Фото: Крвави месец; Википедија

Слутим тврде речи с хладних висина
пркосно веју пахуље црне
мокрог лица бежим пред њима
погледа чађавог уплашене срне

У мени тог трена нестаде лепоте
сунце на грудима што је силно сјало
и сви моји дани преда мном се губе
све што некад у мени је цвало

Сад кад је клонула душа празна
кад тврда реч дамаре пресеца
кô набујала црвена река
тонем у сјају крвавог месеца

Фото:Фототека СЖ

Појединци су попут капи у океану. Као што је свака кап иста као океан, упоједињена душа је и даље Једно Биће и не бива стварно одвојена.
*
Шта се десило јуче? Ништа. Шта ће се десити сутра. Ништа. Све се дешава сада … у вечном САДА од почетка без почетка, до краја без краја.
*
Снага рађа понизност, док скромност наговештава слабост. Једино онај који је истински велики може бити стварно понизан.
*
Онај који живи за себе истински је мртав, а онај који живи за Бога истински је жив.
*
Изнад отеловљеног живота у рођењу и изван растеловљеног живота после смрти, душа је једно недељиво, вечно постојање … Ако смрт има неку вредност, то је да научи човека истинској уметности живљења.
*
Не тражи смрт, и не плаши се, па када смрт дође, биће преображена у корак ка узвишенијом животу.
*
Ти си безконаан. Заиста се налазиш свуда: али, мислиш да си тело, те отуда себе сматраш ограниченим. Ако се загледаш унутар у себе и доживиш истинску природу своје душе, увидећеш да си безконачан и изнад свега створеног.
*
Процес еволуције, ре-инкарнације и остварења неопходни су да би омогућили души да досегне само-свест.
*
Безсмртност је могућа јер упоједињена душа није исто са физиччким телом. Пошто је живот, посредством грубог тела, само део непрекидног живота сопства; остали делови тог живота испољени су у другим световима..
*
Природа је много више него што човек опажа чулима физичког тела. Постоје скривена обличја природе која садрже финију материју и силе. Све се међусобно прожима и живи заједно.
*
Господари мудрости немају посебног интересовања за прошле животе, јер они су једна од многих неважних чињеница земаљског живота.

Фото: Фототека СЖ

Фото: Фототека СЖ

У неком оскудном времену,
кад ноћ залута у тишину,
свратим у себе.
Облачим мисли у топле пркосе
касним сатима.
Прозивам лета, препелице у њима.
Раздирем повоје сећања,
утканих у некој остави душе.
Посегао бих за звездама,
далеким као знатижеља,
успоменом, на снегове,
пустаром развејане.
Гацали смо ледену прт,
стопама ноћи, осамљени.
Још ми у руци цвета
отисак длана друга,
из тих дана.

Фото: Речна вила; Википедија

Било је то, гле! у једно зор-летње
праскозорје,
кад рудине миришу на мајчину
душицу а букове горе на позни
липов цвет;
кад реке бејаху зелене а небо
дубоко, чаробно и плаво,
и кад свет овај биваше чедан,
прозрачан и дивотан.
Седео сам на оштрој стени
високо над слаповима и буковима
Рзава,
чекајући да изгреје пурпурно и
румено Сунце понад висова
уснулог Клокоча.
У трену када су први румени зраци
Сунца провиривали кроз малинове
сенке горских висова, и када је
наступила праискона тишина
што није од овога света, угледао
сам у модро-зеленом рзавском
виру, дубоко пода мном про
сеновитог врбака, прелепу
танкоструку и млечнопуту вилу,
златних и сребрних витица
пуштених низа обнажена плећа,
како се извија из воде у
прекрасном луку,
и како се тисуће светлуцавих
капљица воде распршују око ње, и
како, попут лептирице или птице
у лету, поново из висина,
стрмоглавце, зарања у зелено-
модар вир који кључа, ври и
пенуша под златним зрацима
излазећег Сунца.

Фото: Фототека СЖ

Фото: Фототека СЖ

Пусти да забруји
Крв ми телом,
Док љубим ти усне
Снагом врелом,
Док отварају се
Латице смиљем,
Кадом љубљеним,
Којим небеса се красе
Пусти да утрну
Отровом одсањани трнови,
У злодухе претворени,
Хватачима снова ухваћени,
Пусти магији љубави
Сузом радосном,
Над пламеном Светим,
Над спојеним рукама нам
Да проговори!

Фото: Фототека СЖ

Размакох завесу
Па у тајном претинцу
Што се срце зове

Убацих једно име
Коме сам
Тихом песмом ветра
Небо из очију украла

Док пољем
Шареним газим
Задигнувши скуте
Цветне хаљине

И плава пучина
И снови ме покривају

Испраћам реку
Коју погледом
Несташно таласам.
Са рашћупаним осмехом

Ја из праха ничем
И започињем нови лет
Због чега и птици
Почињу цветати очи

Чујем му глас
У тоновима љубави

Који се провлачећи
Кроз ливаду
Хвата у коло
Са капљицама росе

Фото: Свети Максим, архиепископ србски; Википедија

31.01. Свети Атанасије Велики
Истинитој вери
даде пуни смисао,
Свети Атанасије Велики
Символ Вере је написао.
.
31.01. Свети Максим архиепископ србски
Ка небу духовном
високо се уздигао
и манастир Крушедол
у Срему славном је подигао.
.
31.01. Свети Доситеј Загребачки

Житије Доситеја
земаљска су одисеја.
.
Свете вере бранитељ
народу утешитељ.
.
Подарио своме стаду
лични пример вечну наду.
.
И у рату, и у миру
свдочио веру живу.
.
Попут цвета, плода дао,
православље разгранао.
.
Плод од Неба свакој души
неда души да с’ осуши.

Фото: Фототека СЖ

Духовна наука за свет је ,,неука“.
Нема диплому, нема ништа физичко
што ,земнима „вреди.
Само је великима посебно драга,
јер себе не штеди!
.
Ако од ње желиш користи,
прво прљаве мисли очисти.
Одбаци од себе среброљубље.
Урони у духовност дубље!
Обуци ново божанско рубље…
.
Да грешиш престани и нов човек постани!
У Рајски врт се настани, ту и остани.
Са свим светима својим песму утроји
и судбину као капут скроји!
.
Зар је битно да ли је јутро или вече?
Пусти време нека тече,
па проживи садашњи тренутак
и смести га у најлепши кутак.
.
У мозаик својих искустава њега уклопи,
и лепу причу склопи.
Дај му предност, нек живи кроз Вечност!!!
Не дај себе без преке потребе баш свима.
Нека те има, близу срца
онај који све на радост од Господа прима!!!

Фото: Фототека СЖ

Са свих страна, као ножевима

Опкољен надошлим животом,

Тобом се кунем, љубави, међу ветровима,

И твојом грехотом.

.

Ја сам светлост ствари

Које су потекле од мене,

Зато сам подложан, ко танушној брвнари,

Страшном суду успомене.

.

Свака непогода као по праву,

На моју судбину рачуна

Док се играш љубави-злудаву,

Мехурића од сапуна…

.

Ал са мном што је почело и стало на стазу,

Са мном се завршити неће,

Говори ми победа израсла у поразу

Који ме надлеће.

.

И док јесам, у животу, суманут

С рукама као ветрењаче,

Греси твоји, љубави, по ко зна који пут,

Све су што имам, док зраче.

Фото: Свети Јован Кронштатски; Википедија

02.01 Свети Игњатије Богоносац

Христос га је као дете
држао на рукама,
кончина му је била
у најстрашнијим мукама.
.
02.01. Свети ариепископ србски Данило (Други)

Све се збило
како је Богу мило,
измирио браћу (Милутина и Драгутина),
оца и сина (Деанског и Душана)
архиепископ Други Данило.
.
02.01. Свети Јован Кронштатски

Штитио веру, људе
и престо царски,
до краја Русији веран
Свети Јован Кронштатски.
.
29.01. Часне вериге Светог Петра

Свети Петар је бачен
на грдне муке,
Божјом вољом вериге му
спадоше са руке.