину људским органима Тачи сматра „научном фантастиком” и при томе истиче да ће Косово ићи даље ка ЕУ и НАТО „са или без решења постигнутог са Србима”.

Николић на то одговара: „Никада нећемо признати независност Косова”.

Лист, међутим, констатује да Николић то изговара гласом више резигнираним него ватреним и тумачи да је на тај начин „одшкринуо врата”.

Николић у интервјуу њујоршком листу каже и да је свестан да Србија не може да уђе у ЕУ без договора са Приштином и истиче да за Србију нема другог избора осим чланства у ЕУ, што његова влада жели.

„Имајући у виду балканске стандарде, то је напредак”, закључује „Вол стрит џрнал”.

Лист у раније објављеном коментару наводи да би разговори Београда и Приштине на високом нивоу и под покровитељством Брисела могли сваког тренутка да буду настављени и да су српски лидери по том питању послали позитивне сигнале.

„Датум још није одређен, али смо практично ту и разговора ће бити”, казао је саговорник „Вол стрит џрнала”.

Амерички лист оцењује да су од последњих састанака представника Београда и Приштине тензије порасле.

„Србија је гласала за Николића који нагиње ка национализму и Ивицу Дачића некада портпарола Слободана Милошевића. Постоји скептицизам према њиховој привржености за оно што Брисел зове ‘процес нормализације односа између Београда и Приштине’“, наводи се у тексту.

Дневник, ипак, додаје да су Николић и Дачић послали позитивне сигнале, цитирајући речи председника Србије током обраћања Генералној скупштини УН да Београд жели трајан мир са Косовом и наставак разговора, уз поновљено да „Србија неће признати независност”.

„Србији обнављање разговора може донети награду на путу ка ЕУ”, наводи лист и подсећа да је Унија преговоре о прикључењу Србије условила нормализацијом односа с Приштином.

Слична је ситуација и са Приштином, оцењује „Вол стрит џрнал”, наводећи да би Приштина 10. октобра требало да добије студију о изводљивости.

„То је први корак ка често дугом процесу за чланство у ЕУ. Застој у односима са Београдом ће учинити тај процес још дужим”, закључује се у тексту америчког листа.

(Политика)

Преминуо Вељко Раденовић, коме је посвећена песма "Ђенерале"! ВЕЧНА ТИ СЛАВА, СРБИНЕ!


Срамно: Генерал Вељко Раденовић, херој одбране КиМ, сахрањен без државних почасти

Није испраћен уз највише државне почасти, али је зато остао у народној песми „Ђенерале, ђенерале“.

Генерал Вељко Раденовић преминуо је јуче у Крушевцу у 57. години живота.
Био вођа ПЈП-а (Посебне Јединице Полиције) у Призрену све до повлачења српских снага 1999 године. Прославио се ослобађањем Ораховца 1998 године,када су шиптарски терористи неколико дана држали Ораховчане као таоце.

Колико је овај човек био храбар највише илуструје чињеница да као дијабетичар није смео да се излаже стресним ситуацијама, али се на то није обазирао. Овај човек је знао да у један џеп стави инсулин а у други чоколаду и каже својим момцима: ,,За мном браћо!“

СРЦЕ ХЕРОЈА ЗАУВЕК ЖИВИ – ВЕЧНА ТИ СЛАВА СРБИНЕ!

+++

Ђенерале, ђенерале

Ти велико име носиш
од јунака Хајдук Вељка
Он је тук’о чете турске,
а ти банде арнаутске
Он је тук’о чете турске,
а ти банде арнаутске

Ђенерале, ђенерале
нек’ је твојој мајци хвала
што јунака родила је
да се српству врати слава

На команду за мном браћо
Твоји момци дика српска
Разбијају упоришта
враћају нас на огњишта
Разбијају упоришта
враћају нас на огњишта

Ђенерале, ђенерале
нек’ је твојој мајци хвала
што јунака родила је
да се српству врати слава

Одавно су Арнаути
злом враћали нашем добру
С’ тобом нам се Сунце буди
на Космету родној груди
С’ тобом нам се Сунце буди
на Космету родној груди

Ђенерале, ђенерале
нек’ је твојој мајци хвала
што јунака родила је
да се српству врати слава!

___________________
Извор: Српски Народни Покрет 1389 – Srpski Narodni Pokret 1389

Маја Тешић: ЛАЖИ И ВИДЕО-ТРАКЕ


ЛАЖИ И ВИДЕО-ТРАКЕ

01.10.2012.
ФБР, Маја Тешић


Више не смем да укључим телевизор, ни радио. Сама себи бирам музику. И теме. Не смем да кажем шта мислим, срамота ме је да кажем да више и не мислим. Као робот.

Тема је наметнута. О њој се прича недељама. Свуда гостују противници и потенцијални актери Параде. Срђан је направио филм Парада, уме човек да осети тренутак. Када ту реч чујемо помислимо на њих. Присећам се, да, остали су неки трагови у сећању. Испред Савезне скупштине – парада Југословенске Народне Армије. Лепи и насмејани. Армија стражу чува. Захваљујући њима мирно спавамо.

9. маја сваке године на Црвеном тргу одржава се парада руске војске. Највише волим Суворовце. Када на почетку параде приме честитање за Дан победе и сви учесници викну УРА, утисак је да се кожа одваја од тела. Сила. Имам старе видео-траке, параде Совјетске Армије. Не разликују се нешто нарочито од садашњих парада.

Намећу ми неку „параду“ смешних људи, који као да се труде да изгледају наказно. Намећу ми да мислим о њима. Имам закон. Не. Имамо Закон. Ти људи су Законом заштићени. У том Закону пише и да је у мојој земљи забрањен апартхејд. Доказ да је преписан, јер када ће то у Србији белачка мањина тлачити црначку већину… Насмејала бих се да могу. Оно у шта сам сигурна јесте: они не „парадирају“ да би скренули пажњу на себе. Не боре се шетњом за своја права. Права већ имају. Јер нема закончића који би штитио права обичног човека. Желим да имам законско право. Право на гађење. Право на муку и на отпор. Не према њима, него према онима који су их организовали.

Треба да преживимо после суше, дванаест година пљачке и иживљавања над овом земљом, а мисли нам усмеравају ка шачици „другачијих“ који мисле да су важни. Не схватају да су инструмент за окретање точка свести свих нас. Један од њих је случајно рекао да њихова парада треба да се „одради“. Значи, инструкција? Ако мени данас постане нормално да се они шетају и држе за руке, мом унуку ће бити нормално да се венчавају. Ако мени постане нормално да када чујем реч Парада помислим на њих, мој унук више никада и неће помислити на оно силно Ура, са праве параде.

Неко опет прави јаз. Опет се спремају наши и њихови. Процена ситуације. Ситуација је катастрофална. Треба да радимо, треба да се смејемо, треба децу да рађамо и гајимо, а да при томе и преживимо, а ми се бавимо парадом. Наказама. Не због тога шта раде и како живе. Наказама физичким. На њихов ментални склоп не смем ни да помислим. Они се труде, ваљда да би били другачији, да нам буду одвратни. Или ми се то само чини. Помиње се некаква изложба фотографија. Ето теме. Када ће се завршити радови на Народном музеју? Да гледамо слике… Али то, изгледа није тема.

Није тема ни датум. Кукали су што после петог није дошао шести. Никада нико није смео да каже шта су тачно планирали за тај шести. Зато сада шестог октобра праве своју параду, отпор, побуну против ње, ужас у најави. Одавно не верујем у случајности.

Кршим ли Закон зато што ово пишем? Кршим ли закон зато што желим да ми се кћерке удају а син ожени? Зато што сам мама, не женски родитељ? Зато што желим да могу да гледам телевизију и слушам радио, а да они не буду тема?

Кршим ли закон што сам сигурна да су и они инструмент у рукама неке изопачене организације која би радо наопако окренула све у шта сам веровала целог живота? Неких наказа белосветских које славе све што је лажно.

Срећом, имам видео-траке. Прву реч у наслову изоставила сам намерно. Зато што асоцира на нормално.

Рајица Марковић – ЗАХТЕВ САМОЗВАНИМ ОЦИМА НАЦИЈЕ


ЗАХТЕВ САМОЗВАНИМ ОЦИМА НАЦИЈЕ

Рајица Марковић

Захтев самозваним оцима нације да откључају капије логора
Иза којих недесилица досадом прождире дан за даном
Њима који задахом времена прогнаше дах неба и гора
И приграбише кључеве пакла над истином закључаном.

Откључајте животу врата ви на ходочашћу бесмрћа пали
Ви обајани величином што лакомо прогутасте кључ знања
Ви архитекти и зидари жутих кућа у којима се касапе мали
Не дајте себичности да чили тишином трулог пања.

Ви који знате све тајне и сва знања окивања Бога
Ви белосветски револуционарни синови упорства и греха
Прокурва ли се за новце ваша идеална љубав петорога
Кад после ћоравих кутија и промашених идеја новци су вам утеха.

Драгомир Анђелковић: Косовско-метохијски лакмус тест патриотизма…


Драгомир Анђелковић: Косовско-метохијски лакмус тест патриотизма

24 септембар 2012 Драгомир Анђелковић
ВИДОВДАН.ОРГ

Србија се недавно суочила са немачком уценом која је преко ноћи изменила параметре српске политичке сцене. Из тога ће релативно брзо произаћи  важни одговори о карактеру нове власти.

Иако се неретко потпуно поистовећују, колаборационисти и квислинзи нису нужно исто. Први некада сарађују са моћним непријатељима своје земље, руковођен жељом да ублажи патње народа и колико је то могуће умање штету која држава трпи. Други су малигна подврста првих. Са агресорима, окупаторима или недобронамерним хегемонистичким силама, сарађује из жеље да дођу на власт или пак из идеолошких разлога (убеђења да се једино они боре за праве вредности, важније и од базичног националног интереса, које већина њихових сународника није у стању да схвати и усвоји). Ради власти или из идеолошког фанатизма, они ђаволу продају своју душу и националне интересе. Отуда, неизоставно су разорни фактор државности свог народа. Опет, добронамерни колаборационисти су често по нацију много кориснији од оних који су, по цену било какве штете за државу и народ, некритички спремни на отпор глобалним силницима. У околностима када се нација налази под великим притиском много моћнијих, мудро је тражити стазе спаса како би се сачували национални приоритети. Али њих нико нема право да жртвује. Ради њих је и тотални отпор, уз све ризике које са собом носи, неопходан онда када нема других могућности. То је тада рационална а не емотивна солуција.

ПРАВА МЕРА КОЛАБОРАЦИЈЕ

Како је с правом својевремено рекао један амерички политичар: „Једино ново на овом свету је историја коју не знамо“. О плодотворној колаборацији и, као контраст њој, слугеранском односу према страним моћницима (праћеном ниподаштавањем сопствене нације), те разлици мећу реченим, много тога можемо да научимо из државо-конструктивних и деструктивних дешавања широм нашег континента у доба освајачке епохе француског цара Наполеона I (1769-1821). У светлу тога потом ћемо се осврнути и на нашу (гео)политичку збиљу.

Бонапарта је током својих успешних похода од Атлантика до Средоземља, до 1812. године освојио већи део Европе западно од руских граница, те прекројио међе тамошњих држава, успоставио низ нових зависних творевина, и на чело већине подређених ентитета довео владаре из редова своје породице или француског војног врха. Наметнути краљеви су се ослањали на нову (грађанску) управљачку елиту из редова покорених народа, која се једним делом идеолошки идентификовала са доносиоцима бакље Француске револуције, док се другим делом понашала опортунистички (у дијапазону од колаборације ради заштите националних интереса до служења странцима из личних побуда).

У владама свих држава Наполеонове „заједнице народа“ било је и једних, и других, али у различитим пропорцијама. Међутим, без обзира на различите преовлађујуће мотиве колаборације – доминирали беневоленти колаборационисти или преовлађивали квислинзи –владе и краљеви марионетских држава неизбежно су се налазили између француског чекића и домаћег наковња. Ко год био у питању, ако су се поменути властодршци суштински опирали захтевима Наполеона (макар их и пасивно опструирали само зато што су увидели да ће неизбежно испровоцирати опасну реакцију поданика) озбиљно су рескирали да их император уклони са власти. Опет, ако су кротко извршавали налоге из Париза, постајали би убрзо врло непопуларни и међу оним својим поданицима који су делили либералне идеје те иницијално поздравили нови поредак. Тако су призивали побуне које су многе Наполеонове клијенте такође коштале власти или су њу убрзо свеле (и то номинално) на мањи део територије њихових краљевина, који су заправо контролисали послати француски интервенционистички контингенти.

ШВЕДСКЕ ПОУКЕ

Скоро сви Наполеонови „извозни“ краљеви као и њима блиске домаће политичке елите земаља које су им поверене на управу, на овај или онај начин, лоше су прошли. Изузетак је била Шведска, у којој је уз подршку Бонапарте на власт дошао његов, на бојном пољу не нарочито успешни маршал, Жан-Батиста Бернадот (1763-1844). Тај човек из царевог ужег круга брзо се показао много способнијим политичаром него што је био војник. Додуше, испољавању његове вештине маневрисања погодовала је специфичност Шведске. Та земља, за разлику од већине Наполеонових „савезница“, није била освојена већ се сама благовремено приклонила европској хегемонистичкој сили, како би избегла инвазију. Шведски парламент је 1810. године поменутог француског маршала изабрао за наследника краља Карла XIII, који није имао деце.

Жан-Батиста Бернадот је у почетку наступао као Наполеонов верни следбеник како би се на крилима његовог ауторитета и страха од његових бајонета, учврстио на шведском престолу. Када му је то пошло за руком постао је већи Швеђанин од многих правих Швеђана. Све више је инсистирао на заштити шведских државних интереса, чак и када је на основу тога његова политика долазила у колизију са појединим Наполеоновим захтевима. Ипак, осећајући шта је за императора приоритет, на тим пољима му је полетно излазио у сусрет док год то није представљало баш превелики терет за Шведску. На тај начин је, уз повремене тензије (које ипак нису прелазиле црвену линију), и француски вук био сит и шведске овце су остајале на броју.

Тако је било све док је Наполеон био у позицији да се лако обрачуна са Шведском. Чим су његова кола кренула низбрдо током похода на Русију (1812-13), Бернадот (тада већ под именом Карло XIV) отворено је стао на страну противника Француске (које је и пре тога неко време прикривено подржавао). Дочекавши повољне војно-политичке прилике, чак је и увео Шведску у рат против Наполеона, свестан да без радикалне промене геополитичког контекста његова земља неће уистину бити независна. Шведске трупе су одиграле не баш небитну улогу у поразу Бонапарте (иако Бернадот није дозволио да наставе операције пошто су савезничке трупе прешле границе земље његовог порекла – Француске). А некадашњи пулен француског цара остао је поносни краљ северне краљевине све до своје смрти, те га је национална историја оценила позитивно, односно династија коју је основао и данас влада Шведском.

СРПСКЕ ПАРАЛЕЛЕ

Толико о прошлости. Данашња Србија се на неки начин налази у сличном положају као Шведска почетком 19. века. Лоцирана је у зони доминације евроатлантских сила које реално прете да угрозе и оно што још контролишемо на КиМ-у (да не говоримо о штети која нам је већ нанета). Ипак, до краја нисмо покорени а налазимо се у зони која није баш толико далеко од „слободне европске територије“, где се све успешније одвијају интеграције око Русије у економском и војно-политичком успону. Такође, на штету евроатлантског блока мења се и глобална геополитичка и економска реалност. Док Запад слаби, Исток (и не само он) доследно јача.

Српска власт, ко год њу чинио, за сада још мора да балансира како би нашла неки начин да избегне ударе са Запада који могу озбиљно да угрозе и њу, и државу, али и већ сада дужна је да паралелно систематски ради у циљу дугорочног стварања што бољих основа да се наша земља у погодном моменту радикално окрене од оних који су јој много зла учинили, те продужење чије доминације представља препреку за реализацију наших националних претензија, односно озбиљна је претња и за нашу државност и виталне интересе.

Прошли режим је био доминантно квислиншки а не беневолентно колаборационистички. Трговао је националним интересима да би дошао на власт а тек после тога је (и то повремено) покушавао да нешто извуче и за земљу, како би избегао опасно прекомерно унутрашње незадовољство. Нова власт, без икаквих илузија да ће бити изразито национална (без обзира на такве појединце у њеним редовима), дочекана је са надом многих да ће Србију повести новим путем, тј. курсом национално конструктивне колаборације са Западом, те у реалним оквирима упоредном приближавању Русији и другим пријатељским државама. Неки досадашњи потези охрабрују да је тако (Николићева посета Русији, наговештаји нове културно-идентитетске политике). Други – као што је задржавање многих старих кадрова и фанатично понављање ЕУ мантри – изазивају зебњу да није тако, односно да се у Србији осим државног врха ништа суштински није променило. Но, прави тест патриотизма нове власти је већ почео.

ТРЕНУТАК ИСТИНЕ

Србији су у првој половини септембра дрско испоручени немачки услови за наставак ЕУ интеграција. Они подразумевају потпуну нормализацију односа Београда са Приштином и дизање руку Србије чак и од Срба на северу наше јужне покрајине. Национално одговорна власт ни по цену рата а камоли одрицања од (иначе врло проблематичног) кретања путем ка чланству у ЕУ, на тако нешто не би пристала. Једно је покушавати и даље да се са Немцима нађе неки модус вивенди (што сам већ јавно подржао), те на продуктиван начин склапање обострано корисних аранжмана са Берлином (који су могући и без ЕУ интеграција), а друго је неприхватљива (а сада од нас тражена) косовска капитулација.

Власт која директно или посредно препусти север Косова Приштини била би на најгори начин квислиншка чак и када не би формално признала независност лажне државе Косово (што ни за пуну нормализацију односа није неопходно). То би била и када би „непристрасно“ пустила грађане да се на референдуму – о коме се сада прича да ће бити одржан – изјасне да ли бирају ЕУ или КиМ, а да се при томе сама јасно и јавно не определи у прилог очувања територијалног интегритета државе. Државни врх је по Уставу дужан да брани сваки педаљ Србије, а не да лобира за улазак у Унију или ради њега под знак питања доводи очување територијалног интегритета.

Толико о конструктивној колаборацији, служењу интересима иностраних фактора, нијансама и границама између наведеног, и косовском лакмус папиру патриотизма, који ће нам пружити круцијални одговор о карактеру актуелне влати. Надам се да ће он бити позитиван по Србију, али тада више нема места за празне приче да смо дужни да испоштујемо баш све што је прихватила претходна власт. Тим пре што се ради о неформалним договорима а не обавезујућим споразумима. Уосталом, Устав Србије је и изнад њих, а оне који су их евентуално потписали треба санкционисати, а не њихове антидржавне поступке материјализовати. Њихова започета (не)дела не амнестирају оне који их окончају.

НАЦИОНAЛНИ ОДГОВОР

Српска патриотска јавност поново мора максимално да се активира у прилог заштите преосталих српских позиција на Косову и Метохији. Друштвена мобилизација у том правцу биће најбоља подршка патриотским елементима у власти, и упозорење онима који то нису, да мирно нећемо гледати ни на евентуалне манипулације са одбраном КиМ-а, а камоли на косовску капитулацију! Власт која настави по старом када се радио о Косову и другим важним државним питањима, за нас не сме да буде боља од претходног режима, и од њега не треба да прође боље и када се ради о суду народа, и о суду историје. „Медени месец“ је прошао са доласком хладног ветра из Берлина тек који дан после помпезног повратка наше делегације из Немачке, а да државни врх на одговарајући начин није реаговао. Срећни смо што смо се решили (неких) жутих, али сада је крајње време да видимо какви су стварно ови нови, и да ли негде из позадине поново не провејава нешто жуто?

http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=34991:kosovsko-metohijski-lakmus-test-patriotizma&catid=38:aktuelno&Itemid=59

ЗБИЉИЋ: СА ИНТИМОМ СЕ УЛИЧНО НЕ ПАРАДИРА


СА ИНТИМОМ СЕ УЛИЧНО НЕ ПАРАДИРА

Пише: Драгољуб Збиљић

0.0. Геј и лезб популација „парадама поноса“, у ствари, провоцира огромну већину народа који никада не може позитивно да гледа на мањинско) улично „парадирање“ оним што може свашта да буде, али понос не, јер та област, као љубавна потреба и сексуални нагон, једноставно није у домену никакве врсте стварног поноса. Свака власт која одобри „параду лажног поноса“ мора да падне у очима већине народа, јер та већина никада улично не „парадира“ са својом интимом у вези с љубављу и сексом.

Читава људска историја модерног доба у 19. и 20. веку, нарочито, препуна је протеста, демонстрација, побуна и буна против страних завојевача и окупатора. Унутар сваке државе, пак, у историји је било још више протеста, побуна и буна против сопствене власти која је, по осећању народних маса, мало чинила за народ који их плаћа да владају на најбољи когућуи начин. Међутим, многе власти су се забворављале, па су и своје интересе остваривале преко леђа грађана чинећи им живот тешким, често и немогућим.

У сваком од тих протеста, демонстрација, побуна и буна већих или мањих народних маса неписано је правило било да се народ буни и протестује против узурпатора власти или недовољно успешних владалца, као и против државних служби (пре свега полиције) која обично више брине да чува власт него народ. На удару су бивале институције лоше власти, њихови предводници, средства (не)обавештавања па и њихове друге институције или њихови објекти које власт користи у владавини народом.

0.1. Протест протв народа је необичност

Тек у најновије време појавила се једна једина нова врста протеста који нису уперени против власти, против полиције, против државних институција. Ти су протести готово једино упетрени протрив огромне већине народа у кома та „протестанстка популација“, обично, нема прођу. Реч је, наравно, о геј и лезб популацији, тј. о врло очигледној мањини која је, по својој природи, незадовољна сама собом и својом „изузетном“ природом у својој интими (љубави и сексу) па тражи „параде поноса“ које су, у ствари, саме собом иронија. Јер, у људској природи могуће је ишчашење из уобичајености у љубави и сексу, па уместо да те потребе задовољавају са супротним полом, траже то задовољење у оквиру истог пола.

0.2. Различита мишљења о здрављу геј и лезб популацији

О здрављу те поулације влада у мишљењима и оценама велико шаренило. Једни их, обично, сматрају „болесним“, док други те геј и лезб љубавнике и љубавнице сматра „нормалном појавом“ и додају да им треба обезбедити „сва права“. Истина је често у тако супротним ставовима негде по средини. Могуће је, дакле, да то нису неке очигледне болести, као све друге, али јесу неочекивана, необична, мањинска понашања код људи и малог дела народа. Тешко је дати неку процену процента геј и лезб „зависника“ у љубави, али је за Србију, на пример, тешко рећи да таквих „љубавних корисника“ има више од један одсто.

Зна се доста поуздано да у неким тешким приликама, када су истополци били у друштву које нису могли да мењају (затвори, логори и сл) није мали број корисника „сексуалних услуга“ код истог пола, јер је реч о нагону који у нужди просто присиљава и нагони човека да се некако задовољава с партнером и(ли) партнерком истога пола. Дакле, када је реч о задовољењу сексуалне потребе и нагона није искључено да се људи и жене задовољавају с патнрима и(ли) партнеркама истог пола. А онда, кад се прилике за уобичане љубави и секс промене, ти патрнери и партнерке поново се за љубав и секс „обраћају“ супротном полу. Само малени број тих људи задржи у свести жељу, вољу и опредељење да му се допада партнер(ка) истог пола.

0.3. Слободе су кроз историју увек биле растегљив појам

Како су слободе у свету кроз историју биле врло растегљив појам, поједини људи на власти манипулишу грађанима, па и овим грађанима који бирају истополне партнер(к)е за своје љубавне и сексулане потребе. То је нарочито познато у економски развијенијим државама где један број људи лакше и брже долази до средстава за биолошки живот, па имају и више времена и више економске моћи да се упуштају у разна „испробавања“ у пружању себи задовољстава разних врста, па и кад је реч о овим задовољствима у љубавним односима с партнерима и партнеркама истога пола.

Све нормалне до сада познате цивилизације нису таквом делу популације поклањале посебну пажњу, зато што то није ни потребно посебно чинити. Јер, свака  љубав и секс у сфери су интиме сваког човека и жене, па се љубав међу људима обично не оглашава на добош и не иде се на „парадирање“ нити се тиме доскора ико поносио. Како би било да се неко поноси и да „парадира“, рецимо, зато што има нагон за глађу и ту глад задовољава, ако има чиме, како му одговара. Љубав као воља, потреба и нагон у вези са сексом рачуна се у посебну врсту интиме и нико не прави „параду“ на улици ако га одбије партнерка, нити жена прави „параду“ и уличну рекламу ако је одбије момак у њеној потреби да воли и да буде вољена.

0.4. Свако има тешкоћа у проналажењу партнера и(ли) партнерки

Е, сада се појављују геј и лезб које желе да искажу улично незадовољство, протест и лажни понос зато што имају тешкоћа да нађу себи партнер(к)е. И сада се ту појављује онај парадокс из нашег наслова текста. Ова врста „протестаната“ не протестује против власти, не протестује против полиције, него протестује против народа, ваљда зато што је у њему мало представника и зависника од те истополне љубави, а у властима и полицији има највећу подршку у том смислу што их штити од супротног протеста већине у народу.

Наша власт, која је под утицајем и манипулацијом са Запада, принуђена је да на протестима ову геј и лезб полупацију обезбеђује од већине народа коме не смета та популација ни због чега другог, него једино због тога што она једина нападно и на улици тражи своја интимна права која им нико и не угрожава, а једино народу смета то што та мањинска популација тражи да „парадира“ и на улици провоцира већински  део
народа и децу. Полиција се посебно спрема за њихову заштиту од већине народа и улази у битку с народом (често и окрвављених глава) да би та геј и лезб популација могла да на пола сата прошета од, рецимо, Скупштине до Студентског културног  центра у Београду да би их онда чак и развозила кућама да их не би неко успут препознао и малтертирао. Таква „шетња“ на тај начин не само да је потпуно непотребна него је изузетно скупа материјално и духовно штетна за здравље и мир народа.

У суштини, за таквим протестима против народа, уз чување те мањинске популације од полицајаца, нема никакве потребе. Или не макар нимало веће потребе него што те потребе има у чувању оне огромне већине популације која у љубави и сексу није зависник од истога пола. Ако ови „изузетни“ зависници у љубави и сексу имају тешкоће у избору партнераи партнерки, ништа мање тешкоће немају ни остали већински део народне популације у проналажењу у љубави и сексу партнера и партнерки различитог пола. Чак су веће тешкоће у проналажењу партнера и партнерки у овој већинској популацији. Али, у избору партнера и партнерки обе популације не постоје никакве врсте забрана у избору партнера и партнерки. Јер се интима не може ни забранити. Ако партнера или партнерку пронађете, радите то што желите колико хоћете и колико вам треба. Ако не нађете, не може Вам нико други помоћи да за љубав нађете себи онога ко ће вас „задовољити“. Према томе, разне „параде лажног поноса“, „преформанси“ на ту „тему“потпуно су неприродне и непотребне ствари. И откуд сада право и потреба да  једни протестују што отежано налазе партнер(к)е у оквиру истог пола од оних који, такође отежано, налазе партнер(к)е у овиру различитог пола!?

Откуд сада та потреба ове мањинске популације да „парадира“ својим лажним „поносом“, а да ова већина, ваљда, тог „поноса“ нема и зато и не тражи да протестује против народа кад не може да нађе партнер(к)е за љубав и секс!? И то још да тражи да их, као такву мањину, полиција обезбеђује да би они могли да протестују против већине у народу и да успут говори да су „узели Београду и српском народу невиност“. „Узимање“ било чије невиности на силу и „улично“ кривично је дело.

0.5. Протест против народа чиста је сулудост

Ако истополна љубав и није нека озбиљна болест, протести ове очигледне мањине против већине у народу чиста је сулудост, јер се „парадира“ с човековом интимом која се може и мора „излагати“ у просторима где се задовољава и интима ове огромне већине у народу. А то свакако није, не може и не треба да буде улица, јер на улици имају права да буду сви, па и деца (још у љубави и сексу неопредељена и у сваком погледу невина и недужна), па и у том смислу скрнављење улице на овакав начин и коришћење полиције и власти да их штите зато што желе да искажу свој лажни „понос“, стварно нема никаквог ни моралног ни било каквог правог смисла.

То шта желе и „позадински мањинци“ и „предњачки већинци“ имају право да раде како хоће и колико хоће на за то уобичајеним местима ако пронађу партнер(к)е. Могу својевољно да ризикују па да то раде и на улици, али ако добију од некога батине, морају знати да улица не служи за све шта некоме падне на памет да пожели. Улица је јавна површина на којој се може лепо проћи, али и страдати. Човек се на улици обично мора добро чувати: погледати лево, па десно, па пожурити да прођеш, а не да „парадираш“ и да тражиш да те неко штити док парадираш за своје интимне потребе.

0.6. Власт се у вези с „парадом лажног поноса“ гадно игра с народом

Власт се у вези с „парадом поноса“ гадно игра с народом. Нема шта власт да буде у дилеми да одобрава или не одобрава „параде лажног поноса“, јер лажни понос не сме да се злоупотребљава и да се с њим улично парадира. Ова мањина која жели да с интимом парадира идеолошки је инструисана да злоупотребљава власт и полицију и  да, у ствари, на тај начин и себе, и полицију и власт сукобљава с народом. Геј и лезб популација „парадама поноса“, у ствари, провоцира огромну већину народа који никада не може позитивно да гледа на мањинско) улично „парадирање“ оним што може свашта да буде, али понос не, јер та област, као љубавна потреба и сексуални нагон, једноставно није у домену никакве врсте стварног поноса. Свака власт која одобри „параду лажног поноса“ мора да падне у очима већине народа, јер та већина никада улично не „парадира“ са својом интимом у вези с љубављу и сексом.

(30. септембар 2012)

ТРОШКОВИ „ХЕМТРАЈЛС“ ПРОГРАМА СУ ОКО 5 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА ГОДИШЊЕ


Већ смо писали о ХААРП програму, о моргелонсима – неизлечивој болести која се на жалост појавила и у Србији, о биохемијском и тероризму помоћу модерних технологија које се примењују широм света ради „регулисања климатских промена“. Овај чланак је доказ да су они који су још средином 90-их година проглашени „теоретичарима завере“ јер су тврдили да се геоинжењеринг злоупотребљава на начин да се из авиона са већ познатим садржајем избацује и „хемија“ у атмосферу, били у праву.
Небо нема границе, тако ни људска глупост, али и зло које се овако ствара: према здрављу човека на планети и према природи уопште.
Питамо се да ли смо могли да избегнемо све што нам се догађа на ову тему и добијамо одговор одмах: НЕ, то ради неко коме је профит у мозгу и срцу (ако га уопште има) избрисао осећај за околину, природу и посебно за човека. Да је другачије не би се то догађало свим људима на планети, свакодневно… Али знамо шта је: ВЕОМА ОПАСАН ЕКСПЕРИМЕНТ КОЈИМ НА БАЗИ РАЗНИХ „НАУЧНИХ ПРОГРАМА“ НЕКО ВРШИ ГЕНОЦИД НАД ЧОВЕКОМ И ПРИРОДОМ, НАД ПЛАНЕТОМ ЗЕМЉОМ.
На сајту Infowars.com, у среду 5. септембра 2012. године, Паул Џозеф Вотсон (Paul Joseph Watson) објавио је нову студију којом је утврђено да специјално прилагођени авиони избацују честице у горње слојеве атмосфере. Веома је јасно и озбиљно, аргументовано питање до када ћемо, сви ми становници ове планете, трпети последице овог терористичког акта према нама и према природи? Као одговор се намеће – не зна се – вероватно до тренутка када сви оболимо од моргелонса и почнемо да се молимо Господу да нас води јер нам лека нема…

За СРБски ФБРепортер текст је превела Љиљана Јовановић и преносимо га у целости.

30.09.2012.  за ФБР приредила Биљана Диковић

Неки тврде да је програм хемијских проба,  “chemtrails” у току и да би трошкови били око 5 милијарди долара годишње. Ово је програм у  којем се у горњим слојевима атмосфере просипају честице којима се затамњује сунчева светлост у циљу заустављања глобалног загревања.

Закључак  Америчких научника  који су писали у  часопису “Environmental Research Letters” је да: авиони или ваздушни бродови  би могли да носе материје које имају затамњујући ефекат на сунчеву светлост, високо у атмосферу,  да их тамо распрскавају, у циљу смањења климатских промена, по цени која би била нижа од 5 милијарди долара годишње, а  како јавља Ројтерс (Reuters) ово је исплатив и остварљив програм.

Трошкови коришћења специјално прилагођених авиона за летење на тим висинама као и просипање сумпорних честица, процењени су на 1-2 милијаре долара годишње,  док би коришћење специјалних топова или ракета било скупље.

Сарадник Професор Џеј Апт са Карнегијевог Мелон Универзитета у Питсбургу, (Jay Apt of Carnegie Mellon University in Pittsburgh) изјавио је за Ројтерс, да би избацивање сумпора у атмосферу, довело до смањења сумпора у екосистему што би могло да доведе до даљег скока температуре па би процес морао да траје у недоглед.
Студија није успела да докаже да ли би овакав обиман геоинжењеринг пројекат био ефикасан, и какве би последице оставио на еко систем.
Најновија студија слична овој са Карнеги Института за науку, која се залаже да се горњи слојеви атмосфере прскају аерсолом, како би се “смањила за 20% количина сунчевих зрака који доспевају до земље” а што би “избледело плаветнило неба чинећи га магловито белим”, јавља Тhe New Scientist.

Знајући да наука  и технологија напредују годинама, пре него се јавност о томе обавести,  имамо разлог да верујемо да је овај програм геоинжењеринга,  заснован на распрскаванају честица у атмосферу,  већ увелико у току, пре свега као “хемијске пробе- chemtrails“ трагови,  што се виде у облику вештачких облака који сатима стоје на небу..

Научници сада признају да трагови иза авиона учествују у стварању “вештачких облака” којима се блокира Сунце. О овоме више нема говора.
Показало се да “теоретичари завере” које су исмевали због њихових тврдњи још половином 90-тих година, када су они тврдили да  “хемтраилс” у траговима  млазних авиона, који су дуго задржавају на небу формирајући вештачке облаке, садрже хемијска једињења, били у праву.

Кејт Шајн (Keith Shine, Reading University’s Professor) изјавила је за “Дејли мејл” (Тhe Daily Mail) да “облаци формирани од авионских гасова могу да се вуку сатима по небу, лишавајући области над којима је велики авионски саобраћј, као што је Лондон или околина, сатима без сунчевог светла”.

Кликом на следећи текст отворићете видео снимак који је „гугл бановао“:  4 Dangers Destroying Men © Copyright 2012 LivingResearchInstitute.com and niwali.com / Special for Infowars.com

Овај извештај се односи и на реферат “Канцеларије за климу” (Met Office извештај из 2009. године), који су утврдили да снажни ветрови нису растеривали хемијске трагове авиона који су се формирали у облаке, и који су покривали невероватне површине од 20.000 миља.
Као што смо нагласили програм геоинжењеринга, заснован на премиси о вештачким аеросолима, већ је био у употреби годинама, укључујући и Америчко  министартство за енергију (DOE)” U.S. Department of Energy’s (DOE) Savannah River National Laboratory u Aiken, S.C” које је још 2009. године започело са  споровођењем програма, који се састоји у пуцању великих количина одређених материја, као што су “стаклене микрокуглице са порозним зидом” у стратосферу.

Још један програм који спроводи  Министарство за енергију, Научни програм за атмосферу, (Department of Energy’s Atmospheric Science Program), усмерен ка “развијању свеобухватног разумевања атмосферских процеса, где спада транспорт, трансформације и судбина енергетских трагова хемикалија и честица одређених материја”.

На Интернет сајту DOE, наводи се да је “истраживање усредсређено на утицај аеросола на климу: формирање аеросола, еволуција аеросола, карактеристике аеросола које директно или индиректно утичу на климу и климатске промене”.
Ови програми већ имају последице на сунчеву светлост. Од када су почели програми и пробе са хемијским траговима, (chemtrails), количина сунчевог светла која достиже до земље, се смањила за 22%.

2008. KSLA News Investigation je утврдио да честице chemtrails-a, које су  пале на земљу, садрже високу концентрацију Баријума (6.8 ppm), Олова (8.2 ppm), али и трагове других елемената као што су  Арсен, Хром, Кадмијум, Селен, Сребро.  Од свих ових осим једног су метали,  отровни и ретко или никако се не налазе у природи у чистом виду.
Извештај је фокусиран на Баријум, који представља „жиг хемтрајалса“, јер је нађен  према KSLA у количини од 6,8 ппм, што је 6 пута већа концентација од границе отровности, према EPA стандардима.

Одељење за заштиту животне средине у Луизијани, (The Louisiana Department of Environmental Quality) потврдило је да су нивои Баријума веома високи, што је веома необично, али је доказивање одакле потиче веома тешко, прокоментарисано је у  разговору KSLA.

KSLA је  питао Марка Рајана, Директора Центра за контролу отрова, о отровном ефекту Баријума на људско тело.  Рајан је прокоментарисао да “краткорочно излагање Баријуму може да доведе до болова у  стомаку и болова  у грудима, а дугорочно излагање изазива проблеме са високим  крвним притиском”. Центар за контролу тровања, известио је да дуготрајно излагање Баријуму или било којој штетној материји изазвало би слабљења имуног система.
Просипање сумпора у атратосферу изазива не само проблеме у еколошком систему већ и катастрофалне здравствене проблеме.

Следећи  здравствени проблеми везани за излагање Сумпору:

–    Неуролошки проблеми и промене у понашању
–    Поремећај циркулације крви
–    Угрожавање срца
–    Утицај на вид, и способност вида
–    Подбачај у репродукцији
–    Оштећење имуно система
–    Поремећаји стмака и гастроинтестиналног такта
–    Оштећење бубрега и функције јетре
–    Проблеми са слухом
–    Поремећај хормоналне равнотеже
–    Дерматолошки ефекти
–    Гушење и емболија плућа

Чак и научник Марк Вотсон, (Mark Watson), који је иначе присталица – геоинжињеринга признаје да убацивање Сумпора у стратосферу, може да доведе до “падања киселих киша, оштећења озонског омотача и поремећаја  временских прилика“.

Метереолог Alan Robock, са Rutgers Универзитета, (Rutgers University meteorologist Alan Robock), направио је „компјутерску симулацију која показује да би облаци сулфата изазвали потенцијално слабљење летњих Азијских и Афричких монсуна, што би довело до смањења количине кише а тиме и до смањења наводњавања пољопривредних површина под усевима, којима се храни милијарда људи“.

„Замислите да изазовемо сушу и глад док покушавамо да охладимо планету“ – рекао је Robock на Конференцији за геоинжењеринг 2010.

Акциона група за ерозију, технологију и  концентрацију, (ETC), лоцирана у Канади, (Action Group on Erosion, Technology and Concentration (ETC) захтева да се ти експерименти зауставе.
„Овај експеримент је само прва фаза много већег пројекта који може да има разорне последице које би се огледале у промени у  временским обрасцима, као што су смртоносне суше“ наводи група у писаној изјави.

Фред Сингер, Председник Пројекта за заштиту околине,  (Science Environmental Policy Project), је скептичан када је у питању теорија глобалног загревања  и петљања човека у то, упозорава да би интервенције у осетљиви екосистем Земље могао да има далекосежне последице.
“Ако то урадите на континуираној основи, можете да изазовете тањење озонског слоја, доводећи до свих других проблема које би људи морали да избегну” – рекао је Сингер.
Чак и Doug Parr главни научник “Green peace”-а за Велику Британију, је нагласио да је пројекат геоинжињеринга планете као “необичан” и “опасан”.

*********************
Паул Џозеф Вотсон (Paul Joseph Watson), је уредник и писац у Prison Planet.com. Он је аутор “Ред из хаоса”. Он је такође И редован домаћин у The Alex Jones Show and Infowars Nightly News.

Тагс: окружење, еугеника, здравље, наука

извор: http://www.infowars.com/cost-of-chemtrail-program-put-at-5-billion-a-year/

—————————-

КОМЕНТАР СА ФБ ГРУПЕ STOP Chemtrails Balkan:

Dvoglavi Orao: Колико су ти људи ЗЛИ, али они су право зло, сотона у правом облику. Сви глобалисти, тзв „Елита“, која управља светом. Колико само, пре свега ПАМЕТИ и труда улажу, а онда и новца, више и не мислим да они то раде из себичности да би имали пуно богаства. Они то раде из неких виших злотворских циљева. Они желе да сатру све добро, човечанство, природу овај свет.
И не, није да не знају шта раде. Знају они добро. Они су ЗЛО!Само размислите да је сав тај труд, памет, енергија, ти научници, све те паре, употребљене у побољшање света. Колико не би постојало проблема, а ОПЕТ били би богати и поред тога и вољени и славни.
Зато понављам, они знају све шта раде. Они нас трују храном, небом, водом, они нас стављају у ланце чим се родимо, ОНИ СУ ЗЛО !

—————————-