Драган Симовић: О песничкој и књижевној крађи


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

01

Они који су посвећени песничкој речи, поезији и књижевности, одавно знаду значење речи: плагијат и плагијатор.

Плагијат је, у преводу на ведсрбски: песничка и књижевна крађа, а онај који се служи тиме јесте плагијатор илити: крадљивац туђих песничких, књижевних и уметничких дела.

Ове речи су прејаке и претешке, но, погађају саму суштину.

Ниједан расни и рођени песник-вилењак неће ни у сну посегнути за туђим песничким и књижевним делом, неће му ни пјаном пасти на ум, да присвоји, те да својата, било чије песничко и књижевно дело.

То би било испод сваке Песничке Части, а Песничка Част обавезује песника пред Великим Духом Стварања !

Песничка Част је усаглашена и усаображена са Божанским Извором Стварања-Стваралаштва, па самим тим и са Извором Живота.

02

Само је великим и расним песницима дозвољено да користе стихове других великих и расних песника, али искључиво са сврхом када желе да створе ново – још веће и дивотније – дело које ће ОБЈЕДИНИТИ оба различита и самосвојна дела – дела двојице расних и самобитних песника.

Када савремени расни песник користи стихове својих омиљених песника из прошлости, дужан је обавезно да наведе ИЗВОР, тако да се зна, чије је стихове уметнуо у своју песму, како би своју (нову) песму надградио, како би је што више оплеменио, обогатио и узнео на што виши ступањ Стваралаштва.

03

Ако ја нисам песник у срцу и души – срцем и душом – ако ја не сневам и не живим своје песме, ако ја своје песме не пишем крвљу, чашћу и и светлосним записом богова и предака – ништа ми не значи ни својатање било чијих стихова, било чијих песама, зато што ни моје срце ни моја душа ни моје суштаство неће ни за јоту бити ни лепши, ни богати, ни чистији, ни дивотнији од тога!

04

Уредништву Србског журналу шаљите само СВОЈЕ песме, само СВОЈЕ лирске записе, само СВОЈА уметничка остварења!

Љубим вас, немојте ни покушати да испод или изнад туђе песме, туђег књижевног и уметничког остварења, ставите своје име, свој потпис, јер ћемо ми – ми који уређујемо Србски журнал – то одмах открити!

Благословени били, вазда и навек!

Драган Симовић: БЕЛА ДЕВА – ИЗ ЛЕТОПИСА АКАШЕ


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Бела Дева.

Бела Богиња.

Бела Богоматера.

Сана Дева – Дева Сана.

Бела Човечица.

Бела Жена.

Богоматера, Човечица и Прамајка Белога Рода.

Живи, одувек и заувек, у Брачној Љубави са Сварогом Тросунчаним.

Из Њене Материце, из Њене Благородне Утробе рођени су праоци и прамајке Беле Звездане Расе.

Пројављује се и оваплоћује кроз сваку Белу Србкињу – Деву и Матеру.

Велика Томић: Сербона


Жена из правремена

пуна семена

као њива пуна жита

вијори главу 

попут класја

што победи траву.

Ратница, живота заштитница

плодности свега у природи.

Рука твоја тако вешта

око као у сокола

па устрели ловца Арона

што ти крдо сво побио

али лозу наставио

па нас данас исто бије

то зло семе од Арије.

Остадоше Амазонке

по Србији од Сербонке

Мајке, сестре и невесте

ратнице и заштитнице

заслуженом круном Царице.

У свему те помно следим

стрелом гађам, зло да победим

да нам живот буде бајка

са поносом три имена носим

Србска – Велика – Мајка

 

Милорад Максимовић – Песме са висине


Преузето са сајта:

http://www.zvezdarod.com

Хтео сам написати о томе шта се дешава када се ствара једна песма…и како то обично бива у вишим сферама светла и светог надахнућа, блистави пламен се пробуди у неком песнику и он или она изнесе свете речи.

То се десило и данас са мојим драгим пријатељем, песником вилењаком Драганом Симовићем.

Ево његовог искричавог и надасве истинитог објашњења;

„Песма ми се догађа тек онда када имам потпуну и јасну визију песме.

Пре него што ћу записати песму, ја морам јасно да је видим у својим визијама.

Свака моја песма јесте визија!

Свака моја песма јесте у живим и покретним сликама – као на филму.

Али, ни то још није довољно.

Морам да изиђем из ума, из мисли, из размишљања и, надасве, срце мора да ми буде сасма чисто и смирено.

Не смем да имам ништа ружно, прљаво и лоше у свом срцу – само чисти осећаји, само чиста осећања, само чиста љубав која превазилази и надилази све овосветовне љубави.

Када сам љут, бесан и гневан, и кад сам обхрван немирима, страховима и бригама овога света, тада песма бежи од мене, тада ме музе и виле напуштају на неко не знам које време!

Само они који не знају, умишљају да се песма рађа из ума, из главе, те да је за писање поезије најважније да познајеш матерњи језик, да си упућен у светску поезију и књижевност, да си начитан и образован, да познајеш метрику и стилистику, да си окружен речницима, лексиконима и енциклопедијама и – песма је већ ту!

Какво незнање и какве омаје!

Поезија је сан који се вековима у свету снова снева и живи, пре него што се кроз песника у свет јаве низведе!“

Он је дивним надахнутим речима све ово добро и истинито написао.

Разлог зашто сам навео његове речи овде је једна од песама која ми је дошла пре три године.

Управо у једном таквом стању свести како песник вилењак овде горе описује, ја сам дошао пред ту Божанску вибрацију, титрај и игру светла које је ван времена.

Стао сам пред тог ванвременског човека и мисаоно видео живе слике и низвео их у стихове.

Мој лични утисак који имам о њему од малена је да је он потпуно несхваћен од већине на овој планети. Он њега направише култове и секте и разне врсте религија.

Све оно што ми данас званично имамо од његових речи је записано у Новом Завету али и то је велико питање колико има заиста његових речи а колико људских наука и секташења.

Највише предњаче у овом секташењу највеће религијске деноминације или секте (секта значи отпадак од изворног учења) Ватикан и Ортодоксна црква и све њихове под варијанте, на Западу стотине протенстантских варијанти а на истоку разне Ортодоксне цркве и на крају Православне цркве.

Нико од њих се не држи истина које су записане (од овог човека) чак и у њихових властитим преводима Библије…Вековима они злоупотребљавају лик и дело онога кога зову Исус Христ. Његово име је тајна коју ће сазнати свако ко има у себи запис Звезданог Рода. Све што тамни раде у његово име, кријући се иза плашта светлости и знања, све је то политика и једна велика фирма, корпорација о којој се данас изучава на универзитетима кроз предмет – социјологија…

Да не дужим, сви знају за овог човека а мало га њих зна. Зашто је то тако?

Зато што је он из Рода Звезданог који је послан да уради велику ствар за напредак човечанства и против себе је имао и има тамну силу. Против ње се силе светла боре од почетка стварања кроз цео Свемир, негде су битке завршене а негде бесне и даље.

Овде и сада, на овој планети коју Звездани Род назва Мидгард-Земља води се завршна битка за суштину човека. А ко је човек… па нико други до Творац који спава, који треба да се пробуди…

Већ је отворио капке и очи су почеле да сјакте…док тамни се боре да их вечно затворе…

Ево напокон, песме која ми дође:

Само звук један је ту.

Куцање на вратима, нада у тешким срцима

и облак бели развејаног бола.

 

Ти спаваш, душо моја…

и сањаш стотине боја

Краљевског светла…

 

Поноса вредног истинског стиха,

стихом ти сада зборим 

и речи истине свете говорим.

 

Јер небеске су двери отворене

да пунина теби сјајна дође

и разум Светог.

 

Нема језика на овој Земљи лепој 

да каже све и о свему

о овом Граду Светом где столује Живот сам!

 

Дух и невеста кажу – дођи.

 

Пружам ти руке душо моја

Творац ми те даде и мене теби

да светлимо вечно, да у срцима људским Звезда сија сјајно!

 

Ходах по води, по срцима гладним…

духа светога и љубави

и шта ће свет сада људима донети?

Јер једино је важно истински волети…

 

Ускрсни самном душо, оживи!

У Оцу смо једно, пламенови свети ми.

 

Допусти ми да кроз душу певам ти

јер тако ћеш самном вечно сневати…и видети и ведати.

Ја човек морах бити да Љубав Божја кроз мене оживи.

 

Нека ти се душа Охристови сва,

јер волим те душо Божја.

 

Воли, воли и види шта ће да се деси,

где ће дух свети да те носи,

ускрсни самном и у Љубав се обуци

а светлом Ватре Живота, свет покрени око себе.

 

Ко има уши нека чује!

А ти имаш више од тога…

Поново буди свој и цела,

јер у Творцу си жив и жива.

 

Ја победих смрт и жалац њен,

снагом с висине Животом светим.

У Творцу сам једно, Љубављу створен,

где мир влада, где му је корен.

 

Зваше ме именом разним…

Господ и Бог и Учитељ тад…

Ја Христ јесам на славу Свевишњем,

и син и сестра и мајка и брат…

 

…сваком ко Творцу верује сад.

 

Ускрснимо заједно и Љубав оденимо,

јер у Tворцу, ми смо једно.

 

Драган Симовић: Поезија је сан…


ПОЕЗИЈА ЈЕ САН КОЈИ СЕ ВЕКОВИМА У СВЕТУ СНОВА СНЕВА И ЖИВИ

Песма ми се догађа тек онда када имам потпуну и јасну визију песме.

Пре него што ћу записати песму, ја морам јасно да је видим у својим визијама.

Свака моја песма јесте визија!

Свака моја песма јесте у живим и покретним сликама – као на филму.

Али, ни то још није довољно.

Морам да изиђем из ума, из мисли, из размишљања и, надасве, срце мора да ми буде сасма чисто и смирено.

Не смем да имам ништа ружно, прљаво и лоше у свом срцу – само чисти осећаји, само чиста осећања, само чиста љубав која превазилази и надилази све овосветовне љубави.

Када сам љут, бесан и гневан, и кад сам обхрван немирима, страховима и бригама овога света, тада песма бежи од мене, тада ме музе и виле напуштају на неко не знам које време!

Само они који не знају, умишљају да се песма рађа из ума, из главе, те да је за писање поезије најважније да познајеш матерњи језик, да си упућен у светску поезију и књижевност, да си начитан и образован, да познајеш метрику и стилистику, да си окружен речницима, лексиконима и енциклопедијама и – песма је већ ту!

Какво незнање и какве омаје!

Поезија је сан који се вековима у свету снова снева и живи, пре него што се кроз песника у свет јаве низведе!

Владан Пантелић: Не судити


Видици осуђивача су маглом попрскани

Осуда уводи човека у жабокреч- устајалост

Како год поставио тело побећи ће му овце

Жеље ће му бити забодене у дубоке талоге

Остаће тамо где је клецнуо и где се заледио

Дух самооспоравања узеће његове равнице

… Неопходно је попустити његове реченице

 

 

Наступило је време пуног разголићавања

Тражи оне који знају да излече незнање!!!

Пази! Никада не иди на сумњиве црте лица

О осуђивачу! Просиј таштину кроз сито!

Не осуђуј! Не осуђуј! И пробудићеш се!

Видећеш да небом круже звездани системи

И да на земљи лете свици – звезда двојници

 

 

Ко трага за истином никада никога не осуђује

Постоји и њено наличје које само Творац зна

Не тражи другоме трун у оку – другога нема!

И не чеши се у тим стакленим узбуђеностима

Када уловиш брата да греши- о себи збориш!

Милни свакога оком и потапшај десницом

Суд је љуб рептила – неповезаност са душом

 

 

Трагач за истином никада не промаши живот

Истина је стварање Вечности и уплив Безкраја

Истина је изван смрти и изван свих илузија

Вечни живот у физичком телу је оцрквовљење

Миловање душом је знакословље и њен рукопис

Несудиш човек који има истрајну и праву Веру

Не-радом непрекидно управља и ствара Свет!!!

 

 

 

Георгиј Сидоров: ВОЈНА ТРАДИЦИЈА АРИЈЕВАЦА


– главе 6, 7 и 8 –

  1. РАТНИК И БОРАЦ

Пре него што почнемо да се бавимо древном борилачком вештином, неопходно је да свако од нас одлучи за себе, шта жели да буде: добар борац или ратник.

Са тачке гледишта лаика, борац и ратник — су готово једно исто.         У ствари, није све тако. Психотип борца и ратника потпуно су другачији. Борац увек настоји да победи неког. Због тога он у зноју свог лица и тренира. Наравно, њега воде себични мотиви.

Борац не само да је по својој природи амбициозан, већ је често још и залудан. Свестан тога или не, али „букет“ толиких дивних особина, временом уништава његову душу. Жеља борца да победи све без разлике, на крају доводи до пораза. Таква је судбина свих, без изузетка бораца, тако је устројен наш свет. Виша сила видевши да је борац отишао предалеко, увек ће наћи начин да га заустави. Народна мудрост каже: „против Бога не можеш“. Зашто се дешава тако а не другачије? Све је једноставно: борац, тежећи ка победама над својим противницима, аутоматски, сам не знајући, отказује од осећања љубави према свему живом и неживом. То све више и више почиње да га узнемирава у намери да доминира.

У души борца дешава се замена: љубав уступа место мржњи, јер из ње борац црпи неопходну за себе снагу. У ствари, ненаметљиво, али неминовно иде отказивање човека од јединства са силама стварања. Човек уместо божје уступа место супереогоистичној демонској личности. Наравно, више силе лако проналазе начин како да га неутралишу. Добро, ако демонска личност изгубити битку од јачег ратника постоји нада да ће се спасити од потпуне дезинтеграције, али понекад бива и горе. Мислим на различите болести, које у великом броју постоје у арсеналу Творца.

Шта је ратник и шта га разликује од борца?

Пре свега, устројством свог психо типа. Човек са психотипом ратника не настоји да над неким доминира. За њега је важно нешто сасвим друго. Ратник увек ради на својим недостацима. Он их добро зна и тражи начин да се од њих ослободи. То у потпуности важи и за војну уметност. Бави се учењем закона кретања људског тела, престројава своју свест на тај начин, како би закони постали део његовог унутрашњег „ја“.

 Све спољашње, након што савлада војничку вештину, он претвара у унутрашње. У ствари у дубини ума ратника се дешава трансформација свести закона кретања човека не само на нивоу подсвесног, већ и на нивоу генетике. Шта је то, ако не и повезивање физичког и духовног у једну целину?

То је разлог зашто су борбену традицију наши преци сматрали јога борбом, а не скупом техника. Мислим да читалац претпоставља: ратник значи исто што и јоги. Како се преводи на савремени језик, реч „јога“? Ако „и“ на пракриту, значи мантру моћи и силе, „га“ се преводи као покрет. Све заједно: пут ка моћи и снази. Али не над неким, већ над собом.

 Индијска јога или тибетанске духовне праксе — то су технологије које омогућавају човеку да кроз љубав достигне највиши ниво свог „ја“ и да постигну апсолутну контролу управљања над физичким телом. Исто ствар се ради са психом човека и правом борилачком вештином. Није скуп метода, као одређени систем, оно што омогућава човеку да осети на себи дејство општих закона Универзума.

Дакле, за ратника је сваки дуел — само још један тренинг и провера самог себе. Дуел или борба са многим противницима омогућава ратнику да види недостатке у себи, где и у чему је имао пропусте и како да изађе на виши ниво. Да ли је могуће победити ратника? Чак и најсофистициранијем борцу — то је немогуће. Он га никада неће победити. Неће га победити ни десет бораца, ни двадесет. Зашто? Зато, јер ратник је увек у Творцу, он је део њега самог.

А да ли је могуће победити Бога? Детаље, зашто је тако а не другачије, читалац ће сазнати нешто касније. А сада, желим да кажем следеће. Долази ера ратника. Крај је времена себично настројених бораца. Дакле, ако у вашим срцима светлуца искра љубави, направите избор у корист будућности, а не прошлости.

7. ДВА ТОКА СИЛЕ

Древна уметност борбе наших предака нераскидиво је повезана са општим законима универзума. Јер у природи нема ништа натприродно и сви физички, хемијски и биолошки процеси у вези су међу собом, тако онда и древна борилачка традиција, која је, у ствари њен одраз, изгледа једноставно и приступачно. Технике овог система неоружане борбе природне су и једноставно их је спровести.

Древни мајстори су сматрали природност и једноставност најважнијим. Ствар је у томе, да у правој уметничкој борби, где је улог живот, нема строгих правила, како ставити једну или другу ногу или како блокирати ударац. Све се ради онако како је најзгодније.

Хармонија подразумева интегритет и природност покрета. Она води тело човека, даје му снагу и брзину. Водећи дуел са јаким противником, треба настојати да се поремети његова хармонија. То је један од главних закона борилачке јоге. Још треба знати да у природи нема симетрије, значи ни у борби не би требало да је буде. Ако наносите ударац руком, одмах нападајте ногу и обрнуто. Ако атакујете лактом, гледајте да завршите са непријатељем ударцем главом или ногом. И увек се мора имати на уму да аријевска борилачка традиција није дизајнирана за двобоје. Она је створена од стране наших предака за стварну борбу једног човека са мноштвом наоружаних до зуба противника. Отуда и јединствена техника. На пример, борба са везаним рукама, ногама, борба у затвореном простору, борба на коњу и борба лежећи.

Али поред једноставности и природности у обављању одређених техника, треба знати, да земља и космос стално размењују енергетске токове.

 Планета шаље упаковане у енергетској таласној форми информационе потоке у космос, а плаво небо чини исто то у правцу планете.

Дакле, оба ова потока човек може да користи. Ствар је у томе, да се свако његово кретање у смеру казаљке на сату повезује са падајућим потоком енергије, а кретање супротно кретању казаљки се повезује са узлазећим токовима — онима који одолазе са земље у космос. Оба ова тока прожимају човека у потпуности. Он за њих није препрека, али човек може лако да контролише оба протока сила. То се постиже ментално, али да би се достигао ниво управљања сила земље и неба, прво их је потребно у себи осећати.

То је једноставно: човек се окреће у смеру казаљке на сату, затим супротно и „ослушкује“ енергије, које се у њему крећу. Врло брзо он ће осетити оба ова тока. Када се то деси, ратник ментално мора да научи како да их раздели на пола. То је исто лако. Јер оба тока поштују ментално устројство. Када научи да подели пролазеће кроз њега енергопотоке на пола, половину преостале енергије лако може да користити. За то је неопходно да се ментално пропусти енергија кроз своје руке. Лако је направити енергетски скок у тренутку ударца и кроз ногу или главу. Шта даје ментална подела енергопотока кориснику? Пре свега, велику снагу. Ратник, који ужива у узлазеој и падајућој енергији, у стању је да лако додиром убије. Њему је лако да заустави на њега усмерен ударац. Лаким покретом киста он може да изведе из равнотеже човека било које тежине и сваке грађе. Таквом ратнику није неопходна животињска снага. Њему је довољно да добро развије мускулатуру и да има јаке тетиве.

На првом месту зато, јер они носе на себи основно струјног напајање. Како изаћи на оба енергопотока? То је веома лако, само треба укључити у свој тренинг кретање у смеру казаљке на сату и супротно кретање. Током окретања лако се осећају кретања енергија. У смеру казаљки — окретање са леве стране на десно — је падајући ток. Супротно од казаљки — узлазећи ток. Оба ова тока је лако осећтити јер су они различити. Онда се поставља ментална инсталација за њихову поделу на пола и на провођење преостале енергије у руке, ноге, главу — у било који део тела… Након тридесет дана таквих тренинга и укључивања у енергопотоке и њихово дељење, овај процес прелази са свесног нивоа на подсвесни. У борби, да би се достигао ниво поља силе, довољно је о њему мислити, све остало се дешава аутоматски.

  1. СУПЕРИНТУИЦИЈА

Ако о нечему мислите, ваша енергија је усмерена ка томе, чиме су заузети ваше мисли. Зашто је тако, а не другачије? Јер свака мисао генерише енергију. То је познато многим савременим физичарима. Али мисли су различите: неке су мирне, друге су агресивне.

Мирне мисли изазивају гладак проток енергије. Али мисли зла генеришу изазивају енергетске импулсе. Ако човек влада борбеном интуицијом, он лако може да их осети. Како развити борбену интуицију? То је сасвим лако да се научи. Само треба развити способност да се осете својим етеричним телом било које непријатељске мисли.

Јога и присталице древних борилачких вештина добро су знали како функционише наше енергетско тело. Да се оно састоји одетеричне љуштуре, астралне, менталне, итд Међутим, у овом тренутку, нас интересује само етерично тело. Зашто је то есенцијално? Зато што оно храни енергијом физичко тело.

Захваљујући њему, ми смо пуни снаге и здравља. Али функција етеричног тела не лежи само у томе. Због њега ми опипљиво и ментално можемо да прегледамо сав око нас простор.

Описани процес добро је развијен код одојчади. Мала беба, проучавајући околни непознати за њега свет, широко се користи својим етеричним телом. Ствар је у томе, да је наша етерична шкољка вишеслојна. У ствари, она је нека врста паковања многих хиљада супертанких у вези међу собом, слојева, где сваки слој има своју фреквенцију вибрације.

Дакле, таква таласна хармонија под утицајем менталног поља лако се протеже, због чега етерично тело може да се „гура“ на било коју раздаљину и попуни собом било који простор.

Како се то ради? Веома једноставно: прво треба радити са својим рукама. То се ради на следећи начин: потребно је да устанете на сред собе и погледати било који од зидова. Без обзира на то што се на њему налази: слика, фотографија, полица са књигама, или нешто друго, све то није битно. Онда би требало поћи ка изабраном зиду и опипати га својим рукама. Након проучавања зида треба заузети своје место и истезати ка зиду руке, урадити то исто, али сада са проширеним унапред уместо руку етеричним телом. Оба осећања је неопходно упоредити. Ако је поређење идентично, значи да ваше етерично тело ради и ви га можете користити.

Након низа сличних тренинга, можете да почнете са простором. Да бисте то урадили, седите или стојите, попуните својим етеричним телом цео обим просторије или спортске хале. То је потпуно исто као и у првом случају. Само сада не треба додиривати зид етеричним рукама, већ све запунити својим етеричним телом. Овај тренинг је компликованији, али у моћи било ког човека; што је најважније, морамо да схватимо да зидови не осећају вашу машту, већ етерично тело.

Након тога, када сте научили да попуните простор својим етеричним телом, можете да осетите све у њему предмете, и затим можете да наставите са следећом вежбом. Њена суштина је у томе, да ли можете да осетите нарушавање вашег етеричног тела. Нарушавање може бити и физичко и ментално. За вас то није битно.

Најбоље од свега је ту вежбу обављате на следећи начин: уђите у просторију, попуните је својим етеричним телом, онда затворите очи и сачекајте да ваши помоћници бешумно у њу уђу. Ако их осетите, онда се може сматрати да сте физичко нарушасвање етеричног тела савладали.

Следеће на реду је ментално тело. Ова вежба је компликованија, али је доступна скоро свакоме човеку, само треба бити максимално опуштен и пажљиво „слушати“ своја осећања.

Последња вежба се ради у празној соби или просторији. Само у њу нико не улази. Само долази до врата, неко од ваших сарадника који се ментално концентрише на вас. Ви ту концентрацију његових мисли треба да осетите. Јер свака мисао изазива импулс енергије која утиче на ваше етерично тело.

Када човек достигне ниво борбене суперинтуиције, он никада неће пасти у замку, јер ће њгово припремљено етерично тело увек на време реаговати. Када је на улици града, он ће одмах ће осетити све своје непријатеље. Ако га на чардацима кућа чекају снајперисти, он их такође осећа. За то је довољно да улови њихов поглед. Када етерично тело ратника осећа агресивне мисли непријатеља, ратник лако може да их уништи. За то је довољно да нанесе на менталном пољу нападача енергоудар својим етеричним телом.

Поред тога, ако знате својства своје етеричне енергетике, вама је сасвим лако да изазовете код својих непријатеља панику. За то је неопходно да попуните својим етеричним телом сав око себе простор, како би се нападачи у њему практично удавили. То ће изазвати код њих осећај ваше џиновске снаге, која ће непријатеља уплашити. Али то је једна страна медаље рада са етеричним телом. Постоји и друга, која се зове „капа невидљивости“. Шта то значи? Да ли на свету заправо постоји капа невидљивости? Испоставило се да постоји. За то, да постане невидљив за своје непријатеље, довољно је да згуснути своје етерично тело до запремине грашка. Ствар је у томе, што људи доживљавају једни друге углавном кроз етерично тело, физичко је увек секундарно. То треба запамтити. Дакле, да би негде неком нестали са очију, неопходно је да се примени гореописана техника.

Превео: Душан Ми

Мирослав Симовић: НЕБО МОЈЕ


Моје звездано небо будно чека јутро,

да сунце обасја наше дане,

ветрови да нас понесу,

да никад не будемо са тамне стране.

Нека нас прате добре виле,

жеља једна нека нас води,

да цео живот живимо

где смо хтели,

да цео живот живимо

на слободи.

Као птица раширених крила,

моја душа нека лети,

далеко нека се чује,

да слободни иду,

да слободни лете све даље.

 

 

Верица Стојиљковић: КАП


… Кап је света, из ока ми пала –

само једна … пред вратима  срца мога

све речи од искона,… изговори

она у трену …   та  суза једна     

 

 

отворите се врата …  мисао  крену и

чар сјаја пропусти снове у јаву…

милином засја стварни свет,…

бојама свим обоји чаролију

 

 

И диже се птица , крилима златним

замахну снажно, са поља белих и

немушто рече, да небесним

стопама њу . . .   пратим

 

 

У бљештавом сјају, врх самотне планине  

прими нас нежно –

 Ту, на топлине врху,

суза друга изговори  мисли  …  истине…

пре но реч заврши се, 

непостојећа врата се друга отворише…

 

 

срце са срцем збори

од речи ничу без броја цветови

латицама пут што плету …  љубави

чују се исконих осећања тонови

у колу …   плеше . . .  коловрат

 

Драган Симовић: Молитва Сварогу Тросунчаном


 

 

 

Господе Свароже Тросунчани,

Владару Трију Небесних Светова,

 заштити и спаси

све Своје синове и кћери

 што страдају и пате

у овоме свету људи-зверова

и људи без душе,

 јер без Твоје Милости,

 Сведржитељу,

они се никада

избавити не могу!