….. У принципу свесни излазак из сопственог тела, само даље уверава човека да је „стваран“ у слици и наличју Г.Бога – дакле чини се невероватно – излазак из своје физичке љуске. Ово јасно говори о „божанској“ природи човека,… мисли се на оне који подпадају под утицај лажних идеја! И зато не размишљају да развијају себе по „наличју“ и „слици“ Г.Бога – не могу више развијати сами себе зато што изнад сличности Бога, је само Бог сличан самом себи! А они (за сада) не траже место самог Г.Бога.
Али ипак, сигурни су у уверења о својој првобитној величини, што не може бити из једноставног разлога.
Величина човека је у његовим делима а не-самохваљењу- али лажни систем о природи, који су створили социјални паразити на Мидгард -Земљи, само је хранљиви медијум за умишљен понос човека.
Ако се неко противи чињеници, да сви верују у Бога на земљи ,то су такозвани „атеисти“ који негирају Бога, и зато не подпадају под деструктивна дејства на свест лажних идеја. Али на жалост овакава веровања су такође нетачна. Атеисти имају веровање да је човек „краљ“,природе и….овим је све речено!
Важна чиињеница – створили су веру у Бога , и створили „атеизам“ исти ти социјални паразити како би лакше манипулисали масама , подстицали људе једне на друге да би решили своје сопствене проблеме. На такав начин, социјални паразити „убиру“ и стављају под своје „крило“ те што верују у Бога, и те који ту веру не примају!
Није ли то добро смишљено!
Социјални паразити су присутни и у једном и другом случају, они искривљују ум у толикој мери, да не дозвољавају људима да схвате праву природу самог човека, свој ум и своје способности.
И једним и другим начином, социјални паразити наводе људе у слепе улице, погрешног схватања постојања.Јер само на такав начин успевају да задрже човека под њиховом контролом.
Паразити намерно стварају контрадикцију, између садржаја и форме.
На жалост човек добровољно прихвата ову лаж која обећава умишљену „величину“, док је реална величина сваког човека у његовим делима, малим и великим.у рутинском напорном раду, у свакодневном животу
Најнеугодније је то, када се да предлог људима, да им се помогне, да се ослободе од контроле паразита; такви људи не желе да одустану од тог „трона“ на који су их сами паразити поставили; за њих је то слатка-илузија. Пожељнија од напорног рада и у име оног што је још непознато.
Овде су већ Бог, Краљ, Јунак ,а тамо морате променити мозак, решити проблеме који се појављују, ризиковати свој живот и здравље и још је све неизвесно – да ли је то „барут“, ово је појам парадокса, зашто паразити различитих нивоа на лак и брз начин подређују њиховој контроли већину природно надарених људи који тек почињу да отварају своје очи.
Сада ћу се вратити до тачке где сам запоцео основну тему.
Реорганизација мозга до које сам успео доћи, принципијелно је изменила ситуацију,са Сребрном нити која повезује „празно“ физичко тело и суштину човека, која је изашла из њега.
Након трансформације мозга, човек може свесно напустити своје тело,у принципу на неограничене удаљености.
Прецизније, растојање удаљености суштине од свог физичког тела, одређено је након трансформације мозга.
Само квалитативним нивоом развоја саме суштине а не „дужином“ Сребрне нити између тела и суштине – као што је у обичном случају –
Ако суштина након трансформације мозга се „одмара“ на било којој квалитативној баријери и не може даље да се креће, довољно је, само створити нова својства и квалитете који недостају и…напред!
Неуобичајена квалитативна манифестација након реструктурирања мозга ,неочекивано се појавила током студија истраживања. Први пут је примећено,када је у мају 1989 год, снимано на институту за мозак у Москви. Улогу експерименталног „зеца“ – добровољно се пријавио новинар- Михаил Дехта,
На мозак Михаила били су повезани сензори енцефалографа, унутра Фарадејеве камере, искључујући било који утицај извана. Када је све било спремно,запослени у лабораторији за мозак Сергеј /презимена се не сећам/ укључио је запис сведочења.Одлучио сам да урадим једну од мојих идеја.
Послао сам Михаила не у космички простор, већ у микрокосмос, што се за мене показало веома занимљиво.Ставио сам га у неопходно квалитативно стање, и…
Направио је микроскопску величину, након тога је кренуо на пут у своје сопствено тело. Једном унутра у своје крвне судове, заједно са токовима своје крви почео је пут унутар свог тела.Овај експеримент сам радио први пут,
Михаил је био у самом себи.
Можемо рећи да је Михаил „оседлао“ еритроцит и почео да се креће са њим по органима. Када је све почело Михаил је био потресен, од свега што је видео на свом путовању. Када је на такав необичан начин ушао у једну од својих ћелија, предложио сам му да путује својим хромозомима. Ја сам га смањио а као резултат,тога спирале његових сопствених хромозома претвориле су се у огромне тунеле, кроз које је могао безбедно „ходати“. Са неким корекцијама перцепције ,коју сам направио, он је видео у спирали сваки ген. Познавајући хемијску и просторну структуру нуклеотида који обликују наше гене, повезао је сваком од нуклеотида своју боју, могао је да види не само сваки ген свог сопственог хромозома, већ и сваки нуклеотид!
/ Михаил Дехта , Мзиа Соломонииа, Валери Иусупов, Николаи Левашов, на институту мозга Академије медицинских наука СССР ,1989 год./
Али то није све! Михаил није само видео своје гене,могао је да открије на којим генима има ту или тамо штету. Корист од свега је у томе, да на исти начин може да путује у било коју другу особу, истовремено, не само у садашњости већ и у будућности и прошлости.
И не само да путује, већ и да „добија“ све информације о стању организма на молекуларном нивоу или ћелијском, зависно од потребе. Уз то, његови подаци одражавају реално стање човека, узроке саме болести. Михаил није могао сам управљати овим путем – био је путник посматрач, ког сам преместио у прошлост и будућност, управљао сам свим тим процесима. Улога путника није тако лака – волео не волео, то је тешко оптерећење. Михаил на свом путу, описао је све шта је видео, током свог путовања. Вероватно ће неки читаоци ,који читају ово, понарочито скептици, пожелети да окрену практично прст у Храм – Али ја им не саветујем да то раде зато што су реални експерименти и тестови са најтачнијим инструментима.
Добијене информације на овај начин, потпуно се поклопиле са резултатима инструменталних студија , које су по некада трошиле пуно времена и новца а резултат је био исти и. не само што исти већ много потпунији, омогућавајући добијање било којих занимљивих нијанси, којима ниједан уређај није способан …
Али то није све! Било је неопходно видети лица научника, који раде на институту за мозак – Сергеј – он је гледао сведочење енцефалографа.
Према енцефалографу, Михаил,током овог експеримента, био је у стању КОМЕ – или у стању клиницке смрти – или мртав човек…Ако верујете у индикације инструмената!
Дакле предлажем скептицима да „окрену“ свој прст у „Храмове“ инструмената.
У време када инструменти показују, да је Михаил мртав, или је на путу смрти, он је мирно, чак весело и са великом инспирацијом и изненађењем причао све што види током свог необичног путовања. Дакле, може се замислити конфузија научника запослених на институту.
На овом унутрашњем путовању, иако веома необичном, Михаил није напустио своје физичко тело – прецизније он је шетао својом умањеном суштином унутра свог тела. А што се тиче “ спољног“ путовања суштине све је потпуно исто.
По први пут, експеримент са потпуним ослобађањем суштине из тела енцефалографа мозга ја сам већ испробао у САД, када сам купио вишеканални енцефалограф са излазом података на компјутерски монитор. Тим експериментима ,експериментални „зец“ је била моја жена Светлана.
Прво током неког времена, сигнал мозга је снимљен у нормалном стању, када је сушстина Светланина била у њеном телу и тек након што је уређај показао потпуно нормалан рад, понудио сам Светлани да напусти своје тело.
Када је изашла из свог тела, све индикације енцефалографа одмах су пале на нулу! Подаци енцефалографа на екрану компјутера показале су боје од тамно-плаве -до нијансе црвене боје.
Са нултом амплитудом сигнал енцефалографа боја је била -тамно плава – .када је амплитуда сигнала порасла боја је постала све „топлија“ и „топлија“ ( плаво. зелена, жута, наранџаста, и црвена).
Дакле, када је Светлана изашла из физичког тела, амплитуда сигнала одмах је пала на нулу и цео екран компјутера је постао тамно плав. Ово стање је одговарало, дубокој коми или смрти.
Међутим, Светлана је сасвим мирно,причала, могла се померати, температура њеног тела није падала. Све то говори, да је она у сасвим нормалном стању, док у исто време, енцефалограф њеног мозга говори, да њен мозак не функционише уопште!
Ово је реално!
И ко настави да гледа са скептицизмом – то је његово право!
Напоменућу само један пример – у Јужној Америци, постоји друштво „Равна Земља“ – они су убеђени да је земља равна а не округла. Праве овај невероватан закључак на основу чињенице, да свако јутро, Сунце излази на Истоку и креће се по небу, залази на Западу – свод земље остаје фиксиран и према томе раван… Јер својим очима виде раван хоризонт. Ни један аргумент неће променити њихово мишљење јер верују својим чулима вида.
Аналогно томе, ако верујете само индикацијама инструмената, заснованих на некомплетним представама о природи живих материја, нулта активност церебралног кортекса значи само смрт човека или минимум у дубокој коми! Не може говорити, померати се, нити показивати друге активности које су својствене живим и здравим људима.
Најинтересантније је то, што у огромној већини случајева, они су апсолутно у праву. Чињеница што је „страно“ у понашању уређаја појављује се само када је човек прошао кроз квалитативну трансформацију мозга.
Мозак човека почиње да ради, у фундаментално новом режиму о чему савремени научници немају најмању идеју /након квалитативне трансформације/ по вољи човека, тачније, човек по својој вољи усмерава рад свог мозга.
Дакле уређаји, показују да се, након квалитативне трансформације мозга ( нарочито код Светлане која је прошла кроз такву трансформацију) интеракција физичког тела и суштине човека драстично мења.
Са свесним изласком, уобичајеним, из физичког тела, стање човека је у дубокој коми што је веома близу клиничке смрти – практично се не виде знаци живота у овом стању – дисање је слабо, суптилне контракције срца- Човек не говори, не покреће се, ,особа у таквом стању није способна а тело је празан суд.
Након трансформације мозга, при практично нула активности у церебралном кортексу, што је потврђено на институту експериментима .и мојим експериментима са енцефалографом, човек наставља да се понаша као да је суштина још у телу
Сасвим разумљиво, нећу описати на који начин сам стигао до тога, не што не могу, већ да те информације не падну у руке непријатеља који могу користити ово знање. Донели би много штете не мени ,већ другим људима.
У сваком случају након трансформације мозга наступа фундаментално нова квалитативна интеракција између физичког тела, када суштина са свесним изласком из тела није везана као на поводцу ,Сребрном нити за своје тело …већ стиче реалну слободу од свог физичког тела без да оставља своје физицко тело заувек.
Али то није све!
Обичним свесним изласцима из тела, суштина човека је у стању обичног посматрача. Има потенцијал да се ова суштина акумулира у тренутку изласка из свог тела.
Али након трансформације мозга по трансформацији, располаже свим потенцијалима свог тела.
Са таквим свесним изласком,суштине, не само да тело наставља да се понаша као да суштина није изашла никуда, но суштина која је изван свог тела има потенцијал као да је унутра у телу човека.
Ипак, неопходно је узети у обзир, да под конвенционалним називом “ реструктурирање мозга“, треба разумети ,квалитативну трансформацију не самог мозга, већ и суптине особе, њеног физичког тела на хромозомском нивоу, ,када нису активирани само гени човека, већ се у овим генима стварају фундаментално нове структуре, …када хромозом постаје вишедимензионални и квалитативно се разликује од првобитних и уз све то споља готово да се не мења.
Прилично велике промене, којима подлеже мозак човека – а то доводи до тога да људски мозак пролази кроз веома јаку промену што доводи и до промене (мале) форме лобање.
Али то није толико важно за тренутну анализу, након трансформације, кроз коју је прошла Светлана, не само да се могла померати, када је изашла из тела, без обзира да ли је свесни излазак суштине или у сну, могла је да се премешта на невероватне удаљености без икаквог нарушавања свог физичког тела.
Такође, може се када се је изван свог тела, деловати активно ако не и у пуном капацитету.
Због свог потенцијала, (ипак су суштина и тело одвојени)
Ово у суштини мења ситуацију – током постојања цивилизације на Мидгард -Земљи( и можда не само ту ) свесног излажења из физичког тела, или како га многи називају “ Астрално путовање„
( са друге стране потпуно погрешно) практично се своди на (созерцање) -сагледавање!
И ако је созерцање-сагледање важно и корисно у многим ситуацијама , оно се односи на пасивну врсту акције и чини мало за даљи развој.
.Након трансформације мозга, постоји реална могућност – са одговарајућом анализом, стратегијом и тактичком активношћу- за наставак свог развоја при свесном изласку из физичког тела. па чак и најобичнијег сна, кад тело одмара од рада.
Дакле постоји континуирани развој, у било ком стању као и активности које значајно – фундаментално мењају ситуацију.
То значи следеће: ако су на неки начин непријатељи физички способни, да елиминишу на пример мене…или ме ставе у стање коме или на неки начин оштете мој физички мозак ( у слуцају „АКО“), моје акције као последица тога неће отежавати ни на који начин.
Па чак напротив, из извесних разлога, ја ћу добити прилику да радим у много већој мери.
Испоставља се да постоји ситуација, у којој присуство или одсуство физичког тела практично не мења НИШТА!
Само док моје физичко тело није уништено оно остаје основа за моје биће.
Са губитком овог физичког тела, из неког разлога, могу да створим било које физичко тело и било где, ако је то потребно – ДАКЛЕ, могуће је СТВОРИТИ ВИШЕ ФИЗИЧКИХ ТЕЛА КОЈА ПОСТОЈЕ НЕЗАВИСНО ЈЕДНА ОД ДРУГИХ И ИСТОВРЕМЕНО ЋЕ БИТИ ЈЕДНА од мојих суштина, без обзира колико то звучи парадоксално.
Тешко је чак и замислити, какве могућности и особине човек може добити ако крене на прави начин.
При томе, свет који нас окружује, постаје заиста разноврстан и запањујуће леп, велицчанствен, невероватан, диван-једноставно немам довољно речи да пренесем сав сјај и разноврсност онога на шта смо се ми навикл и назвали универзум. Оно што разуме савремено човечанство као концепт Универзум – разликује се од реалног Универзума, оног који је у ствари…као небо и земља.
Избор:Љиљана Митрић·- одломак из ,,Огледала моје душе., Николаја Левашова- Фејсбук страница – Мидгард земља и тајне око ње –
СРБСКИ ЖУРНАЛ 