(Песма посвећеница Оцу Серафиму Петковићу)

Баћушка Серафиме

Наш и мој Оче

Роде по Духу Светом.

.

Осећам да још много,

Много треба да служим

Светој Љубави

Богу.

.

Ово што чиних,

Само су натрухе човечице

Која открива слојеве

Сопствене личности…

.

Земљу са раном на души.

.

Многе, многе тајне

Спотичу ми корачаје до свиле

У јарму времена горко је бреме.

А плаве виле су биле – тек да би биле.

.

Љубав души даје радост,

Блаженство.

Уз прве петле слави почетак-

Вечно трајање.

.

Знање га не може слутити

Нити даривиати.

Дрхтав је пут – реч

И нереч пред зору

На којој угледах

унутрашњост срца.

.

Јутрење је огњевито

Црвен путир с` вином

Младожења својом белином

Изниче у светлооком класју

Праотаца – Светаца.

.

Баћушка Серафиме

Оком на души иштем

Под небом плодним

Сетве у браздама времена

Дугачку песму клијања

И звезду над светлим плугом.

.

Нека ми молитва буде

Васпитач ума

док зборим:

“Исусе мој, наш – учини

да у мени моје: ја јесам буде

равно са: ја волим“.

.

Док лепрша листар

Сред неба виори дечија машна

Потка јој златна

Молитва тиха и страшна

У Твом срцу

Миром кротко обручена

Ипред века

Стрпљиво

Чека.

.

У Твојој руци Знак је Истине.

.

Без љубави према Теби

Свако ткање немогућа је мисија.

Јер сенка из ока птица пада без лица

На трњу почивају тетреби.

.

Баћушка, Оче Серафиме,

Наша литургијска светлости

И мој оче по благодати-

.

Буди нама и мени

У Христу Богу Око

Зеница,

Уво Божијег слуха-

.

Тело пуно Светог Духа!

Фото: Свети Дух; Википедија

Ово је цвијет љубави,
баш као што мени ти си,
Сунце руке своје дај ми,
да њима топлином
загрлим цио свијет.
Душе моје стварност.
Волим зором,
тако сваку тајну у ноћи
с тобом покривам.
И кад хоћеш да ћутиш,
пјесма на ријечи тјера те,
Јер у сваком стиху само ти цвјеташ,
мирисом сјећаш на све што волим,
па како тој љубави да одолим?
Руком срца свако пишем ти слово,
јер љубав увијек понуди нешто ново.
Парк снова, улице без границе и броја,
гласно шапутајућу, волим љубави моја,
Све до задњег миља у мору,
ти си од љубави срце,
волим те све до задње ријечи.
Ти обожаваш сонете,
а ја голубове и ласте,
док свако лети слово,
у тајне срца твога,
јер ти си цвијет универзума мога.

Фото 1,2: Фб страница – 𝐍𝐐𝐄李

Све је савршено у овоме свету,

Све је увек онако како треба.

Све се дешава са разлогом.

И да се брине много не треба.

 .

Све иде својим током

Са нама или без нас,

Свако сазрева својим темпом

И сваког чека другачији спас.

 .

Све је у промени и превирању,

Све је у настанку и нестајању,

Све трепери по такту свемира

И другачију музику свира.

 .

Све ће на крају добро бити.

Свако ће пронаћи своје царство,

Сви ћемо испунити мисију своју,

И уронити у дато нам  пространство.

Фото 1,2: Фб страница – 𝐍𝐐𝐄李

Фото: Златна јесен,

природа ненадмашни уметник; Википедија

Златом злати јесен мила

Црвен вез јој шешир шара

Као капа од мудраца

Као смирај зрелог срца

Сочна, мудра, дама права

Смирила је ватре своје

Па с љепотом млађом сестром

Сокове од воћки цједи

Вино справља, медовину

Па уз вјетар благи

Са гранама што се игра

Испоје по неку пјесму

У чобанску фрулу свирне

Ох та јесен чаробна је

Чаробница

Бајковите хаљине јој

А тек косе с коврџама

Златним смеђим, црвенкастим

Мирише на смирај Божији

На праисконе свете књиге

Мудрица је паметница

Или вјечно мудро дијете

Плеше, игра, поскакује

Воли, грли

Кошарице богатствима својим пуни

Зкатом злати јесен мила

Фото: Светлана Стевић; Википедија

Светлани Стевић, хомољској вили гласа правилинскога,
која је и певање и живот Дивотама Словенства посветила.

Боже!
Ако си у Љубави
Својој неизмерној,
Створио сва бића
У свим световима,
Онда их у Љубави,
Свесилни и Свеблаги,
Избави из патње,
Како овога
Тако
И онога света!

Наспрам Црвене горе, у Банату,
кад багрем бео цвате, 2011.

Фото: Фб страница – Beautiful flowers for you

Фото: Планина Каблар; Википедија

Овог ведрог топлог и округлог подневља

Поново се пењем на Каблар планину

Повећавам укус моћ и мудрост пењања

Благосиљам успоне на сваком искораку

.

Мој напор циља вечни живот за све

И не плашим се да ћу негде погрешити

Решавам један по један тврди проблем

У своме бићу и на успонима планине

.

Дошао сам на врх да стојим усправно

Лако је лако бити непомер у равнини

Када се пењеш буууди муфлона у себи

Када стојиш буууди дрво и буди дрво

…

Човек Вечности расте вечно се пењући

Недодиром милка врхе унутарњих планина

У трену ради милионе добробитних ствари

И на рубу растуће Вечности созерцава Безкрај

Фото: Римантични излазак сунца; Википедија

Фото: Октобарске боје; Википедија

Те…октобарске ноћи
угасила се
балада о нама
која је данима умирала
у јецају ветрова
који су разносили
црвено лишће
мокром цестом
окупаном небеским сузама.
.
Те…ноћи без сна
која је плакала тугом
што се спустила
низ пусту улицу
без људи и птица
и скривала у сенкама
дивљих кестенова
испод којих је неко
увек чекао неког
да наслони своје уздахе
на мокра рамена
горких растанака.
.
Те ноћи…остадох сам
без мириса
твојих корака
немоћан да зауздам
немирне олује ноћи
које те одведоше
у нека замагљена сећања
а мене оставише самоћама
да сањам незреле пољупце
и поновно рађање.
.
Те ноћи…заборавих
на бујице твоје младости
које немиром играју
под свиленом кошуљом
боје багремовог цвета
које ће грејати
нечије чежње
и тужне додире
ноћних птица
које ће загрлити своја гнезда
и чувати сагу о нама
наше недовршене снове
и трагове судбине.
.
Ако се некада
будемо срели
обуци онај црвени октобар
који си за мене носила
увек кад смо боловали
наше недоказане речи
можда и ниси знала
да се у недораслим данима
беру само незрели плодови.

Фото: Фб страница – I love Nature

О мој драги, ђаволе,
девојке те најволе.
Све девојке тебе воле,
а ја понајбоље

“Драгачевке, изворне народне песме“

Сакупио: Ника – Никола Стојић

Фото: Ветар; Википедија

Ветро, планинска мајко!
Дај ми шачицу Воде
На ужарен језик
Да остружем застој
На нерву живота!
.
Ох, ми мушки!
Због очију двојеиме жене
За-певао сам војничку дивљину
У овом вучјем пределу
Тражио и нашао исечке љубави
.
Тражи цело путниче!
Све испод тога утрњује руке
Недај да твој живот
Неко други нацрта
Постаћеш безуба кончина!
.
Ветро, планинска мајко!
Вода подиже моју ледену појаву
Упрту у дуги дуги штап
Испред крваво-набубрелих очију
Нестаде зид од успављивача
Опет сам брз и узимам пар слободних воља

Фото: Фб страница – 𝐍𝐐𝐄李