Лирски записи

 

Заиста, дивотно вече.

Седим на тераси, и зурим у пун Месец што изгрева понад модрих кровова.

Пун Месец у ово доба прати у стопу једна звезда, коју ја зовем Звездом Разјасницом.

Тако је ја зовем, јер је то Моја Звезда, а ви је можете звати како вам воља!

Свако из свог унутарњег бића даје имена звездама које су његовом бићу и духу блиске, зато што песник, за разлику од научењака атсронома, осећа и доживљава звезде као жива, сушта, душевна и духовна бића.

Са Дунава/Истера (јер Дунав и Сава творе Истер – свету реку наших Древних) подухује топао дашак, доносећи мирис мочвара, ритова, мртваја и узоране ледине.

Осећа се дах раног пролећа.

Наши су преци доба на прелазу зиме у пролеће звали прамалећем.

Тихујем уз дивно појање Павла Аксентијевића и Јелене Томашевић – Змај прелеће.

Утонувши у Павлово и Јеленино праисконо појање, одједном пожелех да вам нешто пишем о лепоти, чистоти и дивоти србског језика.

Постоји разлика између БОЛА и БОЛИ.

Физичко тело осећа БОЛ, а душа осећа БОЛИ.

Постоји разлика између УНУТРАШЊЕГ и УНУТАРЊЕГ.

УНУТРАШЊЕ је све оно што је у вези са материјалним и физичким, а УНУТАРЊЕ – све оно што је у вези са душом и духом.

Није правилно рећи УНУТРАШЊЕ БИЋЕ, УНУТРАШЊИ СВЕТОВИ, већ УНУТАРЊЕ БИЋЕ, УНУТАРЊИ СВЕТОВИ.

То је исто као и разлика између ЧИСТОЋЕ и ЧИСТОТЕ.

ЧИСТОЋА се односи на материјално и физичко, а ЧИСТОТА на језик, на душу, на дух, као и на све што је у вези с душом и духом.

Само у србском и санскрту постоје речи без иједног самогласника:

СМРТ, ВРТ, РТ, ПРТ, ШКРТ, БРК, СРБ, ТРН, ЦРН, КРВ, ЦРВ, ЖРВ(а)Њ, СВРДЛ(о).

Да би Западњаци могли да изговоре поједине речи из санскрта, они су својевољно, на своју руку (што није дозвољено!) убацивали самогласнике.

Али ви морате да знате: правилно је С(а)НСКРТ,  а неправилно САНСКРИТ; правилно је РК-ВЕДА, а неправилно РИГ-ВЕДА.

Чега год се лате, Западњаци/Атлантисти или окрену наглавце, или, пак, растуре и покваре!

Какви су били, такви су и остали.

Свуда се понашају као слон у апотеци.

Каква им је душа, такав им је и језик; какав им је језик, таква им је и душа!

Постоји праискона, тајинствена, мистична и онострана веза између Језика и Душе Народа.

Језик обликује Душу Народу.

Језик и Поезија обликују Душу Народу!

Али, истовремено, Језик и Поезија обликују и Личну (Индивидуалну) Душу.

Језик и Поезија обликују Личност, обликују Образ.

(За оне који желе нешто више да сазнају о односу између Језика, Поезије и Душе, нека читају др Рудолфа Штајнера, творца Антропософије – Тајне Духовне Науке.)

И, на концу ових лирских записа, ваљало би да чујете Павлово и Јелино праисконо појање, појање уз које су се, на месечини, рађали ови лирски записи.

Лирски записи

 

Ово је време кад све образине, све кринке, све маске саме од себе спадају.

Време кад свако дело излази на Видело.

Време када се јасно показује ко је ко, ко је какав, и ко је на којој и чијој страни.

У овом судбоносном времену, само последње белосветске парије и палије, само последња белосветска фукара може бити против Русије.

Ко је данас против Русије, тај је против словесног, освешћеног, слободарског и ослобођеног човечанства.

Тај је против Природе, против Правде, против Истине, против Светлости.

Образине лажног патриотизма, лажног родољубља, лажног русофилства, лажног словенофилства саме су од себе спале.

Парије и палије владају Србијом.

Унутрашње и спољашње парије и палије.

Србијом влада белосветска фукара.

Поробљеном, разореном и опљачканом Србијом влада фукарина фукара, она иста фукарина фукара које је цело минуло столеће подмукло и потуљено радила на уништењу Србства и Србије!

Ово је време када ће из Галактичгог Језгра, из Језгра Звезданог Јата,  надолазећа Светлост од Првобитне Светлости спржити и сажећи све што није усаглашено и усаображено са Галактичким Језгром Светлости.

Ново доба јесте Доба Истине.

Четири годишња доба: Сварогов Коловрат)

Излечи и исцели самога себе!

За своје болести,

не тражи лека изван себе –

сви лекови су у теби.

Отвори своје Срце,

отвори своју Душу,

отвори свој Ум,

 отвори своју Свест!

Отвори се и прошири –

прошири се до Месеца,

прошири се до Сунца,

прошири се до звезда!

Ти обитаваш и живиш

 у Водеану Светлости,

у Водеану Вечнога Живота.

(Татјана Кришков: Ода Радости)

Лирски записи

 

Бодримо и соколимо једни друге.

Подижимо дух и свест једни другима.

Будимо жива огледала једни другима.

Будимо исцелитељи и спаситељи једни другима.

Не затварајмо се у себе.

Не скривајмо и не закопавајмо своје дарове, своје таленте.

Све оно што поклонимо ближњима, то се нама увећано враћа.

Ми живимо једни у другима.

Онај ко живи у ближњима, живи у вечности.

Будимо Светлост браћи и сестрама.

Будимо Истина ближњима својим.

Оно што шаљемо мислима и сновима својим, то се преко космичких и божанских огледала нама враћа.

Све нам се враћа.

Ново доба почиње у нама.

Будућност се рађа у нама.

У овоме трену, све јесте и бива.

Тамо где смо ми у мислима и сновима својим, тамо је и Пупак Света.

Пупак Света – Оса Вечности.

То је наш Пут навише.

То је наша космичка и божанска вертикала.

Исцељујмо и спасавајмо једни друге!

То су највиша и најдивотнија Дела Љубави у свим световима, у свим пространствима, у свим звезданим јатима.

(Татјана Кришков: Соната за Теслу)

Лирски записи

 

Живите овај тренутак!

Живите вечно сада!

Задрав је, целовит и потпун само онај ко живи овај тренутак.

Живети овај тренутак значи: живети у Светлости.

Сви политичари, опсенари, преваранти, људи лажи, причају о светлој будућности.

Нема светле будућности!

Постоји само овај тренутак у Првобитној Светлости.

Погледајте лица србских политичара, дубоко им се загледајте у очи!

Видећете рогате и репате у њиховим очима, видећете црну ауру око њихових образина.

Кажем обрзанина, јер они немају лица, они немају божанског лика.

Све су то рептили, гмазови и гуштери, слика и прилика својих атлантистичких газда, рептила, гмазова и гуштера.

Највише вас обмањују и лажу они који вам причају о светлој будућности.

Само бесловесни, медиокритети, дебили и идиоти причају приче о светлој будућности.

Сви смо се ми, од детета, наслушали несувислих прича о светлој будућности.

Слушали смо их – у младости – од ватиканаца, језуита, јудео-кршћана, комуниста и бољшевика, а данас их слушамо од евроунијата, мундијалиста, глобалиста и атлантиста.

Не верујте им, и не слушајте их!

Ви сте своји, ви сте самобитни.

Све се дешава у садашњем тренутку.

Све што је лепо, красно, дивотно, узвишено, божанско и суштаствено – све се то дешава овде и сада, све се то дешава у садашњем вечном тренутку.

Живите овај тренутак!

Живите вечно сада!

Овај тренутак – то сте ви, цели и потпуни, у Вечности.

 

Лирски записи

 

Чудесно исцељење садашњег тренутка!

Садашњи тренутак има чудесну, исцељујућу и божанску моћ.

У садашњем тренутку све се дешава.

Исцелење, васкрсење и поновно рођење.

Живети садашњи тренутак, значи: живети Вечност.

Живети упоредо и Време и Вечност.

Нижим телима бити у Времену, а вишим телима обитавати у Вечности.

Бог живи садашњи тренутак.

Васељена живи садашњи тренутак.

Природа живи садашњи тренутак.

Зашто онда и ми, не бисмо живели садашњи тренутак?

Јер, све што имамо, то је управо овај тренутак – садашњи вечни тренутак.

Једног бољег

и савршенијег себе

 рађам управо

 у овоме тренутку,

јер сваки прошли

као и сваки будући тренутак

 јесте, уистини,

 само овај тренутак.

 

Све оно што сам био,

и све оно што ћу бити –

 то није битно.

 

Битан је само

 овај тренутак.

Битно је само то што јесам –

овде и сада!

Драган Симовић: У потрази за ПраЗавичајем (видео)

Опремио: Стари Словен