Ево причам с живота кореном –
И с људима земљом затрпаним,
Кроз дубине скривене копреном
И чујем свог стабла древно име,
Његову круну, гране кô претке
И цео слив, све притоке реке;
А ја се клањам свакој тој сени:
Њихова дела – моји су гени.
.
Пољем иду опрезни кораци,
Као епско перо речи крију,
У њему позорно слободни знаци –
Истине или лажи за Русију,
Хамлет руског духа – вук самотни –
Лабудовом песмом наду иште,
Отвореног ока урлици пиште;
Чујеш, то комади су поцепани.
   
Говоре ми корени мог стабла:
„Ова земља генерације хлади,
Скупља мрве нашег распадања
Да израсте моћ добрих из глади –
Руски дух – подићи из дубине…“
Дубине – где вечна је жива вода,
Где из корена ничу ведрине
И кроз круну иду у нигдине.
.
  С руског превео Анђелко Заблаћански

Љубав као печат

Увек..

Вечно…

Лепо…

Једно…

И још многе речи

сад хтеле би тећи,

као поток у планини

и мисао у нутрини

да покажу и објасне

све те ствари јасне

и те тешке, јаке

и звездане сад кораке

трагове сведочанства

и потписе величанства,

игру свету кроз свемире

што сад она кроз стихове

и кроз срца распевана

свег витеза и свих дама

и кроз срце девојачко

нежно, чисто, посве јако

и кроз душу свег младића,

као Орла, славног тића

исказује ватру свету

која даје живот свему…

Све се вазда креће, титра.

Замисао о једноти

и о вечној тој красоти

покреће нам душе жар.

И све што се једном роди

у светлости и слободи

Љубав као печат носи, знај!

 

Усккличница Првојезику и Првословима!
И ускличница надолазећем знању о прошлости,
о знању мудрих предака, и ускличница Животу,
који се пројављује кроз промисао, мисао, идеју,
говор, милозвук песме, милозвук птичјег цвркута…

 

Е-лектра
А-Ш Сила – степеница
НебоЗемља повезница
Ооој, Електро!

.

Ж-ивот
ПраСунце жар-жаром сија –
У Васељени све проклија
Ооој, Животе!

.

З-емља
Мајка Четири са Севера Царства
Сада ра-с-ејана и завађена братства
Оooј, МидгардЗемљо!

.

И-стина
Једина права религија
Све тајно и чворно одвија
Ој, Истино!

.

Ј-аје
ЈА ЈЕСАМ – ЈАЈЕ САМ;
Светове ЈА-ЈА ВОД-а спаја.
Ооој, Ја-је!

.

К-олоВени
РасСија – Срб-и-ја:
АријПочело Тере и Чувари Капија
Ооој, Коло-вени!

(Оливера Лола Аџић: Радосна Бела Србкиња)

 

Бело Србство није обичан човечански или људски род,

већ необичан, несвагдањи те изабрани

Звездани Род.

Звездани Род надмоћних –

надмоћних по врлинама,

по добротама,

по дивотама.

Славити и вазносити Бело Србство Звезданог Рода,

то је света дужност сваког ведсрбског песника вилењака.

Сваки Бели Србин

као и свака Бела Србкиња

за мене је божанство.

Видим их и осећам

као богове и богиње,

јер они то, уистини, и јесу!

Нека пукну од једа, пакости и зависти

сви наши душмани и врази! 

(Са Радмилом, Белом Србкињом, на Истеру, 28. марта 2018.)

Лукавство је највиши ступањ рептилске интелигенције.

Рептилска интелигенција и није никаква интелигенција, већ помрачење ума и сужење свести.

Западни човек је – будући под утицајем јудео-кршћанства и ватиканских бесова – вековима развијао искључиво рептилску интелигенцију.

Западног човека су одавно програмирали космички паразити, предатори и рептили.

Западна цивилизација почива на лукавству, на мржњи и злу, на рептилској и бесовској интелигенцији.

Тако је бивало у мрачној и студеној Ноћи Сварога, али у Великом Дану Сварога лукавство је, као највиши домет западне цивилизације, посве распршено.

Ни једно једино западно лукавство, ни једна једина западна подвала и превара, ни једна једина западна пропаганда неће више проћи, зато што је све више пробуђених и освешћених Белих Срба и Белих Руса.

Енглези и Амери, за све лукавство што у овоме часу спремају, унапред ће бити прочитани и раскринкани.

У властите преваре и лажи ни они сами одвећ не верују.

Тако је и овога пута било.

Измислили су тровање руског обавештајца, како би дигли галаму и халабуку на Русију, како би створили пометњу у руској и светској јавности, како би – док је Русија забављена својим јадом и одбраном од предаторских и рептилских лажи – они, западни гмазови и паразити, извршили геноцид над србским народом.

Ја сам одмах знао – јер сам у трену добио обавештења из Акаше – да је напад на Русију само димна завеса за погроме над косовским Србима.

То више не пролази!

Западна цивилизација – то је лешина која се распада и смрди!

Несувисли, бесловесни и дебиласти Енглези и Амери не схватају: да су они прошлост, да су утваре и сенке из  Ноћи Сварога, те да више никаквих моћи немају на Мидгарду у Великом Дану Сварога.

Што више поклањамо и дајемо, све већи и богатији бивамо.

Најлепши и најдивотнији дарови које ћемо предати ближњима јесу управо они које смо од Створитеља примили.

Ми само примамо и прослеђујемо, да бисмо изнова примали и прослеђивали.

А то и јесте љубав.

Љубав је поклањање и даривање.

Где нема поклањања и даривања, ту ни љубави нема!

Све што очекујемо, тражимо и узимамо, то само од себе свене и усахне.

Онај ко истински, свим бивством и суштом својим љуби, тај ништа нити тражи, нити очекује.

ЗАТО ШТО СВЕ – ВЕЋ ИМА!

Сушт Језика Рода нашег пројављује се у песмама и причама Владана Пантелића.