Васкрсење Феничанског царства
Сила Зла која је прелазила кроз време и водила рат против светла
Мистериозни и тајанствени Морски људи бронзаног доба остали су у сенкама светске историје али су били одговорни за помоћ у преобликовању читавог западног постојања путем економске манипулације и отвореног рата против култура медитеранске регије.
Ово је трећи део у нашој историјској и симболичкој истрази о трендовима и обрасцима који су уграђени у историју људске борбе. Овај део ће се усмерити на однос између Морских људи и Феничанске културе и како тај однос и даље функционише у савременом свету под именима и управним телима која су била успешна у погрешном усмеравању истраге и избегавању привлачења пажње на себе.
Такође ћемо повезати и неке делове симболике двоглавог орла из последњег чланка са Хетитском културом коју су освојили Морски људи и на крају асимиловали Феничани. Хетити су двоглавог орла користили као религиозни и владин грб и пре него што су били присиљени да се бране против Морских људи и економског трговинског рата Феничана, имали су векове мира и напретка кроз праве односе и трговину другим културама широм региона.
Порекло старог Морског народа није познато и предмет су много шпекулација и историјских истраживања. Током четири века, од 1400 ПНЕ до 1000 ПНЕ, Морски људи су водили рат на целом Медитерану против таквих култура као што су Хетити, Египћани и области попут Анатолије, Сирије, Ханана и Кипра. Иако ћете пронаћи неке истраживаче и историчаре који тврде да су Морски људи такође напали Феничане, мало је доказа који подржавају овај закључак. У ствари, постоји још више доказа да су Морски људи у потпуности избегли Феникију и вероватно се они (Морски људи) користе као оружје од стране Феничана против култура и народа медитеранске регије.
Ово би било слична динамика у односима који постоје данас, јер се чини да неке нације и културе користе вишу силу да служе циљевима који нису увек тако добро дефинисани и јасно изложени као што би се очекивало. На пример, током бронзаног доба, Египат је контролисао житницу која је подржавала Хетите и друге културе у читавом региону. Освајање Египта и контролисање ове житнице значило је да Феничани могу утицати и контролисати читав регион једноставно задржавањем или обезбеђивањем хране која је произведена.
Али Феничани су морали да одржавају званично нешто као осећај односа са Египћанима и Хититима. Користећи Морске људе да нападају и ставе тиме сталан притисак од инвазије на оне који су контролисали и користили житницу, омогућило је Феничанима разумну одступницу и изговор, алиби у случају да су остали народи хтели да их искључе из трговине храном са житнице.
Слична динамика и дешавање се може видети у савременом свету са приступом благу земље, ресурсима и пољопривредним земљиштем. Додати томе и велики утицај токова капитала и филозофија централног банкарства и масивна слика сличног и стратешког културног и социоекономског инжењерства која се простире хиљадама година постаје дефинисана и јасна као дан.
Морски људи су историјски повезани са Филистејцима и Корселетима. Проширени материјализам који су они практиковали створили су природну тенденцију и потребу за инвазијом и гомилањем плена. Као таква, њихова материјална слабост је коришћена против њих и Феничани су успешно заробили Морске људе и искористили их као оружје против региона.
Феничани су познати као изузетно вешти трговци. Ово је опис који ћемо видети изнова и изнова током наше истраге. Трговци из Вавилона су још једна етикета и термин коју ћемо даље истраживати низ пут али из различитих разлога него што можете претпоставити. Типично повезивање Јеврејске историје са овим трговцима, због њихових веза- Јеврејскe са Tрговцима, доказаће се лажним и да је прави однос са историјским Jеврејским и Hебрејским културама један који је у ствари друштвена болест или слабост и умножавања религиозних и управљачких оквира.
Феничани, снага која су раније били и моћ која су постали касније, већ неколико хиљада година користе одређене људе и културу, док су они остали скривени. Постоје народи и културе које „Феничани“ нису успели да манипулишу и успешно контролишу. Два од њих су Персијанци и Руси.
Неки читаоци могу у овом тренутку почети да праве неке велике повезаности током читаве светске историје. Односи се на симболичност двоглавог орла и једноглавог орла из претходног чланка. Без грешке једна страна укључује двоглавог орла као свој амблем, док други користи једноглавог. Управо је овај једноглавни орао постао езотерични Феникс и симбол великог рада за васкрсавање Феничанског царства. Царство које је окончао Персијски краљ Кир у 539 ПХН.
(***моја лична примедба као преводиоца овог текста је да се име Кир на Енглеском пише Cyrus и изговара као Сајрус. Веома су блиске асоцијације са именом Рус и Сиријус…Сури Рус, Ки Рус, Ка Рус… има јако занимљивих скривалица у језику***)
Слаба (у смислу слаба да иде путем светла) и зла снага која покушава да контролише савремени свет и врати Феничанско царство задржала је неке важне и специфичне карактеристике током хиљада година. Ови симболи који говоре и знаци нам пружају добро дефинисан и изражен пут од древног света до савременог света.
Езотерична свештеничка класа широм древног света, они који су руковали великим мистеријским школама били су присиљени да се крију пре пораста првобитног Феничког царства. Слабост се инфилтрирала и увукла у школе и искористила корумпирану верзију великих учења за своје потребе, укључујући важна учења и само-остварења и самог езотеричног Феникса. Свака религија на целом свету данас нам је дошла из ове корумпиране верзије. Чак и источне религије су примиле овај утицај кроз освајање и културну подређеност. Миграција и селидба источних религија у западни свет само је подстакла фрагментацију или уситњавање првобитних учења.
Корумпирана варијанта, не и свештеничка класа првобитне школе, која се појавила у оквиру Феничког царства користила је исту симболику и службене капе као што то данас чини Католичка црква и Папе. Ови симболи и обичаји су такође донети у Египат када су их Феничани подјармили. Ове карактеристике су пренете кроз векове и намењене су да би наставиле да се користе у будућности. Изјаве данашњег Папе у вези са „опасним савезом“ између Русије и Америке представља модерни пример како је класа Феничанских свештеника пре неколико хиљада година користила сличне стратегије како би покушала фрагментацију савеза Египћана и Хетита.
Још један интересантан део Феничанског царства јесте то што је његова структура и владавина представљена кроз модел „Градске државе“. То видимо у савременом свету кроз контролни оквир који представља представнике градских држава Вашингтона, Ватикана и града Лондона (град Лондон је малени део стварног града Лондона који има посебну власт и финансијску делатност, постоји Лондон и у самом језгру независан део који се назива Град Лондон) Сва три могу се сматрати војним, верским и банкарским оружјем новог и нарастајућег Феничанског царства.
Са пропашћу Феничанског царства Блиски Исток је изгубљен а зла слабост је морала да створи другу религију како би стекла одступницу и улаз на мала врата. Мухамедска религија је направљена да се инфилтрира у Персијску културу и спречи трајни губитак Блиског Истока. Али као и сва питања која се тичу корупције материјалног света, нова религија је такође се поделила у две верзије. Персијанци, који су схватили природу непријатеља са којим су се суочили, искористили су Шиитску поделу нове религије како би искористили моћ која је некада била окосница Феничанског царства.
Вековима касније слична верска подела ће се одвити у протестантској реформацији. У будућем чланку размотрићемо како Витезови Темплари, двоглави симболизам орла, играју важну улогу у реформацији.
Као и код других делова ове истраге, има јо много више да се истражи и повеже. Предстојеће појављивање Јерусалима као следеће градске државе биће продато маси као једино одрживо решење за мир на Блиском Истоку. То ће представљати Феникс који излази из пепела, који се враћа у свет који је изгубљен хиљадама година раније. Трамп и екипа имају блискоисточни мир као један од њихових врхунских приоритета. Из те администрације ће се представити идеја о Јерусалиму као градског држави.
Хонг Конг и друга важна подручја такође ће се пребацити у пун облик градске државе, из којих ће Феничанско царство новог светског поретка градити и повезати своју структуру подршке. Јасно је све ово када почнете да га примећујете. Феничани су били највећи трговци античког света. Кедрови Либана били су један од њихових највећих производа. Користили су дрво да изграде огромне бродове и целе флоте бродова како би пловили по целом свету и контролисали трговинске руте и транспортне бродске линије. Оно што нису користили извозили су у друге културе и народе за контролу роба и приступ на и ван тржишта и региона.
Баалбек у Либану постао је једна од њихових престоница у склопу трговине кедровима. Феничани су га назвали Хелиополис и био је главни град обожавања Сунца за тај временски период. Ова веровања у Сунчане богове би се наставила кроз векове и била би заједничка тема која је пролазила кроз све религије.
Морски људи данас су Американци, Израелци, Саудијска Арабија, Велика Британија, Немачка, Француска, Канада и сви остали народи који су усмерени против Руса и Персијанаца. Да ли је Кина усклађена са новим Феничанима, или са Русијом и Ираном… и даље је отворено за тумачење. Изгледа да су са Русијом и екипом али ништа не треба узимати здраво за готово или претпоставити, када је у питању зла слабост која је успела преживети од почетака свести.
Они који настављају да промовишу закључак о злом Јеврејину нису били у стању да схвате свеобухватност онога о чему овде разговарамо. Феничани су били један од највећих империја икада на свету. Чак је и вероватно да су путовали у Америку и утицали на културу широм света. Неки су увучени у Феничански систем веровања, док су се други опирали. За све своје моћи и утицај, Феничанско царство остаје као једна од најмање разумљивих империја која је икада постојала. Ово можда није случајно.
Моја је теза (аутора овог чланка) да су они који су се опирали Феничанском систему уградили двоглавог орла у своје верске и владајуће структуре. Док настављамо да путујемо кроз историју, поново ћемо видети изнова и изнова како се два симбола орла појављују. Ниједан од њих није случајност. Један представља корумпирану слабост материјалног света. Други представља непрекидно духовно учење древних мистеријских школа. Ова учења су путовала кроз време под различитим именима и скривала се у различитим културама. Она су остала заштићена и ван домета Феничанске слабости и зла. Она су и даље светлост, унутар таме, која је нада света. То је једно светло које се никада не може угасити. – ЈЦ
Извор: https://philosophyofmetrics.com/the-worlds-oldest-symbol/
