Category: СВЕ ОБЈАВЕ
General Veljko Radenović passed away
By Branko Ilic 01.10.2012 Serbian FBReporter
A legend has left us…
General Veljko Radenović
Yesterday, at the age of 57, in Krusevac , General Veljko Radenović has passed away.A man whom was dedicated to song Kosovski Bozuri – „Đenerale.“(General)
General Veljko will be buried 01.10.2012 at the New Cemetery in Krusevac.
He was a leader of PJP’s (Special Police Unit) in Prizren (Kosovo and Metohija) until the withdrawal of Serbian forces in 1999.
He became famous with the liberation of Orahovac, 1998, when terrorists Shiptars held few days Serbian hostages in Orahovac
How is this man was the most courageous illustrates the fact that as a diabetic should not have to be exposed to stressful situations, but he paid no attention to it. This man knew that in one pocket put insulin, and the other chocolate and tells his guys „“FOLLOW ME BROTHERS!’
In his honor, Gavrilo Kujundzic wrote the song „Generale Generale“ (General ,General)
General Veljko Radenović Eternal glory!!
ЧАПЉИНА И КНЕЖЕВО: ПОМЕНИ И СПОМЕН-ПЛОЧА ПАЛИМ СРБСКИМ БОРЦИМА И СТРАДАЛИМ СРБИМА ЦИВИЛИМА
СЛУЖЕН ПОМЕН ЈАСЕНОВАЧКИМ МУЧЕНИЦИМА
ЧАПЉИНА, 30. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У саборном храму Вазнесења Господњег у Чапљини данас је послије Свете литургије служен помен српској нејачи из Лознице, Гњилишта, Клепаца и других мјеста чапљинске општине, коју су усташки злочинци одвели из кућа 28. септембра 1944. године и спровели у концентрациони логор Јасеновац, гдје су сурово убијени, а тијела им спаљена.
„Њихова жртва, као и жртва свих оних који су мученички пострадали имена Христовог ради из ових крајева многострадалних, има свој најдубљи смисао у Богу, јер су својим страдањем себи отворили врата живота вјечнога и Царства небеског“, рекао је у бесједи након литургије и помена јереј Данило Боро, парох чапљински.
Према подацима Српског националног друштва „Пребиловци“, приликом упада у Лозницу, злочинци су обешчастили и заклали двије дјевојке из породице Зуровац, а тијела им спалили у једној штали.
Страдале су скоро све жене и дјеца из Лознице и Гњилишта, чији су очеви, синови и браћа убијени 1941. у Бивољем Брду и другим јамама.
Од тада Срби више нису живјели у Гњилиштима, а Лозница, из које су усташе убиле 90 одсто Срба, својих комшија, поново је спаљена и опустјела 1992. године.
Парох чапљински рекао је Срни да ће сљедеће суботе, 6. октобра, када се обиљежавају Михољске задушнице, бити служена Света литургија и парастос у цркви Преображења Господњег у Клепцима, код Чапљине, са почетком у 8.30 часова.
********
ОТКРИВЕНА СПОМЕН-ПЛОЧА ПАЛИМ БОРЦИМА
КНЕЖЕВО, 30.СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У дворишту Основне школе у селу Малићи код Кнежева данас је откривено спомен-обиљежје за 17 палих бораца Војске Републике Српске из мјесних заједница Шолаји и Костићи.
„Након 20 година од њиховог страдања, покушавамо да се одужимо нашим саборцима који су страдали на бранику Српске. Ово је најмање што можемо учинити данас за њих“, рекао је предсједник Борачке организације у Кнежеву Рајко Поповић.
Начелник општине Кнежево Чедо Вуковић подсјетио је породице палих бораца да треба да буду поносни на херојство оних који су живот дали за Републику Српску.
„Ова спомен-плоча треба да свједочи генерацијама које долазе о херојству синова, браће и очева, a локална заједница треба да уложи максималан напор да њиховим породицама надокнади немјерљив губитак“, поручио је Вуковић.
Помен и парастос за 17 палих бораца, чија се имена налазе на спомен-обиљежју, служио је парох кнежевски Станко Лакетић, а делегације локалне власти, борачке организације, као и родбина и саборци, положили су вијенце и прислужили свијеће.
German Occupation Of Serbia – Hitler's Most Catastrophic Mistake (Video)
By Branko Ilic 30.09.2012 , Serbian FBReporter
By saying „No!“ – straight to Hitler’s face the Serbs made a decisive contribution to the defeat of Nazis in World War II.
Excerpt from: „The Rise and Fall of the Third Reich“
A History of Nazi Germany
by William L. Shirer
Simon and Schuster, New York, 1960
Page 824:
…During the delirious celebrations in Belgrade, in which a crowd spat on the German minister’s car, the Serbs had shown where their sympathies lay.
The coup in Belgrade threw Adolf Hitler into one of the wildest rages of his entire life. He took it a
s a personal affront and in his fury made sudden decisions which would prove utterly dissastrous to the fortunes of the Third Reich.
He hurriedly summoned his military chieftans to the Chancellery in the Berlin on March 27 – the meeting was so hastly called that Brauchitsch, Halder and Ribbentrop arrived late – and raged about the revenge he would take on Yugoslavs… He was therefore determined,… „to destroy Yugoslavia militarily and as a nation. No diplomatic inquiries will be made,“ he ordered, „and no ultimatums presented.“ Yugoslavia, he added, would be crushed with „unmerciful harshness.“ He ordered Goering then and there to „destroy Belgrade in attacks by waves,“ with bombers operating from Hungarian air bases. He issued Directive No. 25 for the immediate invasion of Yugoslavia and told Keitel and Jodl to work out that very evening the military plans. He instructed Ribentrop to advise [the German allies] Hungary, Rumania and Italy that they would all get a slice of Yugoslavia, which would be divided up among them, except for a Croatian state.
And then, according to an underlined passage in the top-secret OKW notes of the meeting (1), Hitler announced the most fateful decision of all.
„The beginninig of the Barbarossa opreration [attack on Russia],“ he told his generals, „will have to be postponed up to four weeks.“ (It had originally been set for May 15 in the directive of December 18, 1940).
This postponment of the attack on Russia in order that the Nazi warlord might vent his personal spite against a small Balkan country which had dared to defy him was probably the most catastrophic single decision in Hitler’s career. It is hardly too much to say that by making it that March afternoon in the Chancellery in Berlin during a moment of convulsive rage he tossed away his last golden opportunity to win the war and to make of the Third Reich, which he had created with such stunning if barbarous genius, the greatest empire in German history and himself the master of Europe. Field Marshal von Brauchitsch, the Commander in Chief of the German Army, and General Halder, the gifted Chief of the General Staff, were to recall it with deep bitterness but also with more understanding of its consequences than they showed at the moment of its making, when later the deep snow and subzero temperatures of Russia hit them three of four weeks short of what they thought they needed for final victory. For ever afterward they and their fellow generals would blame that hastly, ill-advised decision of vain and infuriated man for all the disasters that ensued.
(End quote)
The Forgotten 500 – Halyard Mission – Gregory A. Freeman Interview (Video)
By Branko Ilic 30.09.2012 , Serbian FBReporter
One of the last untold stories of World War II is also one of the greatest – a story of adventure, daring, danger and heroics, followed by a web of conspiracy, lies, and coverup.
Gregory A. Freeman
THE FORGOTTEN 500 is one of the greatest rescue and escape stories ever, but hardly anyone has heard about it. And that’s by design. The U.S., British, and Yugoslav governments hid details of this story for decades, purposefully denying credit to the heroic rescuers and the foreign ally who gave his life to help allied airmen as they were hunted down by Nazis in the hills of Yugoslavia.
THE FORGOTTEN 500 tells the story of Operation Halyard in 1944, the largest rescue ever of downed American airmen. More than 500 U.S. airmen were rescued, along with some from other countries, all right under the noses of the Germans, and mostly in broad daylight. The mission was a complete success – the kind that should have been trumpeted in news reels and on the front page. (By comparison, the famed escape of allied prisoners from a German POW camp portrayed in the movie „The Great Escape“ involved 200 men, and only 76 were successful.)
It is a little known episode that started with one edge-of-your seat rescue in August 1944, followed by a series of additional rescues in the following months. American agents from the OSS, the precursor of the CIA, worked with a Serbian guerilla, General Draza Mihailovich, to carry out the huge, ultra-secret rescue mission.
THE FORGOTTEN 500 weaves together the tales of a dozen young airmen shot down in the hills of Yugoslavia during bombing runs, and the five secret agents who conducted their amazing rescue. These are the stories of young men who were eager to join the war and fight the Germans, even finding excitement in the often deadly trips from Italy to bomb German oil fields in Romania, but who found themselves parachuting out of crippled planes and into the arms of strange, rough looking villagers in a country they knew nothing about. They soon found out that the local Serbs were willing to sacrifice their own lives to keep the downed airmen out of German hands, but they still wondered if anyone was coming for them or if they would spend the rest of the war hiding from German patrols and barely surviving on goat’s milk and bread made with hay to make it more filling.
When OSS agents in Italy heard of the stranded airmen, they began planning an elaborate and previously unheard of rescue – the Americans would send in a fleet of C-47 cargo planes to land in the hills of Yugoslavia, behind enemy lines, to pluck out hundreds of airmen. It was audacious and risky beyond belief, but there was no other way to get those boys out of German territory. The list of challenges and potential problems seemed never ending: the airmen had to evade capture until the rescue could be organized, they had to build an airstrip large enough for C-47s without any tools and without the Germans finding out, and then the planes had to make it in and out without being shot down.
Could it really be done? No one knew, but they were going to try.
THE FORGOTTEN 500 takes the reader along on this suspenseful adventure, while also explaining how the Yugoslav guerilla fighter who made it all possible was betrayed by his western allies. THE FORGOTTEN 500 is the story of young men struggling to make it back home to their families, and their decades-long quest to acknowledge the secret agents and the foreign soldiers who risked all for them.
Long silenced by the governments of several nations, the full story of Operation Halyard and the young men who risked everything for their fellow soldiers is revealed for the first time in this book.
THE FORGOTTEN 500 is truly the greatest World War II story never told.
http://www.gregoryafreeman.com/forgotten500.html
THE FORGOTTEN 500 author Gregory Freeman talks about Halyard Mission organizer George Vujnovich on CBS St. Louis KMOX News Radio – Overnight America
Петар Милатовић: ПРЕМНОГО ГЛАВА ГОВОРИ, А НИЈЕДНА НЕ МИСЛИ
Никада забринутост за народ није већа него кад се сазна да је најпопуларнији слоган “Два метра без геометра“. Тешко тој земљи у којој памет више не станује. Тешко тој земљи у којој се патриотизам мери степеном националног велеиздајства. Тешко земљи у којој су интернационалне идеје носиоци националног препорода. И у једном и другом случају реч је о контролисаној свести из истих страних центара.
Тешко цркви у којој попови не верују у Бога. Они су ближи ђаволу који држи тас и цеди кап по кап туђе доброте. Далеко су од цркве такви црквењаци у цркви!
30.09.2012. ФБ профил Petar Milatovic
Петар Милатовић – књижевник, члан Удружења књижевника Србије (УКС), Удружења књижевника Црне Горе, аустријског удружења књижевника
Тешко земљи која је захвална свакој чизми која је гази. У тој земљи располутише се на Обилиће и Бранковиће и у том располућивању најгласнији су они који су на ћутање обавезни, јер ни једни ни други нису били људи кад је требало дићи глас савести, храбро су ћутали, а сада су се, после свршеног чина, једноставно раскодакали! Као да својом галамом и једни и други хоће да сакрију властите кукавичлуке, једине њихове карактеристике нечега што се зове – елементарна грађанска храброст!
Израелски премијер коначно пружио доказе пред Скупштином УН да Иран има БОМБУ
Related articles
- Video:US Envoy to UN Skips Netanyahu’s Speech to Attend Luncheon (israelnationalnews.com)
- Robert Fisk: Benjamin Netanyahu’s warning reveals his moments of memory loss – Independent (independent.co.uk)
- NETANYAHU, ROMNEY TO SPEAK TODAY: „The Weekly Standard has learned that Israeli prime minister Benja… (pjmedia.com)
- News agencies publish Netanyahu ‘Nazi’ photo (thejc.com)
- Why Did AP, Reuters Choose to Release THIS Photo of Netanyahu During U.N. Speech? (foxnewsinsider.com)
- Netanyahu’s Audience For Cartoon Bomb Graphic Is Dumb Sheeple, Not World Leaders (disquietreservations.blogspot.com)
- UNLIKE OBAMA… Netanyahu Tells UN „Radical Islam“ Was Behind US Embassy Attacks (tarpon.wordpress.com)
- Netanyahu’s ‘red line’ mocked on Twitter (theuglytruth.wordpress.com)
- VIDEO – Netanyahu: Iran Will Have Enough Uranium for Nuclear Bomb by Next Summer (foxnewsinsider.com)
- ‘Bibi Bomb’ cartoon inspires jokes around the world – Vancouver Sun (vancouversun.com)
Дмитриј СЕДОВ: “Јужни ток” и место у историји
Последњих година је утицај борбе у енергетској области на креирање међународне политике постао много очигледнији. Ако су пре десетак година, приликом припрема за рат у Ираку, интереси таквих нафтних гиганата попут “Шеврона” и “Шела” стављани под знаке навода, сада се све чешће енергетске теме директно везују за политику.
30.09.2012. Фонд стратешке културе
фото: архива ФБР
То је у великој мери повезано са тим, да успешно освојене напредне технологије везане за производњу енергeната (у првом реду то се односи на САД, Канаду и Кину) суштински јачају позиције тих држава у дијалогу са испоручиоцима на међународној арени.
Огромна улагања у америчка истраживања у области добијања нафте из битуменског песка, а такође и природног гаса из шкриљаца, превазишла су очекивања наручилаца.
Масовну индустријску производњу гаса из шкриљаца започела је компанија Devon Energy из САД почетком новог миленијума.на налазишту Barnett Shale, која је на том налазишту 2002. године пробушила први хоризонтални узорак. Захваљујући енормном порасту његове производње, што је у средствима јавног информисања названо “гасном револуцијом”, САД су 1999. године постале светски лидер у производњи гаса (745,3 милијарде кубних метара) при чему је више од 40% отпадало на нетрадиционалне изворе (метан из лежишта угља и из гасних шкриљаца).
У првом полугођу 2010. године, најкрупније светске енергетске компаније су потрошиле 21 милијарду долара на активе, које су повезане са производњом гаса из гасних шкриљаца. Било како било, после појаве гаса из шкриљаца, почеле су падати цене гаса на светском тржишту.
Почетком 2012. године цене гаса у САД су опале на ниво знатно нижи од цене производње гаса из шкриљаца, услед чега је најкрупнији играч на тржишту производње гаса из шкриљаца – компанија Cheasapeake Energy – објавила да смањује производњу за 8%, а капитална улагања у бушотине, за – 70%. У првом полугодишту 2012. године, гас у САД где је на сцени његова хиперпродукција, постао је јефтинији него у Русији, која има највеће у свету откривене резерве.
У почетку се руска енергетика са скепсом односила на перспективе утицаја нових технологија на тржиште гаса и тек је у 2010. години Министар за природне ресурсе и екологију Русије Јуриј Трутњев, изјавио да раст производње гаса из гасних шкриљаца представља проблем за “Гаспром” и за Русију. А 2012. године, заменик Министра за економски развој Русије Андреј Клепач је изјавио, да је раније “Гаспром” потценио размере револуције са гасним шкриљцима, а сада се према њој односи са неопходном озбиљношћу. За тако нешто постоји и основаност. Украјина је 2010. године издала лиценцу за истраживање гаса из шкриљаца компанијама Exxon Mobil и Shell. У мају 2012. године, постали су познати победници конкурса за разраду Јузовске (Доњецки рејон) и Олењске (Љвовски рејон) области гасних поља. Победиле су заједнички компаније Shell и Chevron. Очекује се да ће индустријска производња на тим налазиштима почети 2018-2019. године. Кина планира да до 2015. године производи 6,5 милијарди кубних метара гаса из гасних шкриљаца. Укупна размера производње природног гаса у земљи из гасних шкриљаца, порашће за 6% у односу на данашњи ниво. Кина планира да ниво раста индустријске производње до 2020. године порасте сваке године у дијапазону од 60 до 100 милијарди кубних метара гаса из шкриљаца.
Стручњаци говоре да су САД себи већ обезбедиле енергетску стабилност и да од 2015. године могу изаћи на светско тржиште као извозници.
Гас из шкриљаца је омогућио да САД још 2009. године претекну Русију по обиму производње овог енергента, после почетка примене хидрауличког ломљења лежишта – технологије која користи притисак воде са хемикалијама и песком ради образовања пукотина у шкриљцима, из којих се ослобађа гас.
Пад цена гаса који је уследио у САД, довео је до губитка интересовања компанија у САД за набавку течног гаса из налазишта у Штокману, која је још увек у фази пројектовања и одобравања.
За нове технологије заинтересовали су се и Европљани који имају доста својих шкриљаца, како би макар и делимично заменили увоз енергената. Посебно ревносан интерес у овом послу је показала Пољска, која сматра да се налази под диктатом Гаспрома.
Истина, сада на путу тих технологија стоје “зелени” који тврде да цепање шкриљаца наноси штету животној средини.
Без обзира на то што гас из шкриљаца још “циркулише” пре свега у САД и Кини, он већ сада представља стратешки изазов за традиционалне испоручиоце природног гаса.
По прорачунима стручњака Међународне Енергетске Агенције (МЕА), као резултат активног ширења нових технологија, улога руског и блискоисточног гаса у међународној трговини може да се смањи за 45% (2010. године) до 35% у 2035. години.
Негативно искуство са потцењивањем нових тенденција у гасној привредној грани, нагони нас да озбиљније прионемо на добијање нафте из битуменског песка. Наизглед је та производња технолошки отежана. За растварање битумена у песку и изношење раствора на површину, потребна је велика количина свеже воде и природног гаса.
Но, све то може бити релативно. Резерве нафте у битуминозном песку у налазиштима Алберти (Канада) и у Ориноку (Венецуела) износе 1,7 за прво и 2,0 трилиона барела за друго налазиште, док су светске резерве обичне нафте почетком 2006. године процењиване на 1,1 трилиона барела.
То указује да ће се светске резерве нафте у будућности налазити на Америчком континенту.
Данас комплетна светска производња нафте износи 84 милиона барела дневно а из битуминозних песака добија се само 1 милион барела.
Но, ако се има у виду да Америчке компаније поново улажу огромна новчана средства за истраживање у тој области, то треба и овде очекивати нова решења.
Нове тенденције не могу да не утичу на понашање иностраних партнера руских испоручиоца. Они у своје калкулације уврштавају и перспективе сопственог наступа на светском тржишту енергената добијених уз помоћ нових технологија и њихов језик у дијалогу са руским компанијама постаје све оштрији.
Тако је Бугарска, увређена због тражења компензације од стране Русије због раскида уговора о градњи атомске електро-централе (АЕЦ) у Белену, сугерисала на могуће проблеме око “Јужног тока”. Премијер Бугарске Бојко Борисов је захтев Русије за исплатом 1 милијарде еура на име компензације за одустајање од изградње АЕЦ, назвао “издајничким” и указао је на то да ће Русија имати проблема са наставком пројекта на гасоводу “Јужни ток”.
Раније су Бугари одустали од градње АЕЦ због недостатка инвестиција, као и под притиском западних партнера забринутих због јачања енергетске зависности од Русије. У јулу 2011. године “Атомстрој-експорт” који је требало да гради АЕЦ предао је тужбу против Бугарске националне електроенергетске компаније Међународном арбитражном суду Међународне трговинске коморе у Паризу, у износу од 58 милиона еура, за извршене радове на изградњи АЕЦ “Белене”. Почетком септембра 2012. године “Атомстрој-експорт” је прерачунао своје претензије према Бугарској: потраживани износ се попео на 1 милијарду еура. И мада изгледа да “Јужни ток” нема никакве везе са градњом АЕЦ, бугарска влада је покушала да ту тему окрене у своју корист. Тим пре што су се од годинама вођених преговора и усаглашавања око тог пројекта промениле власти у земљи, које сада тим пројектом уоште нису одушевљене. После промене власти, Бугарска је увела мораторијум на све крупне енергетске уговоре које је донело претходно руководство. Управо је Бојко Борисов, садашњи бугарски премијер, у лето 2009. године изјавио да се суспендују пројекти са Русијом, међу њима и “Јужни ток”. Годину дана су бугарске власти давале противуречне изјаве о заједничким енергетским пројектима са Русијом и тек је у јулу 2010. године постало јасно – Бугарска ипак улази у пројекат гасовода.
Тада су Русија и Бугарска потписале “путну карту” по питању разраде бугарског дела “Јужног тока”. Тај документ представља својеврстан план приоритетних догађаја неопходних да би се пројекат реализовао на територији Бугарске.
Затим су Гаспром и бугарски енергетски холдинг ЕАД потписали протокол по питањима реализације пројекта “Јужни ток” на територији Бугарске. Документ је између осталог одредио и тачку уласка будућег гасовода у гасни транспортни систем Бугарске а такође је и прецизирао његове параметре и одредио даље кораке у реализацији пројекта.
Осим тога, у складу са потписаним протоколом између Бугарске и РФ, завршна инвестициона одлука ЕАД по пројекту мора бити донесена до 15. новембра текуће године.
У новембру текуће године планирана је и посета Владимира Путина Бугарској, за када је, по свему судећи, било планирано потписивање овог документа. То би омогућило стварање транспортног чвора на територији Бугарске, из кога би се истовремено остваривале испоруке у два смера – на југо-запад и северо-запад.
Изгледа међутим да су изненадне околности већ започети пројекат поново довеле до крајње непожељних тешкоћа. Излазак Бугарске из пројекта би га обесмислио и сав гигантски припремни напор би се показао узалудним. Бугарска је његова кључна карика.
Нема сумње да су економски узроци само “шминка” за закулисну политику у коју је ушла Софија. Ни у западним престоницама ни у Москви се не умањује значај “Јужног тока” као основног канала економској помоћи Србији. Гасовод би могао извући српску привреду у режим обнављања и развоја. А то ће ојачати међународне позиције Србије и њено неизбежно зближавање са Русијом.
Напетост око пројекта је порасла и због тога што у руској политичкој елити не желе черечење и десуверенизацију Србије као језгра словенских народа на Балкану. Да такви планови постоје на Западу, данас нико више и не сумња. То је постало очевидно још, рецимо приликом бомбардовања СР Југославије 1999. године, као и приликом вештачког зачетка “независног” Косова, који активно шири свој утицај на суседне српске области и Македонију.
Гледајући из тог угла, “Јужни ток” не представља само економски или коњуктурно-политички пројекат. Изгледа да је први пут у послератној историји, Русија наишла на задатак цивилизацијских размера. Њој не може бити свеједно то, што ће са нестанком Србије нестати и утицајни део источно-европског православља. Данашња Србија у перцепцији Москве представља један од цивилизацијских стубова у предстојећем блиском судару, у коме ће прворазредни значај имати духовна супротстављеност.
Због тога се Србија и око ње окупљени православни народи на Балкану перманентно сматрају савезницима Русије.
Из тога следи да и борба која се распламсала око “Јужног тока” није никаква шала.
У блиској будућности ће постати јасно колико су озбиљне намере руководства Бугарске по питању саботирања пројекта “Јужни ток”. То руководство је познато по својој сервилности према Бриселу и Вашингтону и нема сумње да уноси иритирајуће моменте у процес усаглашавања по налогу својих западних ментора. То што ради влада Бугарске, на језику политичара назива се уцена.
Највероватније да аутори “Набука” маштају о томе да Бугари “сасеку” изградњу “Јужног тока”. Са тачке гледишта здравог разума то раније није имало смисла, јер “Набуко” никако није могао решити проблем попуњености цевовода и јужна маршрута је за њих потпуно немогућа за реализацију. Сада изгледа да се потајно надају у гас из гасних шкриљаца чије су резерве у Европи такође велике, а у тренутку ступања “Јужног тока” у погон, прве испоруке таквог гаса могу стићи на тржиште.
Иако је такву логику тешко оправдати здравим смислом, јер се овде очигледно намеће руска пословица о врапцу у руци и голубу на грани.
Али се често у историји здрава логика стављала на последње место. Зар се могу у религиозним ратовима или “крсташким походима” препознати “ослободиоци Гроба Господњег”.
Не намеће се случајно ово подсећање на та мрачна времена. Јер ако упоредите недавни војни обрачун са Србијом, са понашањем “крсташа”, можете увидети мноштво сличности. Читава та фанатична немилосрдност према туђој вери и култури, неизбежно се претвара у пљачкашку фарсу, исто као и пре 800 година.
Данашњи поход против Срба још увек тече пуном паром. Народ је још увек у стању грча, поцепан противуречностима унутрашње политике владајућих елита и диктатом поробљивача.
Због тога данас помоћ Бугарске савременим западним “витезовима Гроба Господњег” може бити веома корисна. Без руског гасовода привредни организам Србије ће наставити да се гуши и да прелази на “вештачко дисање” Запада. Тада је довољно само одложити следећу прву помоћ и народ ће се наћи на коленима.
Ето каква је диспозиција настала. Јачајући сопствену енергетску безбедност САД могу подстаћи своје савезнике на све опасније политичке игре.
А и зашто не би подстицали? Они неће због тога имати последица.
А што се тиче владе Бугарске, највероватније је таква њихова судбина. Сваки владар сам бира своје место у историји. А онда мора због њега и да се плаћа.
RS president says Bosnia-Herzegovina is falling apart
By Branko Ilic 30.09.2012 , Serbian FBReporter
Source: Tanjug
BANJA LUKA — Republic of Srpska (RS) President Milorad Dodik has stated that Bosnia-Herzegovina is “definitely falling apart”.
RS President Milorad Dodik
He stressed that the end, as far he was concerned, should happen as soon as possible.
“I hope to god that it will fall apart as soon as possible,” Dodik was quoted as saying by Banja Luka media.
Commenting on an auditor’s negative report on the work of Bosnia-Herzegovina’s institutions, he said that Bosnia-Herzegovina was a “rotten country” and that “as such it does not deserve to exist”.
“Bosnia-Herzegovina constantly shows elements of being incapable for surviving and one of them is not only the auditing issue but undoubtedly a recent appearance of (Bosnia-Herzegovina Presidency Chairman) Bakir Izetbegović at the UN General Assembly,” Dodik explained.
He repeated that what Izetbegović had said in his speech at the UN General Assembly was not in accordance with the country’s Constitution.
“But it is obvious that Bosnia-Herzegovina is in the stage of a definitive breakdown that of course can take even longer and as far as I am concerned, I hope to god it will fall apart as soon as possible,” the RS president stressed.
Izetbegović said at the UN General Assembly session recently that “it is high time for the international community to avoid making the same disastrous mistake in Syria, which led to genocide in Srebrenica”.
И КОСОВУ И ЕУ: ПРОПАСТ ЈЕДНЕ КВАЗИПОЛИТИКЕ
Треба да вреди као принцип да се Срби сведу на што мањи број.
То заувек мора да остане непромењено
Војвода Карло Хабзбуршки, 1718. год.
30.09.2012. Фонд стратешке културе, пише: Владимир Димитријевић
НЕМАЧКИ ЗАХТЕВИ СРБИЈИ
Ултимативна листа немачких захтева опет је упућена Србији, и многи су се сетили ултиматума из 1914, када је Бечтакође поставио захтеве, који се нису могли испунити, само да би имао оправдање да зарати са Србијом. Поред усвајања Акционог плана ЕУ из 2О11, тражења да се расветли напад на немачку амбасаду 2ОО8, признавања „геноцида у Сребреници“ као непорециве чињенице, четири захтева се односе на Косово као „независну државу“: потпуна реализација свега што је Тадићев режим договорио са Империјом око Косова и Метохије, као и наставак решавања „билатералних питања“, гашење србских институција на северу Косова, приморавање косметских Срба на активну сарадњу с ЕУЛЕКСом и КФОРом, “правно обавезујућа нормализација односа с Косовом“(1)…Србски Јеврејин, Јаша Алмули, борац за истину о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату, ово је отворено назвао „новом офанзивом „четвртог Рајха““(2)… И тако је,коначно, рашчарана чаролија Тадићеве квазиполитике, звана „И Косово и ЕУ“. Даље нико у Србији неће моћи да мантра ту мантру, а да не буде смешан.
СТАРИ ДОБРИ ГЕРМАНИ
За разлику од перфидног Албиона, који се са Србима обрачунавао трудећи се да глуми пријатељство и савезништво, аустро-немачки представници германског племена су, осим ретких изузетака, увек били искрени непријатељи овог малог, православног и јужнословенског народа, жељног слободе. У својој књизи, „Црни Петар и балкански разбојници“, др Милан Ристовић описује аустро-немачку пропаганду с почетка 2О. века, из доба балканских и Првог светског рата: „Цео Балкан је – ако је судити по аустроугарско-немачкој пропаганди непосредно пред избијање рата и у ратним годинама – насељен народима чије су главне особине: склоност ка мучким убиствима, превртљивост, примитивизам. Они су крадљивци стоке, сиромашних или никаквих склоности ка чистоћи и уредности. ‘Анархичан однос’ према спољашњем изгледу одраз је њиховог схватања политике (тероризам, краљеубиства, кривоклетство, итд.). (…) Србија је мала, безначајна, неприпитомљена држава, која је ‘запалила пожар на целој земаљској кугли, док је њена престоница ‘легло убица’.“ Историчар Мајнеке је писао: „Ми са ужасом окрећемо главу од призора страхота, које су скривили припадници српског народа; немачки народ није никад упрљао своју националну свест делима у којима је толико животињског насиља и толико бесрамне суровости, као што су учинили ови Јужни Словени.““(3) Вилхелм Други, немачки кајзер,био је отворен: “Те битанге би требало натерати да поклекну!“(4)
Хитлеров фелдмаршал, фон Кајтел, 28. марта 1941. издаје Директиву о припремама за напад на Југославију, у којој каже: „Будући да су Срби безобзирно угњетавали несрпске народности Југославије, нарочито Хрвате и Македонце, треба приказати да немачка војска не долази у хрватске, босанске и македонске куће као непријатељ. Напротив, она жели да их сачува, да их српски шовинисти не баце на ратиште.“(5) Када је специјални Хитлеров изасланик за Балкан, Херман Нојбахер,покушао да убеди фирера да наоружа србске националисте за борбу против Тита и комунизма, овај му је јасно рекао: „Ми никад не смемо дозволити да на Балкану један народ постане сувише моћан, народ који има осећај политичке мисије и историјске улоге. Управо Срби су тај народ. Они су доказали да имају велику државотворну снагу, а и велике, амбициозне циљеве који чак иду до Егејског мора. Имам озбиљне примедбе на то да такав народ у њиховим настојањима и амбицијама ја још посебно охрабрим и подржим.“ Додао је: „Срби су народ који је одређен да има државу и који је као народ одржан. Њихова идеологија је великосрпска. У њима постоји безобзирна отпорна снага. Због тога ће они увек заступати великосрпску идеју. Оно што долази из Београда значи опасност“. Хитлеру је све било сасвим јасно: „Немачка мора до краја сузбијати све планове о Великој Србији. Не сме се створити српска војска. Прихватљивија чак становита комунистичка опасност”(6).
КАКО ОНДА, ТАКО И ДАНАС
Године 1998, у Берлину је одржана, за јавност иначе затворена, седница „могула“ мондијалистичке криптополитике, о „Додатном усавршавању Европске уније“. На том скупу учествовао је и владика рашко – призренски Артемије, који је, у свом излагању, покушао да ЕУ сагледа као заједницу хришћанских народа и држава, на шта му је министар спољних послова Немачке, Клаус Кинкел, гласно и јасно одбрусио да Европа више није и никад неће бити „хришћански клуб“ (7). Документ који је на овом скупу усвојен означио је Србију, Русију, Белорусију и Украјину као „неуралгичне тачке“ (8) Новог европског поретка, при чему је речено да ће Србија бити „сива зона“ у ЕУ. Кинкел је, сасвим у стилу кајзера Вилхелма и Адолфа Хитлера, најавио да су „Срби губитници и да ће још губити у догађајима који следе“ (9).
СРБИ КАО ГУБИТНИЦИ: ЈОШ ЈЕДАН ПРИМЕР
Немачки дипломата, Вили Вимер, 2. маја 2ООО. године, обавестио је канцелара Герхарда Шредера да је крајем априла те године присуствовао конференцији коју су заједнички, у Братислави, главном граду Словечке, организовали америчко Министарство спољних послова и Спољнополитички институт Републиканске странке (American Enetrprise Institute ). На скупу је било речи о Балкану и проширењу НАТОа. По Вимеру, од стране Американаца је јасно затражено да се што пре призна независност Косова, а речено је и ово: “Рат против СР Југославије вођен је да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници, те да се тако надокнади оно што је пропуштено године 1945./…/Ваљало би да се приликом садашњег ширења НАТОа поново успостави територијална ситуација на простору између Балтичког мора и Анадолије каква је постојала у време Римског царства и то у доба кад је оно било на врхунцу моћи и заузимало највеће територијално пространство“ (10).
По Вимеру, на овом скупу је речено да Румунија и Бугарска морају обезбедити копнену везу с Турском, да северно од Пољске мора бити обезбеђен потпуни надзор над прилазима Санкт Петербурга Балтичком мору. Вимер је био веома забринут, видећи да се америчка сила уздиже изнад права. За нас је, ипак, најзначајнија реченица Вимеровог извештаја Шредеру ова: “Србија (вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД ) трајно мора да буде искључена из европског развоја“ (11).
БУДУЋНОСТ РАЗОТКРИВЕНЕ ИЛУЗИЈЕ
Дакле, све се ово знало годинама, али кратковиди србски политиканти (не политичари, а поготову не државници) нису имали снаге да се суоче са голим чињеницама. Они нису, као конвертити некад (а србска историја није била без конвертита), продавали, како народна изрека каже, веру за вечеру. Они су, осим часних изузетака, продавали веру за ОБЕЋАЊЕ ВЕЧЕРЕ. Покушавајаћи да се представе као реалисти,они су се често подсмевали косовском опредељењу и заветности србског народа, исказанима појмом „небеска Србија“. Од Милана Панића, америчког послушника у србијанском политичком животу почетком деведесетих година 2О. века, ово иронисање у име „политичког прагматизма“ се наставило све до председника Владе Србије данас, Ивице Дачића, који је недавно изјавио: “Нећу да водим небеску Србију, већ Србију која ће да води реалну политику. Нећу дозволити узалудне жртве ни због чега“ (12).
ШТА ЈЕ НЕБЕСКА СРБИЈА?
А Небеска Србија шта је? Како каже Свети владика Николај: “То су оци наши и праоци свети/што са крстом часним достигоше мети./…/Што у горчинама живеше најљућим,/ Али немогуће сматраше могућим./Поколења многа од најбољег соја,/ Народ, Божји народ, без броја и броја“. Та, Небеска Србија, значи опредељење за вечне вредности и одбијање продаје вере за вечеру, поштења за печење и крста за масне прсте, оно што је Свети кнез Лазар, по народном песнику, изрекао пред Косовски бој: “Земаљско је за малена царство, / а небеско увек и довека“. Када су Срби били утемељени у таквој, „небеској политици“, имали су успеха и у борби за царство земаљско: Карађорђе је 18О4. дигао устанак против Турака јер је устаничка Србија била свесна да је „земан дошо, ваља војевати/ за крст часни крвцу прољевати,/ сваки своје да покаје старе“. И Његош је, преко Љубе Ненадовића, сина проте Матеје, поручивао србском књазу: “На Косову да се састанемо, / да ми наше старе покајемо“. А србски ослободиоци 1912. добијали су медаље као „осветници Косова“.
ИДЕАЛИСТИЧКИ РЕАЛИЗАМ – ЈЕДИНА МОГУЋА ПОЛИТИКА
Наравно да је данас Србија земља под „меком окупацијом“, и више територија него држава, која нема озбиљних могућности да спречи Империју да „уредује“ у Приштини, и да алхемијом силе претвара дојучерашње шиптарске терористе и вадиоце органа у „државотворце“. Али, без обзира не све, они који воде Србију не смеју учинити ни један једини потез који би легализовао НАТО монструма званог „независно Косово“ и ниједан потез који би укинуо институције Србије на сопственој територији. Јер, ми у ЕУ нећемо ући, нити ће нам њена врхушка то икад дозволити. Ми смо „сива зона“. Зато даљи уступци бриселским уцењивачима и њиховим вашингтонским налогодавцима, од геј параде до „косовске независности“, нису никаква „реална политика“, него наставак брукања Србије и њене славне прошлости, без које нема ни садашњости, ни будућности. Морамо се, у економском, дипломатском и сваком другом смислу, оријентисати само на оне државе које признају суверенитет и територијалну целовитост Србије. А србским политичарима, данас, као и увек, Његош у „Горском вијенцу“ поручује: “Су чим ћете изаћ пред Милоша, / и пред друге србске витезове,/ који живе доклен сунца грије?“ То је реална политика, заснована на идеалима: небеским се брани земаљско.
О јесењем Крстовдану 2012.
1. Никола Врзић:Време је за не!, Печат,235/2О12, стр.15
2.Јаша Алмули: Нова офанзива „Четвртог Рајха“, исто,стр.18
3.Владимир Димитријевић: Мала књига велике мржње/ Речник србофобије, Лио, Горњи Милановац, 2О1О, стр.7-8
4. Исто, стр. 8
5.Исто
6. Исто,1О-11
7. Предраг Р. Драгић Кијук: Хришћанство без Христа, Рашка школа, Београд, 2О11, стр.183
8.Исто,стр. 184
9. Исто,стр.185
1О.Вили Вимер: Ваша сила стоји изнад права, у „Euтаназија:Косово изнад ЕУ – Европска Унија, мит и стварност“, Билтен националне организације слободних људи Српски сабор Двери, 2ОО8, стр.4-5
11. Исто, стр. 5 12. Б.Митриновић: Може и без фусноте, “Политика“, 4. септембар 2О12, стр. 1
Кемтрејлови (и) на северу Косова и Метохије?
ФБР, 30.09.2012.
Последњих дана на северу Косова и Метохије уочено је много више трагова од прелета авиона, него иначе. Више људи нам је потврдило информацију да се ти трагови веома дуго задржавају на небу а када нестану, формира се сиви прозирни облак који као измаглица дуго стоји на небу.
Такође, мештани севера КиМ су уочили да је необично и то што у задње време нема појединих птица: врабаца, врана, косова које су раније у ово доба године биле веома бројне у овом делу јужне србске покрајине.
(архивска фотографија)
