Скитам, певам и сневам.

Снови ме воде ка неком далеком циљу којега, можда, нигде и нема.

Моји невидљиви водичи – то су моји снови које и будан сневам!

Дивотни су сутони, а ноћи пунога Месеца још дивотније, кад цвату липе.

Седим под липом што цвате и кроз крошњу зурим у звездано небо.

Негде се зачује хукање сова, негде завијање и лавеж паса, а негде фијук ноћног ветра што долеће из поља.

Ветрове свирале и мирис липовог цвета воде ме оностраним путима кроз сазвежђа и звездана јата.

Седим, тихујем и сневам.

Само то још умем.

Заиста, само то још умем!

Срби су имали велико поштовање према овом дрвету

због  његове велике сопствене снаге.

Због његове флексибилности и отпорности на шокове

јасеново дрво је традиционални материјал за лук и стреле,

дршке за алате, поготово за чекиће и секире као и за тениске рекете.

Јасеново дрво је корисно и као дрво за потпалу пошто гори и

кад је зелено(свеже сечено).

Кад под јасеном вода извире, то је срећа за тај крај. 

Читаво дрво је лековито и листови и плодови и кора  и цветови и плод и семење.

Извор: интернет страница ,,Свет природе,,

Дува ветар у Тијанији и котрља ветрове, облаке и кишу.

Дошао сам јуче да поправим сопствена дејства.

Осећам се испредено и издужено као да сам боравио у нити.

У Огледалу огледала дочекао ме горак осмех свих жедних.

Време је за чишћење од отрова – Ватром, Мачем и Штапом.

 

 За чишћење је време увек,

посебно ако смо исцрпени у борби против незнања – оружја мрака,

или ако смо дуго боравили у пустињи бесмисла,

били уловљени у сопствену или туђу мрежу расправа и доказивања,

или ако смо отровани са три отрова кружне мочваре.

 

 Не смем ићи линијом мањег отпора,

јер је то, најчешће, линија највећег мучења.

Узео сам у десницу Лоук и тоболац оштрих стрела.

Првом стрелом прострелио сам чвор веза за прошлице,

а одмах потом, без предаха, погодио видик где се мешају сан и светлост.

Да би човек видео мора да буде будан и свестан.

 

 Магија, оружје опсене, потпуно заклања циљеве.

Онда сам дуго и у ситнице прегледао прошлост, и у чину разума,

запалио је у великој буктињи свесности.

Трећом стрелом гађао сам у сопствено срце,

баш на место где се накупио талог оклевања и не-делања.

 

 Корак ми је био тако гибак, лак и нечујан,

када сам одлазио из Тијаније,

да моји трагови нису додирнули преосетљивице сова – мудрица,

које су те ноћи биле војници на стражи.

 октобар 17, 2016

Светлости се бацају
у затвореним ми очима
и лелујају нечија обличја.

Страх ме је што сликом бездана
живе у зеницама и
ковитлају се само,
па ишчезну негде тамо.

Да ухватим један сноп само
и смирим душу своју

Да дотакнем
талас мора у себи,
да само доплива до мене,
ал’ на обали страха
остадоше тек крхке,
покидане успомене.

Сећање се тихо губи,
стакленим остацима ме боде,
тад заболе груди
од чудне ми стрепње
да светлости у очима
дубинама ме неким не одводе.
Зар само нада ми остаде?

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

(Белој Србкињи Драгани Р. М. из Приједора.)

Васпитање деце је подједнако битно као и рађање деце.

Штавише, васпитање је још битније од рађања!

Васпитање је веома широк појам.

Васпитање је много више, шире и дубље од школског схватања васпитања.

Васпитање подразумева стварање самосвојне и самобитне личности; али, личности вертикале, личности части и свести!

Ми живимо у трену вечности кад на Мидгарду владају црни гмазови, предатори и паразити.

Свим државама, нацијама, народима, родовима, племенима и породицама управљају рептили преко својих послушника, поданика и слугу из наших редова.

Они су из наших редова, имају наша имена, славе наше славе, но, они нису наши, већ њихови – рептилски!

Ово је време кад гмазови и готовани, паразити и грабљивци преко дражавних инстутуција (а држава није наша, него њихова!) краду нашу децу.

Не краду они нашу децу тако да се то јавно види, већ краду лукаво, подмукло, потуљено…

Краду још од вртића, још од првог разреда основне школе; краду преко својих система образовања и васпитања, преко својих школа и установа, преко својих уџбеника и књига, преко својих новина и часописа, преко својих медија, преко своје моде, културе, музике, филма и свих иних врста уметности.

Када нашој деци поробе ум и дух, када им убаце рептилске невидљиве чипове, тада наша деца неће више бити наша – неће бити наша, а неће ни своји бити!

Тако чипована, клонирана и зомбирана деца постаће најверније слуге црних гмазова, змија и гуштера.

Неосвешћени родитељи умишљају да је најважније оставити деци материјална добра, а да је све духовно мање битно или посве небитно!

Каква заблуда и каква омаја!

Материјална добра нису никаква заштита, нису никаква сигурност.

Штавише, сва та материјална добра су сувишна, излишна, оптерећујућа и разбољевајућа.

Сва та материјална добра јесу воденични камен нашој деци око врата!

Што ће им било шта материјално, кад нису своји, кад нису самосвојне, самородне и самобитне личности!

Само слободан човек може бити богат и задовољан човек!

Уморан сам већ од писања, те ћу морати да скратим ове лирске записе.

Но, још само ово да кажем:

Ко није кадар, ко није дорастао, да буде и васпитач и учитељ својој деци, онда је боље и да их не рађа.

Јер, у противном, неће рађати слободне, самосвојне и самобитне личности, већ персоне, поданике, покорнике и слуге црних гмазова.

Здравља светлим мислима и сновима вашим, Бели Срби и Беле Србкиње!

 ПриРОДа
Поседује чисту свест
Људи су само добили могућност  као гости на планети

да то науче и разумеју.
Корпорације нису креација великог духа приРоде а и

новац није осмислила природа.

Природа нам је дата од Бога  да јој се прилагодимо и

да узмемо мало од ње а не похлепно много,

да јој узвратимо са љубављу а не  да је загађујемо

 милијардама тона отпада-свест или  у преводу знање

које нам природа пружа  констатно је нешто најлепше а

мислити да нешто знамо боље од Ње  велика је заблуда људска.

Људске заједнице ако нису у складу  са законима природе

оне ће много патити а оне  које још негде постоје а

мало на планети заједница које су  још у складу

са законима природе  немају те врсте патњи.

На жалост већа је маса оних људи  који раде у дисхармонији а

очекују неку срећу и радост од живота.

А само људи који сматрају да су свесни измишљају ратове убијајући и

уништавајући се међусобно,  то нема везе ни са каквом свешћу…
Природа је имплозивна, самоодржива, самодовољна и

самоодносна а људи су исувише експлозивни, острашћени,

зависни, уплашени, несигурни…. и

верују да је новац све чиме се решава све и

то је највећа заблуда човечанства данас.

У природним заједницама не постоје кризе

јер природа је непогрешива и савршена док

људима та савршеност изгледа несавршено па

мисле да могу боље од ње а

она увек да одговор људском незнању и непажњи и

 иако су људи чули за љубав не користе је као и

сва остала предодређења за поправку себе самих….
Повратак природи није бежање

то је само повратак оним најлепшим вечним вредностима

истинске радости и то је најтеже за људе али и најлепше а

истина је увек лепа није тешка, ум људски свашта може

да изопачи а може и да се стави у службу лепоте и

да се све полако доводи у хармонију копирајући дате вечне вредности

због којих постојимо због сврхе која нам је свима дата

да будемо ствараоци а не уништитељи свега па и нас самих….

 

 

Браћо Срби, у име опстанка!
Не дајмо више, крвавог данкa
Вoлимо ближњег, збијмо редове.
Задње је време, опстанак зове!
И пре Турака било је свађа.
Неслога нас, у срце погађа.
У име опстанка и слободе,
Будимо поносни, о мој роде!
И нож, и колац, прошлост су наша.
Невини кривци: паша, усташа.
Солунски подвиг, нас задужује;
Србин да своје име поштује.
Битке су наше, битке одбране.
Бог нас учи, да видамо ране.
У нама лежи чудесна сила.
Летимо и док нам, ломе крила.
Ми Срби смо, људи безазлени.
То се највише допада мени.
Непријатељи стално зла чине,
Србе не скидају са висине.
У срцу Србина рајска башта.
Србин разуме. Зликовцу прашта!
У генима Србина доброта.
Изроди нам: највећа срамота.
Да трпимо, налог нам од Бога.
Збијмо редове у име тога.

.
Желим да моја песма прионе уз душе свих Срба