Драган Симовић: ШУТЊА И ТИШИНА


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

01

Исцељујуће, истините и чисте речи извиру из тишине срца.

Мудрост није у брбљању, већ у шутњи и тишини.

Ко не уме да шути и тихује, да ослушкује властито срце, тај никада неће постати просветљен и мудар.

Клоните се брбљивих гуруа, учитеља и мудраца!

Далеко су они од мудрости и просветљења!

Далеко су од сврхе и смисла живота!

Међу интелектуалцима, академицима и професорима нема мудраца!

Већина интелектуалаца су најобичнији брбљивци.

Они вас напросто убијају речима које долазе из вртлога буке њиховог ума.

Ум је је веома бучан.

Ум производи највећу буку у Васељени.

Ништа, међу сазвежђима и звезданим јатима, не бучи тако као наш узнемирен, распојасан и разуздан ум!

02

Као млад песник ишао сам често на књижевне вечери.

Бивао сам позиван којекуде, у разне „братске“ републике и градове, на радне акције, на некакве светковине и свечаности, да казујем своје песме, да им нешто празнословим, да брбљам, да витлам и мађијам.

Згадило ми се све то, већ око тридесет и пете године!

После тога сам почео да одбијам књижевне наступе.

Други су ишли, због дневнице и хонорара, ја нисам хтео.

Око педесете године престао сам да гостујем чак и у радијским и телевизијским програмима.

И то ми се згадило!

Све је сујета, таштина и гордост!

Поезија се ствара у шутњи и тишини.

Ко не уме да ослушкује откуцаје и тишину властитог срца, тај никада и неће бити истински песник.

Можда ће бити некакво мање или више успешно пискарало, некакав стихотворац и стихоклепац, али, посвећени песник вилењак – зацело, никада неће бити!

03

Најлепше се дружимо моја животна сапутница и ја.

Знамо и умемо, обоје, да уз јутарњу или вечерњу кафу не прозборимо ни три речи!

Довољно је да се погледамо и – све знамо једно о другом.

Шутимо удвоје, тихујемо удвоје, ослушкујемо тишину властитог срца удвоје и, посматрамо Сунчев залазак и румене вечерње облаке, опет удвоје!

Ако се после толиких година заједничког живота и живљења животни сапутници не упознају дотле да могу без иједне речи да се спорезумевају, разговарају и договарају, да ослушкују заједничку шутњу и тишину, онда су залуду и живели заједно!

Лепота је кад имаш неког с ким можеш да шутиш и тихујеш и, опет, шутњом и тишином све да му кажеш што би твоје срце имало рећи.

Коментар Татјане Кришков: О језику…


    • Песниче, Витеже и Соколе,
      има много речи које су у употреби и много шире, код других народа, осим ових које сте споменули.

      Апостол, нпр. Знамо ми да је постолар неко ко прави обућу, ципеле. Постоле, значи ципеле. А реч ~апостол~, је неко ко не носи ципеле, јер су апостоли у та времена из скромности ишли боси. Ову реч користе широм света, а не знају корен значења.
      Многи су чули за Веде из Индије, а код нас има реч ~пропоВЕДАТИ~.
      Број ~три~ се изговара исто или врло слично у многим језицима.

       

Драган Симовић: Из дубина звезданих јата…


 

Из дубина звезданих јата,

 с ону страну свих привида,

 варки и опсена,

извире

и струји

 без престанка

 Животодајна Светлост.

Та Светлост што струји

 из дубина звезданих јата

 јесте светлост наших божанских душа

којих ми –

 због мађија

 и омаја овога света –

 ни свесни нисмо!

ЖЕНА


  ЗАБОРАВЉЕНЕ   ТАЈНЕ   ЖЕНСКЕ   МОЋИ

 

 Тајна васпитања

Рођење девојчице у породици увек је било благослов са Неба.

Реч „девојчица“ је деминутив од „дева“, што на санскриту (једном од најстаријих језика) значи „божанска“. Родитељи су знали да је са њеним рођењем у породицу дошла љубав, радост, божанска светлост.

Подижући ћерку, родитељи су се увек према њој односили умиљато и нежно. Ни строге казне, ни тешке речи на њен рачун нису биле допуштене. Напротив, задатак родитеља је био да се сачува њена чистота и да се омогући да се максимално развију и испоље квалитети њеног женског карактера пошто је то божанско својство, на које се ослања свет.  У томе је била и света дужност родитеља пред Богом, пред ћерком, пред родом и људима.

Девојчица, коју су још од детињства учили неопходним вештинама и помогли јој да открије квалитете женске природе, бивала је чувар среће свих људи.​

 Тајна женске магије

Од давнина је познато да је жена способна да заштити свог супруга, који се налази на бојном пољу, само својом чистотом и оданошћу.

Њена женска снага окруживала је мужа непробојним зидом. Такви мушкарци су се враћали неповређени кући из свих борби, чак и ако су на њих летеле стотине стрела, једноставно су оне пролетале мимо мете. Подсвесно, ми то и данас знамо. Многи мужеви када су се вратили кући са бојних поља, знали су коме дугују свој повратак. Тако је, Константин Симонов писао:

Нити ће знати други

да си ме спасила ти једина

чекањем својим дугим.

Нас двоје само знаћемо како

преживех ватру клету,

напросто, ти си чекати знала

као нико на свијету.“

 

Жена заиста поседује способност да подигне мушкарца до невиђених висина, ако је чиста и разумна.

Као што каже позната узречица: „Жена може преобразити било ког глупака у мудраца, а мудраца у глупака.  Постајући мајка, она стиче свету дужност и могућност да ствара будућност Земље: да подиже те, који ће развијати даље живот на планети. Жена је знала да ће њена деца сејати то семе које она у њих заложи. Тако је, један од животних задатака сваке жене вековима био: да рађа и васпитава децу.

Тајна сијајуће лепоте – Лепота жене

Лепота, то је природно стање жена.

Читајући о митским и бајковитим хероинама и богињама, увек сусрећемо опис њихове зрачне лепоте. Сијајуће. Упркос различитим перцепцијама стандарда женске лепоте у различитим културама, митским и бајковитим лепотицама код свих народа је заједничко то да је, по описима, из њих зрачио сјај. У ајурведи се описује то зачење које излази из човека, оно даје сјај очима, блиставост осмеху, кожи блиставу свежину, а лицу спокојан израз чисте среће. Према древној науци, то је природна појава. Током времена, лепота се само појачавала пошто је са старењем и животним искуством, жена била мудрија, духовно расла, стицала женску снагу у служењу породици и друштву.

Спољашњост је била део женске магије – магије љубави.

Наши преци користили су у својим ношњама добро осмишљене комбинације боја, орнаменате, облик и крој – сваки од ових детаља носио је сакрално (мистериозно и дубоко духовно) значење и имао је одређени енергетски утицај. И украси које је носила жена, драгоцено камење – све је то имало важно значење, да жена ојача своју повезаност са суптилним световима, хармонизује себе и пространство.

Магична је била и фризура. Коса је проводник космичке енергије ( коса – реч сродна космосу).

Дуга коса је омогућавала да се акумулира и користи та енергија различито у зависности од ситуације. На пример, коса скупљена на врху, обезбеђивала је жени велики прилив енергије, по принципу пирамиде. Коса скупљена ниже, на затиљку, помагала јој је да уђе у стање послушности и дубоке понизности.

Тајна хармоније – Хармонија

Како да данашња жена врати своју божанственост? Стање спокојне среће?

„Ја – то је душа“ то је сакрално знање која омогућава жени да буде смирена, вољена и срећна цео живот. То није била тајна само њене среће, већ и залог просперитета државе. Како се манифестује ово знање?  Жена осећа: „Ја сам Душа.“ Које су особине душе? Душа је вечна, зато нема разлога за страх: проблеми долазе и одлазе, а живот никада не престаје. Душа пуна љубави – не тражи љубав, што више воли, тим је више срећна. Душа – то је срећа, бити срећан је – нормално. Душа – то је лепота, она буди најбоља осећања. Душа – то је саосећање и доброта. Душа – то је мекоћа и топлина.

 Жена следећи своју меку природу која воли увек је привлачила јаког благородног мушкарца.

Ово је закон хармоније. То је закон живота, кога су познавали и практиковали наши преци.

Чистота, доброта и мекоћа жене била је гарант њеног срећног живота.

Тако су представнице лепшег пола цео свој живот биле под заштитом мушкараца: прво, је била под заштитом свог оца и браће, а затим – под заштитом свог мужа, а у старости – под заштитом синова или других рођака. Али ко је подигао такве благородне јаке мушкарце? Жена! Данас, када се жене жале на јачи пол, морају да обрате пажњу на који начин васпитавају своје синове.​

​ Тајна златног века – Жена богиња

Испуњење сваког од полова своје јединствене улоге гарантује хармонију и срећан живот на планети. У прошлом  столећу, живот човечанства је доказао ову тврдњу методом супротности.  Неколико стотина година жена је била лишена свог божанског положаја у друштву и породици. Уравнотежени мирни принцип природе дуго времена је био у посебном положају “ пол без права гласа“. Затим се положај преокренуо у другу крајност. Појавио се феминистички покрет.

Али из неког разлога, то не чини ни жене ни мушкарце срећним. Статистика развода је невероватна, а вера у могућност стварања срећне брачне заједнице за цео живот постаје синоним за наивност.

Супружништво – то је отелотворење апсолутне хармоније, одраз на земљи небеског савеза Бога и Богиње.

Муж и жена су ти који се међусобно допуњују.

Чувени мудрац Шрила Прабхупада је рекао: „Не можете променити разлике ваших способности.

То је Божји закон, закон природе.

То и јесте јединство: бити заједно, деловати различито, али због заједничког циља.

Јединство – у различитости, то је оно што је пожељно.“.

  Тајна будућности

Све религије света, филозофи и хуманисти су јединствени у мишљењу, да су саосећање, љубав и доброта – једини пут према савршенству. Придржавајући се тих квалитета, човек се духовно развија. Друштво са таквим грађанима цвета. За жену, ови квалитети су тако природни као светлост за Сунце. Живот жене и јесте духовни пут описан у многим списима различитих религија. Служење је – срећа.

 Брига о блиским је – извор енергије.

Жена живи срцем.

Срцем она доноси одлуке.

А срце има директну везу са Извором живота.

Није ни чудо што се каже да је жена само за степеницу ниже од анђела. Са почетком трећег миленијума, ступили су закони нове епохе – Епохе Водолије. У многим изворима она је позната под именом Епоха Жене. То је време јединства, хармоније, мира и просперитета. Време када прелепи пол поново може да заузме некада изгубљен божански положај.

За успостављање новог поретка на Земљи,

жене морају да схвате своје предодређење, да поврате равнотежу и унесу у свет начела љубави и високе духовности.

А оне имају све могућности за то.

 

 

 

Објављено у часопису «Час икс» №2

Драган Симовић: Под звезданим небом…


 

 

Под звезданим небом,

у пољу млечно-бледе месечине,

грлим и љубим пун Месец

кроз модре крошње јасенова;

 далека сазвежђа про звезданих јата

што јасно трепере и круже нада мном;

 ветар са далеког горја

док свира на зовине свирале

 и вилинске гајде зрелога жита;

зрикавце у тек покошеној трави

с мирисом нане и мајчине душице;

 и још, изнад свега:

грлим и љубим

све оне који су мили и драги

 срцу мојему и души мојој,

у свим овостраним

 и оностраним

световима.

(Велики Гај, у поноћ 6/7. жетвара 7526.)

Владан Пантелић: Знам за јадац


Прочитао сам много чланака и књига добијених путем каналисања. Нећу набрајати њихове називе, јер то није ни важно. Важна је њихова садржина. И важна су бића која каналишу. И важно је шта се постиже знањима добијеним каналисањем.

За неуке људе, за почетнике на духовном путу, за лаковернике, подаци које добију су откровења која ће, по њима, да промене духовност света, или се ради о обећањима која су дали моћни ванземаљци, и која ће да нам скину са врата светске вуцибатине- банкарски лоби, фармацеутски лоби, војне лобије, мултинационалне компаније, произвођаче штетне хране, кварне политичаре – наше робовласнике, и да реше све остале земаљске проблеме.

“Небески учитељи“, који стоје на улазној страни канала-цеви, су обично безимени, или “узашли мајстори“ из високих дензитета, или су команданти флотиле невидљивих бродова, или су групне душе, или се јављају из света отишлих – дорађују нешто што нису стигли док су овде боравили, или су … има стотине и стотине варијанти.

На другој страни канала су људи префињених осетилица, отворени, а многи су жељни сензација. Неки од њих не владају сасвим својом отвореношћу. Међу онима који каналишу има веома паметних људи, има моћних научника… Но, много, много пута се показало, да је лако преварити човека почетника на Путу, и лако је преварити, и то се много пута показало, човека чиста срца.

Када вас неко лаже, ма колико био паметан, не може све време да одржи складност говора и не може све време да држи у глави оно што је слагао. Природа лажи нема чврсте темеље. Препуна је рупа. Лажи не воде великом циљу и, пре или касније, бивају откривене.

Вратимо се каналисању. И гле! Гле! Никада се не помињу Срби када се говори о прошлости. Као и да ти небески зналци прате нашу кривотворену историју, и као да поштују Берлински конгрес! И потпуно су сагласни са нашим историчарима који спавају на столицама у Академији наука, или чепркају по налазиштима широм Србије доказујући, са страним “стручњацима.“ постојање некакве Дунавске цивилизације. У каналисаним порукама помињу се разне цивилизације, много векова млађе од нашег Рода, Рода Аријеваца, који су насељавали, најпре континент Дарију, потом просторе од Индије до Португалије. И никада се не помиње србица, комплексан систем дубоког размишљања – духовни, ментални, фонетски, најсавршеније писмо и поред многих дорада и прерада иза којих су стајале паклене намере да се раздвоји србски народ широм света. Помињу се млађи језици – енглески, немачки, француски, језици од јуче, настали од србског. И, наравно, никада се не помиње Расенско-србско огледално писмо, писмо богова, старо хиљадама година!

Диже се сунце Свароговог дана. Сваког дана повлачи се тама незнања, тама кривотворења. Откривају се знања наших предака који су направили историју Мидгард земље. Оживљавају сећалице. Разбистравају се наши умови, отварају се многе наше успаване способности – телепатија, јасновиђење, путовања духом у друге димензије, друге планете, буде се многа чула, расте способност повезивања са душом, духом, свешћу, повезивање са нашим праборавиштем на далекој планети одакле смо дошли са вајтманама бржим од светлости, и повезивање са Творцем.

Човек је многочулно и многооко биће, отворено за убрзан раст и велико стварање. Наш Учитељ, наш гуру је Творац. То сви морају да освесте дубинским радом на себи. Све тајне и сви светови налазе се у нашој нутрини. У нашој нутрини налазе се и све наше битке. Нека трубачи са оне стране канала мало оладе своје напоре да нас образују понављањем јалових прича, и нека лажне наде и лажне религије и лажне богове оставе у свом дензитету. Знам за јадац! Формула – знам за јадац гласи: шарена лажа, лизалица, неделатни круголетови, замајавање, мађијање, залуђивање, лагање, давање обећања без покрића и без рока, мирише на туђине, увек уопштено, понављајуће… а све ће се остварити о… светом никад.

-јули, 2017-

 

Велика Томић: Звер


Зверињака на све стране,
звер се таји, звер те чека,
ти му не знаш, место,
чак му не знаш ни порекло,
има л’ рода, ил’ порода?
Само знаш, да је зверскг рода.
Празне душе без оглавља,
без опанка похабаног,
или поља узораног.
Плен хватају из заседе
најслађе се такво, месо једе.

Феликс Богдановић:СУНЦЕ


Где је Сунце ?

Да отопи лед.

Лед који ме окова

У земљи овој хладној и мрачној

У земљи овој далекој и немилосрдној

Идући њој, на криве стазе скренух

Без сунца, пут видео нисам

У мраку, слеп залутах

Чекам сад Сунце да ме ослободи

Да пут ми осветли, лед отопи.

У бистрој зори да се препородим

Да Она која чека ме, око мог врата руке склопи

Милица Тасић: НЕДОСТИЖАН


 

Месечева чежња
давно ме омела
да сунцу у очи погледам

Намрштене твоје обрве
гоне осмех са мога лица
очи слабо ти видим

А сваки пут кад те угледам
део мене нестане

Не сећам се ни очију ни обрва
само лелујам у простору
бестелесна,
са душом која се к небу пропиње

Време ме носи као да не постоји
ни дан ни ноћ нису исти
кад мој вид остане на теби

У сну те виђам и
сањам непрекидно
од данас до сутра –
никад довољно дуго

У слутњи само назире се лик
који сам хтела оцртати заувек –
лик који се смеши и говори
било какве,
јасне или нејасне
звонке или речи прећутане

Чујем слова а
често не разабирем
смисао речи,
само усне видим
у месечевом луку

Кад год те угледам
потонем у сан љубави
Нема ме

Само одраз твој у мислима остаје
и као сенка кроз душу промили
прогони ме после
дуго, дуго

Желим да напипам сваку ти бору
да углове усана твојих померим у осмех,
да очи твоје зраче у мојим,
да сачувам те у трену

Да ли бисмо остали сами
док мирис тела твог не осетим?
Да ли бисмо…

Месечева чежњо
допусти да у сунчеве очи
утонем
и снено
погледам у очи његове!

Имам те кад ме нема
никад се дотаћи изгледа неће
ни у дану ни у ноћи
осећаји друкчији, јер
кад ја лебдим усхићено –
ти на земљи смирено стојиш.

Ирена М.:ЦЕНТРИПЕТАЛ


N2_6088_07

Није до речи
Изговорених
Него до гласница
Интонација
Одређује смер
Акција
Реакција
Значења
Има превише
Освести се оно
Чега је највише
Душа
Срце
Мисли вежу
Ковитлају
Привлаче
Најситинији елементи
Далеко се развлаче
Релативно
Еластично

…

Ма где кренуло
Центру се привлачило
Ма где пошли
Увек на почетку
Ма где тежили
Долазимо тамо
Где се од некуд
Знамо
Стазе беху
Утабане
Чекају бити
Препознане

                         …

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни