Фото: Фототека СЖ

5. певање

НА САМО СВОМЕ КРСТУ

Ко то беше Милојевић Марко,
Ко то беше – ниоткуда беше!
Из Нигдине – завичаја свога,
Кренуо је нигде – ни са ким!
И док се лутајући губио,
Ни сам с собом није се здружио,
На дугоме путу к ништавилу,
Пркосећи свакоме правилу.
Ишао је увек узводно,
С намером да нађе место родно,
Кад се попе на један облак сиви,
Дочекаше га Богови његови:
Не можемо спасити,
Декласирану твоју врсту,
Мораш Марко остати,
На само своме крсту!

Фото: Символика регресије; Википедија

Будим те са блаженством
Где је нестала Васељена?
Али кога то занима? Тебе не!
Занима те армонија
Занима те регресија
Хеј! Занима те регресија!
.
Чини се да си једнако свесна
И т а м о и овде
Када се добро опустиш
Виђење је боље и јасније
.
Данас си видела оне
Које си повела са собом
Далек је то пут далек
Дејство те вуче на горе
.
Права регресија је
Када те сопствено дејство
Вуче на горе вуче
А ти си посматра само
.
Тада си као радознало дете
Тада си ушла у горњи свет
Мозак тражи да мисли
А све је тако лепо тако лепо
.
Хаос око тебе пусти пусти
И не слушај га не слушај
Нека тече као река нека тече
Дајем ти руку осети лепоту

Фото: Вила; Википедија

Тијанија – округло гумно Лакаче Шајкаче
Поноћ – утихнули људи и ветрови и керови
Нечуј – на мртвој стражи совице мудрице
Тих – шум лаких возила метлица летилица
.
Витка седа оштроока и строга Мајка-Најка
Првослетиља одмах избудила Пајка – Рајка
Окопоноћног чувара капије бочне – источне
У први круг уређала све цветише – плетише
.
А у дуг други круг – играчице Игре – игрише
Коловођа Марица – ватроока – моја миљеница
Лежим на половини – сламе – да ме не омаме
Ја дугоцрвеноушни – вилан – ратник поглавар
.
Лаконого скокну Мара – за Богоигру има дара
Плетиље лепе девише – игле конце заплетоше
Играју плету певају – јаку магију Мари спремају
Сад је ора тренутак!!! – за мој пантерски скок!!!
.
Затечена цикну Мара – небо Тијаније распара
Цветише игрише плетише – на возила скочише
Стиснух Мару око струка – у десници оба лука
Прескочисмо преко жице – намигују звездице …
.
Тијанија рајски цветна – цврчци и попићи певају
Ојутрује роса и зора – Марино око и срце сневају
Жарко Сјајко поранио – Мари милуцка чарне очи
Пробуди је – насмеши се – загрли ме – па поскочи!

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Фото: Ватра; Википедија

У бурету ватра запаљена
да сажеже дворишно стрвиште.
Кроз трептаје језика пламена
мисао ми одговоре иште.
.
Све што ништиш са земљом се стапа
као продукт свог преображаја.
Ватра диже пут небеског стропа
слободећи земног домашаја.
.
Арјанима лифт до Бога била.
У том су их следили Римљани.
Предњачила царска им властела.
Апотеозом богопорађани.
.
Прегрејана кад се јонизује
све гасове у плазму претвори.
Злочинитељ кад је распирује
свемоћна је и свет да разори
.
Чудно ватра теже развезује
оне твари које не сагори.
Је ли у њој моћ левитације
која силу земљину покори?

Од семена до семена,
од када је времена,
од семена до семена,
кажеш – немам времена.
Ја ти опет кажем
ти раменима слежеш.
Од семена до семена,
од када је времена,
истина је једна,
и злата је вредна.
Затвори очи,
у тишину крочи.
У јединство свега,
урони у Њега.
Уклони тугу,
боли и патњу.
Од семена до семена,
од када је времена,
потпуно смо слободни,
у безконачном без времена.

Фото 1,2:Фототека СЖ

Фото: Лептири на цвету; Википедија

Умиру лептири на цвијету

Умиру лептири у стомаку

Умиру лептири у казаној ријечи –

Умире љубав на уснама.

.

Кад умру лептири у оку

И кад се прећути Суза

Запјева из груди туга

Умире Космос у очима…

.

Умиру лептири у празној постељи

Постељи без смијеха –

И умире љубав на уснама…

Фото: Храст Исцелитељ, Тијање; Википедија

Срео се човек с Богом

Сусрете се народ са ђаволом

Сусретоше потом под Заветником човека

Сретењем видеше Исуса у Храсту.

Фото: Фототека СЖ

Фото: Фототека СЖ

Слушај
драга моја
како јецају даљине
као плач детета
као кад свирају виолине
тужне сонате
…уби ме ова ноћ
то љубав зове…
.
Чујеш ли мила
како шкрипе сенке
грана наслоњених
на мој прозор
а ја мислим
твој је шапат
и да теку воде градског шадрвана
…немој се будити
то љубав зове…
.
Не волим драга
кад си сама
као војник
кога чека
неверна жена
као уснули боем
који се радује
првој чаши вина
као дремљива звезда
која се крије
у кишној ноћи
…не волим кад си сама
љубави моја…
.
Ако те не буде
драга
у мојој души
у којој има места
за двоје
отераћу све птице
нека свет занеми
нека утихну јецаји
и настане мук
…живот се наставља
љубави моја…

Фото: Фототека СЖ

Не хватај ме у жижу
Суштина је код тебе
А ја ћу те наћи
.
Као што сам те већ нашла…
Твој је задатак велики
Бодриш и бориш се
За све нас
.
Пусти мене!
.
Пусти ме низ воду
Вода ће ме вратити
Сваки пут када
Киша падне
Да те умије…

Фото: Мисли; Википедија

Кад размрсим мисли
У танке нити разумевања
Затражим шта се иза крије
Чини ми се к’о обрана трешња
Као песма без риме
.
Налазим их, са птицама
Што плове над замућеним изворима
У небу, поцепаном у ситне комаде
У модром сумраку над градом
Сапутник им јесен.
Што корача погнуте главе
И сутон тушира.
.
Ако некад их нађем
Лепше од најлажнијег сна
Са погледом што гори
Роменилом запада
У небу, звездама попрсаном
Лебде са месечином
Над чешљевима далеких планина
Са шкољкама, у потоку пуном облака
У лишћу маслина што пркосе жези
Као латице расветалог крина.