Знаш ли намеру ждрала
када на небу видиш
ждралова ред?
.
Знаш ли суштину Грала
када испражњен пехар држиш
уморан, испијен и блед?
.
Куда циља предводник ждрал?
Откуда му толика снага?
Како разазнаје смер?
.
Да ли заиста Грал,
са једном руком вага,
а у другој држи угломер?

Фото: Ждрал; Википедија

СВИМА ЧЕСТИТАМ ВЕЛИКИ ПРАЗНИК!
8-9 МАРТ ДАМЕ И ТЕТКЕ. ПРОЛЕЋНИ ФЕСТИВАЛ МАЈКЕ

Мајка светског дана, Богородица, Богиња Лада. Дошла је Прецима у виду младе удате жене, веома нежна и мека. Наше прабаке су је приказале са дететом на глави и зеленом јабуком у рукама. И Лада има вољену ћерку Лелу – витку и веселу, са круном на глави и певачком етиком. Ово је девојка из издања која се буди из зимског сна. Тамо где се појави, природа оживи, небо плави, сунце још јаче сија, заљубљена у младу Лелу, прољећна птица зазвучи и цве

Богиња Лела је заштитница љубави, брака и многих других благодета. На празник Ладе и Леле, деца призивају пролеће, јер се зима и у ово време и понекад преплави земљу снегом:

„Благослови мајку,
О мој Мете,
Пролеће позивамо
Да испратимо зиму! »

Лада (Леда, Рада, Рода) – Мајка богова, старешина Бројаница, Богиња света Лада, заштитница рођења, жена, деце, породичног уједињења, љубави, женских послова, жетве, плодности. Женска отелотворење Крви Свевишњег, супруга Сварога. Све богиње су њена инкарнација и манифестација. Мајка два основна темеља живота: Лели (вода, женственост) и Полел (ватра, мушкост).

Лада – Богиња живота, пролећа, плодности, рађања, раж-зрно, која ствара и васкрсава природу замрзнуту за зиму, чини Дакле, сваки плод, свако зрно за њега је честица Алатира, честица Сварога, јер се брине о свим живом и растућим стварима, даје снагу и води их ка светлости. Склад је универзална Љубав, која је основа стварања и постојања. После своје смрти, мајка Лада сакупља душе праведника, који су постали искри Ведоње Сварожијета, и одлази у свет људи, стављајући их у недра жена које желе дете. Велика мајка Лада се манифестује комбинацијом супротности, фасцинације и љубави.

ЛЕГЕНДА:
Летећи на Небеским кочијима, везани пар голубова, и пар лабудова, Запали ватру небеских звезда, тера зле силе, из хладних облака износи сјајно Сунце. Велика мајка Лада донела је на свет Живу Воду Ирије, долазећи људима иза дуге са бебом (Божич) на глави. У руци држи јабуку и лозу грожђа. Беба симболизује свет Јаве, Сунца-Дажбога, а јабука – Јаје-Рајзо – почетак свих постојања, камен Алатир, Соларни крст.

Дивни дани маја и почетком јуна посвећени су Лади. Онима који доносе донације Лади, она прориче срећу и судбину устама жена знања. Жене које нису могле да имају децу доносиле су јој поклоне, како би она допринела зачећу.

Мајка Лада је први пут дошла у народ са Оцем Сварогом и пренела божанско Знање (Ведас) – на Свет.

Сваке године, када сунце изађе из сазвежђа Стрелаца, богиња Лада роди ново Сунце (Богиња), након чега заједно са Сварогом организује универзум 12 ноћи. Празник Велике Ладе обележава се 25. децембра и 21. априла.

Ладина донација доноси: палачинке, кашу, хлеб, сир, мед, млеко, путер, житарице, пите, нити, колаче, зрно, шалове, платно,

СЛАВА БОГУ
Обред за упознавање са вашим Паром поводом Ладе и Леле
Рано ујутро, када сунце изађе, окрените се истоку – ка сунцу. Узмите векна хлеба (по могућности сами испеците) и мало меда. Ујутро рано, пред празник, иди на обалу реке, узми хлеб у руке, направи ваљду по средини, напуни медом, а хлеб у рукама дигни до неба. Изговорите молитву три пута:
Слава нашим Богињама – Бројаница Православног Рода! О, мајко Ладо, жено Сварога, ти си љубав Свевишњега Бога. Твоју лепоту и мудрост величамо,
Молитве Ти на гробовима упућујемо,
Наша велика захвалност, Мајко светова. Што нам је дао светлост Јаве да знамо,
Да искусиш моћ своје душе,
Славим ћерку Твоју, Црвена Тетка – Пресвета Дјево, Боги Срећу и ред дарујеш породици,
Благослов љубављу и радошћу. Бројанице су укусне, молим вас прихватите мој захтев.
С љубављу, срећан пар, свака част благослови! Као што река мору тече, нека ми добро дође ко је сужен! Слава Лади и Лели, и свим Православним Боговима! »
После тога ставите хлеб у воду да плива.

(Гугл превод)

Фото: Лада и Лела; Руски сајт Одмор

Није љубав… Љубав је…
Није љубав туга…
Није љубав кукавичлук…
Није љубав немоћ…
Није љубав суза…
Није љубав патња…
НИје љубав математика….
Није љубав ни физика…
Није љубав када некога волиш зато
што ти треба!Није љубав себичност..
Није љубав не брига…
Није љубав ружна реч!
Није љубав чинити оно што свет очекује од тебе
!Није љубав само празна реч…
Није љубав лаж…
Није љубав на продају…
Није љубав макар шта….
Љубав је нежна емоција.

Љубав је страст.
Љубав је приврженост.
Љубав је давање.
Љубав је брига, поштовање, одговорност!
Љубав је када волиш!
Љубав је када некога требаш зато што га волиш!
Љубав је кад другу особу усрећујеш.
Љубав је пријатна!
Љубав је када је срећа наша, заједничка!
Љубав је сунце у осмеху.
Љубав је читав свет у једном погледу.
Љубав је све речи у једном уздаху.
Љубав је све олује у једном додиру.
Љубав је сво време овог света у једном трену.
Љубав је један осмех за све осмехе света!
Љубав је жеља која се рађа при спомену само једног имена.
Љубав је све мисли упућене само једној особи.
Љубав је свемир у једном загрљају.
Љубав је земљотрес у једном додиру.
Љубав је цео свет у једном стиску руке.
Љубав је свака мисао која пролази кроз нас.
Љубав је храброст.
Љубав је моћ.
Љубав је када се предаш некоме
потпуно а ипак останеш свој.
Љубав је срећа у сјају ока!
Љубав је све оно што немамо речи да изразимо.
Љубав је све оно што осећамо а не постоје речи да искажемо.
Љубав је светлост које исијава из нас!
Љубав је оно што нас греје у хладним ноћима.
Љубав је поглед пун милион звездица које лепршају
око нас и шаљу топлоту свима око нас!
Љубав је свака мисао, свака жеља, сваки уздах,
сваки трепет тела, сваки дрхтај усана..
Љубав је када је срећа наша!
Љубав је љубав!
Љубав је све!

Фото: Фб страница – Flowers of all kind. And the beauty of Nature

Пробудимо Истинског Исцелитеља!
Пробудимо Успаванка!
На ову плаву прекрасну планету
Дошли смо да се пробудимо
.
Наше ткиво и све наше биће
Чине Вечност и Безкрај
Нема другог садржаја у нама
То је стварна испуњујућа истина!
.
Сви смо спашени и вечни!
И пошли смо на далеки пут
Од Циља ка Старту и – Циљу
Тако далек Пут а тако близу!
.
Ох ох како си леп Господе!
И како си танко распростро Лепоту
На белутак и биљутак и зверутак
И духове и људове и богове!
.
О свелепи свемудри Господе!
Како си ме моћно растего у Потки
Као мрежу у вредном пауку
Растегао од Циља до Циља!
И предао ми светлосну катану
Да отсецам џунгле и пустиње
Да отсецам пустиње и џунгле!

Фото: Фототека Србског Журнала

Ако те поново сретнем,
обећавам да нећу
застати док ти
корачаш.
Бићу твој ветар у леђа,
твоје очи на потиљку,
твоја крила од магле.
.
Ако ме поново сретнеш,
немој причати о књигама
неких љубавника, о коњу
са сломљеном ногом, не!
Немој причати о љубави.
Сва љубав станује на
твом образу, Лоло.

Фото: Лице са знаком; Википедија

Не вјеруј у моје стихове и риме
Кад ти кажу, драга, да те силно волим,
У тренутку сваком да се за те молим
И да ти у стабла урезујем име —
.
Не вјеруј! Но касно, кад се мјесец јави
И прелије срмом врх модријех крша,
Тамо гдје у грму прољеће лепрша
И гдје слатко спава наш јоргован плави,
.
Дођи, чекаћу те! У часима тијем,
Кад на груди моје приљубиш се чвршће,
Осјетиш ли, драга, да ми т’јело дршће,
И да силно горим огњевима свијем,
.
Тада вјеруј мени, и не питај више!
Јер истинска љубав за ријечи не зна;
Она само пламти, силна, неопрезна,
Нити мари, драга, да стихове пише!

Фото: У загрљају; Википедија

Теби
Који собом чиниш свет
Као мисао, покрет,
Као емоцију, као реч

Сети се

Теби
Иза завеса што кријеш се
А осећаш све,
Једном, јединственом,
Зазиданом у гомиле

Осети се

Што мислиш да пливаш али струје те носе
Што хваташ се за гране које увек се ломе
Коме предајеш свет док спушташ поглед
Коме предајеш свет и закључаваш се

Према Природи која јеси
У захвалност свему што постоји
Хармонија је дужност
Свет за тебе може бити бољи

Што кажеш да видео и прошао си све
Искуство око тебе дигло је зидове
И где си сад? Свету треба твој осмех,
Знање вене без љубави као цвет без воде

Према Природи која јеси
У захвалност свему што постоји
Хармонија је дужност
Свет за тебе чезне бити бољи

Теби
Што на путу срећем те
Као поглед искрен
Као руке пружене

Осећам те

Теби
Што на путу срећеш ме
Никада ме ниси видео пре
Али ме добро познајеш

Јер сећаш се

Да једно је све,
Да твоја радост моја је,
Драго ми је
Да видиш оно што гледаш
И у грудима носиш сунце
За један свет

А једно је све,
И твоја бол моја је,
Жао ми је
Што не видиш оно што гледаш
И у грудима носиш тег
За цео свет

Јер једно је све,
Па моја љубав твоја је,
Драго ми је
Кад чујем оно што слушам
И у грудима носим сунце
Да огрејем те

Једно је све,
Сад твоја љубав моја је,
Драго ми је,
Нека Земљом хаљине плете
Наших корака плес

Сети се
Да собом чиниш све
Да сачуваш свет
и сачуваш ме.

Фото: Фототека Србског Журнала

Ја чак ни не знам пут Југа,
али знам сигурно да сам Божији слуга.
Знам тачно где почиње светлост, где престаје дуга
и где се рађа она друга туга.
Ја не знам пут до Запада, али умем
да се одбраним од демонских напада.
Не мачем! Ни бритвом, него Исусовом молитвом!
Ја не знам пут ка Северу, али знам почетак свом немиру.
Необјашњиво је, али тако ствари стоје.
За свет око себе сам незналица, али познајем
добро одраз Анђеоског лица.
Знам где се налазе гнезда Рајских птица.
Познајем путању до суза чистилица.
Знам непогрешно где је мога бола клица
и где зуји та, немирна у мени, пчелица.
Ја, заиста не умем да покажем где је Исток,
али сигурно знам својих мисли ток –
осетим тачно где је мој Бог!
Он у мени све грли и плени
и живот и тајну и искрице чистоте сјајну.
Ни сама не знам од када све знам,
али нека Милост Божија тече ми кроз вене и ноћ и дан.
Тада ћу разумети и знати пут до свих страна света,
а сада бих да наставим где сам стала, ако вам не смета…
Ја, уистину не знам мој пут пре краја,
али силно осећам да у мени вечност одзвања,
да пулсира у мени Небеска Тајна,
и препознам сву болну дубину
када се низ лице моје сузе Мајке Божије слију.
Ја не знам где корачати треба,
али знам где је та граница између Земље и Неба.
Иако на свету немам искреног пријатеља ни друга,
мене из дубине потреса њихова заблуда и туга.
То је ваљда смер Југа?
Иако се браним часно од њихових напада,
не мрзим њих него зло у њима.
То је ваљда смер у правцу Запада?
Све, и да је тако горко као чемер
разумем ту страну људску.
То је ваљда пут за Север?
Моје битке воде се стално, али она са самом собом
одвија се непрестано.
Она је најтежа и жестока!!!
Јер кад човек сам себи реже грех на комаде,
то је онда пут Истока.
Ја заиста не знам правац ка Северу, Западу, Истоку или Југу,
али умем да препознам у човеку тугу
и смисао нашег постојања није да се све зна
него да се спозна она највећа Тајна.
Почетак свесности, то је крај за собом трагања!!!
Тада ми у Вечности постајемо Тајна.

Фото: Фототека Србског Журнала

Можда сам ти мрља у дневнику
Започето слово
Ништа ново
Само, знаш ја сам романтик
Срљам из једне пропале љубави
У другу
Знајући шта ме чека
Увек су ме привлачиле живе ватре,
место цвећа
Зато ми је и душа оваква
Пропала од пожара
Мастило и брдо папира
Покушавају да ме убеде да сам повређен
И да ниси ти никаква вила
Већ погрешно пролеће
Чезнем, пишем
Некад једва дишем
Такав је живот песника

Фото; Мастило за налив перо; Википедија

Дајте ми очи пуне месечине,
и срце пуно сунца.
Руке сужањске жито милујте,
док душа хрли у модра пространства.
.
Избришите ми све безвезне сате
да ми живот цео у младост стане!
И нека ме љубав нитима за небо веже,
да будем небеска љубавница.
.
Од сунчаних зрака исплешћу крила
и летети са облацима око света.
Отворићу ковчег у којем
заробљени снови спавају.
.
Од дуге направићу степенице до неба
да се сви раздвојени сретну.
Сребрним концима месечине
повезаћу светове, да у једну
колевку стану.
.
Од звезда направићу ибрик
из којег се пије срећа.
А ветар ће однети бол, патњу и тугу.
Нека отплове на дно океана,
нека се одморе.
.
Сакријте сву подлост, прљавштину, зло.
Утишајте свађе, раздоре и бол.
Заробите несреће, пошасти и ратове.
Глад, болести и заразе.
Невере, преваре, завере.
.
Дајте ми крила да загрлим свет.
Нека се помешају све боје
и све нека блиста.
Волети је тако лепо!
Још лепша је душа чиста!
.
Буди ме дан!
Беше ли ово јава ил’ сан?
Патња, лажи, зло међу нама обитава.
Издаје, преваре, осуде и страхови
наши су слепи путници.
.
Крик раздире груди, јаук од бола!
Много боли истина стравна!
Ланци похлепе мрве и ломе,
али наду не могу да сломе.
Што беше сан, биће јава!
.
Дајте ми очи пуне месечине
и срце пуно сунца!
Руке сужањске жито милујте,
док душа хрли у модра пространства.

Фото:Фототека Србског Журнала