Чезнем да ти кажем најдубље речи које ти имам рећи;
али се не усуђујем, страхујући да би ми се могла насмејати.
Зато се смејем сам себи и одајем тајну своју шали.
Олако узимам бол свој, страхујући да би ти то могла учинити.

 

Чезнам да ти кажем најверније речи које ти имам рећи;
али се не усуђујем, страхујући да би могла посумњати у њих.
Зато их облачим у неистину, и говорим супротно ономе што мислим.
Остављам бол свој да изгледа глуп, страхујући да би ти то могла учинити.

 

Чезнем да употребим најдрагоценије речи што имам за те;
али се не усуђујем, страхујући да ми се неће вратити истом мером.
Зато дајем ружна имена и хвалим се својом суровошћу.
Задајем ти бол, беојећи се да нећеш никада сазнати шта је бол.

 

Чезнем да седим немо поред тебе; али се не усуђујем;
јер би ми иначе срце искочило на уста.
Зато брбљам и ћаскам олако, и затрпавам своје срце речима.
Грубо узимам свој бол, страхујући да би ти то могла учинити.

 

Чезнем да те оставим заувек; али се не усуђујем,
страхујући да би могла открити мој кукавичлук.
Зато поносито дижем главу и долазим весео у твоје друштво.
Непрекидне стреле из твојих очију чине да је бол вечитосвеж

Подневна жега
и звекет мотика по
сувој земљи.

∞

Небо просуло
огледала по путу – птице
их пију заједно.

∞

Поплава. Ријека
покрала бундеве и
побјеже са њима.

Да ли је угљен-диоксид узрочник повећања температуре на планети Земљи?

Непрестано се прича о глобалном загревању планете и великим климатским променама. Разлог је ефекат „стаклене баште“, услед превелике и неконтролисане емисије угљен-диоксида, метана и хлорофлуороугљеника (угљоводоници у којима су атоми водоник замењени хлором и флуором). Наводно, кривци су за то највеће индустријске земље света и превелико сагоревање фосилних горива. Ова научна тврдња има много ширу слику, коју обични грађани углавном не знају, јер немају времена ни адекватних знања да о томе размишљају и доносе закључке.

Предстојеће климатске промене на Земљи које су неоспорне и већ се одигравају су само сегмент укупних промена у енергетском пољу у читавој хелиосфери и на самом Сунцу.

Оне могу донети и промене у магнетном пољу Земље што неминовно проузрокује промене у биосфери. Од стања у магнетном пољу зависи организација и начин функционисања читавог живог света на Земљи. Када некада осетите тешке болове у костима, безвољност, психичку депресију и слично, то је најбољи показатељ наше повезаности са кретањима у магнетном пољу наше планете. Сви смо део тог јединственог система.  

Живот, какав познајемо на Земљи захтева равнотежу хемијских и електромагнетских параметара којима је садашњи читав живи свет на планети прилагођен. У случају промене било ког параметра, због опште повезаности све животне форме се морају прилагођавати новим условима живота. То је принцип еволуције, то је адаптација. Оне животне форме које нису у стању да се адаптирају ће нестати. Преко 30% животних форми на Земљи ће у наредних сто година нестати, а многе нове врсте ће нестати

.

Ново научно разматрање каже да време у васиони не постоји већ се само мењају материјалне форме које ствара енергија која је у сталном кретању и у сталном стварању. Живот је стварање, а не постојање. Промене које ће утицати на промену климе на Земљи догађају се и у читавом Сунчевом систему.

Руски научници са Ломоносова су сумирали научна сазнања о променама које су се догодиле на свим пламетама Сунчевог система у кратком временском периоду од око 50 година, укључујући и Сунце и дошли до закључака да су сва повезана са енергетским додавањем које је убачено у хелиосферу, односно нашло на путу кроз који хелиосфера пролази у сталном кретању кроз свемир. Свемир није празан простор, него је сачињен од слободних неповезаних честица.

За научнике је хелиосфера замишљени балон око Сунца који је испуњен свемирском плазмом и у њему се налазе све планете које круже око Сунца. Кроз овај простор непрекидно пролази енергија, како она која се ослобађа са Сунца, тако и она из међузвезданог простора која ту стиже. Енергија покреће гасове, ствара планете и уопште читав простор је у изузетној енергетској хемијској и физичкој активности. Хелиосфера има свој живот, а Земља као планета је само један део тог сложеног организма. Молекуларни биолози су видели да се процес сличан процесу размене материје и енергије у живој ћелији одвија и у хелиосфери. На сваком нивоу у Универзуму одигравају се процеси које покреће исти принцип сталног стварања и самоодржање. На свом простору кроз међузвездани простор, сунчев систем (хелиосфера) путује у смеру соларног апекса, наишао је 1960. на хомогену материју и енергију која садржи јоне водоника, хелијума и хидроксила поред других елемената и комбинација које постоје у плазми. Проласком кроз ту структуру дошло је до дебљања ударног таласа формираног у плазми испред Сунчевог система. Тако је настала велика количина плазме која се превукла преко хелиосфере и делом пробила у Сунчев систем и међупланетарни простор.

 

Тај продор је унео једну врсту материје направљене у међупланетарном систему и енергетски је допринос нашем Сунчевом систему. Тиме је промењен квалитет међупланетарног простора (плазме у хелиосфери) и тако је повећана њена проводљивост. Због тога је већ дошло до одређених промена које су уочљиве на многим планетама, укључујући и Земљу.

Уочљива су нека нова стања у режиму активности Сунца, али и планетофизичке промене на многим планетама и све су последице уласка овог енергетског „доприноса“.

Уочен је раст мрља на Плутону, ауроре на Сатурну, померање магнетних полова на Урану и Нептуну (то су планете у магнетној спрези), а примећен је изненадан и опсежан раст јачине Уранове магнетосфоре.

Удвостручена је активност магнетног поља на Јупитеру (на основу података из 1992.) и серија нових стања и процеса на овој планети након неколико експлозија јула 1994.

Серија трансформација у атмосфери Марса и пораст квалитета његове биосфере (Марс има воду), посебно пораст облачности на екватору и пораст концентрације озона.

Септембра 1997. амерички вештачки сателит „Сурваyор“ срео је у Марсовој орбити густину атмосфере двоструко већу него што је предвиђала НАСА. Тада се на Марсу одигравала олуја планетарних размера. Она је снимљена телескопом са Земље. Уочљиво је и формирање атмосфере на Месецу порастом количине натријума.

И на Венери су уочене хемијске и оптичке промене. Инверзија тамних и светлих тачака која је први пут уочена, као и јако опадање количине сумпорних гасова у атмосфери. Извесно је да су промене у ствари сасвим нормалне где год постоји енергија у било ком облику и јачини…..

Пише: Др Драган Шкобаљ

 

Извор: ОТКРИЋА

http://www.prozorivrata.com/da-li-je-ugljen-dioksid-uzrocnik-povecanja-temperature-na-planeti-zemlji/

У Васељени је Све Стварање.

Све бива подређено Стварању.

Изван Стварања ничега нема.

Живот је Стварање.

Живети значи Стварати.

Сва бића учествују у Стварању.

Стварањем опстаје Васељена.

Стварањем опстаје Онај Који Ствара.

Ако не би било Стварања, тада ни Васељене ни Онога Који Ствара не би било.

Васељена дише – удише и издише у Ритму Стварања.

Онај Који Ствара удише и издише у Ритму Стварања.

Љубав се рађа из Ритма Стварања.

Да није Ритма Стварања, ни Љубави не би било.

Но, истовремено, и Ритам Стварања происходи из Љубави.

Тако долазимо до познања, да су Љубав и Ритам Стварања – Једно Те Исто.

 

Стасале крај потока

……….         купинице црна ока.                     

Црна ока, црна лица,

прозборила купиница:

„Танка брезо белобока,

што се нишеш крај потока,

ко у гори, посведочи,

има од нас црње очи?“

Зашумела брезе грана:

„Има црње очи Стана,

Стана мала чобаница,

из тих тамо колибица.“

 

Нови Сад, перон два, колосек два и чет’ри

Чекам воз за Београд, паклена врућина

Сигурно је близу четрдесет степени у хладу

Ох како би сад пријали неки северни ветри

Петнаест степени ниже и дебела ладовина

Воз касни, остаћу сат дуже у Новом Саду

 

 

У једном тренутку када се томе најмање надах

Сенка ми прекида сунца зрак, поглед подижем…

Да ли је слободно једно место, вила ли је или жена

На пречац занемех, просто ми одузе дах

Хоћу да кажем, слободно је али не стижем

Скамењен гледах, крај мене седа она ил’ сенка њена

 

 

О Боже, коме ли анђела оваквог за љубав створи

Којом заслугом баш мени у кобном трену посла

Интер Сити има климу и он никад до сад није каснио

Премили дал’ нектар или мед потече или она проговори

Поред толиких слободних места она баш код мене дошла

Ову лепоту у животу нисам видео, нити у сну снио

 

 

„Међународни воз из Будимпеште долази на колосек чет’ри“

На брзину купимо кофере, хоћемо ли заједно сести, изустих

Да наставимо дружење, да нам не буде досадно

У трену се презнојих као да дунуше још врелији афрички ветри

Да наравно пријаће ми, муко моја, неспретно кофер испустих

Подижем га кришом, у купеу смо, вруће је, мени у срцу ладно

 

 

Једном је меденом речи испразнила све чауре моје

Не ово се не догађа мени, ово је неко други, нисам ја

Плаветне као небо ме гледају и баш мени се смеше

Сладак је укус речи њених, пред очима дугине боје

Шта ти је човече, буди се, није страшно, само једна жена

Све ми већ некако познато, да ли то већ некад беше

 

Воз је путовао, одужило се, рекао бих цео целцати век

Кроз прозор гледам, промичу станице јадна за другом

Као ништа ми није, покушавам обичне разговоре да водим

Ал готово је, већ видим, за моје срце њена реч је лек

Знам већ, одсад ћу путовати, искључиво и само пругом

Тог лика и очију плавих никако не могу да се ослободим

 

Нисам се усудио крај пута да окончамо заједно

Најавих да неколико станица изаћи морам пре

Не препознах дал’ у оку беше туга ил’ само сена

Предивно путовање, успомене и сећања вредно

Овако нешто још никада доживео нисам, не

Поцепала ме начисто једна лепа, прелепа Милена…

 

25.08.2012 у 22х и 33’

 

Чистота срца и душе

Духом ме има свуда свуда

И радим у свету и породици-

Покажи укажи осветли покрени!

Али то се још увек јасно не види

А треба да се бориш и идеш..

 

 

Тако се прави пут -најдубљи пут

У пуној чистоти и срца и душе

Боље се тад види и може више

Него што су нас школе училе

 

 

Ово је унутарњи пут – у Творцу

Где чистота сва врата отвара

Сва срца пред тобом се откључају

И сва постају потпуно слободна

 

Врховно знање

 

Када људи угледају чистоту

И сјајну светлост што исијава

Они то осете-лепо им је –воле те

Чуде се како је све лако –слободно

 

Али то творац ради –осветљава

Из онострано-овостраних светова

Учи нас правом знању-да волимо

И растемо у Истини и Љубави

 

Гледам дихом пријатеље у даљини

Ближи сте ми од свих из близине

Пишите ми увек када ме осетите

А ја ћу вас чувати у срцу и у души

 

Песници Рода

 

О моји песници са Звезда Рода!

Дајете снагу подсећате подижете!

Осећам да сте ми непрекидно близу!

 

Код мене није све у писању

Писање је тек задњи пренос-

Када све сакупим и проживим

И када то потпуно осетим

 

Тек тада то дајем и пишем

Као завршни испит у школи

Наученог и стеченог знања

 

Сам живот у сваком тренутку

Веома је битан за мене

Много ме учи буди освешћује

 

 

Треба научити живети будно

И увек у творцу-и то се учи!

И учи се кад треба поставити

Мерач Васељене на Правду

 

Треба научити живети потпуно ратнички!

Борити се-предати се-поново устати!

А све за даље-за себе и Род у Творцу!

 

 

 

 

 

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Истинита повесница о нама, није у школским уџбеницима из историје, већ у народној поезији, бајкама и причама.

Уџбенике из историје писали су и пишу ватикански ђаци из бечке и берлинске школе.

Германи су столећима уништавали наше староставне књиге, како би могли да смишљају и пишу лажну историју о нама.

Потуљена азијатско-германска раса је све време сарађивала са хазаро-рептилима из Ватикана у свим вековним ратовима против Белих Срба.

02

Што имаде у Срба јунака,

свакога је вила породила,

породила, али подојила.

У ова три десетерачка стиха све је речено.

(Десетерац је ведсрбски песнички метар, и на њему су настале све древне ведсрбске књиге.)

Паметном је ово више него довољно.

Јунаштво је животна поетика Белог Србина.

Јунаштво није оно што неосвешћени и бесловесни мисле, већ је то светоназор, поглед на свет, поетика живљења и умирања.

Јунаци нису некакве будалетине и рмпалије, но вилењаци ратничког духа и високе самосвести.

Само Бели Србин Вилењак, који је упућен у тајне живота и смрти, може бити јунак.

Нема јунаштва међу обичним људима!

Јунаштво је исто што и поезија.

Између поезије и јунаштва може да стоји знак једнакости.

У древних ведских Белих Срба јунак-ратник је морао бити упућен и у тајне песништва.

Јунаштво и поезија иду једно уз друго.

Сви велики и посвећени јунаци-ратници у Белих Срба, кроз еоне, бејаху, истовремено, вилењаци и песници.

 

Андрей Алексеевич Шишкин, Русалке, 60х80 цм, 2015. године

 

 

Русалка је једна од водених вила из народних веровања словенских народа.

Литература о русалкама прилично је велика, и она је доказала несловенско порекло имена русалки.
Народна етимологија довела је русалке у везу са речју русло ~ поток, те нам је тако много допринела за изучавање русалки.

Наследнице вила код Руса изгледа да су биле „русаљке“. Ово име новијег је датума, и постало је од римског „rosaria“ или „pascha rosarum“. Замена имена вила у русалке извршило се у доба примања хришћанства (или можда нешто раније), па се онда назив русалка раширио по многим словенским земљама и ван Русије, иако је прапостојбина вила у Русији. Тако имамо у Бугарској: русална гробишта; у Србији: црква св. Богородице Русалије или св. Тројице Русалије у околини Ниша; у Словенији (близу хрватске границе)код Метлике три цркве једна до друге под именом Росалнице.

Својства вила и русалки су иста, и русалке као и виле живе у води, пољима и шумама. И њих се Руси боје, као и Срби својих вила или Бугари својих самовила. Митска бића слична вилама и русалкама код Чеха би била: Vodni Panny; код Словака Vodopanenky, које излазе каткад из својих кристалних дворова на забаве младежи; код Лужичана Wodne jugfry; код Пољака Bogunki, које опет вуку несмотрене у водне дубине.

У митологији Источних Словена то су натприродна бића замишљана у облику дугокосих лепих младих девојака, које у ноћима младог месеца играју на пропланцима, овенчане зеленим венцима. Непријатељски су расположене према људима. Често маме пролазнике, задају им различите загонетке или их убијају гласним смехом. То су, у ствари, душе умрлих девојака, првенствено утопљеница или оних које су умрле насилном смрћу.
У недељу после Духова оне излазе из воде, ходају по пољу или се пењу на дрвеће. Опасно је да се те недеље било ко купа у реци или језеру, јер га русалке могу одвући у дубину. Разни обичаји показују да су русалке тесно повезане са водом и растињем, али и са светом мртвих.

По предању, вечито су младе и лепе, са дугим расплетеним риђим косама спуштеним низ леђа. Ако би неко чуо песму русалки, или ако би их како угледао при игри, намах би онемео. Русалке такође примамљују и даве људе, којима нису баш наклоњене. Најјаче средство против русалки је пелин, а користан је и бијели лук.

Русалке обитавају са водењацима, а каткад и саме у мањим рекама и језерима где водењака нема. Имају своју краљицу која их дозива трубом и подређена је краљу водењака

Извор: фејсбук страница ,,Јачина речи – ведска техника приповедања и стварања кроз уметност,,